1. Ključne varijable
2. predavanje, 24. februar

2. Sankcije kao metod izolacije
Uperene upravo protiv demonstranata
Deca više ne putuju
Nema više stipendija
Zabavnik je 1990-ih prestao da objavljuje Paju Patka i Mikija
Produžavaju život vlastodršcu
Daju mu moralno opravdanje da se brani od agresije

3. Санкције за Гадафија и његов режим
Ronald Reagan: Gaddafi - the "mad dog of the Middle East".
1985 –bombe eksplodirale na rimskom aerodromu
1986 – akcija SAD protiv Gadafija - njegov šator pogođen
Gaddafi: military victory over the United States

4. Sindikati žele da MMF ostane
Albert Jeger (šef misije) se na to slatko nasmejao.
Mi smo im rekli da nas je strah šta će biti kad oni odu - Ranka Savić
Ona zna da je bolje da novac ode za investicije nego za povećanje plata i penzija.
Da li bi to smela da kaže svojim članovima, pitali smo: – “Niti bih htela, niti bih smela”

5. Zašto žele da ostane? Poverenje – plate u stranim firmama u Srbiji?
otpremnine?

6. Ključne makroekonomske varijable
proizvodnja,
cene,
zaposlenost
saldo spoljnotrgovinskog bilansa.
Kao krvna slika

7. Relativni značaj EU, USD

8. GNI per capita u svetu, USD

9. Šta pratimo Nivo (ukupno i p.c) Rast
Razlikujemo tumačenje krizne i regularne situacije

11. Domaći zadatak - recesija iz 2008: najveća kriza posle 1929?
Kriza iz 1929
Tekuća kriza
BDP
Trajanje krize
Najveći pad
( )
Kumulativni pad
2008
2009
2010
SAD
Francuska
Itaija
Grčka
Španija
Srbija
5,5
-3.1
1.5

14. Procena sive ekonomije u svetu,
Afrika
Centralna Evropa
Nigerija, Egipat
68–76
Mađarska, Bugarska, Poljska
20–28
Tunis, Maroko
39–45
Češka Republika, Rumunija, Slovačka
9–16
Latinska Amerika
Bivši Sovjetski Savez
Meksiko, Peru
40–60
Belorusija, Gruzija, Ukrajina
28–43
Čile, Brazil, Venecuela
25–35
Baltičke države, Rusija
20–27
Azija
OECD
Tajland 70
Grčka, Italija, Španija, Portugalija
24–30
Filipini, Malezija, Koreja
38–50
Sve ostale
13–23
Hong Kong, Singapur 13
Austrija, Japan, SAD, Švajcarska
8–10
Source: Schneider and Enste (2000)

15. Inflacija Lasperov, Pašeov, Fišerov indeks
4 razloga za precenjivanje ICM
Supstitucija, kvalitet, novi proizvodi, autleti
Zemlje sa najvećom inflacijom
Sa najmanjom
Srbija

16. Inflacija u Srbiji

17. Visoka inflacija EU – < 2% Visoka inflacija- sve preko 10%
Hiperinflacija. Preko 50% mesecno, ali da traje preko 1 god.

18. Zašto je inflacija manja nego što statistika prikazuje
Supstitucija proizvoda iz korpe – ako poskupe pomorandže, kupovaće se više jabuke ... Pošto je ICM bazni indeks, ovakvo smanjenje pondera nekih proizvoda se neće videti.
Kvalitet raste – vremenom kvalitet proizvoda raste – npr. automobilske gume, smanjuju troškove vožnje ali se to ne vidi iz ICM
Novi proizvodi – nema ih u korpi, a dolazi do dramatičnog pojeftinjenja
Outlet – rasprodaje i kineska roba- sve se to ne vidi
U SAD se procenjuje da CPI za 1% precenjuje inflaciju

19. Devizni kurs i inflacija

20. Inflacija - generatori
Kako se računa inflacija
dugoročna stopa inflacije u stvari predstavlja razliku između stope rasta nominalnih novčanih fondova i stope rasta realnog BNP, korigovanog
elasticitetom η:
(8.4) π = μ − ηg.
Prevelika javna potrošnja
Balaša – Samjuelsonov efekat
Bazna – ukupna
Statistički
Makroekonomski

21. Uzrok inflacije

22. nezaposlenost 400.000 ljudi izgubilo posao? Anketa o radnoj snazi
Verovatno tačno
Anketa o radnoj snazi
Zvanična statistika
razlika?
Zdravstveno osiguranje
Druge pogodnosti
Crna Gora – 5%

23. Porasla sa 14 na 20 odsto
pokazala je anketa koju je RZS uradio u skladu sa preporukama Međunarodne organizacije rada i Agencije EU za statistiku, Evrostata.

24. 400.000 novih nezaposlenih? od ukupnog broja nezaposlenih
njih dobilo otkaz ili ostalo bez posla zbog likvidacije preduzeća
dok je takvih bilo
Ostatak

25. Dva izvora – zvanična statistika
i Anketa
Drugi je pouzdaniji, ali se radi ređe

26. Šta hoće taj MMF

27. Figure 2.2 Bruto domaći proizvod (C+I+G+X-Z)=Y Porezi Privatni dohodak
= (Y-T)
C+I+G-Z
Javne nabavke
(G)
Transferi
Štednja (S)
Izvoz (X)
C+I+G
C+I
Consumption
(C)
Neto
porezi
(T)
Država
(T-G)
Investment (I)
Uvoz (Z)
Privatni
sektor
Ostatak sveta
(X-Z)
(S-I)

28. Figure 2.3 (a)
Počinjemo tako što sabiramo (agregiramo) sve na finalna dobra i usluge proizvedene u zemlji
X-Z G I C

29. Figure 2.3 (b) Ovu sumu nazivamo bruto domaćim proizvodom (BDP) X-Z G
GDP G I C

30. Kada oduzmemo amortizaciju, dobijamo neto domaći proizvod
X-Z
BDP
Amortizacija G
NDP I C

31. Tržišne cene razlikuju se od faktorskih cena za iznos posrednih poreza (i subvencija)
X-Z
BDP
Amortizacija G
NDP
Posredni
porezi I C

32. Nacionalni dohodak je dohodak proizvodnih faktora
X-Z
BDP
Amortizacija G
NDP
Posredni
porezi I
Nacionalni
dohodak C

33. Da
X-Z
BDP
Amortizacija G
NDP
Posredni
porezi
(minus neisplaće-ne zara-de, korpo-rativni porezi, doprinosi za soci-jalno osiguranje)
Lični
dohodak I
Nacionalni
dohodak C

34. ... X-Z Amortizacija G Posredni porezi I BDP NDP Lični Lični
raspoloživi
dohodak I
Nacionalni
dohodak C
Lični
dohodak

35. ...koji se S
Lični
raspoloživi
dohodak C

36. X-Z
BDP
Amortizacija G
NDP
Posredni
porezi
Lični
raspoloživi
dohodak I
Nacionalni
dohodak C
Lični
dohodak

37. Bilansne jednačine u 1999 (% of GDP)
Tabela 2.7 Ključna bilansna jednakost godine(% BDP)
Tabela 2.7
Bilansne jednačine u 1999 (% of GDP)
2006
S-I
T-G CA
SAD
-3.6
-2.5
-6.1
Japan
6.1
-2.2
3.9
Belgija
1.2
0.8 2
Danska
-1.3
3.7
2.4
Francuska
0.5
-1.7
-1.2
Nemačka
6.2
-1.1
5.1
Italija 1
-3.4
-2.4
Holandija
7.2
1.8 9
Španija
-10.6
1.9
-8.7
Švedska
4.7
6.7
V. Britanija
-0.6
-2.8
Evrozona
1.1 -1
0.1