Deo drugi RAZVOJNI TOKOVI I STRATEŠKE OSNOVE RAZVOJA EKONOMIJE SRBIJE

Deo drugi RAZVOJNI TOKOVI I STRATEŠKE OSNOVE RAZVOJA EKONOMIJE SRBIJE

KARAKTERISTIČNI PERIODI RAZVOJA NACIONALNE EKONOMIJE

KARAKTERISTIKE RAZVOJA EKONOMIJE SR JUGOSLAVIJE
Kolaps nacionalne ekonomije u periodu godina Višegodišnja stagnacija i opadanje proizvodnje dostigli su u periodu od do godine kritičnu tačku. Fizički obim proizvodnje u ovom periodu, iz godine u godinu, beležio je drastičan pad. Tako je u godini ostvareno 85% od fizikog obima proizvodnje iz godine (pad od 15%), u godini ostvareno je 80% fizičkog obima proizvodnje u odnosu na godinu (pad od 20%), dok je u godini došlo do još drastičnijeg pada fizičkog obima proizvodnje (od 35%).

Lančani indeksi fizičkog obima proizvodnje

Fizički obim proizvodnje u industriji

U posmatranom periodu bruto domaći proizvod pao je sa blizu 25 milijardi američkih dolara na 9,5 milijardi američkih dolara. Bruto domaći proizvod po stanovniku SR Jugoslavije iznosio je godine 2950 američkih dolara, godine 2250 američkih dolara, da bi, krajem godine, iznosio jedva nešto preko 700 američkih dolara.

Opadanje proizvodnje i bruto domaćeg proizvoda u SR Jugoslaviji, početkom devedesetih godina XX veka, bilo je praćeno haotičnim tokovima u monetarnoj sferi. Oni su se ispoljavali kao problem sve bržeg rasta cena i troškova života da bi, naročito u godini, rezultirali hiperinflacijom nezabeleženih razmera.

Kretanje godišnjih stopa inflacije (u%)
Godina 1988. 1989. 1990. 1991. 1992. 1993. Stopa rasta maloprodajnih cena 251 2.665 121 235 19.810

U 1993. godini inflacija dostiže nezamislive razmere.
Samo za dvanaest meseci, u toku godine maloprodajne cene u SR Jugoslaviji povećane su za 352 biliona procenata, troškovi života za 628 biliona procenata, a „crni kurs” deviza (meren dinarskim paritetom nemačke marke na slobodnom tržištu) porastao je za to vreme čak oko 300 triliona procenata.

Velika jugoslovenska hiperinflacija 1992-1994 godina (mesečne stope rasta cena)

Novčanica od 500 milijardi dinara (decembar 1993)
U privrednom životu SR Jugoslavije hiperinflacija je ostavila razorne i dalekosežne posledice.

PRIVREDNA KRETANJA U PERIODU OD 1994. DO 2001. GODINE
U sprovođenju Avramovićevog programa prednost je data rekonstrukciji monetarnog sistema da bi se, na rezultatima postignutim u ovoj oblasti, zasnivala strategija ekonomskog oporavka zemlje. Bilo je predviđeno da se Program ostvaruje u fazama. U prvoj fazi trebalo je ostvariti ciljeve rekonstrukcije monetarnog sistema i ukinuti nepokriveno deficitno finansiranje javne potrošnje, u drugoj fazi preduzeti mere za oživljavanje proizvodnje, a u trećoj pokrenuti nove investicije i mere za sistemsku transformaciju .

Brz rast industrijske proizvodnje tokom 1994
Brz rast industrijske proizvodnje tokom godine ukazivao je na njeno znatno povećanje u odnosu na stanje početkom primene Avramovićevog programa, odnosno na činjenicu da je zaustavljena tendencija njenog ubrzanog opadanja koja je postojala još od godine, što je bio dobar znak uspostavljanja stabilnijih uslova privređivanja.

Ekonomska politika u godini bila je nošena istim ambicijama kojima se rukovodila u godini. U pitanju je bilo održavanje stabilnosti cena i deviznog kursa, a uz taj apsolutni prioritet, trebalo je da se ostvari oživljavanje proizvodnje. Bruto domaći proizvod u godini bio je realno veći od analognog agregata u za 6%.

U periodu januar-decembar 1995
U periodu januar-decembar godine cene su povećane ukupno za 120,2%. U periodu januar-decembar godine, u odnosu na isti period godine, bruto domaći proizvod realno je povećan za 5,9%, pri čemu je to povećavanje u industriji iznosilo 7%, u saobraćaju 14,6%, dok je obim poljoprivrede smanjen za 2,5%.

U 1996. godini valutna i cenovna stabilnost u globalu su održavane
U godini valutna i cenovna stabilnost u globalu su održavane. Naime, od decembra do decembra godine cene na malo povećane su za 58,7%. Pozitivne rezultate ekonomske politike u godini pre svega, možemo vezati za rast bruto domaćeg proizvoda od 7,4% i povećanje proizvodnje od 9,3% na godišnjem nivou.

Kretanje industrijske proizvodnje (prosek 1989=100)

Kao dobar pokazatelj makroekonomskih performansi u 1997
Kao dobar pokazatelj makroekonomskih performansi u godini može se izdvojiti relativno nizak rast cena od procesno 0,7% mesečno, što je na godišnjem nivou iznosilo 9,3%. Uslovi u kojima se započelo sa realizacijom ekonomske politike za godinu bili su dosta nepovoljni. Naime, nije došlo do reintegracije SR Jugoslavije u međunarodnu zajednicu, niti do normalizacije odnosa sa svetskim finansijskih organizacijama, a ukinuti su autonomni trgovinski preferencijali Evropske unije što se, kako se kasnije ispostavilo, negativno odrazilo na izvoz.

Godišnji nivo inflacije bio je u stalnom porastu od oktobra 1997
Godišnji nivo inflacije bio je u stalnom porastu od oktobra godine, tako da je na kraju godine ona kumulativno iznosila oko 50%. Ekonomska politika u godini ostvarivana je u izrazito teškim uslovima. Ostvareni bruto domaći proizvod u godini realno je bio manji za 23% nego u godini,

Bruto domaći proizvod po stanovniku (USD)

Osnovna ograničenja razvoja nacionalne ekonomije iz prethodnih godina, ostala su i u većem delu godine. To je uslovilo činjenicu da je bruto domaći proizvod u ovoj godini povećan za 8%, umesto planiranih 14%. Sve je to vršilo pritisak na rast ukupnih cena, koje su u godini povećane za 111,9%.

Važniji pokazatelji ekonomskih kretanja u SR Jugoslaviji
Indeksi-prethodna godina = 100 1999. 2000. Bruto domaći proizvod 82,3 108,0 Fizički obim proizvodnje Industrija Poljoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj 76,9 99,1 79,0 56,0 110,9 80,3 115,2 126,0 Spoljna trgovina Izvoz Uvoz 53,1 69,6 115,0 112,6 Zaposleni u društvenom sektoru Privredne delatnosti Vanprivredne delatnosti 96,9 95,9 100,1 94,4 100,7

U toku godine nije došlo do značajnijeg oživljavanja privredne aktivnosti i pored stabilnosti na deviznom i monetarnom sektoru i ukidanja ekonomskih sankcija od strane međunarodne zajednice. Ukupni bruto domaći proizvod u godini iznosio je oko10 milijardi američkih dolara, sa tendencijom daljeg rasta. Nivo inflacije u godini zadržao se ispod 50%.

PRIVREDNA KRETANJA U PROCESU TRANZICIJE EKONOMIJE SRBIJE

OSNOVNA OBELEŽJA PROCESA TRANZICIJE
Jedno od veoma značajnih pitanja ekonomske teorije i društvene prakse u savremenom svetu jeste pitanje tranzicije, tj. prelaza iz, kako se pokazalo u praksi, ekonomski neracionalnog i totalitarnog društva u ekonomski racionalno i demokratsko društvo. Veoma se često o procesu tranzicije govori kao o prelazu iz netržišnih u tržišne oblike privređivanja.

Posle drugog svetskog rata pod tranzicijom se obuhvatao period prelaza, odnosno prelazni period od kapitalizma ka socijalizmu. Sada se pojam tranzicija koristi da označi obrnuti proces, tj. prelaz od socijalizma ka kapitalizmu.

Ključne faze procesa tranzicije u skoro svim zemljama Centralne i Istočne Evrope, mogu se svesti na sledeće: liberalizacija, makroekonomska stabilizacija, restrukturiranje i privatizacija, promene u političkom i privrednom sistemu.

Cilj koji bi tranzicijom trebalo postići je jasan - to je tržišna ekonomija oslonjena na privatnu svojinu, vladavinu prava i institucionalno stabilnu i demokratsku državu. Proces tranzicije predstavlja jedan relativno zaokružen sistem. On kao takav podrazumeva uspostavljanje adekvatne institucionalne infrastrukture za njegovu realizaciju.

Proces tranzicije podrazumeva transformacije na makroekonomskom i mikroekonomskom nivou.
Svi različiti teorijski stavovi o modelima sprovođenja tranzicije, mogu se svrstati u dva osnovna: šok terapija i gradualistički model.

Reforma, po modelu tzv. šok terapije, primenjuje se kao „bing-bang“ concept u cilju kreiranja tržišne ekonomije pomoću liberalizacije, deregulacije i privatizacije. Kod gradualističkog modela ekonomisti se zalažu za kompleksniji pristup, dajući prednost kontinuitetu i reformama, tj. jednom istorijskom pristupu sa uvažavanjem prošlih iskustva, kao i konkretnih specifičnih prilika svake zemlje u tranziciji.

Praksa je pokazala da nema čistih modela, i da se, u praksi, kombinuju obadva prethodno navedena, sa većim ili manjim učešćem jednog od njih. Vašingtonski konsenzus je termin koju je uveo ekonomista Džon Vilijamson i on je, u velikoj meri, opredelio tok tranzicije u novijem periodu.

Lista preporuka Vašingtonskog konsenzusa je sledeća:
fiskalna disciplina, preusmeravanje javne potrošnje ka prioritetima, (kao što su zdravstvo, obrazovanje i infrastuktura), poreska reforma (širenje poreske baze, uz snižavanje poreskih stopa), liberalizacija kamatnih stopa, devizni kurs koji omogućava konkurentnost nacionalne ekonomije, liberalizacija trgovine, podsticanje priliva stranih direktnih investicija, privatizacija, deregulacija i sigurnost svojinskih prava.

Pod uticajem globalnog programa kao što je Vašingtonski konsenzus, nametnut je zahtev zemljama u tranziciji da prihvate tržišnu logiku i liberalnu ekonomsku doktrinu uz minimalno mešanje države, čime se zapostavlja činjenica da je u zemljama sa razvijenim tržišnim ekonomijama sfera delatnosti države široko rasprostranjena.

Neodrživost projekta tranzicije kreiranog na principima Vašingtonskog konsenzusa pokazala se u toku njegovog sprovođenja, pa je, dosta brzo, ponuđen nov koncept u vidu tzv. Postvašingtonskog kosenzusa sa značajnim smanjenjem liberalizacije na svim nivoima i većim učešćem države.

KRETANJE BRUTO DOMAĆEG PROIZVODA U PROCESU TRANZICIJE EKONOMIJE SRBIJE
Poznata je činjenica da je u Srbiji tranzicija zakasnila, posebno u poređenju sa dostignutim stepenom razvoja tranzicije u ostalim bivšim socijalističkim zemljama.

Srbija znatno zaostaje u reformskim procesima, posebno u ključnim segmentima: privatizaciji i restrukturiranju velikih preduzeća, politici konkurentnosti i institucionalnim reformama. Srbija je u prvih osam godina sprovođenja reformi ostvarila relativno visoku prosečnu godišnju stopu realnog rasta bruto domaćeg proizvoda i kumulativni rast bruto domaćeg proizvoda, što je značajan rezultat ekonomske politike ostvaren u uslovima tranzicije i cikličnih kretanja svetske privrede.

Srbija je u periodu od 2001. do 2008
Srbija je u periodu od do godine ostvarila značajan kumulativni realni rast bruto domaćeg proizvoda od 43,4% uz relativnu stabilnost cena. Makroekonomski indikatori su, nakon ispoljavanja efekata krize, drastično pogoršani u narednim godinama (naročito u i godini) kao posledica smanjene domaće i inostrane tražnje, smanjenog priliva stranog kapitala i povećane nelikvidnosti privrede.

Kretanje bruto domaćeg proizvoda Srbije (u apsolutnim i relativnim veličinama)
2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 BDP u tekućim cenama (mlrd. dinara) 972,6 1.125,8 1.380,7 1.683,5 1.962,1 2.276,9 2.661,4 2.720,1 2.881,9 3.175,0 3.267,1 BDP (mil. EUR) 16.028 17.305 19.026 20.305 23.304 28.467 32.668 28.956 28.006 31.143 28.692 BDP, per capita (u EUR) 2.137 2.313,4 2.549,4 2.729,0 3.144,4 3.856,6 4.444,5 3.955 3.841 4.288 3.967 BDP, realni rast (u %) 4,3 2,5 9,3 5,4 3,6 3,8 -3,5 1,0 1,6 -2,5

Kretanje bruto domaćeg proizvoda u Srbiji (u%)

SEKTORSKA STRUKTURA EKONOMIJE SRBIJE
Privredna struktura Srbije nakon godine, izmenjena je u korist uslužnog sektora koji ima najveće sektorsko učešće u stvaranju bruto domaćeg proizvoda.

Struktura bruto domaćeg proizvoda Srbije
Sektori 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Poljoprivreda 15,5 14,3 12,9 14,2 11,3 10,7 9,6 10,1 10,6 8 Industrija 24,8 23,1 21,7 21,4 17,7 17,6 17,8 17,3 15,6 19,6 Građevinarstvo 3,7 3,3 3,5 3,43 2,9 3,1 3,2 Trgovina 7,0 7,7 8,4 9,0 9,3 9,7 11,2 11,7 12,3 Saobraćaj i telekomunikacije 7,9 8,3 8,8 9,1 11,1 12,8 14,1 Finansijsko posredovanje 5,5 5,9 6,2 6,3 5,7 6,7 4,9 5,0 3,4 Ostale delatnosti 22,5 21,9 21,8 19,7 27,8 26,4 22,6 22,4 21,3 29,3 BDV 86,9 83,9 82,8 83,8 84,7 83,7 85,4 Porezi – subvencije 13,1 16,1 17,2 16,2 15,3 16,3 BDP 100,0

Struktura bruto domaćeg proizvoda Srbije

Iz navedenih podataka se može zaključiti da je došlo do smanjenja udela sektora industrije u formiranju bruto domaćeg proizvoda, što nije posledica procesa deindustrijalizacije koja je karakteristična za razvijene zemlje, već je posledica dugogodišnje duboke krize u industrijskom sektoru, a iznad svega je posledica promene modela privrednog razvoja.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE GRANSKE STRUKTURE EKONOMIJE SRBIJE
POLJOPRIVREDA Uticaj poljoprivrede na ekonomske tokove i socijalnu stabilnost u Srbiji je prilično visok. Pored opadajućeg trenda, značaj poljoprivrede u Srbiji je znatno veći u odnosu na druge zemlje u regionu. Struktura poljoprivredne proizvodnje u godini

Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji (u hiljadama tona)
Pšenica 2.095 2.068 1.630 2.076 Kukuruz 6.158 6.396 7.207 6.480 Ječam 344 303 244 279 Ovas 96 74 68 71 Raž 14 13 10 12 Šećerna repa 2.299 2.798 3.325 2.822 Suncokret 454 378 Soja 351 349 541 441 Krompir 844 898 887 892 Vino (1.000 hl) 1.542 2.210 2.363 2.326 Mleko (mil.l) 1.534 1.515 1.462 1.472 Puter 3 2 Sir 21 22 23 24 Goveđe i juneće meso 99 100 Svinjsko meso 266 252 269 280 Ovčije meso 25 Živinsko meso 76 80 84 88 Meso-ukupno 464 457 472 492

Spoljnotrgovinska razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije (u milionima USD)

U trgovini sa Evropskom unijom Srbija je imala preferencijalni status za izvoz: tona junećeg mesa (baby beef), hektolitara vina i tona šećera. Prioritetni zadatak srpske poljoprivrede je da poveća opšti nivo konkurentnosti, pronađe nova tržišta, prilagodi se pravilima i standardima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije, osvoji nova znanja i tehnologije koje će izmeniti strukturu poljoprivrede i spremno dočekati konkurenciju na domaćem i međunarodnom tržištu.

Energetska delatnost u Republici Srbiji se obavlja kroz: eksploataciju domaće primarne energije (uglja, nafte, prirodnog gasa, obnovljivih izvora energije), uvoz primarne energije (pre svega nafte i prirodnog gasa), proizvodnju električne i toplotne energije, eksploataciju i preradu uglja, eksploataciju i preradu sirove nafte, kao i transport i distribuciju energije i energenata do krajnjih potrošača. ENERGETIKA

Struktura proizvodnje primarne energije po energentima

Dinamika proizvodnje u industriji (u %)
INDUSTRIJA Industrija je najvažniji sektor nacionalne ekonomije koji deluje preko brojnih veza na celokupnu nacionalnu ekonomiju. Dinamika proizvodnje u industriji (u %)

U strukturi industrijske proizvodnje značajno su zastupljeni: prehrambeni proizvodi, metalski kompleks i hemijska industrija. Dolaskom italijanskog FIAT-a i stvaranjem preduzeća FIAT automobili Srbija, automobilska industrija je postala jedna od vodećih izvoznih grana u ekonomiji Srbije.

Učešće građevinske industrije prema različitim parametrima
GRAĐEVINARSTVO Građevinska privreda jedan je od pokretača privrednog razvoja Srbije, jer u proizvodnom procesu angažuje preko 40 privrednih delatnosti Učešće građevinske industrije prema različitim parametrima

SAOBRAĆAJ Republika Srbija ima razvijenu saobraćajnu infrastrukturu. Na raskrsnici dva velika evropska koridora u Jugoistočnoj Evropi (drumski KoridorX i rečni Koridor VII), Srbija je tranzitna zemlja na putu transporta robe i putnika iz Azije ka Centralnoj Evropi. Putna mreža Republike Srbije prostire se na oko km i čine je: 5.525 km (14%) državnih puteva prvog reda; km (28%) državnih puteva drugog reda i km (58%) lokalnih puteva.

Prevoz robe i putnika po granama saobraćaja ( u %)

Železnički saobraćaj u Republici Srbiji se odvija na 4
Železnički saobraćaj u Republici Srbiji se odvija na km pruga, od kojih je km elektrificirano. Vazdušni saobraćaj se obavlja preko tri međunarodna aerodroma: u Beogradu, Nišu i Prištini. U Srbiji postoji deset međunarodnih luka (devet na Dunavu, jedna na Tisi) i dve nacionalne (na Savi).

Strane investicije u trgovini Srbije
TRGOVINA Trgovinski sektor u Srbiji je u ekspanzivnoj fazi razvoja. Velike multinacionalne kompanije imaju stalan porast učešća na tržištu, a Srbija postaje važan centar trgovine u čitavom regionu Jugoistočne Evrope. Strane investicije u trgovini Srbije Kompanija Zemlja porekla Delatnost Vrsta investicije Delhaize Group Belgija Trgovina– maloprodaja Preuzimanje METRO Cash& Carry Nemačka Trgovina Grinfild

Procentualno učešće trgovine u različitim segmentima ekonomije Srbije, u 2011. godini, je bilo:
u bruto domaćem proizvodu 11,7%; u broju zaposlenih 19,8%; u ukupnom prihodu 37,27% i u ukupnoj dobiti 26,3%.

Devizni priliv od turizma (u milionima USD)
TURIZAM Učešće turističko-ugostiteljske privrede u bruto domaćem proizvodu Republike Srbije iznosi oko 3%, a u ukupnom izvozu robe i usluga oko 9%. Devizni priliv od turizma (u milionima USD)

U Srbiji su zastupljeni različiti vidovi turizma:
planinski turizam, banjski turizam, turizam na rekama i jezerima, lovni i eko turizam, ruralni turizam , turizam velikih gradova, tranzitni turizam i manifestacije.

Vlasnička struktura banaka u Srbiji
FINANSIJSKE USLUGE Učesnici na tržištu finansijskih usluga Srbije su: poslovne banke (32), osiguravajuća društva (28), lizing kompanije (17), berza (1) i brokersko-dilerska društva (35). Vlasnička struktura banaka u Srbiji

Bankarski sektor i dalje ima dominantnu ulogu u finansijskom sistemu Srbije sa učešćem od 92% u ukupnoj bilansnoj sumi. Na tržištu dominiraju banke sa većinskim stranim kapitalom. Od banaka u stranom vlasništvu, najveće učešće u ukupnoj aktivi imaju banke u vlasništvu akcionara iz Italije, Austrije, Grčke i Francuske.

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
Zastupljenost informacionih tehnologija u jednoj zemlji nam direktno govori o nivou njene razvijenosti, tako da se za Srbiju može reći da, u ovom pogledu, malo zaostaje za najrazvijenijim zemljama, ali se takođe povećava korišćenje sve različitijih načina savremenih komunikacija. Najjasnija slika o zastupljenosti uređaja u domaćinstvima u Srbiji, može se steći na osnovu grafikona kojim je to i predstavljeno.

Zastupljenost (IT) uređaja u domaćinstvima Srbije

Poslovni subjekti koji koriste računar, internet i veb-sajt u Srbiji

STRUKTURNI DEBALANSI U EKONOMSKOM RAZVOJU SRBIJE
Uvidom u upotrebu bruto domaćeg proizvoda Srbije, evidentno je da su izdaci za ličnu potrošnju domaćinstva bili iznad 70%, a u godini, čak na nivou od 74%. Izdaci za ukupnu finalnu potrošnju domaćinstva i države su premašivali 95% bruto domaćeg proizvoda, što je posledica veoma niske akumulativne sposobnosti srpske ekonomije.

Gotovo ceo bruto domaći proizvod Srbije je odlazio na potrošnju, dok su domaći izvori investiranja bili minimalni, ili ih uopšte nije bilo u pojedinim godinama. Kad se uzmu u obzir bruto investicije u osnovne fondove, vidi se da njihov zbir, sa finalnom potrošnjom, premašuje raspoloživi bruto domaći proizvod, za prosečno oko 15%, tako da je jasno da se privredni rast posle godine, najvećim delom, zasnivao na inostranoj akumulaciji.

Upotreba bruto domaćeg proizvoda u periodu 2002-2012
Upotreba bruto domaćeg proizvoda u periodu godina (u % i tekućim cenama) Godina 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. Izdaci za finalnu potrošnju 100 99 97 95 94 98 94,4 95,9 99,8 96,3 95,2 Izdaci za ličnu potrošnju 88 87 91 89,4 93,2 89,7 87,3 Sektor domaćinstava 77 76 79 75,3 76,5 79,2 74 Sektor države 11 12 13 12,7 12,9 13,1 12,8 Izdaci za kolektivnu potrošnju 9 6 6,9 6,5 6,6 Bruto investicije 18 19 21 23,2 16,7 17,8 18,5 Promene u zalihama 2 3 10 5 5,4 2,64 -0,5 1,7

Prezentirani podaci upućuju na zaključak da je ključni strukturni debalansi, u ekonomiji Srbije, vezani za neodgovarajući odnos između proizvodnje i potrošnje. Tri fudamentalne neravnoteže su: odnos proizvodnje i potrošnje, struktura stvaranja bruto domaćeg proizvoda i kontinuelni spoljnotrgovinski deficit, praćene su brojnim razvojnim defektima, koji jasnije odslikavaju nezadovoljavajuće rezultate ekonomske politike u periodu tranzicije.

Iako je stopa rasta bruto investicija bila veća od rasta bruto domaćeg proizvoda, zbog relativno niske startne pozicije godine, ona je bila na nezadovoljavajućem nivou.

KRETANJE ZAPOSLENOSTI U PERIODU TRANZICIJE EKONOMIJE SRBIJE
Stopa zaposlenosti predstavlja relativni udeo (procenat) zaposlenih u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina, a stopa neformalne zaposlenosti predstavlja procenat lica koja rade „na crno“ u ukupnom broju zaposlenih.

Tržište rada u Srbiji, u proteklom tranzicionom periodu, karakterisalo je smanjenje ukupnog broja zaposlenih i rast nezaposlenosti, kao i brži rast plata od rasta produktivnosti rada koji je smanjivao tražnju za radnom snagom i na taj način dodatno uticao na povećanje nezaposlenosti.

Apsolutno i relativno kretanje zaposlenosti u Srbiji
2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 Broj zaposlenih (u 000) 2.067 2.041 2.051 2.069 2.026 2.002 1.999 1.889 1.796 1.746 1.727 Stopa zaposlenosti (u %) 54,7 52,2 53,4 51,0 49,9 51,5 53,7 50,4 47,2 37,4 36,7

Izraženo u relativnim pokazateljima taj pad je bio takođe vrlovisok, jer je stopa zaposlenosti od skoro 55 %, početkom novog milenijuma, opala na ispod 40 % (36,7 %) na kraju godine. Uzimajući u obzir regionalni aspekt zaposlenosti, jasno se vidi da teret krize nije ravnomerno podnela cela Srbija.

Kretanje prosečnih zarada i penzija
neto zarade prosečna penzija kurs evra zarada u evrima penzija u evrima plate/penzije 2002 9.208 6.134 61,52 149,69 99,71 1,50 2003 11.500 7.393 68,31 168,34 108,23 1,56 2004 14.108 8.725 78,89 178,84 110,60 1,62 2005 17.443 10.568 85,50 204,01 123,60 1,65 2006 21.707 12.151 79,00 274,77 153,81 1,79 2007 27.759 13.612 79,24 350,33 171,78 2,04 2008 32.746 17.660 88,60 369,59 199,32 1,85 2009 31.733 19.788 95,89 330,94 206,36 1,60 2010 34.142 19.890 105,50 323,63 188,53 1,72 2011 37.976 21.285 104,64 362,92 203,41 1,78 2012 40.472 22.198 115,00 351,93 193,03 1,82

SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA U PERIODU TRANZICIJE EKONOMIJE SRBIJE
Jedno od ključnih makroekonomskih ograničenja u sprovođenju ekonomske politike u Srbiji jeste rastući deficit u platnom bilansu, koji je sistematski povećavao udeo u bruto domaćem proizvodu.

Spoljnotrgovinska razmena (u milionima evra i %)
2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 Izvoz robe 2.202 2.441 2.832 3.608 5.102 6.432 7.429 5.961 7.393 8.441 8.836 Izvoz robe, stopa rasta u % u odnosu na prethodnu godinu 14,5 10,9 16,0 27,4 41,4 26,1 15,5 -19,8 24,0 14,2 4,7 961 1.202 1.457 2.118 2.943 3.603 4.029 3.196 4.235 4.869 5.132 Uvoz robe 5.957 6.586 8.623 8.439 10.462 13.951 16.478 11.504 12.622 14.250 14.782 Uvoz robe, stopa rasta u % u odnosu na prethodnu godinu 25,2 10,6 30,9 -2,1 33,3 18,1 -30,2 9,7 12,9 3,7 Deficit robne razmene 3.755 4.144 5.792 4.831 5.360 7.519 9.049 5.543 5.229 5.809 5.945

Sektori/Odseci: Izvoz Uvoz Saldo Učešće Indeks (mil. EUR) uvoz izvoz Ukupno 10.844,30 18.248,10 -7403,8 100 122,8 120,5 Hrana i žive životinje 1.898,90 815,8 1083 17,5 4,5 122 118,7 Žitarice i proizvodi na bazi žitarica 663,7 54,8 608,8 6,1 0,3 136,5 120,4 Povrće i voće 600,6 257,2 343,4 5,5 1,4 125,3 117,7 Piće i duvan 246,4 123,7 122,7 2,3 0,7 119 128,3 Sirove materije, nejestive, osim goriva 604,6 707,2 -102,5 5,6 3,9 142,7 120,3 Mineralna goriva i maziva 493,5 3233,3 -2769,7 4,3 17,7 100,8 120,1 Nafta i naftni derivati 265,2 1803,5 -1538,3 2,4 9,9 120,8 133,9 Prirodni i industrijski gas 225 960,3 -937,7 0,2 5,3 266,2 113,6 Životinjska i biljna ulja i mast 184,1 39,8 144,3 1,7 141,2 114,3 Hemijski proizvodi 921,9 2276,1 -1354,2 8,5 12,5 114,5 119,7 Izgrađeni proizvodi svrstani po materijalu 3.267,30 3191 76,3 30,1 125,9 116,3 Gvožđe i čelik 942 518,8 423,3 8,7 2,8 108,2 98 Obojeni metali 832,1 701,5 130,6 7,7 3,8 129,1 117,8 Mađine i transportni uređaji 1.786,60 3478,7 -1692 16,5 19,1 124,4 129,2 Električne maшine, aparatii uređaji 693,4 727,3 -33,9 6,4 4 129,4 125,6 Drumska vozila (uključujući i ACV vozila) 240,5 645,7 -405,2 2,2 3,5 144,6 124,7 Razni gotovi proizvodi 1.391,20 1276,3 114,9 12,8 7 124 116,1 Poizvodi i transakcije, nepomenute u SMTK 79,7 3106,3 -3026,6 17 81 119,2 Nerazvrstana roba 77,6 3106,2 -3028,5 80

Najznačajni partneri u izvozu Srbije

Najznačajni partneri u uvozu Srbije

Republika Srbija je u 2011. godini plasirala 96
Republika Srbija je u godini plasirala 96.2% svog izvoza na tržište Evropske unije i u zemlje članice CEFTA sporazuma.

Izvoz i uvoz Srbije (u %)
Geografske zone i odabrane zemlje Izvoz Uvoz Evropa 96,2 82,9 EU 27 57,6 55,6 Nemačka 11,3 10,8 Italija 11,1 8,9 Rumunija 6,9 4,4 Mađarska 2,9 4,6 Slovenija 4,5 Austrija 3,1 3,5 Ostale evropske zemlje 38,5 27,3 BIH 10,1 3,3 Crna Gora 7,6 0,6 Makedonija 1,6 ZND 9,2 16,6 Rusija 6,7 13,2 Azija 2,1 13,3 Kina 0,1 Indija 0,8 Japan Amerika 0,9 2,8 SAD 0,7 1,1 Afrika Okeanija i Polarni region

Na osnovu analize izvoznika o potencijalnim tržištima, možemo izdvojiti nekoliko ključnih izvoznih tržišta za Srbiju. To su: Evropska unija, CEFTA, Zajednica Nezavisnih Država (ZND), Bliski i Srednji Istok i Severna Afrika i EFTA.

ŠTEDNJA I INVESTICIJE U EKONOMIJI SRBIJE

DINAMIKA I STRUKTURA ŠTEDNJE U SRBIJI
Povećanjem nacionalne štednje može da se stvori potreban prostor za neinflatorno povećanje investicija koje je neophodno za ubrzavanje privrednog rasta u nacionalnoj ekonomiji.

Štednja stanovništva (u milionima dinara)
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 dinarska 4.233 3152 3267 7550 10766 10577 12400 13360 19355 štednja 1558 2983 devizna 69738 110713 190136 260661 381610 414570 566177 732066 775637 19727 49317 UKUPNO 21285 52300 73971 113865 193403 268211 392367 425147 578577 745426 794992

Štednja stanovništva u Srbiji (u milionima evra)
godina 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 iznos devizne štednje 330 813 1100 1465 2275 3414 5029 4895 6143 7232 7796

Kada je reč o valutnoj strukturi štednih uloga, u posmatranom periodu znatna razlika bila je u korist štednje u inostranoj valuti iako su kamatne stope na dinarsku štednju bile povoljnije.

Dinarska i devizna štednja u Srbiji

INVESTICIJE I POSLOVNA KLIMA U SRBIJI Investicioni ambijent
Srbija se nalazi u onoj grupi zemalja kojima će biti potrebno najduže vreme da premoste jaz ekonomske zaostalosti. Tek bi dodatne investicije u savremenu tehnologiju i u ljudski kapital mogle podići stopu rasta na viši nivo i tako istovremeno osigurale dva cilja: poboljšale životni standard (per capita dohodak) i omogućile regularno ispunjavanje obaveza prema inostranim poveriocima (servisiranje duga).

Efekti novih investicija
Nove investicije Nova tehnologija + Ljudski kapital Produktivnost rada + Produktivnost kapitala Konkurentniji izvoz Brži rast GDP (rast standarda i servisiranje duga)

Brojne studije pokazuju da je upravo priliv investicija iz inostranstva, tj, inostrane štednje, doveo do značajnog rasta ekonomija tih zemalja, a svakako i Republike Srbije.

DINAMIKA I STRUKTURA STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA U SRBIJI
Nivo i dinamika stranih direktnih investicija u Srbiji, bili su veoma neravnomerni u periodu tranzicije.

Prema obimu i dinamici ukupnih stranih direktnih investicija, ceo posmatrani period, može se podeliti na tri potperioda: period od 2001 do godine, period od do godine i period od do godine.

Strane direktne investicije (neto) u Srbiji
Godina Iznos u mil. evra % od GDP SDI per capita u evraima 2001 184 1.4 25 2002 500 3.1 67 2003 1.194 6.9 160 2004 774 4.1 104 2005 1.250 6.2 168 2006 3.323 14.3 448 2007 1.821 6.4 247 2008 1.824 5.6 248 2009 1.372 4.8 187 2010 1.033 3.5 142 2011 1.827 5.5 251 2012 232 -

Vrednost ulaganja mil EUR
Inicijalna i ukupna ulaganja stranih investitora u Srbiji u periodu od 2001 do godine (prvih 20 investitora) Rang Kompanija Zemlja porekla Sektor Vrednost ulaganja mil EUR 1 Telenor Norveška Telekomunikacije 1602 2 Gazprom Neft - NIS Rusija Energetika 947 3 Fijat Automobili Italija Automobilska industrija 940 4 Dethaize Belgija Maloprodaja 933 5 Philip Morris DIN SAD Duvanska industrija 733 6 Štada - Hemofarm Nemačka Farmaceutska industrija 650 7 Mobilkom - Vip Mobile Austrija 633 8 Agrokor Hrvatska Prehrambena industrija 414 9 Banca Intesa - Delta Banka Bankarstvo 508 10 Salford Investment Fund Velika Britanija 500 11 Eurobank EFG Grčka 12 Raiffeisen banka 13 Merkator Slovenija 14 Star B- Apatinska pivara Češka 487 15 CEE / BIG shopping centers Izrael Nekretnine 470 16 National Bank of Greece - Vojvođansкa banka 425 17 Credit Agricole Srbija Francuska 264 18 Fondiaria SAI Osiguranje 220 19 Lukoil - Beopetrol 210 20 BritishAmerican Tobacco South East Europe 200

Sektorska struktura stranih direktnih investicija
2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. Ukupno, svi sektori 100 Prerađivačka industrija 30.4 18,9 18.4 7,7 17.2 29.4 39,3 24.1 Trgovina na veliko i malo 35,9 22,0 8.6 7.7 12.2 12.3 22,4 48.2 Saobraćaj, skladište i veze 1.5 0.7 28.8 19.5 7.5 6.5 8.7 1.7 Finansijsko posredovanje 10,6 37.6 36.5 31.7 38.2 33,0 22,2 Poslovi sa nekretninama 13,9 13,2 6.6 16.0 18.1 13.2 20.5 7,8 Pet najvećih sektora, ukupno 92,3 90.2 96.9 89.0 92.4 71,0 94.0 94,3

Ako se posmatra ukupan obim stranih direktnih investicija prema sektorima u periodu od do godine može se uočiti da je većinski deo stranih direktnih investicija upravo realizovan u sektoru usluga (oko 42% od ukupnog obima stranih direktnih investicija). Oкo 90% stranih direktnih investicija odnosilo se na kupovinu aktive privatnih, državnih i društvenih preduzeća i banaka u procesu tenderske i aukcijske privatizacije, dok su grinfild investicije bile veoma male.

Struktura bruto dodate vrednosti u Srbiji

KONKURENTNOST EKONOMIJE SRBIJE

RANGIRANJE SRBIJE PREMA INDEKSU GLOBALNE KONKURENTNOSTI
Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za godinu Srbija je rangirana na 95. poziciji na listi koja obuhvata 144 analizirane zemlje sa vrednošću Indeksa globalne konkurentnosti (GCI) od 3,87.

Konkurentnost Republike Srbije
2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 Rang konkurentnosti 66 89 85 91 93 96 95 Vrednost indeksa globalne konkurentnosti 3,66 3,38 3,67 3,69 3,78 3,9 3,77 3,84 3,88 3,87

Konkurentnost Republike Srbije

Indeks globalne konkurentnosti za odabranu grupu zemalja
Albanija BiH Hrvatska Grčka Mađarska Makedonija Crna Gora Rumunija Slovenija Srbija 2007. 3,48 3,55 4,20 4,08 4,35 3,73 3,91 3,97 4,48 3,78 2008. 3,56 4,22 4,11 3,87 4,1 4,50 3,90 2009. 3,72 3,53 4,03 4,04 3,95 4,16 4,55 3,77 2010. 3,94 3,70 3,99 4,33 4,02 4,36 4,42 3,84 2011. 4,06 3,83 3,92 4,05 4,27 4,30 3,88 2012. 3,93 3,86 4,14 4,07 4,34

Rang zemalja prema Indeksu globalne konkurentnosti
Albanija BiH Hrvatska Grčka Mađarska Makedonija Crna Gora Rumunija Slovenija Srbija 2007. 109 106 57 65 47 94 82 74 39 91 2008. 108 107 61 67 62 89 68 42 85 2009. 96 72 71 58 84 64 37 93 2010. 88 102 77 83 52 79 49 45 2011. 78 100 76 90 48 60 57,00 95 2012. 81 80 56

Prevelika osciliranja u vrednosti indeksa, a posledično i osciliranja na rang listi, svakako nisu karakteristika Srbije. Nakon blagih porasta vrednosti GCI u i godini, godinu bismo mogli nazvati, kao što je već navedeno, stagnantnom kada je konkurentnost u pitanju.

Vrednost Indeksa globalne konkurentnosti Srbije (po stubovima konkurentnosti)
2011 2012 Institucije 3,15 3,16 Infrastruktura 3,67 3,78 Makroeknomsko okruženje 4,18 3,91 Zdravstvo i osnovno obrazovanje 5,82 5,73 Visoko obrazovanje i obuka 3,98 3,97 Efikasnost tržišta dobara 3,49 3,57 Efikasnost tržišta rada 3,94 4,04 Sofisticiranost finansijskog tržišta 3,74 3,68 Tehnološka osposobljenost 3,63 4,1 Veličina tržišta 3,61 3,64 Sofisticiranost poslovanja 3,08 3,11 Inovacije 2,9 2,81

Vrednost Indeksa globalne konkurentnosti po stubovima konkurentnosti
Institucije Infrastruktura Inovacije Makroekono mska stabilnost Sofisticiranost poslovanja Veličina tržišta Zdravstvo i osnovno obrazovanj e Tehnološka spremnost Visoko obrazovanje i obuka Efikasnost finansijskog tržišta Efikasnost tržišta dobara Efikasnost tržišta radne snage ▐ Srbija ▐ Efikasno vođene ekonomije

Najkritičniji faktori konkurentske prednosti Srbije
Stub Najkritičniji faktor Konkurentska prednost Osnovni faktori Institucije Zaštita manjinskih akcionara (140) - Infrastruktura Kvalitet lučke infrastrukture (133) Fiksna telefonska mreža (26) Makroekonomska stabilnost Stopa inflacije (106) Stopa nacionalne štednje (103) Zdravstvo i osnovno obrazovanje Kvalitet osnovnog obrazovanja (74) Uticaj malarije na biznis (1) Faktori efikasnosti Visoko obrazovanje i obuka Stepen obuke zaposlenih (132) Stopa upisa - visoko obrazovanje (50) Efikasnost tržišta roba Stepen tržišne moći (139) Efikasnost antimonopolske politike (137) Lokalne poreske stope (50) Efikasnost tržišta radne snage Odliv mozgova (139) Troškovi radne snage (50) Složenost finansijskog tržišta Regulacija tržišta hartija od vrednosti (121) Indeks zakonskih prava (20) Tehnološka spremnost Nivo apsorpcije tehnologija od strane firmi (136) Internet protok (34) Inovativni faktori Složenost poslovanja Spremnost na delegiranje autoriteta (136) Inovacije Potrošnja kompanije na istraživanje i razvoj (130)

ANALIZA DOING BUSSINES IZVEŠTAJA U SRBIJI
Srbija je, prema Doing Bussines izveštaju iz godine, rangirana na 92. mestu od 183. zemlje koje izveštaj obuhvata. U odnosu na prethodni izveštaj, Srbija je pogoršala svoju poziciju za četiri mesta.

Lakoća poslovanja u Srbiji
Rang 2012 2011 Promena Srednja ocena lakoće obavljanja posla 92 88 -4 Početak poslovanja 81 -11 Dobijanje građevinskih dozvola 175 174 -1 Snabdevanje električnom energijom 79 77 -2 Registrovanje vlasništva 39 98 +59 Dobijanje kredita 24 21 -3 Zaštita investitora 74 -5 Plaćanje poreza 143 140 Trgovanje preko granice 78 Poštovanje ugovora 104 94 -10 Rešavanje stečaja 113 91 -22

Rang Srbije prema uslovima poslovanja prema Doing Bussines izveštaju - regionalni aspekt

Sve prethodno navedeno pokazuje da uslovi poslovanja u Srbiji nisu podsticajni za poslovanje preduzeća.

EBRD TRANZICIONI INDIKATORI U SRBIJI
Najznačajniji EBRD tranzicioni indikatori su: indeks liberalizacije cena, indeks trgovine i deviznog sistema i indeks politike konkurencije.

EBRD tranzicioni indikatori u oblasti tržišta i trgovine
Liberalizacija cena Trgovina i devizni sistem Politika konkurentnosti 1990 2000 2005 2008 2011 Srbija 3,7 2,3 4,0 2,0 1,0 3,3 2,7 Albanija 4,3 1,7 BiH 3,0 Bugarska Hrvatska Makedonija Mađarska Crna Gora 2 Rumunija 1 Slovenija

KARAKTERISTIKE REGIONALNOG RAZVOJA SRBIJE

REGIONALIZACIJA REPUBLIKE SRBIJE
Regionalizacija predstavlja instrument upravljanja državnim resursima (prirodnim, ekonomskim, kulturnim i demografskim), kao i instrument za interregionalnu alokaciju resursa.

Uspostavljanje regiona znači da je Srbija prihvatla i da sprovodi standarde koje je ustanovila Evropska unija i razvijene zemlje. Generalno posmatrajući, regioni se u Srbiji razvrstavaju u dve grupe: razvijeni regioni, čiji je stepen razvijenosti iznad republičkog proseka i nedovoljno razvijeni regioni, čiji je stepen razvijenosti ispod republičkog proseka.

Makroekonomski (statistički) regioni Srbije
Površina regiona (u 000 km2) Broj stanovnika regiona (u milionima) Beogradski region 3,2 1,6 Region Vojvodine 21,5 2,0 Region Šumadije i Zapadne Srbije 31,9 2,4 Južna i Istočna Srbija 20,9 1,4 Kosovo i Metohija 10,8 1,9

Prema nivou razvijenosti, statističke regione Srbije možemo podeliti u tri kategorije i to:
razvijeni regioni - Beograd i Vojvodina, srednje razvijeni regioni - region Šumadije i Zapadne Srbije i Južna i Istočna Srbija i nerazvijeni region – Kosovo i Metohija.

KARAKTERISTIKE REGIONALNOG RAZVOJA SRBIJE
Dugogodišnji, složeni i brojni problemi regionalnog razvoja Srbije manifestuju se u: - izrazito diferenciranoj teritorijalnoj neravnomernosti nivoa razvoja, nedovoljnoj razvijenosti velikog dela teritorije, strukturnim neusklađenostima, materijalnim ograničenjima, nepovoljnim demografskim kretanjima i neizgrađenim institucionalnim rešenjima.

Regionalna neravnomernost u Srbiji ima brojne karakteristike:
Intenzivan proces demografskih promena. Oštrina regionalnih razlika izražena kroz stepen razvijenosti na nivou opština i okruga. Izražene regionalne razlike u kretanju zaposlenosti i nezaposlenosti. Siromaštvo, koje u Srbiji ima izrazito regionalnu dimenziju.

Regionalni aspekt siromaštva u Srbiji

Primena koncepta humanog razvoja koji, preko istoimenog indeksa, pokazuje da su socijalni uslovi u kojima se pojedinac rađa i živi u direktnoj proporciji sa ekonomskim preduslovima. Teritorijalne asimetričnosti koje su drastične po različitim pokazateljima: prema odnosu najrazvijenije i najnerazvijenije opštine, prema broju preduzeća na hiljadu stanovnika, prema broju zaposlenih , prema ostvarenom ukupnom prihodu, prema dobiti i gubitku .

Disproporcije u izgrađenosti privredne i komunaln infrastrukture.
Politika regionalnog razvoja bila je parcijalna. Kapaciteti lokalne administracije bili su više nego skromni do početka reforme lokalne samouprave.

SAVREMENE TENDENCIJE NA PODRUČJU REGIONALNOG RAZVOJA SRBIJE
Pad privredne aktivnosti i pogoršanje makroekonomske ravnoteže, u periodu od do godine, odrazili su se i na regionalna kretanja, ali različitim intenzitetom. Ekonomski zaostatak svih regiona Srbije se povećao u odnosu na prosek Evropske unije.

Trend regionalnog zaostatka (EU27=100)
Regioni 2009 2010 2011 Beogradski region 65 61 60 Region Vojvodine 34 33 35 Region Šumadije i Zapadne Srbije 26 24 23 Region Južne i Istočne Srbije 22 Kosovo i Metohija - Stepen regionalnog demografskog pražnjenja Apsolutno praženjenje Standardna devijacija 5,2 6,7 Aritmetička sredina -2,8 -3,8 Koeficijent varijacije -1,9 -1,7

Za samo devet godina Srbija je izgubila 311.139 stanovnika.
Na osnovu demografskih pokazatelja, Srbija se može svrstati u red zemalja sa izrazito nepovoljnim demografskim trendom.

Demografski pokazatelji u odabranoj grupi zemalja (2011. godina)
Država Prirodni priraštaj Prosečna starost Očekivano trajanje života Smrtnost odojčadi (‰) Stopa (‰) Broj (u hilj.) Muško Žensko Srbija -5,2 -37,3 42,2 71,6 76,8 6,3 Bugarska -5,1 -37,4 42,5 70,7 77,8 8,5 Rumunija -2,6 -55,2 38,6 71 78,2 9,4 Hrvatska -2,2 -9,8 41,5 73,9 80,4 4,7 Mađarska -4,1 -40,7 40,1 71,2 78,7 4,9 Makedonija 1,6 3,3 36,1 73,1 77,2 7,6 EU-27 0,8 405,3 41,2 77 82,9 3,9

Intenzivne migracije na relaciji selo-grad doprinele su koncentraciji stanovništva u svim većim gradskim sredinama, a smanjenju u seoskim sredinama.

Tipologija područja prema gustini naseljenosti (RS=100)
Tip područja (st/km²) Površina (%) Stanovništvo (%) Broj opština 2011. Broj opština 2002. Područje slabe naseljenosti (< 50) 44,5 15,5 63 52 Područje srednje naseljenosti (51-100) 32,5 26,0 53 56 Područje visoke naseljenosti ( ) 11,5 16,1 16 22 Područje izrazite koncentracije stanovništva (> 151 ) 42,4 13 15

Srbija se nalazi na 35% Evropske unije, što je znatno niže od većine tranzicionih država
Unutarregionalni dispariteti u Srbiji (2,7:1) su veći od istih dispariteta u Sloveniji i Hrvatskoj (1,5:1 i 1,8:1), a na nivou su ekonomskih nejednakosti u Bugarskoj, Češkoj i Mađarskoj. Najveće regionalne ekonomske razlike prisutne su u Rumuniji (3,8:1).

Unutarregionalni dispariteti u tranzicionim državama (2011. godina)
GDP po stanovniku (PPS) EU=100 Zemlja Nacionalni nivo Najbogatiji region Najsiromašniji region Najbogatiji: najsiromašniji Bugarska 45 75,3 27,2 2,8 Češka 80 175,3 66,0 2,7 Mađarska 66 108,5 39,6 Poljska 65 97,0 40,9 2,4 Rumunija 49 111,1 29,4 3,8 Slovenija 84 104,7 71,9 1,5 Hrvatska 61 78,3 44,3 1,8 Srbija 35 60 22

Jedan od najvećih izazova politike regionalnog razvoja Srbije je dugoročni trend povećanja regionalnih nejednakosti i koncentracija ekonomskih aktivnosti u Beogradu i Južno-bačkoj oblasti.

Regionalne neravnomernosti Srbije (2011. godina)
Indikatori Region Oblast Opština Zarade po stanovniku 2 : 1 Beogradski region : Južna i Istočna Srbija Grad Beograd : Toplička 9:1 Novi Sad: Doljevac Stopa nezaposlenosti 3 : 1 Južna i Istočna Srbija : Beogradski region 4 : 1 Toplička : Grad Beograd 5 : 1 Tutin : Beograd Demografsko pražnjenje godina (-16,3) : (+36) Južna i Istočna Srbija : Beogradski (-32,2) : (+36) Pirotska : Grad Beograd (-82,8) : (+62) Crna Trava : Novi Sad Stepen obrazovanja 4 : 1 Grad Beograd : Braničevska 12 : 1 Grad Beograd : M. Crniće

Ekstremne razlike između opština u Srbiji
Granične vrednosti Broj opština Ekstremni odnosi između opština >100% <50% Zarade po stanovniku 22 62 9:1 Bruto dodata vrednost po zaposlenom 16 47 15:1 Budžetski prihodi po stanovniku 12 23 5:1 Oporezivi prihod po 13 108

Regionalna ekonomska analiza pokazuje da su se dugogodišnji negativni trendovi najviše odrazili na kontinuiran pad regionalne zaposlenosti. U Srbiji postoje značajne regionalne i unutarregionalne razlike u pogledu infrastrukturne opremljenosti (izgrađenost i kvalitet putne, vodovodne i kanalizacione mreže, broj pretplatnika fiksne telefonije, dostupnost internet priključaka).

Komunalna opremljenost (2011. godina)
% pokrivenosti vodovodom % gubitaka na vodovodnoj mreži % pokrivenosti kanalizacijom % prečišćene otpadne vode Republika Srbija 86,6 32,1 55,6 15,7 Beogradski region 100,0 32,3 79,3 - Region Vojvodine 98,8 21,2 44,0 24,8 Region Šumadije i Zapadne Srbije 76,8 37,4 53,5 34,8 Region Južne i Istočne Srbije 68,0 36,7 46,7 7,5

KLJUČNA MAKROEKONOMSKA OGRANIČENJA EKONOMIJE SRBIJE

DINAMIKA I STRUKTURA NEZAPOSLENOSTI
U Srbiji preovladava dugoročna nezaposlenost strukturnog karaktera. Ekonomiju Srbije, na početku tranzicije, karakterisala je visoka tzv. skrivena nezaposlenost i veliki viškovi zaposlenih u društvenom i državnom sektoru koji su u procesu restrukturiranja i privatizacije delom produktivno angažovani, a delom otpušteni, tako da je prosečan broj zaposlenih smanjen, a nezaposlenih povećan.

APSOLUTNO I RELATIVNO KRETANJE NEZAPOSLENOSTI U SRBIJII
Godina Broj nezaposlenih Stopa nezaposlenosti (u %) 2002 25,3 2003 27,8 2004 25,9 2005 26,8 2006 2007 2008 24,6 2009 26,0 2010 26,9 2011 27,7 2012 28,6

Kretanje nezaposlenosti u Srbiji

Kretanje nezaposlenosti, po makroekonomskim regionima Srbije, veoma je heterogeno.
Najveci broj nezaposlenih lica beleži region Šumadije i Zapadne Srbije ( ) i region Vojvodine ( ), nešto manja nezaposlenost registrovana je u regionu Južne i Istočne Srbije ( ), dok je u Beogradskom region zabeležena najmanja nezaposlenost ( ).

Nezaposleni po makroregionima Srbije (2011. godina)
Ukupno Beogradski region Region Vojvodine Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Južne i Istočne Srbije Kosovo i Metohija /

Pored veoma izražene dinamike, nezaposlenost u Srbiji, karakteriše i veoma nepovoljna struktura.
Najviše je onih koji posao traže od četiri do šest godina lica, a potom dve do četiri godine lica. Nažalost, njih čeka zaposlenje 10 i više godina

Nezaposleni prema dužini traženja posla
Još nisu počeli da traže posao 1917 Traže posao kraće od jednog meseca 14 984 Traže posao 1-2 meseca 28 351 Traže posao 3-5 meseci 51 828 Traže posao 6-11 meseci 79 577 Traže posao meseci 68 628 Traže posao meseci 55 186 Traže posao meseci Traže posao 4-6 godina Traže posao 7-10 godina 71 749 Traže posao 10 godina i duže 82 969

Nezaposlena lica prema stepenu stručnog obrazovanja
2010. 2011. Visoko, više i srednje stručno obrazovanje (VIII, VII, VI i IV stepen obrazovanja) Visokokvalifikovani i kvalifikovani (V i III Priučeni (polukvalifikovani) i 35 047 32 948 niže stručno obrazovanje (II stepen obrazovanja) Nekvalifikovani (I stepen obrazovanja)

Nezaposlena lica prema stepenu stručnog obrazovanja

U ukupnoj registrovanoj nezaposlenosti, stručna nezaposlena lica (III-VIII stepen stručne spreme) učestvuju sa 66,52%, a nestručna (I i II stepen stručne spreme) sa 33,48%. Među stručnim nezaposlenim licima najbrojnija su lica sa srednjom stručnom spremom (III i IV stepen stručne spreme) koji u ukupnoj nezaposlenosti učestvuju sa 54,33%

Struktura nezaposlenih prema školskoj spremi (u%)
UKUPNO 100 Bez škole 0,8 Nepotpuna osnovna škola 1,9 Osnovna škola 16,4 Srednja škola 67,2 Viša škola 4,9 Visoka škola/fakultet 8,8

Regionalna analiza obrazovno-polne strukture nezaposlenih, direktno ukazuje na mogućnosti zapošljavanja, a indirektno na populacioni i kadrovski potencijal opština i gradova usled nedovoljne fleksibilnosti lokalnih tržišta rada. Indeks obrazovanja nezaposlenih (odnos visoko i nisko obrazovanih nezaposlenih stanovnika) u Srbiji je u godini iznosio 7,9 pri čemu je u nerazvijenim područjima iznosio 2,6 a u gradovima 12,2. Posmatrano po opštinama, ako izuzmemo Beograd (25,6), kreće se od 21,5 u Novom Sadu do 0,5 u opštini Crna Trava. Udeo žena u visoko obrazovanom nezaposlenom stanovništvu je znatno niži u nerazvijenim područjima (51,6%) od republičkog proseka (62%).

Regionalna obrazovna struktura nezaposlenih
Područje Nisko obrazovani nezaposleni Visoko obrazovani nezaposleni Indeks obrazovanja nezaposlenih Ukupno Udeo žena (%) Republika Srbija 51,2 51.130 62,0 7,9 Beogradski region 69.144 52,0 17.671 65,5 25,6 Region Vojvodine 50,0 12.460 62,1 6,9 Region Šumadije i Zapadne Srbije 52,9 10.951 59,6 5,1 Region Južne i Istočne Srbije 49,8 9.727 57,9 5,5 Nerazvijena područja 49,0 3.006 51.6 2,6 Gradovi 52,2 39.352 63,3 12,2

KRETANJE INFLACIJE U tranzicionom periodu Srbija nije postigla održivu jednocifrenu stopu inflacije, kao ključni indikator makroekonomske stabilnosti. Registrovana je uglavnom dvocifrena stopa inflacije.

Kretanje inflacije u Srbiji (u %)
Godina 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 Potrošačke cene 14,8 7,8 13,7 17,7 6,6 11,0 8,6 10,3 7,0 12,7

Kretanje inflacije u Srbiji (u %)
14.8 7.8 13.7 17.7 6.6 11.0 8.6 10.3 7.0 12.7 2 4 6 8 10 12 14 16 18 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

U drugoj godini tranzicije (2002) održana je makroekonomska stabilnost i privredni rast, a inflacija je svedena na 14,8%. Makroekonomska kretanja u 2003 godini karakterisali su skromni ekonomski rezultati. Godišnji nivo inflacije u toj godini iznosio je 7,8%, što je bilo značajno ispod ciljane vrednosti od 9 do 11%.

Od godine postepena depresijacija dinara prekinula je proces smanjenja inflacije i bila glavni uzročnik ponovnog rasta stope inflacije kija je u godini iznosila 13,7%. Ukupna inflacija je takođe porasla od najnižeg nivoa (7,2%) u januaru na 17,7% u decembru godine. U tom periodu Srbija je imala najvišu stopu inflacije u Evropi.

Zahvaljujući merama monetarne politike, a posebno onim zasnovanim na novom okviru monetarne politike Narodne banke Srbije, inflacija je sa nivoa od 17,7% u godini smanjena na 6,6% u godini. Iako je bazna inflacija u godini bila niža nego u godini, ukupan rast cena na malo je bio viši, što je uslovilo da inflacija, na kraju 2007 godine, ponovo bude dvocifrena (11,0%).

Inflacija je u godini premašila gornju granicu ciljanog raspona (3–6%) i na kraju godine je iznosila 8,6%. Od godine novinu predstavlja i činjenica da Narodna banka Srbije preuzima odgovornost za ukupnu, a ne, kao do sada, samo za baznu inflaciju, uz uslov da bude uključena u proces planiranja regulisanih cena. Ovakva mera uslovila je da inflacija, na godisnjem nivou (2009), bude daleko manja od planirane i iznosi 6,6%.

Inflacija u Srbiji, na kraju 2010
Inflacija u Srbiji, na kraju godine ponovo je bila dvocifrena i iznosila je 10,3%. Inflacija u Srbiji, u godini, merena indeksom potrošačkih cena, bila je 7,0% što je bio značajan pad u odnosu na godinu. Srbija je, sa inflacijom od 12,7 % u godini, bila zemlja sa drugom najvećom inflacijom u Evropi ( Belorusija je u godini imala inflaciju od 77%). Osim Srbije i Belorusije, nijedna zemlja u Evropi nije imala inflaciju preko 10% u godini.

FISKALNA NERAVNOTEŽA I JAVNI DUG
Ključna makroekonomska neravnoteža, a sa njom i prateći rizik, uslovljena je rastućim udelima javne potrošnje i fiskalnog deficita u bruto domaćem proizvodu na nivou konsolidovanog bilansa sektora države, kao i na nivou uže definisanih bilansa javne potrošnje.

Budžetski deficit/suficit, konsolidovani fiskalni rezultat i javni dug u Srbiji
2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 Budžetski deficit/suficit (u % BDP) -4,3 -2,6 -0,3 0,3 -1,9 -1,7 -3,4 -3,7 -4,2 -7,2 Konsolidovani fiskalni rezultat -1,8 -2,4 0,8 0,9 -2,0 -4,5 -4,7 -5,0 -7,1 Javni dug po nominalnoj vrednosti (spoljni+ unutrašnji), 72,9 66,9 55,3 52,2 37,6 30,9 29,2 34,5 42,5 47,7 55,7

Sa stanovišta stabilnosti i rasta ekonomije Srbije, neodrživ je nivo javne potrošnje i neprihvatljiv je trend rasta fiskalnog deficita, kao i tendencija rasta zaduženosti države i privatnog sektora.

Javni dug Republike Srbije čine sve direktne obaveze Republike Srbije po osnovu zaduživanja, kao i garancije izdate za zaduživanje javnih preduzeća i lokalnih vlasti. Javni dug Republike Srbije se deli na direktne i indirektne obaveze, odnosno na obaveze u ime i za račun Republike i obaveze koje proizilaze iz garancija, koje su emitovane od strane Republike, a u korist drugih pravnih lica.

Stanje javnog duga Srbije ( u milionima evra)
1. DIREKTNE OBAVEZE Unutrašnji dug 3.871 4.152 4.240 4.064 4.255 3.837 3.413 3.162 4.051 4.572 5.436 6.453 Spoljni dug 9.561 7.230 6.564 5.267 5.364 4.746 4.616 4.691 4.406 5.873 7.239 8.618 Ukupno direktne obaveze 13.432 11.382 10.803 9.331 9.620 8.583 8.029 7.853 8.457 10.444 12.675 15.071 2. INDIREKTNE OBAVEZE Unutrašnji dug 135 340 536 723 Spoljni dug 2 147 220 344 663 769 845 929 1.257 1.372 1.574 1.878 Ukupno indirektne obaveze 1.392 1.712 2.110 2.600 Ukupan javni dug Republike Srbije 13.434 11.529 11.023 9.676 10.283 9.352 8.875 8.781 9.849 12.157 14.784 17.671

Javni dug Srbije (u milijardama evra)

Javni dug Republike Srbije (% GDP)

Usled negativnih efekata svetske ekonomske krize na nacionalnu ekonomiju, Republika Srbija je povećala zaduživanje u cilju finansiranja budžetskog deficita u periodu od do godine.

Valutna struktura javnog duga Srbije

Zaduživanje države prodajom hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu, uz smanjenje spoljnog duga, pozitivno se odrazilo na valutnu strukturu javnog duga – učešće dinarskog duga u ukupnom dugu povećano je tokom prvog tromesečja godine za 1,8 procentnih poena na 16,2%. Učešće duga u evrima iznosilo je 56%, u američkim dolarima 18,0%, dok se na specijalna prava vučenja i ostale valute odnosilo 8,7%.

SIROMAŠTVO U SRBIJI

EKONOMSKE REFORME I PROBLEM SIROMAŠTVA U SRBIJI
Mada je privredni rast od ključne važnosti za suzbijanje siromaštva, ne smeju se gubiti iz vida ni promene u raspodeli dohotka, koje prate taj rast. Pri datom tempu ekonomskog rasta siromaštvo će opadati brže ukoliko se raspodela dohotka uravnotežuje nego ako postaje neravnomernija.

Ekonomske reforme se odražavaju na kretanje siromaštva, ali i siromaštvo, sa svoje strane, daje pečat ekonomskim reformama.

KRETANJE SIROMAŠTVA U SRBIJI
Siromaštvo u Srbiji se značajno povećalo tokom devedesetih godina XX veka. Srednja klasa je nestala, broj siromašnih je povećan za dva i po puta i sve veći broj ljudi živeo je neznatno iznad linije siromaštva. Proces prikupljanja statističkih podataka, koji se odnose na siromaštvo, započeo je sprovođenjem dvogodišnje Ankete o životnom standardu (AŽS) sprovedene tokom i godine,

Značajan i kontinuiran ekonomski rast od 2001
Značajan i kontinuiran ekonomski rast od godine, uz realan rast plata, zatim rast penzija i drugih socijalnih transfera, kao i ostalih primanja stanovništva, a posebno rast doznaka iz inostranstva, uticali su na značajan pad siromaštva u Srbiji u periodu godina.

Broj siromašnih je prepolovljen u 2007. u odnosu na 2002. godinu.
Preostala dva indikatora siromaštva, dubina i oštrina siromaštva, koja pokazuju raspodelu siromaštva, takođe su značajno smanjeni u ovom periodu.

Osnovni indikatori siromaštva u Srbiji (standardne greške date su u zagradi)
2002. 2007. Apsolutna linija siromaštva po potrošačkoj jedinici ( u dinarima) 5 234 8 883 Procenat siromašnih 14,0 (0,74) 6,6 (0,61) Dubina siromaštva (u%) 3,0 (0,20) 1,3 (0,17) Oštrina siromaštva (u%) 1,0 (0,08) 0,4 (0,07)

Od godine podaci o siromaštvu stanovništva se redovno prate na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstva i oni ukazuju da je 8,8% ljudi živelo ispod apsolutne linije siromaštva. Podaci Ankete o potrošnji domaćinstva za godinu pokazuju da je ispod apsolutne linije siromaštva živelo 8,3% stanovnika.

Podaci Ankete o potrošnji domaćinstva za 2008
Podaci Ankete o potrošnji domaćinstva za godinu pokazuju da je ispod apsolutne linije siromaštva u godini živelo 6,1% stanovnika. Po Anketi o potrošnji domaćinstva u godini je 6,9% stanovnika živelo ispod linije siromaštva.

Kretanje siromaštva u Srbiji

Podaci Ankete o potrošnji domaćinstva za 2010
Podaci Ankete o potrošnji domaćinstva za godinu pokazuju da je ispod apsolutne linije siromaštva u godini živelo 9,2% stanovnika Republike Srbije. Stopa apsolutnog siromaštva značajno je porasla u godini i iznosila je svih 11,1 %.

REGIONALNI ASPEKT SIROMAŠTVA U SRBIJI
Najsiromašnije stanovništvo živi u regionu Jugoistočne Srbije i čini četvrtinu ukupnog broja siromašnih. U ovom regionu zabeležena je ekstremno visoka razlika u siromaštvu urbanog (8,5%) i ruralnog područja (18,7%).

Regionalni aspekt siromaštva u Srbiji
Indeks (stopa) siromaštva (%) Struktura siromaštva (%) Struktura ukupnog stanovništva (%) 2002 2007 Urbano 11,2 4,3 45,0 38,6 56,4 58,5 Ruralno 17,7 9,8 55,0 61,4 43,6 41,5 Beograd 10,8 3,1 16,3 10,4 21,1 22,3 AP Vojvodina 12,4 6,1 23,9 26,3 27,1 28,3 Zapadna Srbija 16,5 8,4 13,2 13,4 10,5 Centralna Srbija 13,8 3,7 17,0 9,4 17,3 16,8 Istočna Srbija 12,9 10,1 8,6 9,3 Jugoistočna Srbija 21,2 13,3 27,3 14,0 13,5 UKUPNO 8,3 100

Ruralni i urbani aspekt siomaštva po regionima Srbije
Relativan udeo siromašnih (%) Struktura siromašnih (%) Struktura ukupnog stanovništva 2002 2007 Beograd Urbano 9,3 3,0 11,4 8,4 17,2 18,3 Ruralno 3,3 4,9 1,9 4 3,9 AP Vojvodina 10,7 11,7 8,1 15,4 16,2 14,5 9,9 12,1 18,2 Zapadna Srbija 15,8 4,0 2,6 4,3 4,2 17,0 8,3 10,9 6,8 6,3 Centralna 10,4 2,5 6,2 3,2 8,5 17,1 10,8 8,8 Istočna 11,8 11,2 3,7 6,9 4,4 4,1 13,9 9,1 4,6 Jugoistočna 14,7 7,0 6,7 7,2 27,2 18,7 14,1 18 7,3 6,4 UKUPNO 14,0 100

Najveći pad siromaštva u odnosu na 2002
Najveći pad siromaštva u odnosu na godinu imale su ruralne oblasti Grada Beograda (-13,9%) i Centralne Srbije (-12,2%) i urbana područja Zapadne Srbije (-11,9%). Velike regionalne razlike u stopama siromaštva, upućuju na konstataciju da postoji velika korelacija između siromaštva, nezaposlenosti i obrazovanja.

Procenat siromaštva u Srbiji prema tipu naselja (apsolutna linija siromaštva)
2006 2007 2008 2009 2010 Gradsko područje 5,3 4,3 5,0 4,9 5,7 Vangradsko područje 13,3 9,8 7,5 9,6 13,6 UKUPNO 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2

PROFIL SIROMAŠTVA U SRBIJI
Siromašno stanovništvo u Srbiji možemo razvrstati u više kategorija: rađani sa niskim obrazovanjem, nezaposleni, starija populacija, deca,

domaćinstva sa pet i više članova,
građani ruralnih sredina, izbeglice i raseljena lica, Romi, osobe sa invaliditetom i žene.

Siromaštvo prema godinama starosti

PRIRODNI I PRIVREDNI RESURSI SRBIJE

GEOGRAFSKI POLOŽAJ Republika Srbija je kontinentalna država koja se nalazi u Jugoistočnoj Evropi, a prostire se i na Balkanskom poluostrvu i jednim delom u Srednjoj Evropi. Republika Srbija se prostire na površini od km2 i ukupno ima stanovnika.

Saobraćajnu „kičmu“ najvećeg dela Jugoistočne Evrope predstavljaju dva koridora koja prolaze kroz Srbiju: koridor VII (Dunav) i koridor X. Koridor X predstavlja saobraćajni pravac Salcburg - Solun, odnosno Salzburg (Austrija) - Ljubljana (Slovenija) - Zagreb (Hrvatska) - Beograd (Srbija) - Niš (Srbija) - Skoplje (Makedonija) - Veles (Makedonija) - Solun (Grčka). Dužina puteva koja je definisana Koridorom X preko teritorije Srbije je 792 km, a dužina pruga iznosi 760 km.

Saobraćajni Koridor X

MINERALNI POTENCIJALI
Od ruda metala u Srbiji značajne su rezerve bakra, olova, cinka, boksita i antimona. Osim ovih metala, interesantna su za eksploataciju i ležišta nikla i metalnog magnezijuma. Na teritoriji Srbije ležišta rude gvožđa su mala, sa niskim sadržajem metala u rudi.

Srbija, u značajnoj meri, raspolaže i sa rudama nemetala (magnezit, azbest, kvarcni pesak, fosfati, vatrostalna i keramička glina, ukrasni i građevinski kamen). Otkriveno je oko tridesetak nemetaličnih mineralnih sirovina međutim, ove sirovine u ukupnom mineralno-sirovinskom potencijalu učestvju sa svega 6%.

VODNI I ENERGETSKI POTENCIJAL
Srbija ima značajan vodni potencijal u površinskim vodama, podzemnim vodama i jezerima, koji je neophodan za snabdevanje naselja, industrijske potrebe, navodnjavanje plodnog obradivog zemljišta i odvijanje ukupnih privrednih aktivnosti.

Hidroenergetski potencijal je značajan i povoljnog kvaliteta, ali su izgrađeni kapaciteti i ostvarena proizvodnja hidroenergije ispod tehničko-ekonomski realno iskoristivog potencijala. Srbija raspolaže značajnim energetskim potencijalima, međutim,ugalj i hidroenergija čine 84% ukupnih domaćih energetskih izvora.

POLJOPRIVREDNI I ŠUMSKI POTENCIJAL
Srbija ima povoljnu konfiguraciju, sa visokim udelom plodnog ravničarskog zemljišta. U strukturi površine Srbije učešće poljoprivrednog zemljišta je 65,7%, a učešće obradivih površina 45,8%. Poljoprivredno zemljište obuhvata 5,1 milion hektara od čega je obradivo 4,3 miliona hektara ili 83,2% ukupnih poljoprivrednih površina.

Pored konvencionalne poljoprivrede, jedna od izvoznih komparativnih prednosti poljoprivrede u Srbiji je i proizvodnja tzv. zdrave hrane, definisanog geografskog porekla. Prema nekim istraživanjima, 75% zemljišta u centralnoj Srbiji predstavljaju zemljišta pogodna za proizvodnju zdrave hrane. Srbija pod šumama ima oko 26% ukupne površine. U strukturi drvne mase učešće četinara iznosi 6%, a učešće lišćara 94%.

PROIZVODNI FONDOVI Proizvodni fondovi predstavljaju proizvodnu komponentu društvenog (radom stvorenog) bogatstva. Proizvodni fondovi obuhvataju proizvodna dobra (osnovne fondove u nacionalnoj ekonomiji), poslovne zalihe (sirovina, reprodukcionog materijala, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda) i investicije u toku.

U ekonomskoj strukturi osnovnih proizvodnih fondova, na nižem nivou razvijenosti, preovlađivali su poljoprivredni inventar, zanatska sredstva rada i transportni kapaciteti, dok su, sa udaljavanjem od početnog razvojnog stanja, najbrže rasli industrijski proizvodni fondovi i udeo savremene opreme industrije. Podsticanjem razvoja malih i srednjih preduzeća sve veći značaj pridaje se privatnim osnovnim fondovima i njihovim blagotvornim efektima na ukupan razvojni potencijal zemlje.

INFRASTRUKTURA Infrastruktura, kao neobilazan endogeni faktor, ima veoma važnu ulogu i značaj u ekonomskom razvoju Srbije. To se posebno odnosi na: saobraćajnu infrastrukuturu, energetsku infrastrukturu, naučno-tehnološke parkove i industrijske zone.

Saobraćajna infrastruktura je značajan faktor efikasnosti celokupnog saobraćajnog sistema, ali i pokretač privrednog i društvenog razvoja Srbije, regionalnog razvoja i iskorišćenja komparativnih prednosti lokalnih sredina kroz povezivanje turističkih i poljoprivrednih oblasti sa privrednim centrima.

Srbija ne raspolaže sa dovoljnim količinama ni jednog od energenta.
Energetska efikasnost u svim energetskim sektorima je ispod željenog nivoa, a korišćenje raspoloživih obnovljivih izvora energije je potpuno marginalizovano. Godišnja proizvodnja gasa u Srbiji iznosi oko 500 miliona m3. To ne podmiruje potrebe pa se gas, u najvećoj meri, uvozi iz Rusije.

Izgradnja gasovoda Južni tok višestruko je važna za Srbiju i njenu gasnu privredu.
Naučno-tehnološki parkovi predstavljaju aglomeraciju malih i srednjih preduzeća u domenu visokih tehnologija povezanu sa obrazovnim i istraživačkim institucijama. Industrijska zona je prostor namenjen za smeštaj malih i srednjih preduzeća kao i velikih poslovnih sistema koji se namenski opredeljuje za razvoj industrije u nekoj lokalnoj zajednici ili regionu.

Jedan od velikih problema ekonomije Srbije je nizak nivo investicija u ljudski kapital, obrazovanje i tehnološki razvoj. Srbija godišnje iz budžeta izdvaja oko 4,5% bruto domaćeg proizvoda za obrazovanje i 0,35% bruto domaćeg proizvoda za nauku.

KVANTITATIVNI I KVALITATIVNI ASPEKT STANOVNIŠTVA SRBIJE Prirodno kretanje stanovništva
U periodu nakon Drugog svetskog rata u Republici Srbiji sprovedeno je osam popisa: 1948., 1953., 1961., 1971., , 1991., i godine. U Srbiji se, u većini regiona, beleži negativan prirodni priraštaj, a dolazi i do pogoršavanja starosne strukture stanovništva.

To ukazuje da se prostor Srbije može kategorisati kao prostor u kojem se odvija proces demografske regresije stanovništva. Konstantno opadanje nataliteta stanovništva Srbije, jedan je od najznačnijih unutrašnjih uzroka opadanja prirodnog priraštaja. Porast mortaliteta stanovništva je drugi značajan unutrašnji činilac opadanja prirodnog priraštaja stanovništva Srbije.

Prirodno kretanje stanovništva Srbije
Godina Ukupan broj stanovnika Živorođeni Umrli Živorođeni (na 1000 stanovnika) Umrli (na 1000 stanovnika) Prirodni priraštaj (na 1000 stanovnika) 2002. 78.101 10,4 13,7 -3,3 2005. 72.180 9,7 14,3 -4,6 2006. 70.997 9,6 13,9 -4,3 2007. 68.102 9,2 -4,7 2008. 69.083 9,4 14,0 2009. 70.299 14,2 2010. 68.304 -4,8 2011. 65.598 9,0 -5,2

Prirodni priraštaj stanovništva Srbije

Regionalno-demografska kretanja (2002-2011) u Srbiji

Brojni su uzroci opadanja prirodnog priraštaja stanovništva Srbije:
opadanje nataliteta, rast mortaliteta, promena u starosnoj strukturi stanovništva kao posledica demografskog starenja, nizak nivo fertiliteta (rodnosti žena), stopa nupcijaliteta (broj zaključenih brakova) i prostorno-mehaničko kretanje stanovništva.

Broj zaključenih i razvedenih brakova
Godina Zaključeni brakovi Razvedeni brakovi Zaključeni brakovi (na 1000 stanovništva) 2002. 41.947 9.982 5,6 2005. 38.846 7.661 5,2 2006. 39.756 8.204 5,4 2007. 41.081 8.622 2008. 38.285 8.502 2009. 36.853 8.472 5,0 2010. 35.815 6.644 4,9 2011. 35.808 8.251

STAROSNA I ETNIČKA STRUKTURA STANOVNBIŠTVA
Starosna struktura stanovništva Srbije se stalno manjala u korist starijih demografskih grupa.

Starosna struktura stanovništva Srbije
2002. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. Ukupno Ispod 15 godina 15-64 godina 65 i više godina 80 i više godina Ispod 15 godina ( u%) 16,1 15,8 15,6 15,5 15,3 15,2 15,1 15,0 (u%) 67,3 67,1 67,2 67,5 67,7 68,0 68,2 16,6 17,1 17,2 16,9 16,8 2,0 2,5 2,7 2,9 3,1 3,3 3,5 3,7

Osnovna odlika starosno-polne strukture stanovništva Republike Srbije danas je brojčana dominacija muškaraca kod mladog stanovništva, odnosno dominantnost žena kod sredovečnog i starog stanovništva. Skoro 70% stanovništva pripada kategorijama nezaposlenih, penzionera i izdržavanog stanovništva.

Stanovništvo Srbije prema aktivnosti i polu
Ukupno stanovništvo Aktivno stanovništvo Lica sa ličnim prihodom Izdržavano stanovništvo Manje od polovine stanovništva Republike Srbije ekonomski je aktivno.

Indeks ekonomskog opterećenja stanovništva (odnos izdržavanog stanovništva u odnosu na aktivno stanovništvo) pokazuje da je na 100 ekonomski aktivnih lica bilo 76 izdržavanih. Jedna desetina stanovnika Republike Srbije pripada kategoriji poljoprivrednog stanovništva. Što se tiče etničke strukture stanovništva Srbije, jasno se uočava poprilična homogenost, s obzirom da većinu stanovništva čine Srbi.

Etnička struktura stanovništva Srbije
83,32% Mađari 3,53% Romi 2,05% Bošnjaci 2,02% Hrvati 0,80% Crnogorci 0,53% Jugosloveni 0,32% Albanci 0,08% Ostali 7,35%

Etnička struktura stanovništva Srbije

OBRAZOVNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA SRBIJE
Uprkos konstantnom poboljšanju, u poslednjih nekoliko decenija, prosečni obrazovni nivo stanovništva Srbije još uvek je nizak i nalazi se ispod nivoa zemalja članica Evropske unije, kao i određenog broja zemalja u okruženju.

Obrazovna struktura stanovništva Srbije
Broj stanovnika Učešće u stanovništvu (15+) % Kumulativno učešće % Bez škole 3,45 1-4 razreda osnovne škole 9,87 13,31 5-7 razreda osnovne škole 2,64 15,95 Osnovna škola (osmogodišnja) 22,32 38,27 Srednja stručna škola u trajanju 1-3 godine 19,80 58,06 Srednja stručna škola u trajanju 4-5 godine ili gimnazija 28,83 86,89 Viša škola 5,02 91,91 Fakultet, akademija ili visoka škola 7,56 99,47 Magistar nauka 17.927 0,28 99,76 Doktor nauka 15.462 0,24 100,00

Ovakva obrazovna struktura stanovništva ukazuje na prilično spore reforme u ovoj oblasti, kako sa kvantitativnog tako i sa kvalitativnog aspekta. U Srbiji postoji veliki jaz između nauke, istraživačko-razvojnog sektora i inovacionog stvaralaštva sa jedne strane, i ekonomije, odnosno sveukupnog društvenog života, sa druge strane.

Obrazovne razlike u 2012. godini
Država, rang HDI Norveška /1/ Češka /28/ Slovenija /21/ Mađarska /37/ Rumunija /56/ Hrvatska /47/ Bugarska /57/ Srbija /64/ Prosečan broj godina obrazovanja 25+ 12,6 12,3 11,7 10,4 9,8 10,6 10,2 Očekivani broj godina školovanja 17,5 15,3 16,9 14,9 14,0 13,6 Racio upisa Osnovno obrazovanje 99,0 106,0 98,0 102,0 96,0 93,0 103,0 Srednje obrazovanje 110,0 90,0 97,0 95,0 88,0 91,0 Visoko obrazovanje 73,8 60,7 86,9 61,7 63,8 49,2 53,0 49,1 Kvalitet obrazovanja Zadovoljstvo kvalitetom obrazovanja - 76,9 72,6 56,4 45,3 63,7 35,6 58,0 Izvor: Gallup World Poll question, (2012),UNDP, UNESCO.

MIGRACIONA KRETANJA NA PODRUČJU SRBIJE
U međupopisnom periodu od do 1991.godine, u Srbiji je ostvaren negativan migracioni saldo. U periodu od do godine i periodu od do godine ostvaren je pozitivan migracioni saldo, jer su te periode obeležila masovna migraciona kretanja.

Nemogućnost zaposlenja u Srbiji deluje kao jak potisni faktor za migracije.
Potencijalnih migranata među nezaposlenima je 41%, dok ih je među zaposlenima 18%. Nedovoljna privredna aktivnost i nedostatak poslova u pojedinim regionima, ima za posledicu kretanje radne snage ka regionima koji imaju veću mogućnost u pogledu zapošljavanja.

UTICAJ PROCESA GLOBALIZACIJE NA RAZVOJ EKONOMIJE SRBIJE

OPŠTE KARAKTERISTIKE PROCESA GLOBALIZACIJE
Poslednja decenija XX veka predstavlja period intenzivnih promena u svetskoj privredi. Na sceni je globalni razvoj svetske privrede čiji su pokretači multinacionalne kompanije. Ekonomski odnosi između nacionalnih ekonomija, u sadašnjoj fazi globalizacije, uslovljeni su razvojem i primenom savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija.

Prema Međunarodnom monetarnom fondu globalizacija se definiše kao proces koji obuhvata sve tešnju međunarodnu integraciju tržišta roba, usluga i kapitala. Posmatrano sa etimološkog aspekta, globalizacija potiče od latinske reči globus - celokupan (ukupan), i označava pojam koji odražava rastuću povezanost, integraciju i međuzavisnost zemalja sveta u ekonomskom, socijalnom, tehnološkom, kulturnom i političkom smislu.

Ekonomski aspekt globalizacije ima za cilj intenziviranje slobodnih trgovinskih tokova i uspostavljanje liberalnijeg kretanja kapitala, ljudi i informacija. Globalizacija je proces koji istovremeno integriše i dezintegriše nacionalne ekonomije.

Dimenzije globalizacije
Kultura GLOBALIZACIJA Životna okolina Društvo Ekonomija Politika

Osnovna hipoteza, na osnovu koje njeni promoteri vide blagodeti globalizacije, zasnovana je na činjenici da sa procesom globalizacije svet postaje jedno „globalno selo“. Međupovezujući faktor zemalja učesnica u procesu globalizacije su: ekonomske, socijalne, tehnološke, društvene i ekološke veze. Proces globalizacije ne može ostaviti nijednu nacionalnu ekonomiju van tog procesa.

Zagovornici procesa globalizacije, poznatiji u literaturi kao optimisti, (hiperglobalisti) polaze od neoliberalne teorije po kojoj globalizacija tržišta i kultura stvaraju „globalne građane i države“ koji osećaju lojalnost prema zajedničkim interesima svih naroda. Zajedničko, svim teoretičarima koji podržavaju proces globalizacije je zapažanje da trgovina, kapital i informaciono-komunikacione tehnologije, predstavljaju skup pojava koje su međusobno povezane i koje zajednički preobražavaju svetsku privredu.

Na drugoj strani nalaze se oni koji kritikuju globalizaciju, upozoravajući na opasnost i ograničenja koje globalizacija nosi sa sobom. Kritičari globalizacije stavljaju naglasak na izvozu „prljavih“ tehnologija, iscrpljivanju nacionalnih resursa, iskorišćavanju radne snage, širenju multinacionalnih kompanija na tržištu zemalja „domaćina“ bez povećanja konkurentskih prednosti i poslovnih performansi nacionalne ekonomije, povećanju siromaštva i gubitku državnog suvereniteta.

Svetska moć multinacionalnih kompanija, uspostavljanje jedinstvenog tržišta, slobodan protok robe, kapitala, radne snage i informacija glavne su odrednice procesa globalizacije. Mnogobrojne teorije globalizacije svrstavaju sve aktere procesa globalizacije u tri: hiperglobaliste, skeptike i transformacioniste.

Prema klasifikaciji Soltea (Sholte) postoje takođe tri teorijska pristupa izučavanju procesa globalizacije i to: neoliberalni, reformistički i radikalni.

Međunarodni ekonomski odnosi tokom XVII, XVIII, XIX i XX veka
''CENTAR'' ''PERIFERIJA'' GOTOVI PROIZVODI RESURSI

EKONOMSKI ASPEKT PROCESA GLOBALIZACIJE
Osim istraživanja pozitivnih i negativnih efekata globalizacije, treba identifikovati neosporne efekte ekonomske globalizacije. To su: simultana konkurencija na svakom tržištu; internacionalizacija proizvodnje; rastuća međuzavisnost različitih nivoa globalizacije; intra-industrijski model međunarodne trgovine; smanjenje značaja klasičnih oblika trgovine; strane direktne investicije;

uska sprega finansijskog i industrijskog sektora;
konkurentnost vođena faktorima proizvodnje, ustupa mesto konkurenciji vođenoj inovacijama i znanjem; afirmacija koncepta virtuelnog tržišta; strategijske alijanse kao globalni „rasadnik“ naučnih i tehnoloških inovacija; razvoj modela mrežne ekonomije; menjanje organizacionih, menadžerskih i marketing strategija preduzeća; afirmicija virtuelnog lanca snabdevanja transnacionalnih kompanija i institucionalne i funkcionalne inovacije multinacionalnih kompanija.

U raspravama koje se vode povodom ekonomskog aspekta globalizacije najčešće se analiziraju četiri ključna pitanja svake ekonomije: uticaj globalizacije na privredni rast, uticaj globalizacije na makroekonomsku stabilnost, uticaj globalizacije na raspodela dohotka i promene u domenu upravljanja privredom.

Posmatrano sa makroekonomskog aspekta kao pozitivni efekti globalizacije navode se:
veća sloboda kretanja roba, usluga, kapitala, tehnologija, znanja i informacija; ujednačavanje uslova proizvodnje; razvoj i primena novih modela preduzetničke ekonomije; ujednačavanje uslova i regulative carinske politike i spoljnotrgovinskog poslovanja; povećanje izgleda za zapošljavanje i ostvarenje novih proizvodnih i trgovinskih kapaciteta;

transfer znanja i inovacija;
globalizovana i moderna privreda koja zahteva viši nivo obrazovanosti i kvalifikovanosti radne snage; strukturna prilagođavanja savremenim privrednim dostignućima; jačanje uloge malih i srednjih preduzeća; modernizacija infrastrukturne mreže (železnički, drumski, vodeni i avio saobraćaj, telekomunikacije, skladišni kapaciteti, slobodne carinske zone) koja treba da prati razvojne trendove i specijalizacija preduzeća.

Kritičari globalizacije osporavaju njene ekonomske efekte, najčešće ističući da se disparitet između najbogatijih i najsiromašnijih zemalja povećao.

PROMENE EKONOMSKE MOĆI U SVETSKOJ PRIVREDI USLOVLJENE GLOBALIZACIJOM
Ekonomska globalizacija ima za cilj prihvatenje pravila tržišne privrede što bi rezultiralo formiranjem slobodnog tržišta, slobodnim protokom kapitala, radne snage i ideja, kao i formiranjem jedistvene valute.

Mapa svetske proizvodnje (u milijardama USD)

Posmatrajući prethodnu mapu može se uočiti da je i dalje prisutna velika koncetracija svetske proizvodnje dobara u zemljama Zapadne Evrope, Severne Amerike i Dalekog Istoka.

Koncentracija svetske proizvodnje dobara
Pozicija Zemlja Vrednost proizvodnje u milionima dolara % u svetskoj proizvodnji 1. SAD 24.8 2. Japan 20.0 3. Nemačka 11.8 4. Francuska 4.3 5. Brazil 4.1 6. Velika Britanija 3.9 7. Južna Koreja 2.9 8. Kina 2.7 9. Italija 2.3 10. Kanada 1.7 11. Španija 95.386 1.4 12. Tajvan 77.097 1.1 13. Švajcarska 69.457 1.0 14. Australija 65.859 15. Holandija 56.417 0.8 UKUPNO 83.8%

Podaci iz tabele jasno ukazuju da je 84% ukupne svetske proizvodnje dobara koncentrisano u 15 zemalja.

Globalni rast GDP-a (u procentima)

POLOŽAJ SRBIJE U SVETSKOJ PRIVREDI
Srbija, svojom veličinom i proizvodnim potencijalom, ne utiče značajnije na međunarodna privredna kretanja. Međutim, kretanja na svetskom tržištu značajno utiču na privredne tokove u Srbiji.

Sa stanovišta globalnih razvojnih trendova i procesa, Srbija sa preko $ bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika, izlazi iz niže razvojne faze koju, pored ostalog, karakteriše iznos bruto domaćeg proizvoda po stanovniku od do $, dominacija sirovina i poluproizvoda u strukturi izvoza i gde se dodata vrednost najvećim delom stvara u poljoprivredi i industriji, a manjim delom u sektoru usluga.

Udeo Srbije u svetskom robnom izvozu (u %)

Srbija treba da obezbedi zaštitu nacionalnih interesa u globalnim procesima, ostvarajući porast bruto domaćeg proizvoda i poboljšanje kvaliteta života na bazi efikasnog angažovanja i korišćenja raspoloživih resursa.

Postoje razna istraživanja i ocene dobre vladavine, odnosno elemenata dobre vladavine koje Svetska banka spaja u posebnom izveštaju za 212 država i entiteta, jednostavno nazvanom „Pokazatelji vladavine“ (Governance Indicators). Svetska banka ovom alatkom ocenjuje koliko određena država dobro upravlja javnim sektorom, posebno prateći šest pokazatelja: javno mišljenje i političku odgovornost, političku stabilnost i suzbijanje nasilja, delotvornost Vlade, kvalitet rada regulatornih tela, vladavinu prava i kontrolu korupcije.

„Pokazatelji vladavine“ u Srbiji i regionu
Srbija Istočna Evropa i Baltik OECD Bugarska BiH Hrvatska Crna Gora Javno mišljenje i politička odgovornost 51.4 65.3 90.6 65.4 54.8 61.1 47.1 Politička stabilnost i suzbijanje nasilja 24.5 56.6 76.4 57.2 28.4 62.0 Delotvornost Vlade 44.5 62.1 90.0 60.2 29.4 69.7 48.8 Kvalitet rada regulatornih tela 40.5 65.7 89.6 66.3 34.6 61.5 37.6 Vladavina prava 35.2 53.3 50.0 37.1 52.9 38.6 Kontrola korupcije 46.1 56.3 90.2 57.3 47.6 58.3 39.8

Razvoj ekonomije zasnovane na znanju je bitan razvojni prioritet jer aktivna primena znanja, u globalnom okruženju, predstavlja ključni faktor privrednog rasta svake moderne nacionalne ekonomije.

SRBIJA I EVROPSKA UNIJA
Postoje tri kriterijuma koje svaka zemlja mora da ispuni da bi ušla u Evropsku uniju, a to su: da ima demokratiju; da ima funkcionalnu tržišnu ekonomiju I da ima sposobnu i efikasnu administraciju.

Vlada Republike Srbije obrazovala je 2002
Vlada Republike Srbije obrazovala je godine Savet za evropske integracije. U godini je osnovana Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji. U apilu godine Srbija je dobila pozitivnu ocenu u Studiji izvodljivosti za početak procesa pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, a u jesen godine preliminarni pregovori sa Evropskom unijom su otpočeli. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je parafiran 7. novembra godine, a potpisan 29. aprila godine.

Srbija je odlučila da od 01. januara 2009
Srbija je odlučila da od 01. januara godine počne sa jednostranom primenom prelaznog Sporazuma o trgovini. Dve najvažnije obaveze koje je Republika Srbija potpisivanjem Sporazuma preuzela su: postepena liberalizacija trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima i obaveza usklađivanja propisa s pravnim tekovinama Evropske unije.

Faze nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanja sa Evropskom unijom su:
podnošenje zvaničnog zahteva za članstvo u Evropsku uniju, popunjavanje Upitnika dobijenog od strane Evropske komisije, objavljivanje mišljenja Evropske komisije o odgovorima iz Upitnika, dobijanje statusa kandidata, određivanje datuma za početak pregovora i sporazum o pristupanju Evropskoj uniji. Odlukom Evropskih lidera u Briselu Srbija je 1. marta godine dobila zeleno „svetlo” za status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Pregovori se vode u okviru 35 poglavlja, tzv
Pregovori se vode u okviru 35 poglavlja, tzv. pravnih tekovina Evropske unije: slobodno kretanje robe, slobodno kretanje radnika, pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga, slobodno kretanje kapitala, javne nabavke, pravo privrednih društava (kompanijsko pravo), pravo intelektualne svojine, politika konkurencije, finansijske usluge,

informaciono društvo i mediji,
poljoprivreda i ruralni razvoj, ispravnost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, ribarstvo, transportna politika, energetika, oporezivanje, ekonomska i monetarna politika, statistika, socijalna politika i zapošljavanje preduzetnička i industrijska politika, trans-evropske mreže, regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata,

saradnja u oblasti pravosuđa i osnovnih prava,
pravda, sloboda i bezbednost, nauka i istraživanja, obrazovanje i kultura, životna sredina, zaštita potrošača i zdravstvena zaštita, carinska unija, međunarodni ekonomski odnosi, spoljna, bezbednosna i odbrambena politika, finansijska kontrola, finansijske i budžetske odredbe, institucije I ostalo.

Ulaskom u Evropsku uniju država prihvata da se, na njenoj teritoriji, sprovode pravila koja važe na teritoriji ostatka Evropske unije i pravne tekovine Evropske unije postaju njeno unutrašnje pravo, sa jačom pravnom snagom od akata koje su doneli državni organi. Kada se pregovori privedu kraju potpisuje se Sporazum o pristupanju Evropskoj uniji. Ovaj sporazum mora biti ratifikovan u svim zemljama članicama Evropske unije u njihovim pralamentima, Narodonoj skupštini Srbije i Evropskom parlamentu.

SRBIJA I ZEMLJE CEFTA SPORAZUMA
CEFTA je sporazum koji danas definiše jedinstvenu zonu slobodne trgovine u Jugoistočnoj Evropi. Srbija je 19. decembra godine (zvanično od 1. januara godine) postala punopravna članica CEFTE

Članice CEFTE Država Pristupanje Napuštanje Poljska 1992. 2004.
Mađarska Čehoslovačka (Češka,Slovačka) Slovenija 1996. Rumunija 1997. 2007. Bugarska 1998. Hrvatska 2002. 2013. Makedonija 2006. - Moldavija Srbija Bosna i Hercegovina Crna Gora Albanija

Sporazum CEFTA zamenjuje 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini koji su značajno doprineli razvoju trgovinskih odnosa u ovom regionu. Ovo je naročito značajno za Srbiju jer njen izvoz u zemlje članice CEFTA sporazuma čini preko 30% ukupnog izvoza, a sa ovim Sporazumom biće omogućeno da se on i poveća, kroz liberalizaciju spoljnotrgovinskog režima. U razmeni sa zemljama CEFTE Srbija ostvaruje suficit, odnosno veću vrednost izvoza od uvoza.

Osnovna carina za svaki proizvod na koji se primenjuju olakšice date Sporazumom o slobodnoj trgovini, je carina po načelu najpovlašćenije nacije, koja važi na dan potpisivanja ili stupanja Sporazuma na snagu, na koju se primenjuju olakšice date Sporazumom.

Osim većih šansi za unapređenje odnosa zemalja Jugoistočne Evrope i Evropske unije, stvaranje zone slobodne trgovine u regionu, ima zadatak da ubrza proces pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji, onih zemalja koje još uvek nisu njene članice. Pored svih razlika, zemlje članice CEFTA sporazuma, povezuju zajednički ciljevi: brži ekonomski razvoj, veći obim spoljnotrgovinske razmene, viši nivo konkurentnosti u izvozu i težnja ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

KLJUČNE DETERMINANTE STRATEGIJE RAZVOJA EKONOMIJE SRBIJE

NEOPHODNOST DEFINISANJA NOVOG MODELA PRIVREDNOG RAZVOJA SRBIJE
Izučavanje ekonomskog rasta, tokom poslednjih decenija, izbacilo je na površinu mnogo loših ideja koje uglavnom, sa retkim izuzecima u specijalnim uslovima i u kraćim periodima vremena, nisu davale dobre rezultate.

Ekonomiji Srbije predstoje duboke promene, a u prilog tome mogu se navesti sadašnje i očekivane promene u neposrednom i širem okruženju. Da bi se sve to postiglo, nužno je usvajanje konzistentnog programa ekonomskih i ukupnih društvenih reformi. Republika Srbija treba da pažljivo trasira strateške koordinate svog privrednog, tehnološkog i socio-kulturnog razvoja, u skladu sa zatečenim okolnostima i potrebama budućih generacija.

Za dostignuti nivo razvoja na kome se sada nalazi Srbija, da bi se dugoročno održale visoke stope rasta i sprovele neophodne strukturne promene, neophodno je da investicije u bruto domaćem proizvodu učestvuju sa 22-25%. Rast investicija treba da obezbedi rast zaposlenosti, produktivnosti i izvoza. Ekonomski i razvoj Republike Srbije moraće sve više da se bazira na organizovanom istraživanju i razvoju koji treba da omogući stalni tehnološki razvoj u vidu usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehnologija, ali i novih proizvoda, procesa i usluga.

STRATEŠKI CILJEVI I PRAVCI RAZVOJA EKONOMIJE SRBIJE
Politiku ekonomskog razvoja Srbije treba usmeriti na ostvarivanje sledećih međusobno povezanih ciljeva ekonomskog i socijalnog razvoja: ubrzani društveni i ekonomski oporavak zemlje; podizanje efikasnosti i konkurentnosti privrede na bazi ekonomskih reformi i poboljšanja privredne strukture; razvoj u uslovima makroekonomske stabilnosti; poboljšanje životnog standarda stanovništva i ravnomeran regionalni razvoj.

Politika razvoja prvenstveno treba da obuhvati strukturno prilagođavanje u institucionalnoj i realnoj sferi i stvaranje nove svojinske i sektorske strukture nacionalne ekonomije, na bazi delovanja tržišnog mehanizma, čime bi se povećala efikasnost i konkurentnost i obezbedio dinamičniji privredni razvoj. Jedan od osnovnih ciljeva politike razvoja čini stvaranje uslova za stabilan privredni razvoj na kvalitativnim osnovama, uz uspostavljanje dugoročne makroekonomske stabilnosti.

Bitan razvojni cilj je porast zaposlenosti i životnog standarda.
Porast standarda stanovništva i bolji kvalitet života je dugoročni cilj razvoja, čije je ostvarivanje opredeljeno mogućnostima rasta proizvodnje, izvoza, investicija i zapošljavanja i lične potrošnje. Politika razvoja treba da bude orijentisana na prosperitetne sektore i grane koje imaju odgovarajući nivo i kvalitet tražnje i u kojima se može podići efikasnost i konkurentnost na bazi najproduktivnijeg korišćenja faktora proizvodnje.

Razvoj delatnosti sa komparativnim prednostima u međunarodnoj podeli rada i međunarodnoj robnoj razmeni ima izuzetan značaj u ukupnom privrednom razvoju Srbije. Privlačenje stranih direktnih investicija je jedna od glavnih poluga osavremenjivanja opreme i proizvodnih procesa. Stranim direktnim investicijama se, pored kapitala, u zemlju unose i savremena tehnologija i menadžment, obezbeđuju izvozna tržišta i aktiviraju procesi koji unapređuju poslovanje domaćih preduzeća.

Osnovna strategija regionalnog razvoja Srbije treba da podrazumeva iskorišćavanje razvojnih mogućnosti svakog regiona i raspoloživih finansijskih izvora namenjenih podsticanju skladnijeg regionalnog razvoja, kao i koordinaciju regionalnih politika.

Celovita politika regionalnog razvoja koja bi kao minimum obuhvatila:
regionalnu usklađenost ekonomije kao celine, teritorijalnu podelu rada po regionima, način i oblik ostvarenja ekonomskih veza između regiona, specijalizaciju regiona u skladu sa osnovnim materijalnim uslovima i pretpostavkama za razvoj i spoj sektorskog i regionalnog razvoja.

STRATEGIJA RAZVOJA EKONOMIJE srbije U USLOVIMA GLOBALIZACIJE SVETSKE PRIVREDE
Ekonomija Srbije, uključena u svetske ekonomske tokove, treba da je izvozno orijentisana i osposobljena za brzo usvajanje novih tehnoloških rešenja i stvaranje sopstvenih tehnoloških inovacija.

Ključno razvojno opredeljenje Srbije treba da bude uključivanje u procese globalizacije i integracije i realizacija sveobuhvatnih reformi u ekonomiji i društvu, kako bi Srbija zauzela ravnopravno mesto u zajednici evropskih država. Iz prethodnih stavova proizilazi da razvojna strategija Srbije treba da se zasniva na nacionalnim interesima i domaćim potencijalima razvoja, ali i na razvoju veza i saradnje sa svim zemljama, integracionim grupacijama i međunarodnim organizacijama.

Globalizacija ekonomskih i razvojnih tokova postala je dominantni svetski proces koji, bez sumnje, smanjuje suverenitet nacionalnih država i jača međunarodnu koordinaciju. Stalno i brzo povećavanje izvoza jedan je od ključnih zadataka pred kojim se nalazi ekonomija Srbije, a koji će svakako dovesti i do povećavanja njene konkurentnosti.

Postoje neke mere i aktivnosti koje su od specifičnog značaja za povećanje izvoza.
Svakako najvažnije su: restrukturiranje realnog sektora; podsticanje izvoza u Evropsku uniju; podsticanje izvoza u ostale regione; razvoj malih i srednjih preduzeća i klastera za izvoz i završetak procesa tranzicije.

EKONOMSKA POLITIKA U FUNKCIJI RAZVOJA EKONOMIJE srbije
Analizirajući ekonomsku politiku koja se od godine sprovodi u Srbiji, ne možemo uočiti da su postojale česte promene u preferencijama kreatora ekonomske politike, a one su se, pre svega, sastojale u zalaganju za nisku stopu inflacije i dinamičan privredni rast.

Srbiji su potrebne reforme, kako bi se:
povećala štednja i investicije po osnovu domaće štednje; obezbedila efikasna politika zapošljavanja; povećala tehnološka osnova proizvodnje u cilju postizanja produktivnosti i konkurentnosti; povećala efikasnost ustanova oslanjanjem na jednostavna pravila i elektronsku administraciju; obezbedila dosledna antimonopolska politika; obezbedila fiskalna i monetarna politika koje vode računa o makroekonomskoj politici i konkurentnosti ekonomije.

Novi model ekonomskog razvoja Srbije poseban značaj trebalo bi da ostavi fiskalnoj politici da definiše kredibilno, srednjoročno fiskalno prilagođavanje, kroz smanjenje fiskalnog deficita (relativnim) smanjivanjem tekuće javne potrošnje. Monetarna politika u narednom periodu trebalo bi da bude usmerena na smanjenje inflacije i održavanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema. Monetarna politika, takođe, mora biti usmerena na uspostavljanje povoljnijih kreditnih linija od banaka prema privredi, što će omogućiti dinamiziranje privredne aktivnosti na dugi rok.

STRATEGIJA RAZVOJA ekonomije srbije ZASNOVANA NA KVALITATIVNIM OSNOVAMA Nauka i tehnički progres u funkciji razvoja ekonomije Srbije Jedan od glavnih razloga pomoću kojeg su određene zemlje došle do svog bogatstva, ogleda se u stepenu razvijenosti tehnologije. Znanje i savremene tehnologije ključni su faktori konkurentnosti ekonomije na međunarodnom tržištu i povećanja izvoza tehnološki intenzivnih proizvoda i usluga u međunarodnoj razmeni.

Naučno-tehnološka politika Srbije trebalo bi da bude usmerena na povećanje naučnih i tehnoloških potencijala i maksimiranje doprinosa nauke i tehnologije razvoju zemlje, i to kako u ekonomskom, tako i u socijalnom smislu. Neophodno je, na nivou cele zemlje, obezbediti institucionalne i zakonske uslove za programsku usmerenost i finansijsku podršku istraživanju i razvoju, odnosno omogućiti značajnija ulaganja u istraživanje i razvoj.

Tehnološka revitalizacija je od velikog značaja za prestrukturiranje i razvoj nacionalne ekonomije.
Grane čiji razvoj treba podržati su one koje na najbolji način koriste one faktore konkurentnosti kojima Srbija raspolaže, odnosno grane u okviru kojih domaći faktori konkurentnosti mogu najviše doći do izražaja.

Obrazovanje, kao osnovni preduslov razvoja i tehnološkog napretka je u proteklom periodu znatno narušeno. Veza između obrazovanja, istraživačkih instituta i komercijalnog saktora je veoma slaba. Jedan od osnovnih ciljeva nacionalne strategije razvoja Srbije, mora biti uspostavljanje pristupa da se samo sopstvenim znanjem, istraživanjem i razvojem, kao i njihovom primenom i stvaranjem inovacija, može održati korak u tehnološkoj trci i biti konkurentan na svetskom tržištu.

Jedan od osnovnih ciljeva tehničko-tehnološkog razvoja, mora biti njegov snažan uticaj na ukupni obrazovni sistem, koji je neophodno transformisati, kako bi postao sposoban da razvija istraživački pristup i inovativnost kod svih polaznika,

STRATEGIJA RAZVOJA INOVATIVNE EKONOMIJE
Srbija treba da donese novu koncepciju i strategiju razvoja ekonomije i društva, zasnovanu na znanju i novim tehnologijama kao ključnim faktorima svestranog nacionalnog razvoja u uslovima globalizacije, integracije i kooperativnosti. Bazične sistemske i razvojne promene uslovljavaju nastajanje nove razvojne i tehnološke paradigme i nove koncepcije i strategije razvoja zasnovane na obrazovanju, nauci i tehnologiji kao ključnim polugama razvoja inovativne privrede i društva u Srbiji.

Srbija sa velikim zakašnjenjem u odnosu na razvijene zemlje i uspešne zemlje u tranziciji, koje su postale članice Evropske unije, treba da prilagodi strategiju razvoja novoj razvojnoj i tehnološkoj paradigmi. To podrazumeva napuštanje dosadašnje strategije razvoja zasnovane na nastavljanju industrijalizacije odnosno na ekstenzivnom korišćenju energije i sirovina, neefikasnom investiranju u fizički kapital i na korišćenju jeftine radne snage, niskog i srednjeg nivoa kvalifikovanosti, kao i napuštanje postojećeg socijalnog i institucionalnog sistema koji ne može da rešava razvojne probleme u okviru novih tehnologija.

Nova paradigma zahteva punu zaposlenost i multidisciplinarno obrazovanje, pri čemu smanjuje rutinski, a povečava kreativan rad u tehnološki modernim proizvodnim sistemima. Nova razvojna i tehnološka paradigma, prihvatljiva je i sa stanovišta zaštite životne sredine, jer savremene tehnologije doprinose očuvanju zdrave životne sredine i boljem zdravlju stanovništva.

Prihvatanje strategije razvoja inovativne ekonomije i društva donelo bi brojne koristi:
restrukturirao bi se istraživački sistem i produktivno povezao sa obrazovanjem i nacionalnom ekonomijom; stvorio bi se produktivan obrazovni sistem; obezbedio bi se ravnomerniji razvoj svih područja; uveo bi se novi proizvodno-tehnološki sistem i ojačao potencijal za rast i strukturne promene, povećanje konkurentnosti, produktivnosti, zaposlenosti, očuvanje životne sredine i povećanje kvaliteta života; stvorile bi se kompetentne i odgovorne institucije javnog sektora

Od ključnog značaja za izrastanje nove privredne strukture je konkurentan tehnološki razvoj zasnovan na brzoj i efikasnoj difuziji savremenih tehnologija. Stvaranje inovativnog društva zahteva sposobnost kreiranja, transfera i razvojno efikasne upotrebe rezultata naučnog i tehničkog razvoja.

Ključni ciljevi razvojem znanja i tehnologijama vođene nacionalne ekonomije su:
povećanje konkurentnosti ekonomije i povećanje izvoza proizvoda i usluga sa rastućim učešćem znanja kod kojih je dostignuta međunarodna konkurentnost; uključivanje u evropske integracije i razvoj privredne strukture koja je pogodna za integrisanje ekonomije Srbije u Evropsku uniju i razvoj sektora i proizvoda koji mogu da budu znanjem i tehnologijama intenzivni, u kojima Srbija ima tradiciju, iskustvo i proizvodna znanja.

PRIVREDNO-SISTEMSKE I INSTITUCIONALNE PRETPOSTAVKE REFORME EKONOMIJE SRBIJE
Moderan privredni razvoj zasnovan na tehnološki i ekonomski efikasnoj privrednoj strukturi kome teži ekonomija Srbije, podrazumeva izgradnju novog privrednog sistema oslonjenog na mehanizme, signale i kriterijume tržišta roba i faktora proizvodnje.

Razvoj privrednog sistema na pomenutim osnovama omogućio bi uspostavljanje konzistentnih institucionalnih rešenja kojima bi se obezbedilo: optimalno iskorišćavanje prirodnih i privrednih resursa i maksimalno respektovanje ekonomskih zakonitosti, odnosno stvaranje uslova za delovanje tržišnih zakonitosti.

Tržišno utemeljen privredni sistem je ključni činilac razvojne perspektive jer podstiče štednju i slobodan protok roba, usluga, ljudi i kapitala, prema mestima sticanja najvećeg profita. Bez postojanja određenog institucionalnog ambijenta i okruženja koje nagrađuje, ali i kažnjava, tj. bez postojanja straha od propadanja, javlja se opasnost od prosečnosti i stvaranja privrednih mediokriteta.

Motivacije, u svim nacionalnim ekonomijama, imaju veliki značaj u aktiviranju ljudskih resursa.
Uspostavljanje i uspešan razvoj tržišnih institucija, u sadašnjoj fazi razvoja, predstavlja jedan od ključnih faktora od kojeg se očekuje da odlučujuće doprinese ubrzanju procesa modernizacije ekonomije Srbije i da obezbedi njen stabilan razvoj.

Skup aktivnosti koje su neophodne za jačanje i dalje razvijanje institucionalnih osnova, za uspostavljanje povoljne poslovne klime u zemlji, kao prioritetne podrazumeva sledeće zadatke: zaštitu prava vlasništva i jačanje korporativnog upravljanja; razvijanje institucije stečaja i zaštitu prava kreditora; ujednačavanje uslova konkurencije i efikasnu antimonopolsku politiku; debirokratizaciju ekonomije; povećanje efikasnosti u upravljanju državnim vlasništvom i razvoj finansijske infrastrukture.

Kao što je istaknuto značajan segment procesa modernizacije ekonomije i društva u celini, svakako je i njena debirokratizacija. Mere debirokratizacije potrebno je da budu usmerene u pravcu rešavanja dva osnovna zadatka: podršku formiranja građansko-pravnih institucija i uspostavljanje pravnih osnova funkcionisanja sistema samoregulacije i uređivanje regulatornih funkcija države i redukcija administrativnog intervencionizma u preduzetničku delatnost što, pre svega, podrazumeva ograničavanje kontrolnih funkcija državnih organa.

Deo drugi RAZVOJNI TOKOVI I STRATEŠKE OSNOVE RAZVOJA EKONOMIJE SRBIJE

Similar presentations

Presentation on theme: "Deo drugi RAZVOJNI TOKOVI I STRATEŠKE OSNOVE RAZVOJA EKONOMIJE SRBIJE"— Presentation transcript:

Similar presentations

About project

Feedback

Log in

Auth with social network:

Deo drugi RAZVOJNI TOKOVI I STRATEŠKE OSNOVE RAZVOJA EKONOMIJE SRBIJE

Similar presentations

Presentation on theme: "Deo drugi RAZVOJNI TOKOVI I STRATEŠKE OSNOVE RAZVOJA EKONOMIJE SRBIJE"— Presentation transcript:

Similar presentations

About project

Feedback