1. Poglavlja 19-20
Fleksibilan nasuprot fiksnom deviznom kursu, Evropski monetarni sistem i koordinacija makroekonomskih politika

2. 1. Pretpostavimo da cena robe u SAD iznosi 3,50 $, a 4€ u Evropskoj monetarnoj uniji, dok važeći devizni kurs dolara i evra iznosi R= 1 US$/€, ali je ravnotežni devizni kurs R’ = 0,75 US$/€.
(a) Hoće li SAD uvoziti ili izvoziti ovu robu?
(b) Imaju li SAD komparativnu prednost u proizvodnji
ove robe?
Posto je ovaj proizvod jeftiniji u SAD, oni ce biti izvoznici
Pri ravnoteznom kursu ova roba kosta 3.5$ u SAD i 3$ u EU
Kurs 1$:1€
Kurs 0.75$/€
Sad $
3.5
3.5$
Eu € 4 4$
0.75*4=3$

3. 2. Objasnite zašto monetarna politika nema dejstvo pri fiksnom deviznom kursu i savršeno elastičnim međunarodnim tokovima kapitala.
Ako zemlja pokusava da smanji ponudu novca, r
Dolazi vruci kapital
Ponuda novca ostaje ista
Isto se desava pri pokusaju rasta M, samo u suprotnom smeru

4. 3. Nacrtajte sliku sličnu Slici 20.1
koja pokazuje kako za date promene krive ponude strane valute, devizni kurs fluktuira manje kada je tražnja
za stranom valutom elastična, nego u slučaju kada je neelastična.

5. Mada bi eliminisla devizni rizik i privukla više stranih investitora, dolarizacija ne bi ...
rešila probleme u fiskalnom sektoru.

6. 6. Objasnite razliku između optimalne valutne zone i režima fiksnog kursa.
OCA – to je permanetno fiksni kurs
Zajednicka monetarna i fiskalna politika svih zemalja
Ako je kurs fiksan, tih obaveza nema

7. 7. Objasnite zašto
jedinstvena centralna banka i valuta zemalja Evropske Unije znači da njeni članovi više nemaju nezavisnu monetarnu politiku
Nijedna zemlja ne stampa novac

8. neke od koristi koje nastaju formiranjem optimalne valutne zone
mogu da se dobiju, u nešto slabijoj formi, i uvođenjem ...
...fiksnog deviznog kursa.

9. Valutni odbor – fiksni kurs sa deviznim pokricem, nema devalvacija
Pokažite razliku između (a) režima fiksnog deviznog kursa, (b) valutnog odbora, i (c) dolarizacije.
Fiksni kurs – 100 din/€, unapred najavljeni kurs koji vazi duzi vremenski period
Valutni odbor – fiksni kurs sa deviznim pokricem, nema devalvacija
Dolarizacija - supstitucija domace valute stranom valutom

10. Polazeći od deviznog kursa R = 1 US$/€, nacrtajte
sliku koja pokazuje kretanje deviznog kursa pri režimu puzajućeg pojasa gde valuta depresira za 1 odsto na kraju svakog meseca, uz dozvoljeniraspon fluktuacija od 1 odsto iznad i ispod pariteta

11. Režim fleksibilnog deviznog kursa će zaštititi privredu od međunarodnih poremećaja i stoga će eliminisati potrebu za međunarodnom koordinacijom politika. Tačno ili netačno?
Inflacija vodi depresijaciji
Ali onda raste r što vodi
Prilivu deviza
Pa ako ne može da sterilizuje priliv
Onda fleks. kurs neće potpuno izolovati zemlju
Već će se zbog rasta ponude novca inflatorni pritisci nanovo pojačavati

12. Skoro je sigurno da će pri istinski fleksibilnim i istinski fiksnim deviznim
kursevima špekulacije biti ...
...stabilizujuće.

13. 20. Poglavlje Međunarodni monetarni sistem: prošlost, sadašnjost i budućnost
Ako je nekooperativna ravnoteža, svi će voditi čvrstu monetarnu da bi privukli strani kapital i ocuvali jaku valutu tako sto ce uvozne cene padati.
Ali ako to svi urade, kamatna stopa ce biti veca od ravnotezne i to ce usporiti rast.
U saradnji, svi ce imati restriktivnu fiskalnu i exp monetarnu, sto garantuje dugorocni rast

14. Objasnite:kako se ekonomski uslovi danas razlikuju od onih iz doba zlatnog standarda.
Danas je primarni cilj unutrasnja ravnoteza a ranije – spoljna
Tada su cene bile fleksibilnije
London je bio jedini finansijski centar pa nije bilo destabilizujucih tokova kao danas

15. b) Zašto bi danas usled izmenjenih okolnosti bilo nemoguće glatko funkcionisanje zlatnog standarda?
Preduslovi bi bili isti kao
Prioritet spoljne ravnoteže
Da ukinu restrikcije na fleksibilnost cena (minimalne nadnice, maksimalne cene, restrikcije na kamatnu stopu, ide)
Da uvedu jedan finansijski centar (New York, Tokyo, ili London, na primer ) da bi se izbegli destabilizujući tokovi kapitala
A to je nemoguće

16. Terminskom kupovinom strane valute
kako zemlja može da pokuša da destimuliše destabilizujuće tokove kapitala pri bretonvudskom sistemu tako što će intervenisati na terminskom tržištu
Terminskom kupovinom strane valute

17. Može li se ista stvar uraditi u postojećem međunarodnom monetarnom sistemu?
Može, samo su današnje fluktuacije mnogo veće, tako da bi intervencije bile mnogo manje efikasne

18. Objasnite kako zemlja može da pokuša da destimuliše destabilizujuće tokove kapitala pri bretonvudskom sistemu tako što će intervenisati na promptnom tržištu?
Kupovinom deviza na spot tržištu. To će izazvati apresijaciju strane valute i destimulisati dalji priliv kapitala.

19. Krize deviznog kursa Čehoslovačka 1997 - 22.5.97 Oštar pad CZK,
Zabrana strancima da povlače kraktoročne kredite u CZK,
Svi beže u stranu valutu
Gubitak pola milijarde $ rezervi

20. Kako? Stranci uzeli kredit u CZK
Otisli na devizno trziste i kupili DEM
Usled velike traznje kruna devalvirala

21. Overnight interest rate 10,79 % 151,88 %
Overnight interest rate
10,79 %
151,88 %
Collateral loan rate
14 %
50 %
Discount rate
10,5 %
13 %
Foreign currency reserves of CNB
11,518 billion USD
10,025 billion USD
Exchange rate CZK/DEM
17,903
19,180
Exchange rate CZK/USD
31,005
32,691
Exchange rate regime
Fixed ER with 15% fluctuation zone
Controlled floating without official fluctuation zone

22. Oldřich Dědek explanation Václav Klaus explanation
Bad macro- and microeconomic situation
Good situation of the national economy till 1996
No willingness to calm down the economy
Parliamentary elections in 1996  minority government
Expansionistic fiscal policy instead of the restriction
No central bank cooperation
No governmental cooperation
Strong monetary restriction in June 1996
Constrained monetary restriction
Insisting on the fixed ER regime

23. Mehanizam Kupiti u zemlji koju “napadas” stranu, jeftinu valutu
Ona će odmah poskupeti
Mozes je odmah prodati nazad i ostvariti kapitalnu dobit
U Ceskoj uzeli kratkorocni kredit u krunama, kupili DEM, kruna depresirala, prodali DEM po visem kursu i ostvarili dobit ½ milijarde DEM

24. Sab-prajm debakl iz 2007. godine
 Priča počinje u SAD početkom godine.
Male lokalne banke, specijalizovane za hipotekarne zajmove za kupovinu stambenih objekata počele su da šire svoje poslovanje na ljude koji se smatraju rizičnim klijentima: na ljude sa niskim dohotkom, ili čak i na nezaposlene.

25. Hipotekarni krediti imaju podlogu u vrednosti same nekretnine.
Ako dužnik prestane redovno da vraća dug, banka preuzima nekretninu i prodaje je da bi izmirila svoje potraživanje.
Sab-prajm hipotekarni krediti su jednostavno hipotekarni krediti dati rizičnim klijentima, obično po višoj kamatnoj stopi. Za banku to je aktiva – pravo na isplatu kamate i ako zatreba, da preuzme nekretninu.

26. Pa ipak, poverioci koji su plasirali ove kredite uspeli su da šire ovaj svoj rizični biznis zbog toga što su veće finansijske institucije bile voljne da od njih otkupe ove kredite.
Prvobitni poverioci prodavali su ovu rizičnu aktivu ovim finansijskim posrednicima, oslobađajući se rizika i ostvarujući profit.
Mnogi zajmovi bili su još lošijeg kvaliteta nego što sama reč “sab-prajm” implicira. Finansijski posrednici bi prepakovali više ovakvih “sab-prajm” kredita u jedan – i tako ga prodavali nekom sledećem investitoru.
Ovaj proces sekuritizacije zasnivao se na principu diverisfikacije: kreditiranje mnogih osoba ili mnogih regiona trebalo je da bude manje rizično od kreditiranja jedne osobe ili jednog regiona.

27. Ove hartije od vrednosti koje za podlogu imaju hipoteku bile su u stvari manje rizične od jednostavne sume kredita, te su mogle da dostignu veću vrednost.
To objašnjava zašto su posrednici kupovali ove zajmove po većoj ceni od inicijalne vrednosti kredita i još uvek zarađivali tako što bi odmah dalje prodali u sklopu neke nove hartije od vrednosti.

28. Konačno, sada se najveći broj analitičara slaže da su ove hartije od vrednosti previsoko vrednovane – jednostavno zato što je vrednost kuća koja je služila kao pokriće bila zahvaćena mehurom i stoga mnogo brže rasla nego što bi bio slučaj da se radilo o individualnom riziku neplaćanja.

29. Do kraja godine, posle mnogo godina brzog rasta cene kuća su širom SAD počele da padaju. Nadalje, mnogim “sab-prajm” dužnicima je zbog toga porasla kamatna stopa te je njihov dug – tj. hipoteka – premašila vrednost kuće koju su kupili na kredit.

30. Oni stoga nisu više bili u stanju da vraćaju zajam
Oni stoga nisu više bili u stanju da vraćaju zajam. A banke, iznoseći sve više kuća na tržište da bi namirile svoje dugove, samo su time još više obarale vrednost nekretnina. Hartije od vrednosti sa podlogom od nekretnina čija cena pada i same su počele da padaju

31. Mnoge od najvećih i najprestižnijih svetskih banaka izgubile su stotine milijardi dolara na hartijama od vrednosti čiji su prvoklasni rejting garantovale najvažnije svetske agencije za ocenu kvaliteta.
Možda zbog oholosti, ili zbog neznanja, ili zbog sindroma zvanog “brzo se oslobodi vrućeg krompira” bankari nisu uvideli postojanje sistematskog makroekonomskog rizika najjednostavnijeg tipa –
da te hipotekarne hartije od vrednosti u stvari nisu bile nimalo diversifikovane.

32. U bankarskim krugovima ovi krediti dobili su ime NINJA – krediti: No INcome, Job or Assets (ovde nema ni dohotka, ni posla ni imovine)

33. Finansijska aktiva Ne kvari se
Drugo, za razliku od tržišta na kojima se obavlja trgovina tokovima robe i usluga, na finansijskom tržištu obavlja se trgovina fondovima.

34. Ranije su finansijska tržišta organizovana uz fizičko prisustvo učesnika
zaronjeni u more u žurbi nažvrljanih i bačenih papirića, nadvikivali i gestikulirali.
Danas su skoro sva tržišta kompjuterizovana

37. Srbija i evro?? Free – rider Kontra-šok Pouzdanost Konkurentnost
Standard
Kontra-šok

39. Kejnz je u Breton Vudsu predložio da se uvede nova svetska valuta, po imenu bankor (the bancor), što je glatko odbijeno. Kasnije je MMF ipak počeo da izdaje specijalna prava vučenja. Objasnite kakva je između njih razlika.

40. 2. Šta je de Gol mislio kada je napao „neumerene privilegije (privilege exorbitant)” koje je uživao SAD?

41. 3. Zašto ovde ne funkcioniše politika osiromašenja sopstvenih suseda
3. Zašto ovde ne funkcioniše politika osiromašenja sopstvenih suseda? Po čemu se od nje razlikuju carinski ratovi?

42. 4. Siromašnije zemlje neprestano od MMF-a traže da poveća količinu specijalnih prava vučenja i da ih rasporedi u cilju njihovog bržeg razvoja. Bogatije zemlje to odbijaju, tvrdeći da bi to delovalo inflatorno. Šta Vi mislite o tom planu?

43. 5. Argentina je godine primenila režim deviznog veća,vezujući pezos za američki dolar (1 pezos = 1$). Ubrzo se inflacija spustila, ali je Argentina dugo beležila niske stope rasta i visoke kamatne stope. Zašto? Protivnici ove politike ukazuju da je potrebno imati izlaznu strategiju (exit strategy). Razmotrite ovo pitanje.
Precenjena valuta – ocekivana depresijacija – stoga visoke kamatne stope, visok uvoz, potreban fiskalni suficit