1. MONETARNI AGREGATI

2. Različite definicije novca
Promene količine novca  stopa inflacije, kamatna stopa, zaposlenost, nacionalni dohodak, devizni kurs
 CB utičući na količinu novca u opticaju ostvaruje ciljeve: stabilnost cena, finansijska stabilnost, viša stopa rasta, zaposlenost, ravnoteža u međunarodnim plaćanjima
Uspešna monetarna politika  CB ispravno definiše i meri novac i kontroliše stopu njegovog rasta

3. Mere ponude novca (definisanje novca)
FUNKCIONALNI (TEORIJSKI) PRISTUP
Bitne su funkcije koje novac obavlja u privredi
Transakcijski pristup merenju novca
- Naglašava f-ju novca kao sredstva razmene
- Suština novca- prihvaćen kao platežno sredstvo za robu i usluge
Mera novca- sredstva koja služe kao sredstva razmene- kovanice, papirni novac i
tekući računi (čekovi, kartice)
Ponuda novca se direktno povezuje sa agregatnom potrošnjom i indikator je
ekonomskih performansi
- Ova sredstva ne donose kamatu ili je ona jako niska
Pristup likvidnosti
- Osnovno svojstvo novca- likvidnost, najlikvidnija imovina
- Naglašava ulogu novca kao sredstva očuvanja vrednosti
Na odluke o potrošnji utiče i druga likvidna aktiva
Novac su i bliski supstituti sredstvima plaćanja
- Pokazatelj raspoložive kupovne snage

4. 2. EMPIRIJSKI PRISTUP
Pitanje definicije novca je pitanje njegove praktične upotrebe od strane CB
Grupa finansijskih instrumenata koje karakteriše stabilna i predvidiva veza sa osnovnim makroekonomskim varijablama
Stabilna i predvidiva brzina opticaja novca
Tako definisana količina novca mora da bude upotrebljiva kao instrument MP
3. OPERATIVNI PRISTUP
Bitni faktori: dostupnost podataka, frekvencija i rokovi kada su podaci dostupni, u kojoj meri agregat odgovara cilju
Funkcionalni pristup identifikuje finansijske intrumente sličnih karakteristika, tako postavljeni agregati se onda empirijski verifikuju

5. Kriterijumi u praksi
Dati finansijski instrumenti treba da poseduju određene karakteristike novca (L, prenosivost, pogodni za korišćenje kao transakcioni novac, da odražavaju potencijal tražnje)
Stabilna i predvidiva veza sa promenama nominalnog dohotka i cena (pogodni kao instrument MP, target i indikator kursa i efekata MP u srednjem i dugom roku i mogućih ekonomskih kretanja)
Stabilna tražnja za tako definisanim novcem, brzina opticaja tog novca je stabilna funkcija kamatne stope

6. Skup finansijskih instrumenata istog stepena likvidnosti
Osnova za definisanje monetarnih agregata- konsolidovani bilans monetarnih finansijskih institucija
MFI- institucije čije su obaveze monetarne prirode- centralna banka, kreditne i druge finansijske institucije, npr MMMFs
I M0 Primarni novac (Monetarna baza- B)
1. Gotovina u opticaju
2. Rezerve kreditnih institucija kod centralne banke
II M1 Novčana masa (Definicija novca u užem smislu)
Transakcijski pristup
1. Gotov novac u opticaju
2. Depoziti po viđenju na transakcijskim računima
Novac kao deo imovine
III M2
1. M1
2. Štedni depoziti
IV M3
1. M2
2. Oročeni depoziti

7. Monetary aggregates containing components
Currency
Demand Dep. M2
SavingsDep.
Time Dep. M3
MMMFs
RPs
Debt Securi-ties
Foreign Curren-cy Dep. M4 BM
EMU x
M1, M2, & M3
U. S.
Australia
Canada
M1, M1+
M2, M2+
M2+, M2++
Only M2++
Only M3
Iceland
Japan L L4
M2, M3
Korea
M25 LF
M2, LF5
Mexico
M1, M2, M3, & M4
New Zealand
Norway
M1, M2
Switzerland
Turkey
x 6
M2YR, M3YR
M2Y, M3Y
China M QM
India L1
NM2 or L1
x 8
NM3 or L2 Li
Philippines MS
Only M4
Thailand

8. Monetarni agregati ECB
I M1 (Uža definicija novca)
1. Gotovina u opticaju
2. Depoziti po viđenju
II M2 (Međudefinicija novca)
1. M1
2.Kratkoročni štedni depoziti (depoziti koji se mogu povući uz najavu sa rokom do 3 meseca)
3. Kratkoročni oročeni depoziti (depoziti sa rokom dospeća do 2 godine)
III M3 (Šira definicija novca)
1. M2
2. Investicione jedinice fondova novčanog tržišta (MMMFs)
3. REPO aranžmani
4. Dužničke HOV sa rokom dospeća do 2 godine

9. Monetarni agregati FED-a
I M Gotov novac 2. Transakcijski depoziti Depoziti po viđenju (kod komercijalnih banaka i u štedionicama) Drugi depoziti po viđenju (NOW, ATS, CUSD) 3. Putnički čekovi II M M Štedni depoziti i depozitni računi tržišta novca 3. Mali oročeni depoziti (manji od $) Investicione jedinice fondova novčanog tržišta (retail MMMFs, inicijalna investicija ispod $) III MMMFs u posedu institucija IVMZM Money with zero maturity M2- Mali oročeni depoziti+MMMFs u posedu institucija

10. Monetarni agregati NBS
Statistički bilans NBS, decembar 2014
Ukupan primarni novac (po široj definiciji)
Dinarski primarni novac (po užoj definiciji)
1.1. Gotov novac u opticaju
1.2. Bankarske dinarske rezerve (rezerve na računu,
gotovina u blagajni)
1.3. Ostali dinarski depoziti (drugih sektora, ako
postoje u bilansu NBS- lokalnih organa vlasti)
33.089
Devizni depoziti banaka

11. Monetarni agregati NBS
I M1
Novac kao instrument plaćanja
1. Gotov novac u opticaju
2. Depozitni novac (žiro, tekući i drugi računi u pasivi banaka, sredstva na
računima lokalne samouprave- računi sa kojih se mogu vršiti plaćanja bez
ograničenja)
II M2
1. M1
2. Ostali kratkoročni i dugoročni dinarski depoziti
III M3
1. M2
2. Kratkoročni i dugoročni devizni depoziti (bez stare devizne štednje)

12. OPTIMALNA NOVČANA MASA
-Osnovni zadatak monetarno-kreditne politike
Količina novca u prometu koja je potrebna za nesmetano odvijanje procesa proširene reprodukcije uz održanje stabilnosti cena i tržišta
M x V = T M x V =  T T- platežno sposobna tražnja
(obim novčanih transakcija)
-Merilo normalnog kretanja novčane mase- godišnji rast društvenog proizvoda
-Optimalna zona novčane mase
-Faktori:
privredna aktivnost
ponuda i tražnja novca,
promena sklonosti potrošnji, S, I
promena oblika novca
promena orjentacije monetarne, budžetske, politike deviznog kursa

13. STRUKTURA NOVČANE MASE
PREMA OBLICIMA SREDSTAVA
gotov i depozitni novac
- struktura tražnje
-kontrola novčanih tokova
-efikasnost stabilizacione monetarne politike
-multiplikacija
-sektorska struktura

14. -likvidnost reprodukcije -adekvatnost strukturne monetarne politike
SEKTORSKA STRUKTURA
- snabdevenost novcem privrede i sektora nadgradnje
-likvidnost reprodukcije
-adekvatnost strukturne monetarne politike
-Faktori:
-raspodela dohotka, zahvatanje za vanprivredu
-odnos akumulacije i investicija
-zahvatanje kroz otplate i kamate
-razvijenost finansijskog tržišta
PO NAMENI TRAŽNJE SREDSTAVA
-za ličnu i opštu potrošnju (gotovina)
-tekuća plaćanja (račun)
-investicije (oročena sredstva)

16. BRZINA OPTICAJA NOVCA 1/VM1=M/DPt=0,385
- Određuje efekat novčane mase u privredi
Fišerova formula: MV=PQ
Broj transakcija koji novčana jedinica izvrši u određenom vremenskom intervalu
N R - N BON tezaurisanih sredstava =0
-Koeficijenti:
Vt=DPt/M DPt – društveni proizvod
Vd=Yt/M Yt – nacionalni dohodak
365/V=vreme obrta novca
1/V=coef. likvidnosti reprodukcionog procesa ili stopa monetarizacije privrede, koristi se kao indikator snabdevenosti privrede novcem
- marginalna i prosečna
po tekućim
cenama
BDPIII,2013= *106RSD
M1III,2013= *106RSD
M3III,2013=
VM1=2,6
VM3=0,55
365/VM1=140
365/VM3=664
1/VM1=M/DPt=0,385

17. NBS, Brzina opticaja novca,
M1 i M3

18. BON po sektorima zavisi od karakteristika proizvodnog ciklusa, cikličnosti potrošnje, politike likvidnosti, potrošnje, dohotka, investicija, osetljivosti na mere ekonomske politike, konjukturu
-Faktori: centralizacija novčanih sredstava nivo razvoja sistema platnog prometa, način plaćanja sektorska prelivanja psihološki faktori inflacija politička stabilnost sigurnost priliva orjentacija monetarne politike, faza privrednog ciklusa promena bankarskih kredita (investicioni, kratkoročni)

22. Posledice evroizacije
Uzroci evroizacije
Makroekonomska nestabilnost
Visoka i volatilna inflacija smanjila je poverenje u dinar i obeshrabrilo dinarsku štednju
Lak pristup stranim izvorima finansiranja po povoljnim uslovima
NBS nije ograničavala intermedijaciju u stranoj valuti
Stara devizna štednja vraćena, stara dinarska je izgubljena
Osigurani su podjednako svi depoziti- i devizni
Zaduživanje države u stranoj valuti
Posledice evroizacije
Dominantni kanal transmisije MP je kanal DK, delovanje kamatnog kanala je slabo
Značaj Euribora je veći nego referentne stope NBS
DK se ne može koristiti kao automatski stabilizator