1. Primenjeno programiranje
Petak:
I čas: 15: :35
II čas: 16: :30
III čas: 17: :25
Primenjeno programiranje
mr Boban Vesin

2. Primenjeno programiranje
Fond časova: 3+2
Broj ESPB: 6
Ocena znanja (max. broj poena je 100)
Minimum bodova za prolaz: 28+23
Predispitne obaveze
55 poena
Prisustvo na predavanjima i vežbama 5
Provera znanja u toku nastave 30
Ostale aktivnosti i učešće studenata u radu na predavanjima i vežbama 10
Praktičan rad
Završni ispit
45 poena
Pismeni ispit 45

3. Sadržaj predmeta Razvoj i podele programskih jezika
Metode projektovanja programa
Klasifikacija tipova podataka
Osnovni koncepti sintakse programskog jezika
Tipovi podataka programskog jezika
Kontrola programskog toka
Objektni koncepti programskog jezika
Programiranje grafičkog korisničkog interfejsa
Veza programskog jezika i baze podataka
Kreiranje poslovnih programa

4. Literatura
Materijal sa predavanja i vežbi za predmet Primenjeno programiranje na sajtu Škole
Lemay L., Cadenhead R., Java Naučite za 21 dan, Kompjuter biblioteka
Eckel B., Mislite na Javi, Mikro knjiga
Dokumentacija sa sajta

5. Tehnologije Programski jezik: Java Razvojni alat: NetBeans 6.5
Sistem za upravljanje bazama podataka: MySql 5.0

6. NetBeans 6.5

7. Programski jezici i programiranje
Algoritmi i programiranje
Algoritam je konačan, uređen skup, nedvosmislenih izvršnih koraka za rešavanje određenog problema u konačnom vremenskom periodu sa konačnom količinom podataka
Programski jezici definišu skup instrukcija, njihovu sintaksu (format instrukcije i pravila kombinovanja instrukcija u veće celine) i semantiku instrukcija (značenje instrukcije i akciju u programu koju izvršava)
Program predstavlja sekvencu instrukcija napisanih u nekom programskom jeziku koje se mogu prevesti u instrukcije koje računar može direktno izvršiti (mašinske instrukcije)

8. Programski jezici Generacije programskih jezika
Mašinski jezik (u binarnom obliku)
Asemblerski (simbolički) jezik i makroasemblerski jezici – simbolične oznake
Proceduralni programski jezici (jezici visokog nivoa, treće generacije): Pascal, c, c++, Java, Basic, C#
Neproceduralni programski jezici (deklarativni programski jezici, jezici vrlo visokog nivoa, 4. generacije): Prolog, SQL, generatori programa, itd
Jezici veštačke inteligencije i prirodni programski jezici

9. Programski jezici Imperativni ili proceduralni programski jezici
FORTRAN, COBOL, Basic, Pascal, Ada
Objektno-orijentisani programski jezici
SIMULA, Smaltalk, C++, Java, C#
Deklarativni (logički) programski jezici
Prolog
Funkcionalni programski jezici
LISP, Scheme, ML

10. Programski jezik Java
U jesen godine Sun Microsystems prvi put je predstavio programski jezik Java
Java je objektno-orijentisani, nezavistan od platforme, bezbedan programski jezik,
• Objektno-orijentisano programiranje (OOP) je metodologija razvoja softvera u kojoj se program:
konceptualizuje pomoću grupe objekata koji zajedno funkcionišu
objekti se kreiraju korišćenjem šablona - koji se nazivaju klase.
programski jezik Java je u potpunosti objektno-orijentisan.

11. Programski jezik Java
Platformska nezavisnost je mogućnost programa da se izvršava bez modifikacija u okviru različitih radnih okruženja.
java programi se prevode u format koji se naziva bajtkod.
bajtkod - u okviru bilo kog operativnog sistema može da izvrši bilo koji softver ili uređaj koji sadrži interpreter programskog jezika Java
Nekoliko popularnih razvojnih okruženja: JBuilder, Eclipse, NetBeans
Java Development Kit - besplatan (

12. Programski jezik Java
Objektno-orijentisano programiranje je pristup razvoju račuarskih programa koji modeluje objekte iz realnog sveta.
Neophodno je prvo naučiti na koji način Java implementira principe objektno-orijentisanog programiranja:
organizovanje programa pomoću elemenata koji se nazivaju klase i postupak kojim se kreiraju objekti na osnovu klasa
definisanje klase: način na koji treba da se ponaša i atribute koje treba da sadrži.
međusobno povezivanje klasa - nasleđivanje i povezivanje klasa korišćenjem paketa i interfejsa

13. Programski jezik Java
Sav izvorni kod je pisan u tekstualnim fajlovima sa ekstenizijom: .java
Izvorni fajlovi se kompajliranjem pretvaraju u fajlove sa extenzijom .class
.class fajl ne sadrži kod razumljiv procesoru, on sadrži bajtkod
Bajtkod: mašinski jezik Javine virtuelne mašine (Java Virtual Machine JVM)
Java programi se pokreću uz pomoć JVM-e

14. Programski jezik Java Opšta sintaksa samostalne aplikacije u Javi:
class <classname> {
public static void main(String args[]){
izrazi;
————————; }

15. Primer Java programa Program koji ispisuje “Hello World”
class HelloWorldApp {
public static void main(String[] args) {
// ispis stringa.
System.out.println("Hello World!"); }

16. Programski jezik Java Kompajliranje: javac HelloWorldApp.java
Kompajler generiše fajl:
HelloWorldApp.class
Pokretanje programa:
java HelloWorldApp

17. Osnovni elementi
Osnovni elementi Jave pomoću kojih se komponuju složenije konstrukcije jezika:
Identifikatori
Literali
Specijalni simboli
Rezervisane reči

18. Identifikatori
Koriste se za označavanje različitih konstrukcija programa: promenjivih, metoda, klasa, interfejsa, metoda,...
Niz slova i/ili cifara koji počinje slovom i razlikuje se od svake rezervisane reči
Slova su sva slova, “$” i “_”
Cifre su 0,1,2,...,9
Primeri:
ime_i_prezime, temp, var2sp, upisiBroj

19. Literali Literale u Javi čine: Brojevi znakovne konstante
234
3.14
4.0E-74
znakovne konstante
‘h’
stringovske konstante
“Novi Sad”
logičke konstante true i false
konstanta null

20. Specijalni simboli > veće | disjunkcija i disjunkcija nad bitovima
<
manje ^
eksluzivna disjunkcija !
negacija %
ostatak pri deljenju ~
negacija nad bitovima
<<
pomeranje bitova u levo ?
uslovni operator
>>
pomeranje bitova u desno ==
jednako
>>>
<=
manje ili jednako =
operator dodele
>=
veće ili jednako +=
dodela sa prethodnim sabiranjem !=
nejednako -=
dodela sa prethodnim oduzimanjem
&&
uslovna konjukcija *=
dodela sa prethodnim množenjem ||
uslovna disjunkcija /=
dodela sa prethodnim deljenjem ++
povećanje vrednosti za jedan
&=
dodela sa prethodnom primenom & --
smanjenje vrednosti za jedan |=
dodela sa prethodnom primenom | +
sabiranje ili predznak ^=
dodela sa prethodnom primenom ^ -
oduzimanje ili predznak %=
dodela sa prethodnom primenom % *
množenje
<<=
dodela sa prethodnom primenom << /
deljenje
>>=
dodela sa prethodnom primenom >>
&
konjunkcija i konjunkcija nad bitovima
>>>=
dodela sa prethodnom primenom >>>

21. Rezervisane reči
Koriste se za opis naredbi programa i imaju tačno određeno značenje
abstract default if package this
boolean do implements private throw
break double import protected throws
byte else instanceof public transient
case extends int return null
try const for new switch strictfp
continue while goto synchronized super
catch final interface short void
char finally long static volatile
class float native assert

22. Pravila imenovanja:
Nazivi promenjivih: sadrže slova, brojeve, ‘$’ (simbolom dolara), ili ‘_’ (donjom crtom); ne smeju početi sa cifrom
Nazivi metoda: glagoli zapisani sa malim početnim slovom, svaka naredna reč naziva se piše velikim početnim slovom
Primer: promeniBojuOkvira()
Nazivi klasa i interfejsa: Opisni nazivi sa velikim početnim slovom
Nazivi konstanti: Velikim slovim
Primer: Font.BOLD, Font.ITALIC

23. Komentari
Delovi programa koji ne utiču na smisao i suštinu programa i zenemaruju se prilikom prevođenja
Simboli
Upotreba //
Od simbola do kraja reda pretvara u komentar
/* ————— */
komentar na proizvoljnom mestu u kodu
/** —————*/
Komentar za automatsko generisanje dokumentacije programa

24. Prosti tipovi podataka
Celobrojni
int
short
long
byte
Realni brojevi
float
double
Znakovni
char
Logički
boolean

25. Prosti tipovi podataka
Veličina
Minimum
Maximum
boolean —
char
16-bit
Unicode 0
Unicode
byte
8-bit
-128
+127
short
-215
+215—1
int
32-bit
- 231
+231—1
long
64-bit
-263
+263—1
float
IEEE754
double
void

26. Prosti tipovi i promenjive
Jedini tipovi podataka koji nisu objekti
Nije potrebno kreirati novu promenjivu sa operatorom new
Ostali objekti se moraju kreirati uz pomoć operatora new
Ako promenjivoj nije dodeljena vrednost pre njene upotrebe, kompajler će javiti grešku
Java inicijalno postavlja vrednosti prostih promenjivih na nulu ili na false u slučaju promenjive tipa boolean

27. Deklaracija promenjivih
<tip podataka> <naziv promenjive>
Primer: int num1;
Inicijalizacija promenjivih:
< tip podataka > < naziv promenjive > = vrednost
Primer: double num2 = ;
float initVal;
int pom, index = 2;
double gamma = 1.2, brightness;
boolean valueOk = false;

28. Deklaracija promenjivih
int index = 1.2;
boolean retOk = 1;
double fiveFourths = 5 / 4;
float ratio = 5.8f;
double fiveFourths = 5.0 / 4.0;
1.2f predstavlja float vrednost sa tačnošću od 7 decimala
1.2 predstavlja double vrednost sa tačnošću od 15 decimala
Boolean prekinut = false;
naziv tipa
naziv promenjive
vrednost

29. Deklaracija promenjivih
int index = 1.2; // greška
boolean retOk = 1; // greška
double fiveFourths = 5 / 4; // nema greške
float ratio = 5.8f; // ispravno
double fiveFourths = 5.0 / 4.0; // ispravno
1.2f predstavlja float vrednost sa tačnošću od 7 decimala
1.2 predstavlja double vrednost sa tačnošću od 15 decimala

30. Konstante
U Javi promenljiva se može učiniti konstantnom pomoću ključne riječi final
Na primer:
final int X = 3;
final int MAX = 9;
final float PI = 3.14;

31. Naredba dodele x = 1; // promenjivoj x dodeljujemo vrednost 1
++a; // a = a + 1
b--; // b = b + 1
Pom = a + b;
d*=5; // d = d * 5

32. Razlika između i++ i ++i
class PrePostDemo {
public static void main(String[] args){
int i = 3;
i++;
System.out.println(i); // "4"
++i;
System.out.println(i); // "5"
System.out.println(++i); // "6"
System.out.println(i++); // "6"
System.out.println(i); // "7" }

33. Naredba dodele int x = 5; int y = 2; int z = 4; z = z/y; x = x*y + z;
y = x*(y + z);
System.out.println(z);
System.out.println(x);
System.out.println(y);

34. Naredba dodele public class Demo {
public static void main (String[] arg) {
boolean b;
b = (2 + 2 == 4);
System.out.println(b); }

35. Razlika između i++ i ++i
public class AutoInc {
public static void main(String[] args) {
int i = 1;
prt("i : " + i);
prt("++i : " + ++i); // Pre-increment
prt("i++ : " + i++); // Post-increment
prt("--i : " + --i); // Pre-decrement
prt("i-- : " + i--); // Post-decrement }
static void prt(String s) {
System.out.println(s);
Rezultat izvođenja programa je:
i : 1
++i : 2
i++ : 2
i : 3
--i : 2

36. Naredba dodele class ArithmeticDemo {
public static void main (String[] args){
int result = 1 + 2; // rezultat je 3
System.out.println(result);
result = result - 1; // rezultat je 2
result = result * 2; // rezultat je 4
result = result / 2; // rezultat je 2
result = result + 8; // rezultat je 10
result = result % 7; // rezultat je 3 }

37. Primer programa import java.util.*; public class HelloDate {
public static void main(String[] args) {
System.out.println(“Pozdrav, sad je: ");
System.out.println(new Date()); }

38. Izrazi & Blokovi Izraz je komanda koja se završava sa “;”:
ime = “Fred”;
Blok je niz izraza koji se nalaze između vitičastih zagrada: {
ime1 = “Fred”; ime2 = “Rale”; }
Blokovi mogu sadržati druge blokove

39. Primer 1 public class KonverzijaDaljina {
public static void main(String[] args) {
float duzinaMilje; // vrednost duzine u miljama
float duzinaKilometri; // vrednost duzine u kilometrima
// konverzija 5 km u milje i stampanje rezultata
duzinaKilometri = 5.0;
duzinaMilje = duzinaKilometri * ;
System.out.println("5 km = " + duzinaMilje + " milja");
// Konverzija 5 milja u kilometre i stampanje rezultata
duzinaMilje = 5.0;
duzinaKilometri = duzinaMilje * 1.609;
System.out.println("5 milja = " + duzinaKilometri + " km"); }

40. Primer 2
import java.util.Scanner; // programu je potrebna Scanner klasa
public class AddTwoInts {
public static void main(String[] args) {
int prviBroj;
int drugiBroj;
int suma;
Scanner consoleIn;
consoleIn = new Scanner( System.in );
System.out.print(“Unesite prvi broj: ");
prviBroj = consoleIn.nextInt();
System.out.print(“Unesite drugi broj: ");
drugiBroj = consoleIn.nextInt();
sum = prviBroj + drugiBroj;
System.out.println(“Zbri je: " + suma); }

41. 2. čas
Grananje, petlje

42. Kontrola toka programa
Java izvršava izraz za izrazom u redu u kojem su zapisani
Postoji više Java naredbi koje služe sa kontrolu toka programa:
Naredbe grananja: if, if else, switch
Petlje: for, while, do while
Naredbe prekida: break, continue, return

43. Kontrola toka programa
if – else
switch – case
return
while
do – while
for
break
continue
• Naredbe:
try – catch – finally
throw

44. If – naredba grananja
if naredba utvrđuje istinitost izraza u zagradi i ako je tačna izvršavaju se zadate akcije
if ( x < 10 ) x = 10;
Ako je vrednost promenjive x manja od deset tada se promenjivoj dodeljuje vrednost 10
Moguće je zapisati i:
if ( x < 10 )
x = 10;
Ili:
if ( x < 10 ) { x = 10; }

45. Relacioni operatori == jednakost != nejednakost >= veće ili jednako
<= manje ili jednako
> veće
< manje

46. If naredba
If...else izraz sintaksa:
if(uslov){
izrazi;
} else{ }

47. if… else
if … else izraz ispituje tačnost izraza. Izvršava se jedan niz naredbi ako je vrednost true ili drugi niz naredbi ako je vrednost false.
if (x != oldx) {
System.out.print(“x je promenjena”); }
else {
System.out.print(“x nije promenjena”);

48. Ugnježdeni if … else if ( myVal > 100 ) {
if ( remainderOn == true) {
myVal = mVal % 100; }
else {
myVal = myVal / 100.0;
}else{
System.out.print(“myVal is in range”);

49. else if Koristan za izbor između više mogućnosti: if ( n == 1 ) {
// izvršavanje prvog bloka naredbi }
else if ( j == 2 ) {
// izvršavanje drugog bloka naredbi
else {
//ako ni jedan od predhodnih uslova nije //zadovoljen vrši se izvršavanje trećeg //bloka naredbi

50. Upozorenje… Neispravno! Ispravno! if( i == j ) if ( j == k )
System.out.print(“i je jednako k”);
else
System.out.print( “i nije jednako j”);
Ispravno!
if( i == j ) {
if ( j == k )
System.out.print(“i jednako k”); }
else{
System.out.print(“i nije jednako j”);

51. Primer if naredbe if (prodaja > 75000){ bonus = 1000;
System.out.println(“Bonus iznosi $1000"); }
System.out.println(“cilj za naredni mesec iznosi: $75000");

52. Primer 2 if naredbe int x = 5; int y = 7; if (x > y){
System.out.println(x + " je veci od " + y);
}else{
System.out.println(x + " nije veci od " + y); }

53. Primer 3 if naredbe if ( brGodina < 19 && ocena >= 3.0 ){
double vrednostProdaje = 0.0;
int brojProdaja = 0;
if (vrednostProdaje >= || brojProdaja > 10){
System.out.println(“Vas bonus je: $2,000."); }
if ( brGodina < 19 && ocena >= 3.0 ){
System.out.println(“primljeni ste");

54. Primer 4 if naredbe if( grade > 90 ){
System.out.println(“Odlicno!");
}else if( grade > 60 ){
System.out.println(“Vrlo dobro!");
}else{
System.out.println(“Zao nam je, pali ste"); }

55. Zadaci if
Napisati program koji traži od korisnika da unese iznos svoje mesečne plate. Ako je plata veća od 75000, program treba da ispiše poruku o bonusu u iznosu od 1000 dinara. Ako je plata manja od 75000, program treba da ispiše poruku o bonusu od 2000 dinara
Napisati program koji traži od korisnika da unese dva broja i kao rezultat ispisuje manji od ta dva.
Napisati program koji traži od korisnika da unese ime i godine starosti deteta kao i rezultat testa. Ako je ili broj godina veće od šest ili rezultat testa veći ili jednak od 85, program treba da ispiše poruku da je dete spremno za prvi razred. Inače, treba ispisati poruku da dete treba da pokusa naredne godine

56. switch naredba Sintaksa switch naredbe: switch(promenjiva){
// promenjiva ima celobrojnu ili logicku //vrednost
case(vrednost1):
izrazi;
break;
case(vrednost2):
...
default: }

57. switch naredba switch ( n ) { case 1:
// izvršavanje prvog bloka naredbi
break;
case 2:
// izvršavanje drugog bloka naredbi
default:
// ako ni jedan od predhodnih uslova
//nije zadovoljen vrši se izvršavanje
//trećeg bloka naredbi }

58. Zadaci Switch
Napisati program koji od korisnika traži unos dva realna broja a zatim obavlja operaciju u zavisnosti od izbora korisnika. Od korisnika se traži izbor jedne od narednih opcija: zbir, razlika, proizvod, količnik. Pomoć: od korisnika se traži unos broja: 1 za zbir, 2 za razliku, 3 za proizvod, 4 za količnik. Potrebno je koristiti promenjivu tipa int koja će primiti odgovarajuću vrednost
Napisati program koji učitava godinu studija studenta u obliku celog broja i zatim štampa da li je student brucoš, student druge godine, student treće godine ili apsolvent u zavisnosti da li je unet broj 1, 2, 3 ili 4. ponuditi rešenje uz pomoć if naredbe kao i uz switch.

59. for petlja Sintaksa for petlje:
for(inicijalizacija; uslov; inkrement){
izrazi; }

60. for petlja Izvršavanje n puta for ( i = 0; i < n; i++ ) {
// ovaj deo petlje će se izvršiti n puta
// i ide od 0 do n-1 }
Ugnježdeni for:
for ( j = 0; j < 10; j++ ) {
for ( i = 0; i < 20; i++ ){
// ovaj deo petlje će se izvršiti 200 puta

61. Primer 1. for petlja int i; for( i = 0; i < 10; i++ ){
System.out.println(i); }

62. Primer 2 for petlja
Napisati program u koji ispisuje sve parne brojeve od 1 do 30
public class parniDo30{
public static void main(String[] args){
System.out.println("parni od 1 do 30 su:");
for (int i = 2 ; i <= 30 ; i += 2){
System.out.println(i); }

63. while petlja
Sintaksa while petlje
while(uslov){
izrazi; }

64. while petlja while(response == 1) {
System.out.print( “ID =” + userID[n]);
n++;
response = readInt( “Enter“); }
Moguće je da se telo petlje ni jednom ne izvrši!

65. Primer while naredbe int x = 0; while (x<10) {
System.out.println(x);
x++; }

66. do while petlja Sintaksa do...while petlje do{ izrazi; }while(uslov);
Primer:
int x = 1;
do {
System.out.println(x);
x++;
}while (x<10);

67. do while petlja Telo petlje će se bar jednom izvršiti! do {
System.out.print( “ID =” + userID[n] );
n++;
response = readInt( “Enter ” );
}while (response == 1);
Telo petlje će se bar jednom izvršiti!

68. break naredba
break naredba izvršava bezuslovni izlazak iz while, do, for ili switch petlje
for ( int i = 0; i < maxID, i++ ) {
if ( userID[i] == targetID ) {
index = i;
break; }
} // program jumps here after break

69. continue Može se koristiti samo uz while, do ili for.
Uzrokuje da petlja bezuslovno pokrene narednu iteraciju
for ( int i = 0; i < maxID; i++ ) {
if ( userID[i] != -1 ) continue;
System.out.print( “UserID ” + i + “ :” userID); }

70. Primer while naredbe Fibonacci: class Fibonacci {
public static void main(String[] arg) {
int lo = 1;
int hi = 1;
System.out.println(lo);
while (hi < 50) {
System.out.println(hi);
hi = lo + hi;
lo = hi – lo; }

71. Treći čas
Metodi i nizovi

72. Primer switch class SwitchDemo {
public static void main(String[] args) {
int month = 8;
switch (month) {
case 1: System.out.println("January"); break;
case 2: System.out.println("February"); break;
case 3: System.out.println("March"); break;
case 4: System.out.println("April"); break;
case 5: System.out.println("May"); break;
case 6: System.out.println("June"); break;
case 7: System.out.println("July"); break;
case 8: System.out.println("August"); break;
case 9: System.out.println("September"); break;
case 10: System.out.println("October"); break;
case 11: System.out.println("November"); break;
case 12: System.out.println("December"); break;
default:
System.out.println("Invalid month.");break; }

73. Primer while class WhileDemo { public static void main(String[] args){
int count = 1;
while (count < 11) {
System.out.println(count);
count++; }

74. Primer do while class DoWhileDemo {
public static void main(String[] args){
int count = 1;
do {
System.out.println(count);
count++;
} while (count <= 11); }

75. Primer for class ForDemo { public static void main(String[] args){
for(int i=1; i<11; i++){
System.out.println(i); } 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

76. Metodi
Metod predstavlja imenovani segment koda koji se može pokrenuti u drugom delu koda.
Metod preuzima neke parametre, izvršava neka izračunavanja ili akcije i opciono vraća neku povratnu vrednost
Pozivi metoda se mogu koristiti deo izraza
public float convertCelsius(float tempC) {
return( ((tempC * 9.0f) / 5.0f) ); }

77. Metodi Deklaracija metoda: Primer:
<kvantifikator pristupa> <static/final> <povratni tip> <naziv metoda> <lista argumenata> {
telo metoda; }
Primer:
public static void main(String args[]){
//telo metoda

78. Obavezni delovi metode
Jedini obavezni delovi deklaracije metoda su:
Povratni tip
Naziv metode
Par običnih zagrada
Telo metode oukvireno vitičastim zagradama
primer:
void prikazi (){ }

79. Svih šest komponenata:
Modifikatori - public, private
Povratni tip – tip vrednosti koju metod vraća kao svoj rezultat ili void ako ne vraća nikakvu vrednost
Naziv metoda – koje će jasno objasniti funkciju metoda
Lista parametara u običnim zagradama, razdvojenih zarezom, predsavljenih tipom i imenom. Ako metod nema parametara ostavljaju se prazne zagrade
Lista izuzetaka
Telo metode, ograničeno vitičastim zagradama. Sadrži kod metoda zajedno sa deklaracijom lokalnih promenjivih

80. Zaglavlje metoda Zaglavlje metoda sadrži: Naziv metoda.
Tip i naziv svakog argumenta.
Tip promenjive (ili objekta) koju metod vraća kao povratnu vrednost.
Izuzetke koje metod obrađuje.
Modifikatore za određivanje vidljivosti metoda.
public float convertCelsius (float tCelsius ) {}
public boolean postavi(int i, int j, String name) throws IndexOutOfBoundsException {}

81. Public/private
Metode možemo deklarisati kao public ili private u zavisnosti da li želimo da omogućimo njihovo pozivanje u drugim klasama.
Preporuka je:
Da su podaci privatni
Da su metode privatne
Dobro definisana komunikacija između klasa pomaže da se eliminišu greške

82. Definisanje metoda Svaki se metod definiše unutar definicije klase:
public class Film {
public static int ocenaFilma(int s, int g, int r) {
return s+g+r; }
public class Demo {
public static void main (String argv[]) {
int scenario = 6, gluma = 9, rezija = 8;
prikaziOcenu(scenario, gluma, rezija);
public static void prikaziOcenu(int s, int g, int r){
System.out.print(“Ocena filma je: ”);
System.out.println(Film.ocenaFilma(s, g, r));

83. Primer klase i metoda Class voce{ int grami; int kalorijePoGramu;
int ukupnoKalorija() {
return(grami* kalorijePoGramu); }

84. Primer 2 class Bicikl { int godiste = 0; int brzina = 0;
int stepenPrenosa = 1;
void postaviGodiste(int novaVrednost) {
godiste = novaVrednost; }
void promenaStepenaprenosa(int novaVrednost) {
stepenPrenosa = novaVrednost;
void povecajBrzinu(int increment) {
brzina = brzina + increment;
void smanjiBrzinu(int decrement) {
brzina = brzina - decrement;
void stampajStanja() {
System.out.println("godiste: "+godiste);
System.out.println("brzina je: "+brzina);
System.out.println("stepen prenosa je: "+StepenPrenosa);

85. Primer 3. // definicija metoda public int mult(int x, int y) {
return x * y; }
// deo koda sa pozivom metoda
int duzina = 10;
int sirina = 5;
int area = mult(duzina, sirina);

86. Primer 4. public static void tryPrimitives(int i,
double f, char c, boolean test) {
i = i + 10;
c = 'z';
if(test)
test = false;
else
test = true;
f = 1.5; }

87. Primer 5. public static int stepen(int a, int b){ int i;
int total = 1;
for(i = 0; i < b; i++)
total = total * a;
return total; }
int number = 2;
int exponent = 4;
number = stepen(number, exponent);
System.out.println(“nova vrednost je " + number);

88. Primer 6. public class calculation{ int first, answer;
public void paint (){
first = 34;
calculation(); }
public void calculation (){
answer = first * 2;

89. Primer 7. public class Area{ public static void main(String[] args){
int duzina = 10;
int sirina = 5;
// poziv metoda
int povrsina = izracunajPovrsinu();
System.out.println(povrsina); }
public static int izracunajPovrsinu(){
int p = duzina * sirina;
return p;

90. Zadatak Dat je metod: public int tryPrimitives(int x, int y) {
x = x + 10;
y = y + 10;
return x; }
Koje su vrednosti promenjivih of p, q i r nakon izvođenja narednog koda?
int p = 1;
int q = 2;
int r = 5;
r = tryPrimitives(p, q);
1,2,11

91. Nizovi - array Niz je lista sličnih elemenata Niz ima fiksirani: naziv
tip
dužinu
Ove tri stvari se deklarišu prilikom kreiranja niza
Veličina nizova se ne može menjati tokom izvođenja koda

92. Nizovi 3 6 1 4 mojNiz ima mesta za 8 elemenata2 5 7
mojNiz ima mesta za 8 elemenata
Elementima se pristupa uz pomoć indeksa niza
U Javi, prvi element niza je na nultoj poziciji

93. Deklaracija nizova int mojNiz[];
Deklaracija niza: mojNiz kao niza celih brojeva
mojNiz = new int[8];
Rezerviše u memoriji 8 mesta za cele brojeve kojima pristupamo sa:
mojNiz[0] do mojNiz[7]
Moguće je i kombinovati prethodna dva izraza u jednom:
int mojNiz[] = new int[8];

94. Dodeljivanje vrednosti
Pristupamo elementima niza uz pomoć indeksa da bi im dodelili vrednosti:
mojNiz[0] = 3;
mojNiz[1] = 6;
mojNiz[2] = 3; ...
Moguće je kreirati niz i stovremeno mu dodeliti vrednosti:
int mojNiz [] = {3, 6, 3, 1, 6, 3, 4, 1};

95. Iteracije kroz nizove for petlja je korisna pri radu sa nizovima:
for (int i = 0; i < mojNiz.length; i++) {
mojNiz [i] = getsomevalue(); }

96. Primer niza class ArrayDemo { public static void main(String[] args) {
int[] niz; // deklarise niz integera
niz = new int[10]; // zauzima memoriju duzine 10
niz[0] = 100; …
niz[9] = 1000;
System.out.println("Nulti element niza je: " + niz[0]);
System.out.println("1. element niza je: " + niz[1]);
System.out.println("2. element niza je: " + niz[2]);
System.out.println("3. element niza je: " + niz[3]);
System.out.println("4. element niza je: " + niz[4]);
System.out.println("5. element niza je: " + niz[6]);
System.out.println("6. element niza je: " + niz[7]);
System.out.println("7. element niza je: " + niz[8]);
System.out.println("8. element niza je: " + niz[9]);
System.out.println("5. element niza je: " + niz[5]); }

97. Nizovi objekata Elementi nizova ne moraju biti samo prosti tipovi
Integer, double, float, char
Moguće je definisati i nizove objekata:
studenata, knjiga, iznajmljivanja
Potrebno je uraditi tri koraka

98. Definisanje nizova objekata
1. Deklarisanje nizova
private Student listaStudenata[];
Ovim se definiše se lista studenata
2 .Kreira se niz:
listaStudenata = new Student[10];
Ovim se obezbeđuje 10 mesta u memoriji koji će čuvati reference ka objektima tipa Student
3. Kreiraju se objekti klase Student i dodele se nizu:
listaStudenata[0] = new Student(“Maja", “Perić");

99. 4. čas
Java klase i Stringovi

100. Primer nizova public class PrimerNiza{
public static void main ( String args[] ){
int [] ocene; // deklaracija niza
ocene = new int[4];
ocene[0] = 90;
ocene[1] = ocene[0] - 12;
ocene[2] = 86;
ocene[3] = 99;
ocene[3]++;
double average = (ocene[0] + ocene [1]
+ ocene [2] + ocene [3] ) / 4.0; }

101. Primer nizova 2 public class ProsekDvadeset{
public static void main ( String args[] ){
double brojevi[] = new double[20];
for ( int i = 0; i < brojevi.length; i++ )
brojevi[i] = Math.random();
double suma = 0;
suma += brojevi[i];
double prosek = suma / brojevi.length;
System.out.println(“Prosek je " + prosek + "."); }

102. Primer 3 Primer metoda koji sabira dva broja:
public class MethodsExample1{
public static void main ( String args[] ){
int x = 5;
int y = 3;
int z = addTwoNumbers(x,y);
System.out.println(x+ " + " +y+ " = " +z); }
public int addTwoNumbers(int num1, int num2){
int sum;
sum = num1 + num2;
return sum;

103. Zadaci Napisati program u koji ispisuje sve parne brojeve od 1 do 30
Napisati program koji zatraži od korisnika da unese koliko brojeva želi da sabere, zatim dozvoli njihov unos i na kraju ispiše poruku o njihovoj sumi
Napisati program koji pronalazi aritmetičku sredinu od proizvoljnog broja unetih brojeva. Pretpostavimo da se unos brojeva završava kad se unese nula.
Napisati program koji izračunava faktorijel unetog broja
n!= n*(n-1)*(n-2)*...*3*2*1

104. Zadaci Napisati program koji izračunava zbir prvih n prirodnih brojeva
Napisati program koji pronalazi najmanji od tri uneta prirodna broja
Deklarisati niz koji će čuvati brojeve od jedan do deset. Koristiti petlju za inicijalizaciju
Napisati program koji učitava niz realnih brojeva i zatim u nizu pronalazi najmanji broj
Napisati program koji pronalazi prirodan broj manji od koji ima najviše delilaca

105. Klase su definicije objekata
OOP – objektno orijentisano programiranje
Kod se formira u obliku definicija klasa
Java ih naziva klasama class
Svaka definicija klase se nalazi u posebnom .java fajlu
Naziv objekta mora biti isti kao i naziv fajla

106. Primer klase i metoda 1 Class Voce{ int grami; int kalorijePoGramu;
int ukupnoKalorija() {
return(grami* kalorijePoGramu); }

107. Upotreba objekata
Primer: kreiranje nove instance klase Fruit i pokretanje nekih metoda iz nje
Voce sljiva=new Voce();
int kalorije;
kalorije = sljiva.ukupneKalorije();
Tačka (Dot operator) pruža mogućnost pristupa javnim metodama i podacima iz klase Voce

108. Primer klase i metoda 2 Class Tacka{ float x,y;
Tacka(float X, float Y){
x = X;
y = Y }
void transliraj(float promenaX, float promenaY){
x = x + promenaX;
y = y + promenaY;
String opis(){
return “Tacka sa koordinatama (”+x+”,”+y+”)”;

109. Primer kreiranja instance klase
Class Program{
public static void main (String[] args)
Tacka A;
A = new Tacka(1,3);
System.out.println(A.opis());
//(1.0, 3.0)
A.transliraj(1,2);
//(2.0, 5.0)
A.x = 0;
A.y = 0;
//(0.0, 0.0) }

110. Primer klase i objekata
class Bicikl {
int godiste = 0;
int brzina = 0;
int stepenPrenosa = 1;
void postaviGodiste(int novaVrednost) {
godiste = novaVrednost; }
void promenaStepenaprenosa(int novaVrednost) {
stepenPrenosa = novaVrednost;
void povecajBrzinu(int increment) {
brzina = brzina + increment;
void smanjiBrzinu(int decrement) {
brzina = brzina - decrement;
void stampajStanja() {
System.out.println("godiste: "+godiste");
System.out.println("brzina je: "+brzina
System.out.println("stepen prenosa je: "+StepenPrenosa);

111. Klasa koja koristi klasu Bicikl
class BicycleDemo {
public static void main(String[] args) {
// kreiramo dva nova objekta tipa bicikl
Bicikl bike1 = new Bicikl();
Bicikl bike2 = new Bicikl();
// poziv metoda za te objekte
bike1.postaviGodiste(2004);
bike1.povecajBrzinu(10);
bike1.promenaStepenaPrenosa(2);
bike1.stampajStanja();
bike2.postaviGodiste(2006);
bike2.povecajBrzinu(10);
bike2.promenaStepenaPrenosa(2);
bike2.promenaStepenaPrenosa(3);
bike2.stampajStanja(); }

112. Klase Deklaracija klase Konstruktor Overloaded konstruktor Metod
class Employee {
public Employee (String n, double s)
name = n;
salary = s; }
public Employee (String n)
salary = 0;
public void raiseSalary(double byPercent)
salary *= 1 + byPercent / 100;
public double getSalary()
return salary;
private String name;
private double salary;
Konstruktor
Overloaded konstruktor
Metod
Definicija promenjivih

113. Tri proncipa OOP-a Enkapsulacija Nasleđivanje Polimorfizam Nadklasa
Objekti skrivaju svoje funkcije (metode) i podatke (promenjive klase)
Nasleđivanje
Svaka podklasa nasleđuje sve promenjive svoje nadklase
Polimorfizam
Isti interfejs bez obzira na tipove podataka
vozilo
Nadklasa
motor
auto
podklasa
nacrtaj()
nacrtaj()

114. Nasleđivanje (inheritance)
Definicija klase koja nasleđuje sve atribute i funkcije osnovne klase i definiše specifične atribute i funkcije
Na primer: klasa student nasleđuje klasu osoba i definiše svoje atribute: broj indeksa, semstar, prosečna ocena, itd. , kao i funkcije za pristup i obradu tih atributa koje su karakteristične za objekte te klase

115. Polimorfizam
Karakteristika objektno-orijentisanih programskih jezika da se u okviru klasa definišu funkcije sa istim nazivom i listom parametara, a da se u isto vreme izvršenja programa određuje koja će funkcija biti pozvana u zavisnosti od tipa objekta za koji je pozvana
Polimorfizam i nasleđivanje omogućuju programeru da razvije hijerarhiju klasa koja se može upotrebiti u različitim aplikacijama

116. Overloading
Moguće je imati više verzija metode u klasi sa različitim tipovima i brojem argumenata:
Fruit() {
grami=50; }
Fruit(a,b) {
grami=a;
cals_per_gram=b;
Java bira koji će od metoda pokrenuti u zavisnosti od argumenata

117. Primer overloadinga public class Overload{
int saberi ( int br1, int br2 ){
return br1 + br2; }
double saberi( double numbr1, double br2 ){
return num1 + num2;
public static void main ( String args[] ){
int x = saberi(2,3);
System.out.println("2 + 3 = " + x);
double y = saberi(2.5,3.1);
System.out.println(" = " + y);

118. Konstruktori
Kod:
sljiva = new Fruit();
Pokreće metod konstruktor sa kojim se mogu postaviti neke početne vrednosti
Moguće je i definisati više konstruktora sa različitim listama argumenata:
Primer:
Fruit(), Fruit(a) ...

119. Šta su klase i objekti?
Klase su šabloni za kreiranje objekata (instanci klasa)
promenjive
Promenjive instance
Statičke promenjive
Metodi
instance
statički

120. Primer class Point { public double x, y; }
Point lowerleft = new Point();
Point upperRight = new Point();
Point middlePoint = new Point();
lowerLeft.x = 0.0;
lowerLeft.y = 0.0;
upperRight.x = ;
upperRight.y =
middlePoint.x = 640.0;
middlePoint.y = 512.0

121. Zadaci
Napisati metod max() koji prima dva integera i vraća vrednost većeg
Koristiti overloading definisati metod max() koji ima za argumente dva broja tipa float i kao rezultat vraća pvrednost float

122. Stringovi Nizovi karaktera U javi, stringovi su objekti
Direktan način deklaracije stringa:
String pozdrav = "Hello world!";
Moguće je kreirati Sting objekat uz pomoć kvantifikatora new i konstruktora:
char[] pomNiz = {'h', 'e', 'l', 'l', 'o', '.'};
String helloString = new String(pomNiz);
System.out.println(helloString);

123. Stringovi Dužina stringova: Učitavanje stringa:
String palindrome = “Ana voli milovana";
int duzina = palindrome.length();
Učitavanje stringa:
Scanner consoleIn = new Scanner(System.in);
System.out.println(“Unesite string: ");
string1 = consoleIn.nextLine();

124. Stringovi Konkatenacija (spajanje) stringova: ili: Rezultat je isti:
String string1=“prvi ”;
String string2=“drugi”;
string1.concat(string2);
ili:
String spoj = string1 + string2;
Rezultat je isti:
System.out.println(string1);
System.out.println(spoj);

125. Stringovi Pronalaženje pozicije podstringa: pos dobija vrednost 4
String quote = "All the world’s a stage";
int pos = quote.indexOf("the");
pos dobija vrednost 4
Određivanje podstringa po poziciji
String sub1 = quote.substring(8,12);
sub1 dobija vrednost “world”

126. Primer 1 Rezultat izvođenja je: int godiste = 1985;
String prefiks = “Moje godiste je: ";
String godine = prefiks + godiste;
System.out.println(godine);
Rezultat izvođenja je:
Moje godiste je: 1985

127. Primer 2 Primer: public class StringDemo {
public static void main(String[] args) { String palindrom = "Dot saw I was Tod";
int duz = palindrom.length();
char[] tempNiz = new char[duz];
char[] niz = new char[duz];
for (int i = 0; i < len; i++) { tempNiz[i] = palindrom.charAt(i); }
for (int j = 0; j < len; j++) { niz[j] = tempniz[duz j];
String obrnutiPalindrom = new String(niz); System.out.println(obrnutiPalindrom);

128. Primeri, obrada izuzetaka, ostali elementi
5. čas
Primeri, obrada izuzetaka, ostali elementi

129. Primer 1 program koji pronalazi najmanji od tri uneta prirodna broja
import java.util.Scanner;
public class Min {
public static void main (String[] args) {
int a, b, c;
System.out.print ("Uneite tri prirodna broja: ");
Scanner consoleIn = new Scanner(System.in);
a = consoleIn.nextInt();
b = consoleIn.nextInt();
c = consoleIn.nextInt();
int min = a;
if (b < min) min = b;
if (c < min) min = c;
System.out.println ("Najmanji je : " + min); }

130. Primer 2.
Program koji učitava tri broja i zatim ih ispisuje u rastućem rasporedu
import java.util.Scanner;
public class Uredi {
public static void main (String[] args) {
int a, b, c, pom;
System.out.print ("Uneite tri broja: ");
Scanner consoleIn = new Scanner(System.in);
a = consoleIn.nextInt();
b = consoleIn.nextInt();
c = consoleIn.nextInt();
if (a > b) { pom = a; a = b; b = pom; }
if (a > c) { pom = a; a = c; c = pom; }
if (b > c) { pom = b; b = c; c = pom; }
System.out.println ("Uredjeno: " + a + " " + b + " " + c); }

131. Primer 2. Drugo rešenje: if ( a < b ) { if ( c < a )
System.out.println( c + " " + a + " " + b);
else if ( c > b )
System.out.println( a + " " + b + " " + c);
else
System.out.println( a + " " + c + " " + b); }
else {
if ( c < b )
System.out.println( c + " " + b + " " + a);
else if ( c > a )
System.out.println( b + " " + a + " " + c);
System.out.println( b + " " + c + " " + a);

132. Primer 3.
Deklarisati niz koji će čuvati kvadrate prvih deset brojeva. Koristiti petlju za inicijalizaciju
public class InicijalizacijaNiza {
public static void main(String[] args) {
System.out.print ("Inicijalizacija niza: ");
int niz[] = new int[10];
for (int i=0; i<10; i++){
niz[i]= (i+1)*(i+1); }
System.out.println("niz je:");
for (int i=0; i<10; i++) {
System.out.print(niz[i]+" ");

133. Primer 4
Napisati program koji učitava niz realnih brojeva i zatim u nizu pronalazi najmanji broj
import java.util.Scanner;
public class Min2 {
public static void main (String[] vpar) {
int i, dim;
Scanner consoleIn = new Scanner(System.in);
System.out.print ("Unesite dimenziju niza: ");
dim = consoleIn.nextInt ();
double[] niz = new double [dim];
for (i=0; i<dim; i++){
System.out.print ("unesite "+(i+1)+" element: ");
niz[i]= consoleIn.nextDouble(); }
double min = niz[0];
for (i=1; i<dim; i++) {
if (niz[i] < min) min = niz[i];
System.out.println ("min element je: " + min);

134. Statička polja i metodi
Deklarisana pomoću ključne reči static
Mogu se koristiti i bez prethodnog kreiranja instanci klase
Statički metodi ne smeju pristupati poljima koja nisu statička niti smeju pozivati metode koji nisu statički

135. Ključna reč final
Modifikator final se može koristiti na sledećim mestima
U zaglavlju deklaracije klase
U zaglavlju deklaracije metoda i
Prilikom deklaracije promenjive
U zavisnosti gde se koristi ima različitu ulogu:
Ako hoćemo da zabranimo nasleđivanje neke klase tada je definišemo sa final
Uz metodu se koristi ako želimo da dozvolimo nasleđivanje neke klase ali da sprečimo redefinisanje nekog njenog metoda u podklasama
Promenjive koje se neće menjati - konstante

136. Ključna reč this Koristi se samo unutar metode
Vraća referencu na objekat za koji je metoda pozvana

137. Ključne reči final i this
final class Pravougaonik {
public static void main(String[] args) {
// klasa za prikaz pravougaonika
// stranice paralelne sa x osom
// koordinate stranica
private float gore, dole, levo, desno;
// konstruktor
Pravougaonik(float gore, float dole, float levo, float desno){
this.gore = gore;
this.dole = dole;
this.levo = levo;
this.desno = desno; }
float povrsina(){
return (gore - dole)*(desno - levo);
...

138. primer Class Autoput{ private int brojTraka = 3;
final void postaviBrojTraka(int noviBrojTraka){
brojTraka = noviBrojTraka; }
final int citajBrojTraka(){
return brojTraka;

139. Obrada izuzetaka Obrada neželjenih sutacija
Deljenje nulom
Iznenadni prekid mrežne komunikacije
Pristup nepostojećem elementu niza
Nemoguća ekplicitna konverzija
...
Greške koje se ne mogu prepoznati prilikom prevođenja
try-catch i throw naredbe

140. Sintaksa try-catch naredbe
// kod gde je moguće da dođe do izuzetka
} catch(NazivKlaseIzuzetka NazivPromenjive) {
// obrada prvog izuetka
// obrada drugog izuzetka
// obrada trećeg izuzetka }
...

141. Primer try-catch naredbe
int i = 30;
try {
int niz[] = new int[10];
niz[i]=7;
catch ( ArrayIndexOutOfBoundsException e ) {
System.out.println(“los index niza “);
e.printStackTrace(); }

142. Primer import java.util.Scanner; public class Deljenje {
public static void main(String[] args) {
int brojilac, imenilac, kolicnik;
Scanner consoleIn = new Scanner(System.in);
System.out.println("Unesite brojilac: ");
brojilac = consoleIn.nextInt();
System.out.println("Unesite imenilac: ");
imenilac = consoleIn.nextInt();
try {
kolicnik = brojilac/imenilac;
System.out.print("kolicnik je: "+kolicnik);
} catch (ArithmeticException e) {
System.out.println("Nastupilo deljenje nulom");
e.printStackTrace() }

143. Primer throw naredbe Primer 2: if(t == null)
throw new NullPointerException("t = null");
Primer 2:
public double korenFunkcije( double A, double B, double C )
throws IllegalArgumentException {
if (A == 0) {
throw new IllegalArgumentException(“A ne sme biti 0 "); }
else {
double disc = B*B − 4*A*C;
if (disc < 0)
throw new IllegalArgumentException(" Disc < nule ");
return (−B + Math.sqrt(disc)) / (2A);

144. Paketi
Napravljene klase i interfejsi se mogu grupisati u zasebne celine koje se u javi nazivaju paketi
Svaka klasa pripada tačno jednom paketu
Sve klase i interfejsi u jednom paketu (osim privatnih ugnježdenih klasa i interfejsa) su vidljivi i u svim delovima paketa
Postoje i standardni paketi koji se isporučuju zajedno sa Java prevodiocem
Ti standardni paketi čine Java API (Application Programming Inteface)

145. Paketi Definicija paketa:
package nazivPaketa;
package MojiPaketi.DiplomskiRad.PrviDeo
Može i bez definicije paketa, tada će sve klase i interfejsi biti pripadati anonimnom paketu

146. 6. čas
Korisnički interfejs

147. Swing komponente
Za kreiranje Java programa sa grafičkim korisničkim interfejsom
Swing sadrži skup komponenti za izgradnju korisničkog intefejsa i dodavanje interaktivnosti u Java aplikacije. Swing uključuje sve komponente koje su potrebne: tabele, liste, stabla, dugmad i oznake
Swing se isporučuje kao deo Java platforme

148. Basic Controls
Jednostavne komponente koje se prvenstveno koriste za unos od strane korisnika

149. Basic controls

150. Basic controls

151. Basic controls

152. Basic controls

153. Interactive Displays of Highly Formatted Information
Komponente za prikazivanje interakcije koju može korisnik izmeniti

154. Interactive Displays of Highly Formatted Information

155. Interactive Displays of Highly Formatted Information

156. Interactive Displays of Highly Formatted Information

157. Interactive Displays of Highly Formatted Information

158. Uneditable Information Displays
Postoje samo da bi ponudile korisniku informacije

159. Uneditable Information Displays

160. Top-Level Containers
Bar jedna od ovih komponenti mora biti prisutna u aplikaciji

161. Top-Level Containers

162. General-Purpose Containers
Kontejneri opšte namene
Koriste se u većini sving aplikacija

163. General-Purpose Containers

164. General-Purpose Containers

165. Special-Purpose Containers
Kontejneri sa posebnim ulogama

166. Special-Purpose Containers

167. Special-Purpose Containers

168. Look and feel
Java look and feel

169. Look and feel
Windows look and feel

170. Look and feel
CDE/Motif look and feel

171. Look and feel
Default Alloy look and feel

172. Grafički korisnički interfejs (gui)
7. čas
Grafički korisnički interfejs (gui)

173. Program koji pronalazi prirodan broj manji od 10000 koji ima najviše delilaca
public class NajviseDelilaca {
public static void main(String[] args) {
int N; // trenutni broj za koji ispitujemo
int maxDivisors; // trenutni najveci broj delilaca
int numWithMax; // broj sa najvecim brojem delilaca
maxDivisors = 1;
numWithMax = 1;
for ( N = 2; N <= 10000; N++ ) {
int D; // broj koji ispitujemo da li je delilac
int divisorCount; // broj delitelja broja
divisorCount = 0;
for ( D = 1; D <= N/2; D++ ) {
if ( N % D == 0 )
divisorCount++; }
if (divisorCount > maxDivisors) {
maxDivisors = divisorCount;
numWithMax = N;
System.out.println("Najveci broj delilaca je " + maxDivisors);
System.out.println("Broj sa " + maxDivisors + " delilaca je " + numWithMax);

174. Uvod Korisnički interfejs je upravljan događajima (Event Driven)
U verzijama 1.0 i 1.1 standard je AWT biblioteka (Abstract Window Toolkit) – biblioteka koja se zasniva na korišćenju komponenti korisničkog interfejsa koje su dostupne na platformi na kojoj se program pokreće
Implementacija AWT komponenti – različita za svaki operativni sistem
Izgled aplikacija – kao da su pisane u bilo kom drugom jeziku na datoj platformi
Od verzije 1.2 standard je Swing biblioteka

175. Abstract Window Toolkit
AWT: biblioteka koja obezbjeđuje upotrebu minimalnog skupa komponenti grafičkog interfejsa, a kojeg posjeduju sve platforme koje podržavaju Javu
izgleda “podjednako osrednje” na svim platformama
paketi:
java.awt
java.awt.event
java.awt.image
java.awt.datatransfer

176. Swing napisan “od nule”, u Javi
ne oslanja se na operativni sistem, komponente se samostalno iscrtavaju na ekranu
jednako izgleda i radi na svim platformama
veliki broj komponenti, tj. nema ograničenja na broj i tip GUI komponenti koje će ući u biblioteku
Look-and-feel: Windows, Motif, Metal, Mac
Drag&Drop, rad sa clipboard-om
kompletna podrška za Unicode kodnu stranu
paketi javax.swing.*
nazivi klasa počinju sa Jxxx

177. Event Driven model
korisnički interfejs kod GUI aplikacija je upravljan događajima
pišu se metode (obrađivači događaja) koje se izvršavaju po pojavi nekog događaja korisničkog interfejsa - klik mišem, pritisak tastera i sl.
program ima inicijalizacioni blok i blokove koda koji reaguju na događaje korisničkog interfejsa (obrađivače događaja)
program se ne izvršava linearno (od gore prema dole), nego u određenim vremenskim intervalima:
kada se vrši pokretanje aplikacije (inicijalizacija)
reakcije na događaje (kada se vrši obrada događaja)

178. Event Driven model (2)
inicijalizacioni blok se u Java GUI programima izvršava počevši od metode main()
događaji se opisuju xxxEvent klasama – za svaku vrstu događaja definisana je posebna klasa
pritisak tastera – KeyEvent klasa
pomeranje miša – MouseEvent klasa
sve xxxEvent klase nasleđuju klasu Event

179. Event Driven model (3)
svaka akcija nad komponentama korisničkog interfejsa izaziva generisanje objekata klasa naslednica Event klase
ti objekti se prosleđuju objektima klasa naslednica EventListener klase, koje “osluškuju” događaje
“osluškivači” – instance neke od xxxListener klasa, npr.:
KeyListener – “osluškivač” za KeyEvent događaj
EventListener-i uvedeni od verzije 1.1.

180. Osnovna struktura GUI aplikacije
izvršavanje programa počinje sa main() funkcijom, kao i svaki drugi Java program
najčešće se u main() funkciji inicijalizuje i glavni prozor aplikacije, koji se potom i prikaže na ekranu
Primer: GUI aplikacija koja otvara prozor

181. Osnovna struktura GUI aplikacije
import javax.swing.*;
public class MainFrame extends JFrame {
public MainFrame() {
setSize(300, 200);
setTitle(“Hello GUI world!”); }
public class MyApp {
public static void main(String[] args) {
MainFrame mf = new MainFrame();
mf.setVisible(true);

182. Razlika u konstrukciji GUI-ja za Windows i Java aplikacije
Windows aplikacije koriste tzv. resurse za definisanje izgleda korisničkog interfejsa
resurs je deklarativni opis izgleda nekog elementa korisničkog interfejsa
ovakav opis se može kreirati u tekstualnoj datoteci odgovarajućeg formata ili nacrtati primenom odgovarajućeg alata
“vizelna okruženja” za razvoj softvera – programer crta izgled svoje aplikacije
u Javi se izgled korisničkog interfejsa ne definiše deklarativno, pomoću resursa
Java aplikacije svoj korisnički interfejs grade programski, najčešće u toku inicijalizacije prozora

183. Dodavanje komponenti na prozor
prilikom konstrukcije objekta klase naslednice JFrame dodaju se komponente na formu u određenom redosledu
import javax.swing.*;
Import java.awt.*;
public class MainFrame extends JFrame {
public MainFrame() {
setSize(300, 200);
setTitle(“Hello GUI world”);
// dodajemo komponente na formu:
getContentPane().add(bOK, BorderLayout.NORTH);
getContentPane().add(bCancel, BorderLayout.SOUTH); }
// Elementi na formi su najčešće privatni atributi //klase
private JButton bOK = new JButton("OK");
private JButton bCancel = new JButton("Cancel");

184. Dodavanje komponenti na prozor

185. Prostorni raspored komponenti
koriste se layout manager-i
instanca neke od xxxLayout klasa
različiti layout manager-i iste komponente raspoređuju na različit način
svaki kontejner ima sebi asociran layout manager
standardni layout manager-i:
BorderLayout, CardLayout, FlowLayout, GridLayout, GridBagLayout, BoxLayout, SpringLayout
korisnički definisani layout manager-i

186. Prostorni raspored komponenti
Layout manager-i se koriste kako u Swing tako i u AWT biblioteci (zato imamo import java.awt.*)
BorderLayout:
Komponente se postavljaju na centru i bivaju razvučene do samih ivica
EAST
WEST
CENTER
NORTH
SOUTH

187. Prostorni raspored komponenti
BoxLayout:
Horizontalno u jednoj vrsti ili vertikalno u jednoj koloni

188. Prostorni raspored komponenti
FlowLayout:
Ređa komponente na način na koji se prelama tekst

189. Prostorni raspored komponenti
GridLayout:
Tabela međusobno jednakih komponenti

190. Prostorni raspored komponenti
GridBagLayout:
Formira se tabela međusobno različitih kolona i vrsti

191. Prostorni raspored komponenti
Apsolutno pozicioniranje
Raspoređivač kontejnera se uklanja:
setLayout(null)
Zatim se komponente postavljaju sa metodom:
setBounds(int x, int y, int width int heigh)

192. Rukovanje događajima
događaji su predstavljeni objektima xxxEvent klasa, a osluškivači su odgovarajući xxxListener objekti
xxxListener-i su interfejsi => “osluškivač” mora biti instanca neke klase koja implementira odgovarajući interfejs
import java.awt.*;
import java.awt.event.*;
public class MyListener implements ActionListener {
public void actionPerformed(ActionEvent ev) {
System.exit(0); }

193. Dodavanje Listener-a
komponenta koja obrađuje neki događaj se prijavljuje pozivom addxxxListener
public class MainFrame extends JFrame {
public MainFrame() {
...
getContentPane().add(bOK);
getContentPane().add(bCancel);
// dodajemo reakcije na događaje dugmadima
bOK.addActionListener(new MyListener());
bCancel.addActionListener(new MyListener()); }
// Elementi na formi su najčešće privatni //atributi klase
private JButton bOK = new JButton("OK");
private JButton bCancel = new JButton("Cancel");

194. Osluškivači kao unutrašnje klase
prozori mogu biti pretrpani komponentama koje obrađuju više događaja – definicija velikog broja Listener klasa – nepregledan program
Varijanta 2:
JButton b = new JButton("Pritisni me");
ActionListener al = new ActionListener() {
public void actionPerformed(ActionEvent e) {
... }
b.addActionListener(al);
Varijanta 3: // najčešća – koristi je i netBeans
b.addActionListener(new ActionListener() {
});

195. Komponente JButton Dugme JTextField Jednolinijsko Edit polje
JTextArea Višelinisjko Edit polje (Memo)
JLabel Labela
JCheckBox CheckBox
ButtonGroup Kontejner za Radio Button-e, nije vidljiva komponenta
JRadioButton Radio Button
JComboBox ComboBox
JList ListBox
JTabbedPane Kartice
JOptionPane MessageBox
JMenu Meniji
JMenuItem Stavka menija
JDialog DialogBox
JFrame Prozor

196. Reakcije na događaje Tip događaja Dodeljeni Listener
ActionEvent ActionListener
AdjustmentEvent AdjustmentListener
AncestorEvent AncestorListener
ComponentEvent ComponentListener
ContainerEvent ContainerListener
FocusEvent FocusListener
KeyEvent KeyListener
HierarchyEvent HierarchyListener
MouseEvent MouseListener
WindowEvent WindowListener
ItemEvent ItemListener
TextEvent TextListener

197. 8. čas
Apleti

198. Apleti Popularnost jave je najviše posledica Java apletima
Apleti su posebna vrsta Javinih programa koji se koriste kao delovi Internet prezentacija
Zajedno sa ostalim sadržajem HTML stranice (slike, tekst, linkovi, multi-medijalni sadržaj), Java apleti se transportuju preko mreže i izvršavaju na Internet pretraživačima korisnika
Dok se prozori koriste za kreiranje grafičkih interfejsa koji podržavaju samostalne aplikacije, aplet se od običnog Java programa razlikuje po tome što se on ne može izvršavati samostalno, već mu je za to potreban neki drugi program, kao što je Internet pretraživač

199. Apleti
ograničenja:
apleti ne mogu pristupati fajl sistemu računara na kome se izvršavaju
apleti ne mogu uspostaviti mrežnu konekciju sa bilo kojim računarom, osim sa Web serverom sa koga su preuzeti
aplet je klasa koja nasljeđuje klasu Applet (AWT) ili JApplet (Swing)
pisanje apleta – nasleđivanje klase JApplet i redefinisanje odgovarajućih metoda
Najvažnije metode:
init()
start()
stop()
paint()
destroy()

200. Primer apleta AppletTest.java import javax.swing.*; import java.awt.*;
public class AppletTest extends JApplet {
public void init() {
getContentPane().add(new JLabel("Applet!")); }

201. HTML stranica sa apletom
AppletTest.html
...
<applet code = "AppletTest”
width = 200 height = 200>
</applet>
index.html
<OBJECT classid="clsid:8AD9C E-11D1-B3E F499D93“
codebase = "
WIDTH = 400 HEIGHT = 400 >
</OBJECT>

202. Primer apleta sa dugmetom
JButtonTest.java
import java.awt.*;
import javax.swing.*;
public class JButtonTest extends JApplet {
JButton b;
public void init() {
b = new JButton("Pritisni me");
Container cp = getContentPane();
cp.add(b); }
postavljanje komponenti na površinu apleta ne razlikuje se ni po čemu od postavljanja komponenti na prozor klasične aplikacije

203. Aplet i aplikacija zajedno
aplet – osnovna klasa mora naslediti Japplet klasu
aplikacija – mora imati main()
2 in 1:
osnovna klasa nasleđuje JApplet klasu i sadrži main() metodu

204. Korisnički definisane komponente
koriste se u situacijama kada standardne komponente ne mogu da obezbede zadovoljavajuću funkcionalnost
konstruišu se nasleđivanjem neke od standardnih komponenti korisničkog interfejsa
za vizuelne komponente potrebno je redefinisati paint() metodu za iscrtavanje
ako nijedna komponenta nije adekvatna za nasleđivanje, može se koristiti generička komponenta JComponent

205. JavaBeans
standard za kreiranje softverskih komponenti koje imaju svoje osobine i ponašanje i koje se mogu koristiti u okviru RAD alata
svaka JavaBean komponenta ima svojstva (properties) i događaje (events)
JavaBean je svaka Java klasa za koju važi:
da ima podrazumevani konstruktor
za svaki property xxx moraju da postoje public metode setXxx() i getXxx();
Za svaki event xxxEvent moraju da postoje public metode addXxxListener(XxxListener) i removeXxxListener(XxxListener)

206. Konekcija sa bazom podataka

207. Napisati program koji ispisuje prvih n članova fibonačijevog niza
import java.util.Scanner;
public class Fibonacci{
public static int fib(int n) {
int f1=1, f2=2, temp=0;
if (n==1){
return 1;
}else if (n==2){
return 2;
}else {
for(int i=3; i<=n; i++) {
temp = f1;
f1 = f2;
f2 = temp + f2; }
return f2;
public static void main(String[] args) {
System.out.println("Do kojeg elementa ispisujemo fibonacijev niz:");
Scanner consoleIn = new Scanner(System.in);
int n = consoleIn.nextInt();
for (int i=1; i<=n; i++)
System.out.print(fib(i)+", ");

208. Napisati program koji trazi od korisnika da unese rečenicu a zatim je ispisuje u obliku gde su sva početna slova reči velika slova a sva ostala mala.
import java.util.Scanner;
public class UpperCase {
public static void main(String[] args) {
String line; // recenica koju unosi korisnik
Scanner consoleIn = new Scanner(System.in);
System.out.println("Unesite recenicu:");
line= consoleIn.nextLine();
printCapitalized( line ); }
static void printCapitalized( String str ) {
char ch; // trenutni karakter u stringu.
char prevCh; // karakter koji prethodi trenutnom.
int i; // pozicija u stringu, od 0 to str.length()-1.
prevCh = '.'; // pocetna vrednost za prethodni karakter
// treba da je bilo sta sto nije slovo
for ( i = 0; i < str.length(); i++ ) {
ch = str.charAt(i);
if ( Character.isLetter(ch) && ! Character.isLetter(prevCh) )
System.out.print( Character.toUpperCase(ch) );
else
System.out.print(Character.toLowerCase(ch) );
prevCh = ch; // trenutni postaje prethodni
System.out.println();

209. Konekcija

210. Java SQL pristup bazama
Java nudi standardni interfejs za pristup bazama, JDBC
Većina sistema za upravljanje bazama podataka imaju implementaciju JDBC za svoje baze
Oracle, mySQL,... nude odgovarajući JDBC driver (nema potrebe za instalacijom dodatnih programa).
Omogućeno je pisanje programa koji koriste bazu podataka koji su nezavisni od same baze

211. Java SQL pristup bazama
U main klasi za konekciju:
try{
Class.forName("com.mysql.jdbc.Driver");
conn = DriverManager.getConnection
("jdbc:mysql://localhost:3306/ime
baze","root","lozinka");
stmt = conn.createStatement();
}catch(Exception ex){
ex.printStackTrace(); }

212. Java SQL pristup bazama
Za zatvaranje konekcije:
try{
conn.close();
}catch(Exception ex){
ex.printStackTrace(); }

213. Java SQL pristup bazama
Postavljanje upita:
String sql="INSERT INTO slonovi (ime, prezime)" + "VALUES ('"+jTextField1.getText()+"', '"+jTextField2.getText()+"')";
try{
if ((jTextField1.getText()!=null)&&(jTextField2.getText()!=null)) {
int rowsAffected = stmt.executeUpdate(sql); }
}catch(Exception ex){
ex.printStackTrace();

214. Podešavanje izgleda aplikacije:
U main klasi za XP look:
try {
UIManager.setLookAndFeel(
UIManager.getSystemLookAndFeelClassName());
} catch (Exception e) {
ex.printStackTrace(); }

215. EXTRA

216. Dokumentacioni komentari - javadoc
Počinju sekvencom /**, a završavaju sa */
Omogućavaju da informacije o programu ugradimo u sam program
Pomoću komande javadoc vrši se prikupljanje informacija o programu i smeštanje istih u HTML fajl
Oznake za dokumentaciju koje počinju nazivaju se samostalne (stand-alone) i moraju stajati u zasebnom redu, Boban
Oznake koje počinju vitičastim zagradama nazivaju se unutrašnje (in-line) i mogu se stavljati unutar većih opisa, npr.

217. Čitanje podataka sa konzole
Jednostavnije čitanje podataka sa konzole može se obaviti korišćenjem klase Scanner
Konstruktor klase Scanner koji se koristi u ovu svrhu ima opšti oblik:
Scanner(InputStream is)
Kojim se pravi objekat tipa Scanner koji tok is koristi kao izvor podataka.
Sledeći iskaz pravi objekat tipa Scanner koji podatke čita sa standardnog ulaza, što je podrazumevano tastatura:
Scanner consoleIn = new Scanner(System.in);
Napomena: System.in je objekat tipa InputStream.

218. Primer
import java.util.*; class UnosBroja{ public static void main(String args[]){ Scanner konzUlaz=new Scanner(System.in); int broj=0; System.out.println("Unesite broj: "); broj = konzUlaz.nextInt(); System.out.println(“Unet je broj: "+ broj); }

219. Interfejsi
Ključna riječ interface u Javi koristi se za potpuno apstrahovanje načina pristupa klasi – tj. možemo reći klasi šta da radi, ali ne i kako.
Interfejsi nemaju promjenljive instanci, a njihove metode nemaju telo.
Klasa može implementirati više interfejsa (ključna riječ implements).
Koriste se za implementaciju višestrukog nasleđivanja.
Interfejsi se mogu proširiti, tj. jedan interfejs može da nasledi drugi pomoću ključne riječi extends