Таёрлади : Шомуродов Санжарбек.  Умумий тушунчалар  Адсорбциянинг модций баланси ва кинетик қ онуниятлари  Абсорция жараёнининг асосий тенгламаси.

Slides:



Advertisements
Similar presentations
U2 L8 Chain and Quotient Rule CHAIN & QUOTIENT RULE
Advertisements

Қуёш ва унинг системаси. Қуёш 304 Анг. да олинган фотосурати.
ТОШКЕНТ ИСЛОМ УНИВЕРСИТЕТИ ИСЛОМ ТАРИХИ ВА ФАЛСАФАСИ ФАКУЛЬТЕТИ ДИНШУНОСЛИК ЙЎНАЛИШИ 2-БОСҚИЧ ТАЛАБАСИ У. ПАЛВАНОВНИНГ “ЭТНОЛОГИЯ” ФАНИДАН ТАЙЁРЛАГАН ПРЕЗЕНТАЦИЯСИ.
Мурат Кадиров Ўзбекистон Республикаси Молия вазирлиги
I боб. Delphi дастурлаш тили
Анъанавий ва интерфаол педагогик технологиялар
Замонавий дорихона ва фармацевтик ёрдам Профессор Х.С.Зайнутдинов.
Vaginal bleeding in gynecology Киндан кон кетиши. УАШнинг тактикаси.
Миллий ғ оя тар ғ иботи ва маънавий-маърифий ишлар самарадорлигини ошириш.
Л.Н. Туйчиев Тошкент Тиббиёт Академияси
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ Жисмоний тарбия ва спорт 2013 йил ТОШКЕНТ-2013.
йилларда олий таълим тизимини КОМПЛЕКС РИВОЖЛАНТИРИШ ДАСТУРИ.
Интерактивное пособие
Unit 6. Lesson-2 Theatres.
MyKaz.kz – Ашы қ м ә ліметтер порталы «Тазалы қ – денсаулы қ негізі, Денсаулы қ – байлы қ негізі» MyKaz.kz - Ашы қ м ә ліметтер порталы.
Мавзу: «Дори воситаси сифатини дастлабки хом ашёга богликлиги
3-маъруза. РНР да сатр ва массивлар билан ишлаш
Сыныпта бақылау / қадағалау жүргізудің әдістері 5-минут.
ИНТЕРНЕТ ТАРМОҒИ РЕСУРСЛАРИ.
Гиёҳвандлик –умр заволи
Урганч Давлат Университети “Информатика ва AT” кафедраси
АЛОҚА ВОСИТАЛАРИ ВА МОБИЛ АЛОҚА ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ
Бачадон ва бачадон буйни фон ва рак олди касалликлари
Мавзу: Ялпи миллий махсулот ва унинг харакат шакллари.
Орында ғ ан:Успанова Ж Тобы:ХТ-17-6К Қ абылда ғ ан:Укубаева А.
Компьютер техникаси ривожланиши тарихи
КОМПЬЮТЕР БИЛАН ИШЛАШ. РЕЖА:  Компьютерни ишга тушуриш;  Windows операцион тизими;  Файллар билан ишлаш;  Windows стандарт дастурлари билан ишлаш;
КОМПЬЮТЕР ВА УНИНГ ТАЪМИНОТИ. РЕЖА Компьютер ва унинг вазифаси; Компьютер қурилмалари ва уларнинг вазифалари; Компьютерда мультимедиа (аудио, видео) маълумотларини.
1 Мавзу:. Ўзбекистон Республикаси Молия вазирлигининг 2005 йил 25 мартдаги 35-сонли буйруғи билан ТАСДИҚЛАНГАН ва ЎзР АВ томонидан 2005 йил 27 июнда 1485-сон.
УМУМИЙ ЎРТА ТАЪЛИМ ВА ИХТИСОСЛАШТИРИЛГАН МАКТАБЛАРИДА ЧЕТ ТИЛИ ФАНЛАРИНИНГ ЎҚИТИЛИШИ: ЎРГАНИШ, ЎҚИТИШ, БАҲОЛАШ.
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ АНДИЖОН ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ Х.Т.ИСМОИЛОВА.
ИНТЕРНЕТ ИЖТИМОИЙ ТАРМОҚ ХИЗМАТЛАРИ
Graphics of functions and equations
Ускуналарни излаш ва етказиб бериш
EXCEL ЭЛЕКТРОН ЖАДВАЛЛИ ДАСТУР
Кафедра: БУ ва овқатланиш гигиенаси Фан: ОВҚАТЛАНИШ ГИГИЕНАСИ Факультет: Тиббий- профилактика 6- курс талабалари учун Маъруза №3 МАВЗУ: ЦИВИЛИЗАЦИЯ.
«Электрон ҳукумат» тизими асослари
Headaches, Elevated Blood Pressure and Convulsions
Решение типовых расчетных задач по формулам. Определение массовой доли элементов Массовая доля элемента ω(Э) % - это отношение массы данного элемента.
3-Маъруза:Ўзбекистон Республикасида «Электрон ҳукумат» тизимини жорий этиш
ТЕМА: УГЛЕРОД И ЕГО СОЕДИНЕНИЯ.. Цели: Повторить,систематизировать и расширить знания учащихся по данной теме Развивать логическое мышление учащихся Прививать.
Русский алфавит Russian alphabet
Русский алфавит Russian alphabet
Оналар улими тизимида акушерлик кон кетиши муаммолари
Ижтимоий фанлар кафедраси катта ўқитувчиси, и.ф.н. АЛИМОВА С.Г.
МАЪРУЗАЧИ : ПРОФЕССОР A.Ж. ЖЎРАЕВ
MЕДИА ТАҚДИМОТ РЕСПУБЛИКА МАЪНАВИЯТ ВА МАЪРИФАТ КЕНГАШИ
Мавзу:Ишбилармон кишилар этикети.
12-мавзу. Функциялар. Класслар ва объектлар. Хатоликлар билан ишлаш
2-маъруза. Замонавий дастурлаш тизимлари
4-мавзу. HTML да формалар, фреймлар ва объектлар
“Ғарблашиш ортидаги ғариблашиш” мавзусидаги давра суҳбати
Пропорционал ва кучайтирувчи звено. Идеал интеграллагич звено.
Самарқанд давлат университети аналитик кимё кафедрасининг доценти
“PROJECT WORK”.
РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТНИНГ МАКРОИҚТИСОДИЙ МАСАЛАЛАРИ
“Саноат корхоналарида энергосамарадорликни ошириш” лойиҳаси – ҳудудларга хорижий инвестицияларни жалб этиш бўйича мақбул имкониятлар.
Чет тили ўқитувчиларининг касбий маҳоратини оширишнинг самарали йўллари ПК-1875.
Маъруза 1 Миелитлар. Сирингомиелия. Полиомиелит
Анорганик кимё Biologiya Fizika Agrokimyo O`simlikshunoslik Matematika
Электрон таълим тизими.
THE BASE OF ELECTROCHEMISTRY
TEMPUS DE-TEMPUS-JPCR SAMUz -Sustainable Agrarian Management Studies for Uzbekistan – Ўзбекистонда қишлоқ хўжалигини бошқариш БЎЙИЧА барқарор.
ЎЗМУДА ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИНИ MOODLE АСОСИДА БОШҚАРИШНИ ТАШКИЛЛАШТИРИШНИНГ
Tashkent Institute of irrigation and melioration
Молиявий инструментлар таҳлил усуллари
Госпитал терапия доц.Маматкулов Х.А.
Шахсий компьютернинг дастурий таъминоти.
Integration and the Logarithmic Function
Ертаева Жанс ұ лу  ж\вадлядлватифщвдлтиуПАлоХЦЗВЭЖМДЬФХЗКОПФХУКЛЬИАИЮДЬЯВЭ ДЕЖДЛЬФ ФЗІЛНКФЙЪЗІ Ғ КЛНФУКЖДРИЛФУЪЗКЩНИЛБЦЗЕННЛЦДЬБ ҒӨ НЦЫ ЕНЦЕНР.
Presentation transcript:

Таёрлади : Шомуродов Санжарбек

 Умумий тушунчалар  Адсорбциянинг модций баланси ва кинетик қ онуниятлари  Абсорция жараёнининг асосий тенгламаси

 Газ ёки бу ғ ларни газ ёки бу ғ ли аралашмалардаги компоненгларининг суюкдикда ютилиш жараёни абсорбция деб номланади. Ютилаётган газ ёки бу ғ абсорбтив, ютувчи суюкдик эса - абсорбент деб аталади. Ушбу жараён селектив ва қ айтар жараён бўлиб, газ ёки бу ғ аралашмаларини ажратиш учун хизмат қ илади. Абсорбтив ва абсорбентларнинг ўзаро таъсирига қ араб, абсорбция жараёни 2 га бўлинади: физик абсорбция; кимёвий абсорбция (ёки хемосорбция). Физик абсорбция жараёнида газнинг суюкдик билан ютилиши пайтида кимёвий реакция юз бермайди, яъни кимёвий бирикма ҳ осил бўлмайди. Агар,

 Маълумки, физик абсорбция кўпинча қ айтар жараён бўлгани сабабли, яъни суюкдикка ютилган газни ажратиб олиш имкони бўлади. Бундай жараён десорбция деб номланади. Абсорбция ва десорбция жараёнларини узлуксиз равишда ташкил этиш, ютилган газни соф ҳ олда ажратиб олиш ва абсорбентни кўп марта ишлатиш имконини беради.

 Абсорбция жараёни саноат корхоналарида углсводородли газларни ажратиш, сульфат, азот, хлорид кислоталар ва аммиакли сувларни олишда, газ аралашмаларидан қ имматба ҳ о компонентларни ажратиш ва бош қ а ҳ олларда кенг ми қ ёсда ишлатилади.

 Абсорбция жараёнининг моддий баланси қ уйидаги кўринишдаги умумий  тенглама билан ифодаланади:  - G (dy) = L dx  Охирги тенгламани бошлангич ва охирги концентрациялар оралигида  интеграллагандан сўнг, ундан абсорбент сарфини (кмоль/с) аникдаш мумкин:

 1 кмоль инерт газ учун зарур солиштирма сарф:  Абсорберда конценфациянинг ўзгариши ва тенгламалар билан ифодаланади. Жараён ишчи чизи ғ и у-х координаталарида тўфи чизи қ кўринишида бўлади. Унинг қ иялик бурчаги тангенси l = L/G.

Абсорбент солиштирма сарфининг абсорбер ўлчамига ва сую қ фазада тар қ алаётган модданинг охирги конценфациясига таъсирини кўриб чи қ амиз. Абсорберда фазалар йўналиши параллел деб қ абул қ иламиз. Масса алмашиниш, шу жумладан, абсорбция жараёнида ҳ ам мувозанатга эришиб бўлмайди, чунки ҳ ар доим (хт < хм). Демак, абсорбентнинг сарфи ҳ ар доим минимал қ ийматдан катта бўлиши керак. Абсорбентнинг минимал сарфини қ уйидаги тенгламадан топиш мумкин:

Абсорбентнинг солиштирма сарфи / ошиши билан газни узатиш ва десорбциясига кетадиган сарфлар S j кўпаяди расмда ю қ орида келтирилган бо ғ ликдиклар характеристикалари тасвирланган. Ҳ амма эгри чизикдар ординаталарини қ ўшсак, 1 кмоль газни абсорбция қ илиш учун зарур сарфлар йи ғ индиси эгри чизи ғ ини оламиз. Ушбу эгри чизи қ нинг минимуми, абсорбент оптимал солиштирма сарфига тўфи келади.

 Абсорция жараёнининг асосий тенгламаси абсорция жараёни икки фазали системаларнинг масса утказиш тенгламаси билан ифодаланиши мумкин:

 Купинча, абсорбция жараёнининг масса утказиш тенгламасида, ҳ аракатга келтирувчи куч босимлар фар қ и билан ифодаланади:

 Агар, мувозанат чизи ғ и тў ғ ри бўлса, жараённинг ўртача ҳ аракатга келтирувчи кучи ушбу формуладан топилади: