Statistika ekonomske aktivnosti II deo Produktivnost

Produktivnost Sadržaj predavanja Cilj i primena indikatora produktivnosti Osnovni tipovi indikatora produktivnosti Produktivnost rada Dekompozicija ekonomskog rasta

Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti Produktivnost – odnos količine ostvarenog autputa i količine uloženog inputa Produktivnost meri efikasnost proizvodnje Merenje produktivnosti zavisi od raspoloživih podataka i od namene Nivo vs dinamika produktivnosti Dinamika produktivnosti se izražava indeksom ili stopom rasta produktivnosti

Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti Svrhe merenja produktivnosti: Nacionalne procene i međunarodna poređenja Razumevanje dinamike životnog standarda stanovništva Poređenje indikatora produktivnosti za pojedine proizvodne procese između preduzeća može pomoći identifikovanju neefikasnosti Promena multifaktorske produktivnosti predstavlja značajan element u modeliranju proizvodnih kapaciteta jedne zemlje

Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti Produktivnost po delatnostima Podela produktivnosti prema vrsti inputa i prema vrsti autputa Jedan input ili više inputa - jednofaktorske i višefaktoske indikatore produktivnosti Prema vrsti autputa, indikatori produktivnosti koji koriste bruto proizvodnju ili dodatu vrednost

Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti Jednofaktorski indikatori produktivnosti su: Produktivnost rada Produktivnost kapitala Mogu biti izračunati korišćenjem bruto proizvodnje ili dodate vrednosti kao autputa Višefaktorski indikatori produktivnosti obuhvataju više faktora proizvodnje Rad i kapital Kapital-rad-energija-materijal-usluge (engl:KLEMS) Samo se izračunava na osnovu bruto koncepta proizvodnje

Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti Najčešće korišćene mere produktivnosti su: Produktivnost rada zasnovana na bruto dodatoj vrednosti Produktivnost rada i kapitala Multifaktorska produktivnost (kapital-rad-energija-materijal-usluge)

Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti Prikaz osnovnih mera produktivnosti Izvor: OECD (2001), Measuring Productivity: Measurement of Aggregate and Industry-Level Productivity Growth, OECD Manual 8

Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti Svi prikazani indikatori mogu prikazivati nivo ili dinamiku produktivnosti Nivo produktivnosti Dinamika produktivnosti

Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti Na nivou ukupne ekonomije, agregat za izračunavanje produktivnosti je bruto domaći proizvod (BDP) Neto domaći proizvod (NDP) je bolja mera autputa (isključuje amortizaciju) U praksi se retko koristi Merenje amortizacije Bruto nacionalni dohodak

Produktivnost Produktivnost rada Produktivnost rada se definiše se kao odnos autputa i radnog inputa Evrostat izračunava tri indikatora produktivnosti rada: BDP po zaposlenom BDP po času rada Realne jedinične troškove rada OECD najčešće meri produktivnost rada kao BDP po času rada BDP se izražava u evrima ili dolarima prema paritetu kupovne moći

Produktivnost Produktivnost rada Najbolja mera radnog inputa su stvarni časovi rada zaposlenih odražavaju regularne časove rada na osnovnom poslu, puno ili skraćeno radno vreme, prekovremeno (plaćeno ili neplaćeno) časove rada ostvarene na dodatnom poslu ne uključujući časove koji nisu realizovani (praznik, godišnji odmor, štrajk, vremenske prilika i sl.)

Produktivnost Produktivnost rada Najčešće se koriste godišnji časovi rada svih zaposlenih koji učestvuju u stvaranju BDP-a prosečni godišnji ostvareni časovi rada po zaposlenom koji se množe sa ukupnim brojem zaposlenih Nedostatak: ne odražavaju promene u kvalitetu zaposlenih (npr. promene u kvalifikacijama, nivou obrazovanja ili radnog iskustva tokom vremena) Taj efekat se obuhvata rezidualnom vrednošću putem multifaktorske produktivnosti Međunarodna uporedivost ostvarenih časova rada

Produktivnost Produktivnost rada Rast produktivnosti rada, BDP-a prema času rada u %, godišnja promena Izvor: OECD (2015), OECD Compendium of Productivity Indicators 2015

Produktivnost Produktivnost rada Najveći broj zemalja su smanjile prosečan broj časova rada po zaposlenom Irska, Estonija, Nemačka i Koreja Broj zaposlenih su smanjile Španija, Švedska, Luksemburg i Belgija Na narednom grafikonu vidimo da nakon 2007. veliki broj zemalja ima negativne stope rasta produktivnosti i po zaposlenom i po času rada (treći kvadrant)

Produktivnost Produktivnost rada Godišnje stope rasta BDP-a po času rada (y osa) i po zaposlenom (x osa) u % Izvor: OECD (2013), OECD Compendium of Productivity Indicators 2013 16

Produktivnost Produktivnost rada Bruto domaći proizvod i bruto nacionalni dohodak po času rada u 2012 - u dolarima prema PPP u tekućim cenama Izvor: OECD (2013), OECD Compendium of Productivity Indicators 2013

Produktivnost Produktivnost rada Rang zemalja prema produktivnosti merena BDP-om i BND-om je u većini slučajeva isti Izuzetak su Australija, Kanada, Novi Zeland, Irska, Island i Luksemburg (niži rang prema BND-u) Švajcarska ima viši rang prema BND-u

Produktivnost Produktivnost rada Jedinični troškovi rada (JTR): Mere prosečne troškove rada po jedinici autputa Predstavljaju vezu između troškova rada u proizvodnji autputa i produktivnosti rada

Produktivnost Produktivnost rada Stope rasta poduktivnost rada, naknada zaposlenima po času rada i JTR za ukupnu ekonomiju (u %) Izvor: OECD (2015), OECD Compendium of Productivity Indicators 2015 20

Produktivnost Produktivnost rada Tokom poslednjih 10 godina, preduzeća u zemljama G7 i većini prvih članica Euro zone su povećale svoju konkurentnost. Veoma nizak rast JTR je postignut održavanjem niskih troškova rada u sektoru industrije i u sektoru usluga, npr. u Nemačkoj, Švedska i Austriji Nemačka, Austrija, Izrael, Poljska i Švedska su imale veći rast produktivnosti rada u odnosu na JTR U tim zemljama relativno veći rast produktivnosti je odgovarao sporijem rastu zarada. Početkom krize Irska, Španija, Portugalija i Grčka su zabeležile pad u JTR

Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta Ekonomski rast se može povećati: Uvećanjem količine i vrste rada i kapitala koji su upotrebljeni u proizvodnji autputa Dostizanjem veće ukupne efikasnosti u zajedničkom korišćenju ova dva faktora proizvodnje (većom multifaktorskom produktivnošću-MFP)

Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta Rast BDP-a se može dekomponovati na tri komponente: Doprinos koji potiče od rada Doprinos koji potiče od kapitala Doprinos koji potiče od multifaktorske produktivnosti

Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta Rast multifaktorske produktivnosti može poticati od efikasnijeg korišćenja inputa (rada i kapitala) poboljšanje organizacije proizvodnje zbog inovacija (kao i od grešaka u merenju) Rast multifaktorske produktivnosti značajan faktor koji doprinosi dugoročnom rastu BDP-a

Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta Dekompozicija stope rasta BDP-a na rad, kapital i MFP 2007-2013. Izvor: OECD (2015), OECD Compendium of Productivity Indicators 2015

Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta U periodu 1995-2013. rast BDP-a je najvećim delom ostvaren zahvaljujući rastu produktivnosti kapitala i MFP U većini zemalja rast produktivnosti kapitala je generisao trećinu ukupnog rasta BDP-a Rast IKT usluga je najznačajniji u Švedskoj, Australiji i Novom Zelandu Finska i Italija imali su najmanji rast IKT usluga Rast MFP je značajan izvor rasta u Koreji, Finskoj i Irskoj, a jako malo prisutan u rastu BDP-a Belgije, Danske i Portugalije, dok je čak negativan u Španiji i Italiji

Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta Radni input je veoma značajan samo u par zemalja OECD-a – Belgija, Holandija i Španija Rast IKT usluga čini između 0,2 i 0,6 pp rasta BDP-a Usporavanje rasta BDP-a tokom 2007-2013. je posledica manjeg doprinosa svih komponenti u poređenju sa periodom 2001-2007 U dosta zemalja čak negativni doprinosi radnog inputa i MFP

Produktivnost Dugoročni trend produktivnosti Rast produktivnosti je ključan za unapređenje BDP-a per capita i životnog standarda Veoma visoke stope rasta BDP-a per capita pokazuju da su zemlje sa inicijalno niskim BDP-om per capita konvergirale prosečnim nivoima dohotka u OECD-u. Konvergencija je uglavnom bila posledica rasta produktivnosti rada U periodu 1995-2013, najveći deo rasta produktivnosti rada odražava rast MFP i kapitalnog inputa. MFP je prociklični indikator

Produktivnost Pokretači rasta BDP-a od 1990. Izvor: proračun OECD-a, Conference Board Total Economy Database