1. Razvoj IS i trendovi u tehnologiji
FON, Master studije
Upravljanje razvojem IS
prof. dr Dragana Bečejski-Vujaklija

3. Cloud* computing
Upotreba računarske tehnologije zasnovane na Internetu.
U uslovima globalne ekonomske krize, cloud computing omogućava smanjenje određenih troškova vezanih za IT.
Obuhvata prvenstveno javne cloud computing mreže namenjene pružanju usluga putem interneta (Google Search, Microsoft Hotmail)
Javne usluge „cloud computinga“:
pretraživanje na internetu,
lični servisi (Yahoo mail, Gmail, Hotmail),
društveno povezivanje (social networking)
druge primene Web 2.0.
Koncept usluga za male kompanije: aplikacije za upravljanje e-dokumentima, rasporedom zaposlenih, za podršku menadžmenta ljudskih resursa i sl.
* „cloud“ (eng. oblak) predstavlja metaforu za Internet.

4. Usluge Cloud computing-a
Softver u vidu servisa (software-as-a-service, SaaS) – softver koji je implementiran u obliku hostovanog servisa kome se pristupa putem interneta;
Platforma u vidu servisa (platform-as-a-service, PaaS) – platforme koje mogu biti korišćene za realizaciju aplikacija obezbeđenih od strane klijenata ili partnera provajdera platforme;
Infrastruktura u vidu servisa (infrastructure-as-a-service, IaaS) – serveri, data centri za skladištenje podataka, umrežavanje.

5. Nedostatak koncepta „cloud computinga“
Neke kompanije nisu spremne da svoje podatke povere na upravljanje drugoj kompaniji.
Zavisnost od veze sa Internetom.
Ograničene mogućnosti nekih SaaS aplikacija u poređenju sa klasičnim desktop aplikacijama

6. Service Oriented Architecture SOA

7. Servisno orijentisana arhitektura (SOA)
SOA - model projektovanja IT sistema u kome se funkcionalnosti dekomponuju na različite jedinice (servise), koji se mogu nezavisno distribuirati putem mreže i kombinovati sa drugim servisima radi stvaranja kompleksnijih biznis aplikacija.
SOA definiše IT strukturu unutar same firme koja omogućava različitim aplikacijama na različitim nivoima da razmenjuju podatke bez obzira na kom se operativnom sistemu izvršavaju i na kom su programskom jeziku napisane.
Ovi servisi komuniciraju izmedju sebe putem razmene podataka od jednog ka drugom, ili putem koordinacije aktivnosti između dva ili više servisa.

8. Principi SOA
Ponovna upotreba, granularnost, modularnost, kompenzacija i interoperabilnost servisa,
Projektovanje prema standardima (kako zvaničnim, tako i specifičnim za pojedine industrijske grane),
Identifikacija i kategorizacija servisa, sređivanje i isporuka, monitoring i praćenje.

9. Arhitektura SOA servisa

10. Karakteristike SOA
Enkapsulacija servisa – Mnogi web servisi su konsolidavani kako bi bili korišćeni unutar SOA strukture.
Lako vezivanje servisa – Servisi ostvaruju veze koje smanjuju zavisnost izmedju njih i zahtevaju samo saznanja o postojanju onog drugog.
Ugovor servisa – Servisi se pridržavaju ugovora komunikacije, kako je definisano od strane dva ili više servisa.
Apstrakcija servisa – Servis ne dozovljava uvid u njegovu logiku osim onoga što je opisano u ugovoru servisa.
Ponovna upotreba servisa – Kolekcija servisa se može koordinirati i asemblirati na više različitih načina kako bi stvorili više različitih struktura,
Autonomija servisa – Servisi imaju potpunu kontrolu nad logikom koju sadrže.

11. SOA životni ciklus

12. Prednosti SOA za poslovni sistem
Jače veze sa kupcima i dobavljačima. Uspostavljajući dinamičke aplikacije i poslovne servise ka kupcima i dobaljavčima, pospešuje se saradnja i zadovoljstvo između kompanije i partnera.
Poboljšava procese donošenja odluka. Agregiranjem pristupa servisima i informacijama u dinamički skup jedne poslovne aplikacije, donosioci odluka dobijaju tačnije i sveobuhvatnije informacije za kraće vreme i manje troškove.
Povećanje produktivnosti zaposlenih. Stvarajući jednostavan i direktan pristup sistemu i informacijama omogućava efektvnije i efikasnije izvršavanje poslovnih procesa.

13. SOA u poslovnom sistemu
Bez SOA
Sa SOA

14. Web 2.0 za poslovne sisteme

15. Karakteristike Web 2.0
Web druga velika faza razvoja World Wide Web-a, okarakterisana sve većim usmeravanjem na networking i dinamične izvore informacija.
Korišćenje naprednih tehnika za stvaranje bogatih Internet sadržaja.
Najbolji primer novih tehnoloških principa na kojima se zasniva Web 2.0 predstavlja P2P model. On predstavlja mrežnu arhitekturu ravnopravnih računara (peer-to-peer), u kojoj svaki računar (radna stanica) ima podjednake mogućnosti i odgovornosti.

16. Web 2.0
Web 2.0 koncept omogućava da sadržaji budu potpuno odvojeni od forme i nezavisni od tehnologije izrade sajta, tako se jednostavno i na standardizovan način mogu preuzeti i prikazati na web stranicama.
Tako prikupljene informacije mogu se prikazati i na drugim medijima. Kada su podaci strukturirani i dodatno opisani primenom novih standarda, može se uvesti automatizacija, dozvoliti računaru da sam pretražuje i pronalazi informacije od konkretnog značaja.
Web 2.0 omogućava da sadržaje unosi svako ko ima osnovna znanja o računaru, pa informacije uređuju oni koji su eksperti za određenu temu, a ne oni koji su stručni za izradu web-a.

17. Web2 koncept

18. Web 2.0 tehnologija
RSS (Real Simple Syndication) - format za automatsko povlačenje delova ili celih dokumenata sa Web strane. Korisnici Interneta na jednom mestu prate novosti sa različitih lokacija, a ne idu na svaki pojedinačni sajt koji ih interesuje. Tek kada pročitaju naslov ili deo teksta koji ih interesuje, klikom na link dolaze do sajta da pregledaju kompletan dokument.
Folksonomy - kategorizicija koju spontano stvaraju obični korisnici kroz proces tagovanja (tagging). Korisnik obeležava ključnu reč i povezuje je sa linkom, koji opisuje dati pojam. Tako pravi svoju putanju i može kasnije da se vrati na date strane.
Blogovi – lični, nekomercijalni web prostor, na kojem autor u formi dnevnika iznosi sopstvene stavove o određenim temama.
Wiki - zbirka web-stranica dizajnirana za pristup svakome ko hoće da doprinese ili menja sadržaj, korišćenjem pojednostavljenog markup jezika.
Social networking - stvaranje socijalnih mreža u online okruženju.

19. Odnos administratora i korisnika u Web1 i Web2 sistemima

20. Web 2.0 u poslovnim sistemima
Kolaboracija (Razmena iskustava i kreiranje proizvoda kroz alate za kolaboraciju, bez obzira na lokaciju).
E-logistika (Raspoloživost najpre pravih informacija, a potom i pravih materijalnih dobara primenom Web 2.0).
Elektronsko poslovanje (Podrazumeva organizaciju poslovanja firme u mrežnom okruženju).
Baza znanja (dokumentacija, metode, poslovne strategije, različite studije, analize i slično).
Distance Learning System – DLS (veb bazirano učenje).

21. Prednosti Web 2.0 za poslovni sistem

22. Domaće kompanije koje koriste Web 2.0
Najpoznatiji svetski Web 2.0 portali

23. Pervasive computing - primena u poslovanju

24. Pervasive (ubiquitous) computing
Sveprisutno, prožimajuće računarstvo predstavlja skup nekoliko novih elemenata IT tehnologija.
Obuhvata računare i senzore ”svugde”: u uređajima, alatima, opremi, u kućama, na radnim mestima, fabrikama i u odevnim artiklima. Uređaji i senzori mogu biti mobilni (bežični PDA uređaji ili smart telefoni), ili mogu biti ugneždeni u okruženje (senzori i kompjuterski čipovi), u zidove ili u opremu.
Obuhvata i komunikaciju između uređaja i senzora kroz sveprisutnu infrastruktrurnu žičanu ili bežičnu vezu.

25. Pervasive computing

26. Karakteristike pervasive computing-a
Mali: Sadrži minijaturne komponente.
Ugnežden: Komponente su smeštene na ili u uređajima ili predmetima.
Umrežen: Fleksibilan kapacitet za razmenu podataka i softverskih komponenti sa drugim uređajima i platformama.
Osetljiv kontekst: Sakupljanje i razmena podataka u okruženju preko senzora.
Prilagodljiv: Izvršene promene i modifikacije na softveru i predmetnom nivou.
Spreman na saradnju: Sposoban za otkrivanje drugih objekata i interakciju sa njima radi uspostavljanja kooperacije.
Nevidljiv: Stvarno i virtuelno okruženje su povezani kroz korišćenje uređaja.
Povezivanje stvarnog sveta i sveta informacija (npr. senzorski uređaji)
Dajući nam pristup svetu informacija (npr. personalni računari, mobilni telefoni itd.)
Obezbeđivanje servisa između informacionih i stvarnih svetova (npr. kreditne kartice i web servisi).
Lokacija i povezivanje: Mogućnost lociranja i povezivanja predmeta.
Gomilanje podataka: generiše mnogo više podataka

27. Komponente i tehnologija pervasive computing-a
uređaji,
povezivanje
korisnički interfejsi
mrežna infrastruktura
Predstavnici uređaja:
• PDA (mala memorija, naizmenična konekcija, pristup velikom izvoru podataka)
• MP3 plejeri/ kamere, itd (specifični zadaci, specijalizovana obrada)
• Senzori (jednostavne dimenzije, ograničavajuća moć računara)
• Mobilni telefoni (konvergentni sa PDA uređajima).

28. Uređaji
1. infrastrukturni – komunikacione mreže, senzori, aktivatori, RFID dodaci i čitači itd.
2. pristupni uređaji – koji se mogu videti i dodirnuti, kao što su PDA i laptopovi.
3. ugrađeni inteligentni uređaji – kontrolori u mašinama za pranje veša, kolima, mobilnim telefonima itd.
4. simbolički ključevi – primer: kreditne kartice, koje reprezentuju plaćanje i kreditni servis.

29. ADC - Automatic Data Capturing

30. Vrste RFID Tagova

31. RFID prah (Hitachi) Ljudska dlaka
This image shows RFID tags produced by Hitachi that measure .05 by .05 millimeter.
They are so small, that they are called RFID dust. 31

32. Primena u svakodnevnom životu
Briga o zdravlju
Primena u kući
Ambijentalni monitoring
Inteligentni transportni sistemi

33. IT u zdravstvu
Kamera u piluli: Wireless endoskopija 33

34. Lična pokretna informaciona mreža
Bluetooth u uhu
Multifunkcionalni sat na ruci
Holter na mišici
Laptop u torbi!
Note: ** Cell phone in ear
** Multifunction watch on wrist
** Heart and respiration monitor on arm
** Laptop in briefcase 34

35. Bluetooth Laser Virtual Keyboard

36. Virtuelni PC

37. Mobilni Internet kiosk
Indija

38. Poslovne aplikacije vezane za pervasive computing
Proizvodnja i distribucija (RFID)
Lanci snabdevanja,
Marketing i advertajzing (WAP, SMS, MMS)
Finansije,
Bankarstvo,
Enterprise Resource Planning (ERP),
Customer Relationship Management - CRM),
...

39. Primeri primene u poslovnim sistemima

40. Primer arhitekture koja podržava proširenje aplikacija na mobilne uređaje

41. Mešap aplikacije u poslovnim sistemima

42. Mešap aplikacije
Reč mešap (mashup) dolazi iz pop muzike, hip-hop sveta, gde se često koristi da opiše remiksovanje pesama
Uzima podatke za različitih izvora i kombinuje njih u jedinstven prikaz.
Prvi mešap je HousingMaps, softver koji kombinuje listu nekretnina (Craigslist) sa mapama ( Google )

43. Mešap aplikacije Osnovne vrste mešap aplikacija su:
1. multisource mashup
2. presentation mashup
Druga podela mešap aplikacija je:
1. javne – dostupne svim korisnicima na internetu
2. interne – dostupne u okviru neke grupe, organizacije ili kompanije
3. desktop – offline aplikacije
Podela mešapa po kategorijama:

44. Mešap aplikacije Proces stvaranja mešap aplikacija:
1. određivanje cilja
2. identifikacija podataka i ključa
3. pristup podacima
4. regrupisanje
5. pravljenje korisničkog interfejsa
6. implementacija mešapa
7. implementacija početne strane

45. Poslovanje sa mešap aplikacijama
Mešap aplikacije su napravljene spajanjem internih i eksternih informacija i aplikacija, sa ciljem da dostignu novi nivo poslovne prednosti i konkurentnosti
Aplikacije su brže, lakše za pisanje i implementaciju i po nižoj ceni
Ubrzani tempo prihvatanja mešap aplikacija u poslovnom svetu je povezan sa dva parametra: dobit kompanije i troškovi

46. Poslovanje i mešap aplikacije
Ciljevi, koji se postižu uvođenjem mešapa:
Poboljšanje procesa donošenja odluka od strane menadžmenta
Optimizacija produktivnost ljudskih resursa
Demonstracija novih poslovnih prilika
Pronalaženje i alokacija stručnih zaposlenih
Poboljšanje informacionih procesa u kompaniji

47. Case study
HousingMaps.com
softver koji kombinuje listu nekretnina (Craigslist) sa mapama (Google)
koristan način da se brzo i lako dođe do informacija vezane za iznamljivanje i kupovinu nekretnina
Unosom željenih kriterijuma, izlistavaju se sve nekretnine u zadatom gradu, kao i cene i datum kada su postavljeni oglasi

48. Case study
MapMyEvent.com
portal koji sadži podatke o hotelima, informacije o događajima i konferencijama u jednom mestu
kombinacija nekoliko sajtova
Google Maps
Upcoming
Zvents
Yelp

49. Zaključak
Prednost korišćenja nove tehnologije je da ostvari bolju konkurentnost, ponudi spremnost i prilike za inovaciju
Nove tehnologije brzo reaguju na promene koje se dešavaju u poslovnom okruženju
Pomažu malim timovima i individualnim poslovnim korisnicima da dobiju ono što im je potreno uz raspoloživa sredstva, omogućavajući brzu kastomizaciju od strane samih korisnika.

50. Korisni linkovi