Пропорционал ва кучайтирувчи звено. Идеал интеграллагич звено.

Slides:



Advertisements
Similar presentations
Қуёш ва унинг системаси. Қуёш 304 Анг. да олинган фотосурати.
Advertisements

ТОШКЕНТ ИСЛОМ УНИВЕРСИТЕТИ ИСЛОМ ТАРИХИ ВА ФАЛСАФАСИ ФАКУЛЬТЕТИ ДИНШУНОСЛИК ЙЎНАЛИШИ 2-БОСҚИЧ ТАЛАБАСИ У. ПАЛВАНОВНИНГ “ЭТНОЛОГИЯ” ФАНИДАН ТАЙЁРЛАГАН ПРЕЗЕНТАЦИЯСИ.
Мурат Кадиров Ўзбекистон Республикаси Молия вазирлиги
I боб. Delphi дастурлаш тили
Анъанавий ва интерфаол педагогик технологиялар
Замонавий дорихона ва фармацевтик ёрдам Профессор Х.С.Зайнутдинов.
Vaginal bleeding in gynecology Киндан кон кетиши. УАШнинг тактикаси.
Миллий ғ оя тар ғ иботи ва маънавий-маърифий ишлар самарадорлигини ошириш.
ОРГАНЫ НЕРВНОЙ СИСТЕМЫ 1. Спинальный ганглий Псевдоуниполярные клетки спинальных ганглиев.
Ільюх Світлана Миколаївна, Ковельська міська гімназія.
Л.Н. Туйчиев Тошкент Тиббиёт Академияси
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ Жисмоний тарбия ва спорт 2013 йил ТОШКЕНТ-2013.
йилларда олий таълим тизимини КОМПЛЕКС РИВОЖЛАНТИРИШ ДАСТУРИ.
Russia By: Isabella Falcione.
Training of Individuals through Mobility from Uzbek Republic to EU
Презентация к уроку английского языка
Unit 6. Lesson-2 Theatres.
Мавзу: «Дори воситаси сифатини дастлабки хом ашёга богликлиги
3-маъруза. РНР да сатр ва массивлар билан ишлаш
ИНТЕРНЕТ ТАРМОҒИ РЕСУРСЛАРИ.
Гиёҳвандлик –умр заволи
Урганч Давлат Университети “Информатика ва AT” кафедраси
АЛОҚА ВОСИТАЛАРИ ВА МОБИЛ АЛОҚА ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ
Астроиклим муаммолари
Бачадон ва бачадон буйни фон ва рак олди касалликлари
RANLP 2009 – September 12-18, 2009, Borovets, Bulgaria
Мавзу: Ялпи миллий махсулот ва унинг харакат шакллари.
Орында ғ ан:Успанова Ж Тобы:ХТ-17-6К Қ абылда ғ ан:Укубаева А.
Компьютер техникаси ривожланиши тарихи
КОМПЬЮТЕР БИЛАН ИШЛАШ. РЕЖА:  Компьютерни ишга тушуриш;  Windows операцион тизими;  Файллар билан ишлаш;  Windows стандарт дастурлари билан ишлаш;
КОМПЬЮТЕР ВА УНИНГ ТАЪМИНОТИ. РЕЖА Компьютер ва унинг вазифаси; Компьютер қурилмалари ва уларнинг вазифалари; Компьютерда мультимедиа (аудио, видео) маълумотларини.
1 Мавзу:. Ўзбекистон Республикаси Молия вазирлигининг 2005 йил 25 мартдаги 35-сонли буйруғи билан ТАСДИҚЛАНГАН ва ЎзР АВ томонидан 2005 йил 27 июнда 1485-сон.
УМУМИЙ ЎРТА ТАЪЛИМ ВА ИХТИСОСЛАШТИРИЛГАН МАКТАБЛАРИДА ЧЕТ ТИЛИ ФАНЛАРИНИНГ ЎҚИТИЛИШИ: ЎРГАНИШ, ЎҚИТИШ, БАҲОЛАШ.
Масофавий таълим тизими.
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ АНДИЖОН ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ Х.Т.ИСМОИЛОВА.
ИНТЕРНЕТ ИЖТИМОИЙ ТАРМОҚ ХИЗМАТЛАРИ
TEXНОЛОГИЯ “Технология” – юнонча «techne» сўзидан олинган бўлиб, маҳорат, санъат деган маънони, «logos» - сўз, таълимот маъносини англатади. “Технология”
Ускуналарни излаш ва етказиб бериш
EXCEL ЭЛЕКТРОН ЖАДВАЛЛИ ДАСТУР
Кафедра: БУ ва овқатланиш гигиенаси Фан: ОВҚАТЛАНИШ ГИГИЕНАСИ Факультет: Тиббий- профилактика 6- курс талабалари учун Маъруза №3 МАВЗУ: ЦИВИЛИЗАЦИЯ.
«Электрон ҳукумат» тизими асослари
Headaches, Elevated Blood Pressure and Convulsions
3-Маъруза:Ўзбекистон Республикасида «Электрон ҳукумат» тизимини жорий этиш
Русский алфавит Russian alphabet
Русский алфавит Russian alphabet
Оналар улими тизимида акушерлик кон кетиши муаммолари
Таёрлади : Шомуродов Санжарбек.  Умумий тушунчалар  Адсорбциянинг модций баланси ва кинетик қ онуниятлари  Абсорция жараёнининг асосий тенгламаси.
Ижтимоий фанлар кафедраси катта ўқитувчиси, и.ф.н. АЛИМОВА С.Г.
МАЪРУЗАЧИ : ПРОФЕССОР A.Ж. ЖЎРАЕВ
MЕДИА ТАҚДИМОТ РЕСПУБЛИКА МАЪНАВИЯТ ВА МАЪРИФАТ КЕНГАШИ
Мавзу:Ишбилармон кишилар этикети.
12-мавзу. Функциялар. Класслар ва объектлар. Хатоликлар билан ишлаш
2-маъруза. Замонавий дастурлаш тизимлари
4-мавзу. HTML да формалар, фреймлар ва объектлар
“Ғарблашиш ортидаги ғариблашиш” мавзусидаги давра суҳбати
Самарқанд давлат университети аналитик кимё кафедрасининг доценти
“PROJECT WORK”.
РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТНИНГ МАКРОИҚТИСОДИЙ МАСАЛАЛАРИ
“Саноат корхоналарида энергосамарадорликни ошириш” лойиҳаси – ҳудудларга хорижий инвестицияларни жалб этиш бўйича мақбул имкониятлар.
Чет тили ўқитувчиларининг касбий маҳоратини оширишнинг самарали йўллари ПК-1875.
Маъруза 1 Миелитлар. Сирингомиелия. Полиомиелит
Анорганик кимё Biologiya Fizika Agrokimyo O`simlikshunoslik Matematika
Электрон таълим тизими.
THE BASE OF ELECTROCHEMISTRY
TEMPUS DE-TEMPUS-JPCR SAMUz -Sustainable Agrarian Management Studies for Uzbekistan – Ўзбекистонда қишлоқ хўжалигини бошқариш БЎЙИЧА барқарор.
ЎЗМУДА ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИНИ MOODLE АСОСИДА БОШҚАРИШНИ ТАШКИЛЛАШТИРИШНИНГ
Tashkent Institute of irrigation and melioration
Молиявий инструментлар таҳлил усуллари
Госпитал терапия доц.Маматкулов Х.А.
Шахсий компьютернинг дастурий таъминоти.
Presentation transcript:

Пропорционал ва кучайтирувчи звено. Идеал интеграллагич звено. 12-МАЪРУЗА МАВЗУ: Автоматик бошқариш системаларнинг асосий типик звенолари ва уларнинг характеристикаси. Режа: Пропорционал ва кучайтирувчи звено. Идеал интеграллагич звено. Идеал-дифференциаллагич звено. Кетма-кет уланган звенолар. Звеноларнинг параллел уланиши. Звеноларнинг тескари боғланиш занжири орқали уланиши.

Адабиётлар: 1.Юсупбеков Н.Р. ва бошқалар. “Технологик жараёнларни бошқариш системалари”,-Тошкент, 1997 й. 2.Юсупбеков Н.Р. ва бошкалар.”Автоматика ва ишлаб чиқариш жараёнларини автоматлаштириш.”,-Тошкент, 1982 й. 3. Мансуров Х.Н. “Автоматика ва ишлаб чиқариш жараёнларини автоматлаштириш”,-Тошкент 1987 й. 4.Майзель М.М “Основы автоматики и автоматизации производственных процессов”, - Тошкент, 1964й 5.Тузувчи Ф.С.Мирзахўжаева. «Автоматик бошқариш назарияси курсини ўрганиш бўйича методик қўлланма: Асосий тушунчалар ва таърифлар.» Тошкент, 1990 й., 15-30-бетлар. 6.

Автоматик бошқариш системаларининг звенолари ҳар хил физикавий табиатга, ишлаш принципига, конструктив формага ҳамда схемаларга эга б°лиши мумкин. Лекин, бу звеноларнинг динамик хусусиятларини ўрганишда, тадқиқ қилишда унинг чиқишидаги ҳамда киришидаги катталикларни боғловчи тенглама муҳим роль ўйнайди. Математик ифодаси дифференциал тенглама билан ёзиладиган звеноларга динамик звено дейилади. Типик динамик звено деб, тартиби 2 дан юқори бўлмаган дифференциал тенглама билан ёзиладиган звеноларга айтилади. Уларга асосан қуйидагилар киради: Пропорционал ёки кучайтирувчи звенолар. Биринчи тартибли инерциал звено. Тебранувчи звено. Идеал интеграллагич звено. Идеал дифференциаллагич звено. Биринчи тартибли тезлатувчи звено. Иккинчи тартибли тезлатувчи звено. қуйида шу звеноларнинг вақт xамда частотали характеристикалари келтирилган.

Пропорционал ёки кучайтирувчи звено. Бу звенонинг умумий тенгламаси қуйидагича ифодаланади. Y(t)=KX(t) (1) Бунда К-узатиш коэффициенти. Бундай звенонинг чиқишидаги катталик киришдаги катталик пропорционал равишда ўзгаради. Бу звенога электрон кучайтиргич, потенциометр, тахогенератор каби элементлар мисол бўла олади.(1-расм). Звенонинг динамик хусусиятини аниқловчи (1) тенгламага Лаплас ўзгаришини қўллаб, звенонинг узатиш функцияларини аниқлаш мумкин.

h(t)= L -1  W (p)1/p=L-1 K1/p=K1(t) (4) 1-расм.а) электро кучайтиргич; б) потенциометр; в) тахогенератор. Бунда кириш катталиги “” ўқнинг айланиш тезлиги. Y(p)=KX(p) (2) бунда W(p)=Y(p)/X(p)=K (3) Шундай қилиб, пропорционал звенонинг узатиш функцияси кучайтириш коэффициенти “К” га тенг бўлади. Узатиш функцияси орқали звено ёки системанинг вақт характеристикаларини аниқлаш мумкин. h(t)= L -1  W (p)1/p=L-1 K1/p=K1(t) (4) Частотали узатиш функциясини аниқлаш учун узатиш функцияси W(p)да “Р” ни “ j ” билан алмаштирилади. W (j)=К; А(); ()=0 L()=201А()=201jК Бу звенонинг частотали характеристикалари 2-расмда келтирилган.

2-расм. а) амплитуда-фазали; б) амплитуда-частотали; в) фаза-частотали; г)логарифмик амплитуда частотали характеристикалар. Бу характеристикалардан кўриниб турибдики, фаза силжиши ноль ҳолатида бутун частота спектрида (0;) бу звенолардаги жараён ўзгаришсиз ўтади.

Идеал интеграллагич звено. Бу звено Y(t)=KX(t)dt (5) тенглама билан ифодаланади. Бунда К-узатиш коэффициенти. Унинг электр сиғими ва индуктивлик ҳамда айланма ўқ мисол бўла олади.

W (p)= Y(p)/ Х (p)= K/p (7) а)Uc=1/cidt б) =1/WUdt в) =dt. 3-расм. а) электр сиғими; б) электр индуктивлиги; в) айланма ўқ. (5) тенгламани Лаплас бўйича тасвири қуйидаги кўринишга эга: Y(p)= K/p Х (p)) (6) звенонинг узатиш функцияси аниқланади. W (p)= Y(p)/ Х (p)= K/p (7) Бу звенони яна астатик звено деб ҳам юритилади. Интеграллагич звенонинг ўткинчи функцияси: h(t)= L -1  W (p)1/p=L-1 (K/Р)(1/p)=Ki(1(t)) (8) ва импульсли ўткинчи функцияси (вазн функцияси) (t)= h1(t)=К (9) 4-расмда келтирилган.

W (j)=К/j=(К/)е-j(/2) (10) 4-расм. а) ўткинчи характеристика. б)импульсли ўткинчи характеристика. Интеграллагич звенонинг частотали узатиш функцияси W (j)=К/j=(К/)е-j(/2) (10) бўлиб,унда А()=К/-амплитуда частотали функция. ()=-/2 –фаза частотали функциядир. (5-расм).

L()=20lgA()=20lg(K/)=20lgK-20lg 5-расм. а) АФХ; б) АЧХ; в)ФЧХ; Звенонинг АФХси (10) ифодага мувофиқ комплекс текислигининг манфий мавҳум ўқи билан мос тушади ва частота 0 бўлганда координата ўқи бошига томон йўналтирилган бўлади. Логарифмик амплитуда частотали характеристика (ЛАЧХ) L()=20lgA()=20lg(K/)=20lgK-20lg Ифода ёрдамида аниқланади. (6-расм).

Демак, бу звенонинг характеристикаси координаталари –2 ва 20К бўлган нуқтадан ўтган –20 дб дек оғишга эга бўлган тўғри чизиқ бўлиб, частота бир декадага кўпайганда ординатаси 20 дб га камаяди. Шунинг учун характеристиканинг оғиши –20/дек/минут 20 децибел бир декадага деб ўқилади.

Идеал дифференциаллагич звено. Бу звено E(t)=K(dx/dt) (11) Тенглама билан ифодаланади. Бунда К- узатиш коэффициенти. Электр сиғими ва индуктивлик ҳамда тахогенератор, агарда кириш катталиги ўқнинг айланиши тезлиги эмас, бурчак бурилиши бўлса мисол бўла олади. (7-расм). (11) тенгламани Лаплас бўйича ўзгартириб, звенонинг узатиш функциясини аниқлаймиз. W(p)=KP

Бундан ўткинчи h(t)ва импульсли ўткинчи (t) функцияларни аниқлаймиз. h(t)= L -1  W (p)(1/p)=L-1 KР(1/p)= K(t) (13) (t)= h1(t)= K1(t) (14) (12) ифода “Р”ни “j” билан алмаштириб частотали узатиш функциясини W (j)=К/j=(К/)е-j(/2) (15) Ҳамда частотали характеристикаларини аниқлаймиз(8-расм). А ()=К-амплитуда частотали функция. ()=/2-фаза частотали функция. L()=20lgA()=20lgK+20lg-логарифмик амплитуда частотали функция. Шундай қилиб, бу звенонинг АФХ си комплекс текислигининг мусбат мавҳум ўқи билан мос тушиб, частота 0 ўзгарганда юқорига йўналади. =1 ва L()=20lgK бўлган нуқтадан ўтган тўғри чизиқдир. Шунинг учун L() характеристикасининг оғиши –20 дб/дек плюс 20 децибел бир декадага деб ўқилади.

СТАЦИОНАР ЧИЗИҚЛИ СИСТЕМАЛАРНИНГ СТРУКТУРА СХЕМАЛАРИ ВА ТЕНГЛАМАЛАРИ. Автоматик бошқариш системалари математик моделининг уланган звенолар кўринишидаги график тасвирига автоматик бошқариш назариясида структур схема дейилади. Структур схемаларда звеноларни шартли равишда тўғри тўртбурчак шаклида ифодалайдилар. Унда чиқиш ва кириш катталиклари ҳамда звенонинг узатиш функцияси W(р) кўрсатилади. (9-расм).

Структур схема система таркибидаги звеноларнинг орасидаги боғланишни ҳамда системадан сигналларнинг ўтиши ва ўзгаришини яхши тасвирлаганлиги сабабли амалиётда АБС ларни тадқиқ қилишда ҳамда лойиҳалаштиришда жуда кенг қўлланилади. Системаларни тадқиқ этишда кўп ҳолларда структур схемаларни ўзгартиришга тўғри келади. Структур схемаларни ўзгартиришнинг асосий қоидалари.

Кетма-кет уланган звенолар. Звенолар кетма-кет уланган тақдирда олдинги звенонинг чиқишидаги катталиккейинги звенонинг киришидаги катталик ролини ўтайди.(10-расм).

Yn-1(p)=(Wn-1(p))(Yn-1(p)) ……………………………… (16) ……………………………… Айрим звеноларнинг узатиш функцияси Wi(р) маълум бўлсин. Шу боғланишнинг узатиш функцияси W(р) аниқлаш талаб этилади. Yn(p)= Wn(p)Yn-1(p) Yn-1(p)=(Wn-1(p))(Yn-1(p)) ……………………………… (16) ……………………………… Y2(p)=W2(p)Y1(p) Y1(p)= W1(p)X(p). (16) тенгламалар системасидаги оралиқда ўзгарувчиларни йўқотиб қуйидаги ифода олинади. Y(p)=W1(p) W2(p)…Wn(p)х(р) Бундан W(p)= Y(p)/х(р)=W1(p) W2(p)…Wn(p) Ёки W(p)= Wi(p) Шундай қилиб, звенолари кетма-кет уланган боғланишларнинг, яъни очиқ занжирли системанинг узатиш функцияси айрим звенолар узатиш функциясининг кўпайтмасига тенг бўлар экан.

Звеноларнинг параллел уланиши. Бу ҳолда ҳамма “n” та звеноларнинг киришига битта сигнал таъсир этади, чиқиш сигналлари эса қўшилади.

Y(p)= Y1(p)+ Y2(p)+…+ Yn(p) (17) Y1(p)= W1(p) х(p) Y2(p)= W2(p) х(p) (18) …………………. Yn(p)= Wn(p) х(p) (18) тенгламани (17) тенгламага қўямиз ва қуйидаги ифодани оламиз: Y(p)= W1(p) + W2(p) +…+ Wn(p) х(p) Бунда W(p) =Y(p)/ х(p)= W1(p)+ W2(p) +…+ Wn(p) Ёки W(p)=Wi(p) (19) Шундай қилиб, звенолари параллел уланган боғланишнинг узатиш функцияси айрим звенолар узатиш функциясининг суммасига тенг бўлар экан.

Звеноларнинг тескари боғланиш занжири орқали уланиш. Бундай боғланишнинг структур схемаси 12-расмда келтирилган.

Wm(p)-тўғри занжирнинг узатиш функцияси. Тескари боғланиш манфий ва мусбат бўлади. Агар е(р)=х(р)-утб(р) бўлса, манфий тескари боғланиш ,акс ҳолда мусбат тескари боғланиш дейилади. Системани фикран солиштирувчи элементдан олдин ажратиб, очиқ система ҳосил қиламиз. Бунда 2та кетма-кет уланган звеноларнинг боғланиши ҳосил бўлади. Шунинг учун очиқ системанинг узатиш функцияси W(p)= Wm(p) Wтб(p) га тенг бўлади. Wm(p)-тўғри занжирнинг узатиш функцияси. Wтб(p)-тескари боғланиш занжирининг узатиш функцияси. Y(p)= Wm(p)е(р) (20) е(р)= х(р) Yтб(p) (21) (21) тенгламани берк системанинг уланиш тенгламаси дейилади. Yтб(p)= Wтб(p) Y(p) (22) (22) тенгламани олдин (21) га кейин эса (20) тенгламага қўйиб, берк системанинг узатиш функцияси аниқланади. Y(p)= Wm(p)  х(р) - Wтб(p) Y(p) Y(p)= 1+Wп (p)= Wm(p) x(p) Ф(р)=Y(p)/x(p)=Wm (p)/1+ Wm(p) W(p)=Wm(p)/1+Wm(p) (23) Бу ерда W(p)= Wm (p)W(p) очиқ системанинг узатиш функцияси. Агарда тескари боғланиш мусбат бўлса, унда Ф(р)= Wm (p)/(1- W(p)) бўлади. Очиқ системага бирлик манфий тескари боғланиш киритганда берк системанинг узатиш функцияси (23) формулага мувофиқ қуйидаги кўринишга эга бўлади.

Ф(р)= Wm (p)/(1+ W(p)) (24)

Ўзлаштириш саволлари. 1.Қандай звеноларга динамик звенолар дейилади? 2.Пропорционал ёки кучайтирувчи звенонинг умумий тенгламаси қандай? 3.Идеал интеграллагич звенонинг умумий тенгламаси қандай? 4.Идеал дифференциаллагич звенонинг умумий тенгламаси қандай? 5 Лаплас алмаштириши қандай? 6.Кетма-кет уланган звеноларнинг узатиш функцияси қандай топилади? 7.Звеноларни параллел уланган боғланишини узатиш функцияси қандай топилади? 8.Звеноларнинг тескари боғланиш занжирининг структураси қандай кўринишида бўлади? 9.Тескари боғланиш неча хил бўлади? 10. Очиқ системанинг узатиш функцияси қандай?