Download presentation
Presentation is loading. Please wait.
1
Budućnost Web dizajna
2
Budućnost Web dizajna Budućnost nije lako predvideti
Svakako je lakše pričati o dalekoj budućnosti – do nje proteći više vremena Opšte je predviđanje da će za 25 godina: Web biti sveprisutan Usluge prenosa podataka velikom brzinom preko kabla ili bežično biti široko dostupne u razvijenom svetu Korisnicima će na raspolaganju biti i različiti oblici interfejsa: od glasovnog zadavanja komandi, preko prepoznavanja rukopisa do možda biomehaničkih senzora Verovatno će korisnik moći da boravi u stvarnom, a komunicira sa virtuelnim svetom
3
Nasledstvo HTML-a Predviđanje: Razni oblici jezika HTML još dugo će se koristiti na Webu Uzevši u obzir količinu sadržaja u HTML formatu - prelaženje na nov format bio bi dugogodišnji poduhvat HTML se vrlo često nepravilno koristi – proizvođači čitača Weba ne trude se dovoljno da uvedu standarde Bez čvrste standardizacije veoma je teško automatski generisati i tačno analizirati HTML datoteke Predviđanje: Kaskadni stilovi će se sve više upotrebljavati, oslobađajući tako HTML uloge u definisanju izgleda dokumenta
4
Nasledstvo HTML-a Predviđanje: Upotreba fontova koji se preuzimaju sa Weba postaće uobičajena Na Web lokacijama treba koristiti fontove koji se preuzimaju (eng. downlodable) – omogućavaju da autor izbegne zamenu stilizovanog teksta slikama Predviđanje: Kako jezik HTML bude strukturiraniji, a pravila sve strožija, HTML kod će se sve ređe ručno uređivati
5
Razdvajanje sadržaja, strukture, stila i logike
Predviđanje: Strogo razdvajanje strukture, logike i izgleda sadržaja koji se objavljuje na Webu biće sve važnije – omogućava dinamičku izradu Web strana Struktura <html> <xml> Izgled <style>+CSS <html> Sadržaj Logika <script> <object> Baza podataka
6
Upotreba baze podataka
Predviđanje: Upotreba baze podataka biće neophodna Sadržaj Web lokacije čuva se u centralnoj bazi podataka – od kojeg se dinamički izrađuju Web strane za različita okruženja, u zavisnosti od postupka korisnika Izlazni medijum CD-ROM Web čitači Štampač Program za prelom strana Formatiranje Formatiranje Formatiranje Predstavljanje Baza podataka na Webu Struktura i logika Nasleđeni sistemi baza podataka Razvojni sistemi
7
XML: dobar za sve ili potpuno neupotrebljiv
Predviđanje: Jezik XML biće dobro prihvaćen kao neutralni jezik za razmenu podataka Da bi se poboljšala razmena podataka između sistema, potrebno je uvesti neutralan format podataka – XML upravo sadrži alate za definisanje takvog jezika Predviđanje: Usvajanje XML standarda biće sporo, jer korisnici neće moći da se sporazumeju Osim za razmenu podataka, XML će možda biti teško prihvaćen za druge namene – na prvom mestu zato što čitači koji mogu da obrade sirovi XML nisu široko podržani
8
Korisnici vladaju Webom
Predviđanje: Dizajn prilagođen korisniku i dalje će biti osnovni zahtev. U okruženju koje nudi velike mogućnosti izbora – korisnici se neće zadržavati na lokacijama koje ne zadovoljavaju njihove potrebe Korisnik jednostavno napušta lokaciju sa zbunjujućim interfejsom ili lokaciju koja je suviše spora Ipak, Web u budućnosti neće ispunjavati sve želje korisnicima – kada lokacija stekne zadovoljavajući broj korisnika ili ponudi sadržaj koji ne nudi nijedna druga lokacija
9
Pojave velike propusne moći
Predviđanje: Pristup mreži preko veze velike propusne moći povećaće upotrebu multimedije, ali će brzina preuzimanja i dalje biti problem U narednih nekoliko godina znatno će se uvećati broj korisnika koji raspolažu velikom propusnom moći – na lokacijama će se naći mnogo više multimedijskog sadržaja Veće slike, zvučni i video zapisi i animacije brže se prenose preko veza velike propusne moći Predviđanje: Sa većom propusnom moći na raspolaganju, interfejsi lokacija trebalo bi da postanu brži i bogatiji, ali najveći deo propusne moći biće korišćen za prenos sadržaja Predviđanje: Jednostavan tekst će zbog svoje fleksibilnosti i dalje biti važan oblik sadržaja Web lokacija
10
Pristup Webu sa drugih uređaja
Porast popularnosti drugih uređaja za pristupanje Webu je izvestan Na primer, krstarenje Webom i gledanje televizije objedinjeni su u uređaju WebTV: koji zahteva sasvim drugačiji pristup dizajnu Web strana od onog koji će biti pregledan na računaru Web bi mogao biti povezan sa televizijskim programom tako da korisnici mogu da pristupaju informacijama o emisiji dok je gledaju Predviđanje: Krstarenje Webom pomoću uređaja koji nisu računari biće u porastu i zahtevaće da se izmene pravila za dizajniranje Web lokacija
11
Nesputan pristup Webu Bežične mreže pružaju korisnicima mogućnost da pristupaju Webu odakle god požele, što daje veliki osećaj slobode Danas već postoje bežične lokalne mreže, koje u kombinaciji sa prenosivim računarima daju skoro punu slobodu kretanja Mobilni telefoni lako pristupaju Webu
12
Nesputan pristup Webu Lični digitalni pomoćnici – PDA mogu da se upotrebe za bežično pristupanje Webu Webu se može pristupiti i iz automobila – informacije specifične za mesto i vreme Alternativna okruženja za pristup Webu – prilagođena za prijem informacija nego za slanje, jer unos veće količine informacija može biti neprikladan Pravilo: Sadržaji na Webu moraće biti prilagođeni mobilnim korisnicima
13
Čitači će postati potrošna roba
Predviđanje: Čitači Weba više neće biti u centru pažnje Vrlo je verovatno da će korisnici u budućnosti manje brinuti o čitačima koje koriste nego današnji korisnici Kao što mali broj ljudi brine o tome koju marku televizora kupuje – televizijski aparati, iako važni, nisu od primarnog značaja za gledaoca – važan je televizijski program Iako čitači neće biti u sferi interesovanja korisnika – ne znači da njihovi autori neće imati o čemu da brinu – naprotiv programeri će morati da naprave čitač koji neće privlačiti (odvlačiti) pažnju korisnika od sadržaja Web lokacije
14
Uticaj zajednice Jednostavan oblik Web zajednice su prstenovi lokacija (eng.webrings) koji omogućavaju korisnicima da se pridruže grupi lokacija sa sličnim sadržajem Korisnik koji poseti jednu lokaciju pronaći će sistem hiperveza koji ga može povezati sa ostalim lokacijama prstena Osnovna prednost prstenova lokacije jeste to što oni povezuju sličan sadržaj, što zainteresovanom korisniku omogućava lakše pronalaženje informacija Naprednije zajednice na Webu omogućavaju korisnicima da razgovaraju ili ostavljaju komentare o lokacijama koje su posetili
15
Uticaj zajednice
16
Problem preobimnog sadržaja
Jedna od najvećih prednosti Weba jeste ogromna količina sadržaja Tolika količina sadržaja može da bude i problem Web se zapravo sastoji od brojnih ostrva sa dobro organizovanim i korisnim sadržajem i ogromnog mora nepopisanog, sumnjivog pa čak i opasnog sadržaja Ključni deo posla Web dizajnera – obeleži sigurne putanje kroz informacije Na sadržaj i sistem za navigaciju možemo da utičemo samo na lokacijama koje sami kontrolišemo
17
Problem preobimnog sadržaja
Koji metod upotrebiti da bi se korisniku pomoglo da pronađe put na Webu ili velikoj lokaciji? Vodiči – stručnjaci će filtrirati informacije, ocenjivaće sadržaj, ponašati se kao vodiči, pa čak i voditi grupe u obilazak Klasifikacija ogromne količine informacija – vizuelizacija: Grafički interfejs – u vidu mape Hiperbolička stabla
18
Interfejs u obliku topološke mape
19
Vizuelizacija strukture lokacije
20
Vizuelizacija strukture lokacije
21
Hiperbolička stabla
22
Život na Webu Predviđanje: Korisnici koji intenzivno koriste Web biće sve nestrpljiviji i suroviji prema Web lokacijama Najvažniji od svih trendova na Internetu jeste “kolonizacija Weba” – sve veći broj korisnika provodi sve više vremena na Internetu, preplićući stvarne živote sa virtuelnim Proveravaju stanje na računu Rezervišu sto u restoranu, i sl. Trgovina preko Weba je u procvatu Korisnici prihvataju Web kao sastavni deo života Korisnici očekuju da lokacije odgovaraju njihovim potrebama i da rade dosledno, reaguju na geografsku lokaciju, na njegov jezik, tehnologiju i želje
23
Primena novih tehnologija u procesu razvoja IS
24
Primena novih tehnologija u procesu razvoja IS
SOA Web 2.0 Pervasive computing Mashup
25
Service Oriented Architecture SOA
26
Servisno orijentisana arhitektura (SOA)
SOA predstavlja model projektovanja IT sistema u kome se funkcionalnosti dekomponuju na različite jedinice (servise), koji se mogu nezavisno distribuirati putem mreže i kombinovati sa drugim servisima radi stvaranja kompleksnijih biznis aplikacija. SOA definiše IT strukturu unutar same firme koja omogućava različitim aplikacijama na različitim nivoima da razmenjuju podatke bez obzira na kom se operativnom sistemu izvršavaju i na kom su programskom jeziku napisane. Ovi servisi komuniciraju izmedju sebe putem razmene podataka od jednog ka drugom, ili putem koordinacije aktivnosti između dva ili više servisa.
27
Principi SOA Ponovna upotreba, modularnost, kompenzacija i interoperabilnost servisa, Projektovanje prema standardima (kako zvaničnim, tako i specifičnim za pojedine industrijske grane), Identifikacija i kategorizacija servisa, sređivanje i isporuka, monitoring i praćenje.
28
Karakteristike SOA Enkapsulacija servisa – Mnogi web servisi su konsolidavani kako bi bili korišćeni unutar SOA strukture. Lako vezivanje servisa – Servisi ostvaruju veze koje smanjuju zavisnost izmedju njih i zahtevaju samo saznanja o postojanju onog drugog. Ugovor servisa – Servisi se pridržavaju ugovora komunikacije, kako je definisano od strane dva ili više servisa. Apstrakcija servisa – Servis ne dozovljava uvid u njegovu logiku osim onoga što je opisano u ugovoru servisa. Ponovne upotrebe servisa – Kolekcija servisa se može koordinirati i asemblirati na više različitih načina kako bi stvorili više različitih struktura, Autonomija servisa – Servisi imaju potpunu kontrolu nad logikom koju sadrže.
29
Arhitektura SOA servisa
30
Prednosti SOA za poslovni sistem
Jače veze sa kupcima i dobavljačima. Uspostavljajući dinamičke aplikacije i poslovne servise ka kupcima i dobaljavčima, pospešuje se saradnja i zadovoljstvo između kompanije i partnera. Poboljšava procese donošenja odluka. Agregiranjem pristupa servisima i informacijama u dinamički skup jedne poslovne aplikacije, donosioci odluka dobijaju tačnije i sveobuhvatnije informacije za kraće vreme i manje troškove. Takođe, u zavisnosti od tipa servisa, moguće je podesiti različite načine pristupa (Web, rich client, mobilni uredjaji) koji najviše odgovaraju osobi koja će ih koristiti. Povećanje produktivnosti zaposlenih. Stvarajući jednostavan i direktan pristup sistemu i informacijama omogućava efektvnije i efikasnije izvršavanje poslovnih procesa.
31
SOA u poslovnom sistemu
Bez SOA Sa SOA
32
Web 2.0
33
Karakteristike Web 2.0 Web druga velika faza razvoja World Wide Web-a, okarakterisana sve većim usmeravanjem na networking i dinamične izvore informacija. Korišćenje naprednih tehnika za stvaranje bogatih Internet sadržaja. Najbolji primer novih tehnoloških principa na kojima se zasniva Web 2.0 predstavlja P2P model. On predstavlja mrežnu arhitekturu ravnopravnih računara (peer-to-peer), u kojoj svaki računar (radna stanica) ima podjednake mogućnosti i odgovornosti
34
Web 2.0 Web 2.0 koncept omogućava da sadržaji budu potpuno odvojeni od forme i nezavisni od tehnologije izrade sajta, tako se jednostavno i na standardizovan način mogu preuzeti i prikazati na Web stranicama. Tako prikupljene informacije mogu se prikazati i na drugim medijima. Kada su podaci strukturirani i dodatno opisani primenom novih standarda, može se uvesti automatizacija, dozvoliti računaru da sam pretražuje i pronalazi informacije od konkretnog značaja. Web 2.0 omogućava da sadržaje unosi svako ko ima osnovna znanja o računaru, pa informacije uređuju oni koji su eksperti za određenu temu, a ne oni koji su stručni za izradu web-a.
35
Web2 koncept
36
Web 2.0 tehnologija RSS (Real Simple Syndication):
najpoznatiji i najčešće korišćeni format za automatsko povlačenje delova ili celih dokumenata sa Web strane. korisnici Interneta mogu lako na jednom mestu da prate novosti sa različitih lokacija, a da ne idu na svaki pojedinačni sajt koji ih interesuje. Tek kada pročitaju naslov ili deo teksta koji ih interesuje, klikom na link dolaze do sajta da pregledaju kompletan dokument.
37
Web 2.0 tehnologija Folksonomy - predstavlja kategoriziciju koju spontano stvaraju milioni običnih korisnika kroz proces tagovanja ili tagging. Korisnik obeležava ključnu reč i povezuje je sa datim linkom, koji opisuje dati pojam. Tako pravi svoju putanju i može kasnije da se vrati na date strane. Blogovi predstavljaju novu formu izražavanja na Internetu – lični, odnosno nekomercijalni web prostor, na kojem njegov autor u formi dnevnika iznosi sopstvene stavove o određenim temama. Wiki je zbirka web-stranica dizajnirana za pristup svakome ko hoće doprineti ili menjati sadržaj, korišćenjem pojednostavljenog markup jezika. Social networking - društveno umrežavanje podržava stvaranje socijalnih mreža u online okruženju.
38
Web 2.0 aplikacije Flickr – on-line deljenje fotografija koje su korisnici tagovali. Gmail – servis sa dodatnim aplikacijama. 37signals proizvodi (Basecamp, Backpack, Tada Lists) – omogućili su da timska saradnja i upravljanje projektima na Webu postane jednostavnija. Del.icio.us – Ideja uključivanja Bookmarks/Favorites linkova korisnika u jedinstvenu bazu koja se trenutno ažurira. Meebo – servis koji omugućava korišćenje MSN, ICQ, AOL Messangera ili Jabber nalog za instant komunikaciju kroz Web okruženje.
39
Odnos administratora i korisnika u Web1 i Web2 sistemima
Web2 omogućava da sadržaje unosi svako ko ima osnovna znanja o računaru, pa informacije uređuju oni koji su eksperti za određenu temu, a ne oni koji su stručni za izradu web-a.
40
Web 2.0 operativni sistemi
Prednost ovakvih projekata u odnosu na klasične desktop verzije je u tome što su oni uglavnom besplatni i nalaze se pod GNU licencom (General Public Licence) koja omogućava svima dalje nadograđivanje i redistribuciju softvera. Neki od primera Web 2.0 OS su: oDesktop - ajaxWindows - Schmedley - Ajax OS
41
Web 2.0 u poslovnim sistemima
Kolaboracija Razmena iskustava i kreiranje proizvoda kroz alate za kolaboraciju, bez obzira na lokaciju. E-logistika Raspoloživost najpre pravih informacija, a potom i pravih materijalnih dobara primenom Web 2.0. Elektronsko poslovanje Podrazumeva organizaciju poslovanja firme u mrežnom okruženju. Baza znanja dokumentacija, metode, poslovne strategije, različite studije, analize i slično. Distance Learning System – DLS veb bazirano učenje.
42
Prednosti Web 2.0 za poslovni sistem
43
Domaće kompanije koje koriste Web 2.0
44
”Time's Person of the Year 2006 is You. Yes, You.
Magazin TIME je za ličnost godine odabrao svog čitaoca, aludirajući na WEB 2.0 bum i mogućnost globalnog učestvovanja u stvaranju nove internet ere. ”Time's Person of the Year 2006 is You. Yes, You. You control the Information Age. Welcome to your world.” TIME Magazine
45
Pervasive computing Sveprisutnost računara
46
Sveprisutnost računara
Računarska era - prema onome što trenutno znamo i možemo da anticipiramo, sastoji se od tri talasa. Rani koraci u razvoju računarske tehnike - obeležili veliki, “mainframe” računari Model rada sa računarima u to vreme bio je jedan računar – mnogo korisnika. Omasovljenje upotrebe personalnih računara i traje do današnjih dana. Model: jedan čovek – jedan računar. Na čijem se početku nalazimo. Sistem u kome na jednog korisnika dolazi mnogo računara koji se nalaze svuda oko nas - sveprisutna (eng. ubiquitous) ili prožimajuća (eng. pervasive) računarska tehnologija.
47
Sveprisutnost računara
Primer pametnog frižidera - poseduje računar, displej, odgovarajuće senzore i mogućnost povezivanja na Internet. Na osnovu podešavanja korisnika, meri trenutnu količinu zaliha i automatski sa onlajn prodavnica naručuje nove količine po potrebi. frižider može da vam pošalje poruku o tome da bi trebalo brzo da potrošite onih 238 grama sira pošto mu uskoro ističe rok trajanja. Budući da računar “zna” vaše navike i ukus, može da preporuči i kako da iskoristite sir, da naruči nedostajuće namirnice ili čak da pošalje signal kompjuteru u šporetu kako bi ovaj na vreme uključio rernu i podesio je na odgovarajuću temperaturu. Zelene zgrade mogu da mere osvetljenost prostorije, prisustvo ljudi i druge parametre i tako značajno štede potrošnju energije.
48
Sveprisutnost računara
Sveprisutno, prožimajuće računarstvo predstavlja skup nekoliko novih elemenata IT tehnologija. Računari trećeg talasa biće ugrađivani u odeću, automobile, male kućne aparate, časovnike, građevine i sve druge predmete svakodnevnog života. Uređaji i senzori mogu biti: mobilni (bežični PDA uređaji ili smart telefoni), ili mogu biti ugneždeni u okruženje (senzori i kompjuterski čipovi), u zidove ili u opremu.
49
Pervasive computing
50
Karakteristike pervasive computing-a
Mali: Sadrži minijaturne komponente. Ugneždeni: Komponente su smeštene na ili u uređajima ili predmetima. Umrežen: Fleksibilan kapacitet za razmenu podataka i softverskih komponenti sa drugim uređajima i platformama. Osetljiv kontekst: Sakupljanje i razmena podataka u okruženju preko senzora. Prilagodljiv: Izvršene promene i modifikacije na softveru i predmetnom nivou. Spreman na saradnju: Sposoban za otkrivanje drugih objekata i interakciju sa njima radi uspostavljanja kooperacije. Nevidljiv: Stvarno i virtuelno okruženje su povezani kroz korišćenje uređaja. Povezivanje stvarnog sveta i sveta informacija (npr. senzorski uređaji) Dajući nam pristup svetu informacija (npr. personalni računari, mobilni telefoni itd.) Obezbeđivanje servisa između informacionih i stvarnih svetova (npr. kreditne kartice i web servisi). Lokacija i povezivanje: Mogućnost lociranja i povezivanja predmeta. Gomilanje podataka: generiše mnogo više podataka
51
Komponente i tehnologija pervasive computing-a
uređaji, povezivanje korisnički interfejsi mrežna infrastruktura Predstavnici uređaja: • PDA (mala memorija, naizmenična konekcija, pristup velikom izvoru podataka) • MP3 plejeri/ kamere, itd (specifični zadaci, specijalizovana obrada) • Senzori (jednostavne dimenzije, ograničavajuća moć računara) • Mobilni telefoni (konvergentni sa PDA uređajima).
52
Uređaji infrastrukturni – komunikacione mreže, senzori, aktivatori, RFID dodaci i čitači itd. pristupni uređaji – koji se mogu videti i dodirnuti, kao što su PDA i laptopovi. ugrađeni inteligentni uređaji – kontrolori u mašinama za pranje veša, kolima, mobilnim telefonima itd. simbolički ključevi – primer: kreditne kartice, koje reprezentuju plaćanje i kreditni servis.
53
RFID - Radio frequency identification
Identifikacija putem radio frekvencije RFID je sistem daljinskog slanja i prijema podataka pomoću RFID pločica/odašiljača. RFID pločica je izuzetno mali objekat koji se može zalepiti ili ugraditi u željeni proizvod. RFID pločice sadrže u sebi antenu koja im omogućava prijem i slanje radio talasa od RFID primopredajnika. Standardni bar kod identifikuje samo proizvođača i proizvod, ali ne i jedinstveni artikal. RFID transponder (tag), naprotiv, nosi identifikator – serijski broj jedinstven samo za taj specifični proizvod.
54
RFID transponder - tag Reč transponder – potiče od termina transmitter/responder - prema funkciji tog uređaja koji na transmisiju čitača odgovara (respond) podatkom. Osnovne komponente transpondera su: mikročip i antena, zaliveni u kućište otporno na uticaj okoline. Karakteristike koje razvrstavaju RFID transpondere u različite grupe: način odnosno sredstvo napajanja, sposobnost čuvanja podataka - odnosno opcije programiranja, radna frekvencija opseg (udaljenost) čitanja fizički oblik cena.
55
RFID transponder (tag)
Fizički, uopštene su kategorije: transponder (tag) "smart" nalepnice RFID pločica (PCB) Nosilac informacije u obliku transpondera, nalepnice, ili PCB-a obično se postavlja na objekt, ambalažu, paletu, kontejner ili čak na sam proizvod, tako da može putovati s njime i na svakom koraku ga identifikovati. Podaci u transponderu mogu biti raznovrsni – svakako će identifikovati: proizvod na traci, robu u tranzitu, lokaciju, vozilo, takođe i životinju ili osobu
56
ADC - Automatic Data Capturing
57
Vrste RFID Tagova
58
Primena u svakodnevnom životu
u transportu i logistici, proizvodnji i kontroli praćenje proizvoda u lancu nabavke, praćenje poštanskih pošiljaka i prtljaga u avioprevozu, naplata putarine i parkinga, kontrola pristupa vozilima, zaštita vrednih predmeta od krađe, kontrola ulaza i radnog vremena, označavanje životinja u uzgoju, sigurnosna kontrola pristupa određenim lokacijama.
59
IT u zdravstvu Kamera u piluli: Wireless endoskopija 59
60
Lična pokretna informaciona mreža
Bluetooth u uhu Multifunkcionalni sat na ruci Holter na mišici Laptop u torbi! Note: ** Cell phone in ear ** Multifunction watch on wrist ** Heart and respiration monitor on arm ** Laptop in briefcase 60
61
Bluetooth Laser Virtual Keyboard
62
Mešap aplikacije
63
Mešap aplikacije Reč mešap (mashup) dolazi iz pop muzike, hip-hop sveta, gde se često koristi da opiše remiksovanje pesama Uzima podatke za različitih izvora i kombinuje njih u jedinstven prikaz. Prvi mešap je HousingMaps, softver koji kombinuje listu nekretnina (Craigslist) sa mapama ( Google )
64
Mešap aplikacije Osnovne vrste mešap aplikacija su:
1. javne – dostupne svim korisnicima na internetu 2. interne – dostupne u okviru neke grupe, organizacije ili kompanije 3. desktop – offline aplikacije Podela mešapa po kategorijama:
65
Mešap aplikacije Proces stvaranja mešap aplikacija:
1. određivanje cilja 2. identifikacija podataka i ključa 3. pristup podacima 4. regrupisanje 5. pravljenje korisničkog interfejsa 6. implementacija mešapa 7. implementacija početne strane
66
Poslovanje sa mešap aplikacijama
Mešap aplikacije su napravljene spajanjem internih i eksternih informacija i aplikacija, sa ciljem da dostignu novi nivo poslovne prednosti i konkurentnosti Aplikacije su brže, lakše za pisanje i implementaciju i po nižoj ceni Ubrzani tempo prihvatanja mešap aplikacija u poslovnom svetu je povezan sa dva parametra: dobit kompanije i smanjenje troškova
67
Poslovanje i mešap aplikacije
Ciljevi, koji se postižu uvođenjem mešapa: Poboljšanje procesa donošenja odluka od strane menadžmenta Optimizacija produktivnost ljudskih resursa Demonstracija novih poslovnih prilika Pronalaženje i alokacija stručnih zaposlenih Poboljšanje informacionih procesa u kompaniji
68
Case study HousingMaps.com softver koji kombinuje listu nekretnina ( Craigslist ) sa mapama ( Google) koristan način da se brzo i lako dođe do informacija vezane za iznamljivanje i kupovinu nekretnina Unosom željenih kriterijuma, izlistavaju nam se sve nekretnine u zadatom gradu, kao i cene i datum kada su postavljeni oglasi
69
Case study MapMyEvent.com portal koji sadži podatke o hotelima, informacije o događajima i konferencijama u jednom mestu kombinaciju nekoliko sajtova Google Maps Upcoming Zvents Yelp
70
Mašup ili Web 2.0? Web 2.0 Mashup Klasifikacija
Nastavak na tradicionalni model koji koristi dobro definisani pristup Nova tehnologija, implicitno vezana za Web 2.0 Pristup Koristi pristup podele uloge web servera u 2 faze – generisanje i agregacija podataka Koristi API obezbeđen od različitih sajtova da spoji podatke i prezentuje ih na drugačiji način Podrška HTML, WML, VoiceXML HTML, XML Lokacija Agregacija podataka se vrši na serveru Agregacija podataka se vrši na serveru ili korisničkom interfejsu Stil "Salad bar" – spajanje podataka jednog pored drugog "Melting Pot" – podaci mogu biti spojeni u bilo kakvom obliku
71
Zaključak Prednost korišćenja nove tehnologije je da ostvari bolju konkurentnost, ponudi spremnost i prilike za inovaciju Brzo reaguju na promene koje se dešavaju u poslovnom okruženju Mešup pomaže malim timovima i individualnim poslovnim korisnicima da dobiju ono što im je potrebno iz raspoloživih sredstva, omogućavajući brzu kastomizaciju od strane samih korisnika.
Similar presentations
