1. Poglavlja 20-21
Fleksibilan nasuprot fiksnom deviznom kursu, Evropski monetarni sistem i koordinacija makroekonomskih politika
Međunarodni monetarni sistem: prošlost, sadašnjost, budućnost

2. 1. Pretpostavimo da cena robe u SAD iznosi 3,50 $, a 4€ u Evropskoj monetarnoj uniji, dok važeći devizni kurs dolara i evra iznosi R= 1 US$/€, ali je ravnotežni devizni kurs R’ = 0,75 US$/€.
(a) Hoće li SAD uvoziti ili izvoziti ovu robu?
(b) Imaju li SAD komparativnu prednost u proizvodnji
ove robe?
Posto je ovaj proizvod jeftiniji u SAD, oni ce biti izvoznici
Pri ravnoteznom kursu ova roba kosta 3.5$ u SAD i 3$ u EU
Kurs 1$:1€
Kurs 0.75$/€
Sad $
3.5
3.5$
Eu € 4 4$
0.75*4=3$

3. 2. Objasnite zašto monetarna politika nema dejstvo pri fiksnom deviznom kursu i savršeno elastičnim međunarodnim tokovima kapitala.
Ako zemlja pokusava da smanji ponudu novca, r
Dolazi vruci kapital
Ponuda novca mora ostaje ista
Isto se desava pri pokusaju rasta M, samo u suprotnom smeru

4. Nemoguće trojstvo - The Impossible trinity (takođe - Trilemma)
Nemoguće je imati:
Fiksni kurs
Slobodno kretanje kapitala
Nezavisnu monetarnu politiku
Slobodno kretanje kapitala
Fiksni kurs
Nezavisna
Monetarna
politika

5. 3. Nacrtajte sliku sličnu Slici 20.1
koja pokazuje kako za date promene krive ponude strane valute, devizni kurs fluktuira manje kada je tražnja
za stranom valutom elastična, nego u slučaju kada je neelastična.

6. rešila probleme u fiskalnom sektoru.
Mada bi eliminisla devizni rizik i privukla više stranih investitora, dolarizacija ne bi ...
rešila probleme u fiskalnom sektoru.
To je osnova svih priča o uvođenju evra u Srbiju
Šta gubimo?
Šta je osnovna
opasnost?
recesija
Slobodno kretanje kapitala – ovo se dešava i kad nećemo
Fiksni kurs
Nezavisna
Monetarna
politika

7. 6. Objasnite razliku između optimalne valutne zone i režima fiksnog kursa.
OCA – to je permanetno fiksni kurs
Zajednicka monetarna i fiskalna politika svih zemalja
Ako je kurs fiksan, tih obaveza nema

8. 7. Objasnite zašto
jedinstvena centralna banka i valuta zemalja Evropske Unije znači da njeni članovi više nemaju nezavisnu monetarnu politiku
Nijedna zemlja ne stampa novac
To jest ne utiče na kamatnu stopu

9. neke od koristi koje nastaju formiranjem optimalne valutne zone
mogu da se dobiju, u nešto slabijoj formi – kako ?
... Uvođenjem fiksnog deviznog kursa.

10. Dolarizacija - supstitucija domace valute stranom valutom
Pokažite razliku između (a) režima fiksnog deviznog kursa, (b) valutnog odbora, i (c) dolarizacije.
Fiksni kurs – 100 din/€, unapred najavljeni kurs koji vazi duzi vremenski period
Valutni odbor – fiksni kurs sa deviznim pokricem, nema devalvacija – BIH, Bugarska
Dolarizacija - supstitucija domace valute stranom valutom

11. Polazeći od deviznog kursa R = 1 US$/€, nacrtajte
sliku koja pokazuje kretanje deviznog kursa pri režimu puzajućeg pojasa gde valuta depresira za 1 odsto na kraju svakog meseca, uz dozvoljeniraspon fluktuacija od 1 odsto iznad i ispod pariteta

12. Režim fleksibilnog deviznog kursa će zaštititi privredu od međunarodnih poremećaja
i stoga će eliminisati potrebu za međunarodnom koordinacijom politika. Tačno ili netačno?
Inflacija
vodi depresijaciji
Ali onda raste r što vodi
Prilivu deviza
Pa ako ne može da sterilizuje priliv
Onda fleks. kurs neće potpuno izolovati zemlju
Već će se zbog rasta ponude novca inflatorni pritisci nanovo pojačavati

13. Skoro je sigurno da će pri istinski fleksibilnim i istinski fiksnim deviznim
kursevima špekulacije biti ...
...stabilizujuće.

14. Koju bi politiku kursa Srbija trebalo da vodi
Evro
Prednosti – izvesnost
Otplata duga u evrima, zarade u evrima
U krizi - krah

15. 20. Poglavlje Međunarodni monetarni sistem: prošlost, sadašnjost i budućnost

16. Objasnite:kako se ekonomski uslovi danas razlikuju od onih iz doba zlatnog standarda.
Danas je primarni cilj unutrašnja ravnoteža a ranije – spoljna
Tada su cene bile fleksibilnije
London je bio jedini finansijski centar pa nije bilo destabilizujucih tokova kao danas

17. b) Zašto bi danas usled izmenjenih okolnosti bilo nemoguće glatko funkcionisanje zlatnog standarda?
Preduslovi bi morali da budu isti kao
Prioritet spoljne ravnoteže
Da ukinu restrikcije na fleksibilnost cena (minimalne nadnice, maksimalne cene, restrikcije na kamatnu stopu, itd)
Da uvedu jedan finansijski centar (New York, Tokio, ili London, na primer ) da bi se izbegli destabilizujući tokovi kapitala
A to je nemoguće

18. Ben Bernanke We’ll-never-see-another-gold-standard-2012-3#ixzz3b8eX8L7k
Ima 2 dela: 1) da se fiksira vrednost valute
2) da se CB onemogući da pravi šokove u privredi
Ali - "nema dovoljno zlata" koje bi opslužilo današnju svetsku privredu
Cene bi na kratak rok divljale – na dugi rok bi stvarno bile stabilne

19. Zlatni standard je produbio veliku krizu 1929-1933
CB nije mogla da povećava količinu novca
Oni koji su napustili zlatni standard brže su se oporavili
To smo videli i u mnogim zemljama sa fiksnim kursom

20. kako zemlja može da pokuša da destimuliše priliv kapitala pri bretonvudskom sistemu
tako što će intervenisati na terminskom tržištu Terminskom kupovinom strane valute
To će izazvati apresijaciju strane valute i destimulisati dalji priliv kapitala.

21. Može li se ista stvar uraditi u postojećem međunarodnom monetarnom sistemu?
Može, samo su današnje fluktuacije mnogo veće, tako da bi intervencije bile mnogo manje efikasne

22. Objasnite kako zemlja može da pokuša da destimuliše destabilizujuće tokove kapitala pri bretonvudskom sistemu tako što će intervenisati na promptnom tržištu?
Kupovinom deviza na spot tržištu. To će izazvati apresijaciju strane valute i destimulisati dalji priliv kapitala.

23. Krize deviznog kursa Čehoslovačka 1997 - 22.5.97 Oštar pad CZK,
Zabrana strancima da povlače kraktoročne kredite u CZK,
Svi beže u stranu valutu
Gubitak pola milijarde $ rezervi

24. Kako? Stranci uzeli kredit u CZK
Otisli na devizno trziste i kupili DEM
Usled velike traznje kruna devalvirala

25. Overnight interest rate 10,79 % 151,88 %
Overnight interest rate
10,79 %
151,88 %
Collateral loan rate
14 %
50 %
Discount rate
10,5 %
13 %
Foreign currency reserves of CNB
11,518 billion USD
10,025 billion USD
Exchange rate CZK/DEM
17,903
19,180
Exchange rate CZK/USD
31,005
32,691
Exchange rate regime
Fixed ER with 15% fluctuation zone
Controlled floating without official fluctuation zone

26. Oldřich Dědek explanation Václav Klaus explanation
Bad macro- and microeconomic situation
Good situation of the national economy till 1996
No willingness to calm down the economy
Parliamentary elections in 1996  minority government
Expansionistic fiscal policy instead of the restriction
No central bank cooperation
No governmental cooperation
Strong monetary restriction in June 1996
Constrained monetary restriction
Insisting on the fixed ER regime

27. Mehanizam Kupiti u zemlji koju “napadas” stranu, jeftinu valutu
Ona će odmah poskupeti
Mozes je odmah prodati nazad i ostvariti kapitalnu dobit
U Ceskoj uzeli kratkorocni kredit u krunama, kupili DEM, kruna depresirala, prodali DEM po visem kursu i ostvarili dobit ½ milijarde DEM

28. Sab-prajm debakl iz 2007-8. godine
 Priča počinje u SAD početkom godine.
Male lokalne banke, specijalizovane za hipotekarne zajmove za kupovinu stambenih objekata počele su da šire svoje poslovanje na ljude koji se smatraju rizičnim klijentima: na ljude sa niskim dohotkom, ili čak i na nezaposlene.

29. Hipotekarni krediti imaju podlogu u vrednosti same nekretnine.
Ako dužnik prestane redovno da vraća dug, banka preuzima nekretninu i prodaje je da bi izmirila svoje potraživanje.
Sab-prajm hipotekarni krediti su jednostavno hipotekarni krediti dati rizičnim klijentima, obično po višoj kamatnoj stopi. Za banku to je aktiva – pravo na isplatu kamate i ako zatreba, da preuzme nekretninu.

30. Pa ipak, poverioci koji su plasirali ove kredite uspeli su da šire ovaj svoj rizični biznis zbog toga što su veće finansijske institucije bile voljne da od njih otkupe ove kredite.
Prvobitni poverioci prodavali su ovu rizičnu aktivu ovim finansijskim posrednicima, oslobađajući se rizika i ostvarujući profit.
Mnogi zajmovi bili su još lošijeg kvaliteta nego što sama reč “sab-prajm” implicira. Finansijski posrednici bi prepakovali više ovakvih “sab-prajm” kredita u jedan – i tako ga prodavali nekom sledećem investitoru.
Ovaj proces sekuritizacije zasnivao se na principu diverisfikacije: kreditiranje mnogih osoba ili mnogih regiona trebalo je da bude manje rizično od kreditiranja jedne osobe ili jednog regiona.

31. Ove hartije od vrednosti koje za podlogu imaju hipoteku bile su u stvari manje rizične od jednostavne sume kredita, te su mogle da dostignu veću vrednost.
To objašnjava zašto su posrednici kupovali ove zajmove po većoj ceni od inicijalne vrednosti kredita i još uvek zarađivali tako što bi odmah dalje prodali u sklopu neke nove hartije od vrednosti.

32. Konačno, sada se najveći broj analitičara slaže da su ove hartije od vrednosti previsoko vrednovane – jednostavno zato što je vrednost kuća koja je služila kao pokriće bila zahvaćena mehurom i stoga mnogo brže rasla nego što bi bio slučaj da se radilo o individualnom riziku neplaćanja.

33. Do kraja godine, posle mnogo godina brzog rasta cene kuća su širom SAD počele da padaju. Nadalje, mnogim “sab-prajm” dužnicima je zbog toga porasla kamatna stopa te je njihov dug – tj. hipoteka – premašila vrednost kuće koju su kupili na kredit.

34. Oni stoga nisu više bili u stanju da vraćaju zajam
Oni stoga nisu više bili u stanju da vraćaju zajam. A banke, iznoseći sve više kuća na tržište da bi namirile svoje dugove, samo su time još više obarale vrednost nekretnina. Hartije od vrednosti sa podlogom od nekretnina čija cena pada i same su počele da padaju

35. Mnoge od najvećih i najprestižnijih svetskih banaka izgubile su stotine milijardi dolara na hartijama od vrednosti čiji su prvoklasni rejting garantovale najvažnije svetske agencije za ocenu kvaliteta.
Možda zbog oholosti, ili zbog neznanja, ili zbog sindroma zvanog “brzo se oslobodi vrućeg krompira” bankari nisu uvideli postojanje sistematskog makroekonomskog rizika najjednostavnijeg tipa –
da te hipotekarne hartije od vrednosti u stvari nisu bile nimalo diversifikovane.

36. U bankarskim krugovima ovi krediti dobili su ime NINJA – krediti: No INcome, NO Job , NO Assets (ovde nema ni dohotka, ni posla ni imovine)

37. Finansijska aktiva Ne kvari se
Drugo, za razliku od tržišta na kojima se obavlja trgovina tokovima robe i usluga, na finansijskom tržištu obavlja se trgovina fondovima.

38. Ranije su finansijska tržišta organizovana uz fizičko prisustvo učesnika
zaronjeni u more u žurbi nažvrljanih i bačenih papirića, nadvikivali i gestikulirali.
Danas su skoro sva tržišta kompjuterizovana

41. Srbija i evro?? Free – rider Kontra-šok Pouzdanost Konkurentnost
Standard
Kontra-šok

43. Kejnz je u Breton Vudsu predložio da se uvede nova svetska valuta, po imenu bankor (the bancor), što je glatko odbijeno.
Kasnije je MMF ipak počeo da izdaje specijalna prava vučenja. Objasnite kakva je između njih razlika.

44. 2. Šta je de Gol mislio kada je napao „neumerene privilegije (privilege exorbitant)” koje je uživao SAD?

45. 3. Zašto ne funkcioniše politika siromašenja sopstvenih suseda
3. Zašto ne funkcioniše politika siromašenja sopstvenih suseda? Po čemu se od nje razlikuju carinski ratovi?

46. 4. Siromašnije zemlje neprestano od MMF-a traže da poveća količinu specijalnih prava vučenja i da ih rasporedi u cilju njihovog bržeg razvoja. Bogatije zemlje to odbijaju, tvrdeći da bi to delovalo inflatorno. Šta Vi mislite o tom planu?

47. 5. Argentina je godine primenila režim deviznog veća,vezujući pezos za američki dolar (1 pezos = 1$). Ubrzo se inflacija spustila, ali je Argentina dugo beležila niske stope rasta i visoke kamatne stope. Zašto? Protivnici ove politike ukazuju da je potrebno imati izlaznu strategiju (exit strategy). Razmotrite ovo pitanje.
Precenjena valuta – ocekivana depresijacija – stoga visoke kamatne stope, visok uvoz, potreban fiskalni suficit

48. NIKOLAS KALDOR O SUDBINI EVRA

49. Fleksibilan nasuprot fiksnom deviznom kursu, Evropski monetarni sistem i koordinacija makroekonomskih politika
Nema jasnog zaključka o tome koji je od ova dva režima superioran
sistem u kome postoji samo jedna valuta
i gde između svih oblasti u zemlji važi permanentno fiksni devizni kurs.
To je idealan slučaj – optimalna valutna zona na nivou celog sveta

50. Pažljivim pregledom teorijskih argumenata koji pokreću obe strane ne dolazi se do bilo kakvog jasnog zaključka o tome da je jedan od ova dva režima superioran
ranih 1970-ih u doba sloma Bretonvudskog sistema fiksnih kurseva većina ekonomista naginjala prelasku na fleksibilni devizni kurs.
Međutim, usled velikih fluktuacija deviznih kurseva u poslednje tri decenije,
danas prevagu imaju fiksni ili rukovođeni kursevi.
Izgleda da ekonomisti često imaju u vidu očigledne slabosti postojećih režima i da često idealizuju njegovu alternativu
Ovo je u očitoj suprotnosti sa manje ili više stalnim preferencijama poslovnog
sveta, bankara i državnih činovnika koji preferiraju fiksni kurs, ili u najmanju ruku, svaki režim kursa u kome su fluktuacije veoma ograničene

51. Konačno, o tome da li je bolji režim fleksibilnih ili fiksnih deviznih kurseva, može mnogo zavisiti od same zemlje i uslova pod kojima se odvija
Niko ne bi mogao da ospori prednosti sistema u kome postoji samo jedna valuta
i gde između svih oblasti u zemlji važi permanentno fiksni devizni kurs. (npr dolar u Njujorku se može zameniti za dolar u San Francisku ili u bilo kom drugom delu SAD.)
Ali onda debata o fiksnom vs fleksibilni kurs postaje debata o tome šta je to optimalna valutna zona (optimum currency area),
ili koliko se može proširiti područje pokriveno fiksnim kursom pre nego što nedostaci fiksnog kursa nadmaše njegove prednosti.

52. Argumenti u korist fleksibilnog deviznog kursa
1. Tržišna efikasnost
Pri istinski fleksibilnom deviznom kursu se deficit ili suficit u platnom bilansu
Automatski koriguje kroz depresijaciju ili apresijaciju
bez ikakve državne intervencije
bez gubitka ili akumulacije deviznih rezervi.

53. Prva prednost – tržišna efikasnost
Platnobilansna ravnoteža se može postići i pri fiksnom kursu ako sve domaće cene budu fleksibilne.
Ali efikasnije je, odnosno, manje košta da se promeni samo jedna cena (tj. devizni kurs) nego da se dozvoli promena svih domaćih cena da bi došlo do uravnoteženja platnog bilansa.
Zaključivanje je isto kao pri uvođenju letnje vremenske šeme, kada je lakše promeniti vreme nego pomerati sve sastanke i događaje jedan sat unapred. Nadalje, domaće cene su rigidne i daleko od savršeno fleksibilnih, naročito nadole.

54. U prevodu Ako se smanje cene svih proizvoda, smanjice se i plate!!!
Fleksibilni kurs, nasuprot tome, ublažava špekulacije, što umiruje fluktuacije deviznog kursa.
Sve preostale fluktuacije deviznog kursa se tada mogu hedžovati uz male troškove.

55. Ako je fiksan i previsok
može doći do toga da zemlja izvozi više nego što bi izvozila pri ravnotežnom kursu.
U ekstremnim slučajevima može čak doći do izvoza onih dobara u kojima zemlja uopšte i nema komparativne prednosti.
To jest, roba može biti jeftinija u poređenju sa konkurentnim stranim robama (kada se izraze u istoj valuti)
pri potcenjenom kursu
mada bi pri ravnotežnom kursu svakako bila skuplja.
To udaljava zemlju od najefikasnije upotrebe resursa i smanjuje koristi od međunarodne specijalizacije

56. Argumenti za fleksibilni
Tržišna efikasnost
Ekonomska politika
Efikasnije je menjati jednu cenu
Smanjuje se opseg za spekulacije
Zemlja proizvodi u skladu sa komparativnim prednostima, a ne u skladu sa potcenjenim kursom
Monetarna politika ima dejstvo
Posvećuje se rešavanju pitanja inflacije i nezaposlenosti
Ne troše se devizne rezerve
Ali sve ovo važi ako je kurs TF a ne – NTF (non truly flexible)

57. Argumenti u korist fiksnog kursa
Manje neizvesnosti
Stabilizujuće špekulacije
Cenovna disciplina, takozvani argument sidra

58. Ali treba biti oprezan u tumačenju
Fiksni - stopa rasta realnog BDP bila mnogo veća, inflacija je bila za trećinu veća, dok je stopa nezaposlenosti bila mnogo niža u periodu fiksnih deviznih kurseva
Ali treba biti oprezan u tumačenju

59. Zastupnici režima fleksibilnog kursa priznaju da fleksibilni kursevi mogu biti inflatorniji
Međutim, do toga dolazi jer pri fleksibilnom kursu
svaka zemlja može da izabere kakav će trejd-of da napravi

60. Fleksibilni štiti od spoljnih šokova, ail
fleksibilni devizni kursevi su inflatorniji
imaju slabije stabilizirajuće dejstvo
slabije su prilagođeni situacijama gde se zemlje suočavaju sa velikim unutrašnjim šokovima

61. režim fiksnog deviznog kursa bolji je za male otvorene privrede
koje obavljaju razmenu sa jednom ili sa nekoliko velikih zemalja
u kojima su poremećaji uglavnom monetarne prirode.
režim fleksibilnih deviznih kurseva se čini superiornim u slučaju
velikih, relativno zatvorenih zemalja
sa diversifikovanom razmenom
i sa različitim preferencijama po pitanju izbora između niže stope nezaposlenosti i niže stope inflacije
i koje se suočavaju sa poremećajima koji potiču iz inostranog realnog sektora.

62. Optimalna valutna zona, Evropski monetarni sistem i Evropska monetarna unija
Teoriju optimalne valutne zone razvili su Mandel i McKinon šezdesetih godina prošlog veka.
Mi smo posebno zainteresovani za ovu teoriju zbog toga što dobro osvetljava konflikt u izboru između fiksnog i fleksibilnog deviznog kursa.

63. Optimalna valutna zona ili blok odnosi se na grupu zemalja
čije su nacionalne valute vezane kroz sisteme
permanentno fiksiranih
deviznih kurseva
i uslova pod kojima bi takva zona predstavljala optimum.
Šta bi bio uslov?
Jedinstvena fiskalna politika, npr

64. Optimalna valutna zona:
eliminiše neizvesnost promene kursa
podstiče proizvodnu specijalizaciju, spoljnotrgovinske tokove i investiranje među regionima i zemljama.
podstiče proizvođače da čitavu zonu tretiraju kao jedinstveno tržište i da onda ostvaruju dobit po osnovu rasta ekonomije obima.
ima šanse da ostvari veću cenovnu stabilnost
neočekivani šokovi u različitim regionima jedni druge potiru
može podstaći privredne subjekte da novac koriste kao metod za čuvanje bogatstva i kao sredstvo razmene, dok ih snažno obeshrabruje da se upuštaju u neefikasne bartere koji se češće odvijaju u inflatornim ambijentima.
Optimalna valutna zona takođe smanjuje troškove intervencija na deviznom tržištu

65. i njihovim specifičnim okolnostima.
najveći nedostatak optimalne valutne zone leži u tome što zemlje članice ne mogu da vode nezavisne stabilizacione politike, koje bi bile prilagođene njihovim preferencijama
i njihovim specifičnim okolnostima.
Na primer, ako je neki region ili neka zemlja u okviru optimalne valutne zone u depresiji, trebalo bi primeniti ekspanzivnu
fiskalnu i monetarnu politiku da bi se smanjila nezaposlenost, dok bi nekom prosperitetnijem regionu u istom tom trenutku možda više odgovarala restriktivna politika, ne bi li se tako smanjili inflatorni pritisci.

66. što veća mobilnost resursa između različitih zemalja članica
Optimalna valutna zona biće sve povoljnije rešenje pod sledećim pretpostavkama:
što veća mobilnost resursa između različitih zemalja članica
što veće strukturne sličnosti,
što veća spremnost da se uspostavi bliska koordinacija fiskalnih, monetarnih i ostalih politika između zemalja članica.

67. Neke koristi koje nastaju formiranjem optimalne valutne zone
mogu da se dobiju, u nešto slabijoj formi, i uvođenjem fiksnog deviznog kursa.
Na taj način, argumenti u korist optimalne valutne zone istovremeno su argumenti u korist fiksnog, a protiv fleksibilnog deviznog kursa.

68. Evropski monetarni sistem (1979-1998)
1) zajednička valuta – ECU (European Currency Unit) definisana kao ponderisani prosek svih valuta članica;
2) Valute svih zemalja članica smele su da fluktuiraju maksimalno do ± 2.25 odsto oko svog pariteta
Tako je EMS formiran kao fiksni, ali prilagodljivi režim deviznog kursa gde valute zemalja članica zajednički plivaju u odnosu na dolar.
Od septembra godine, međutim, ovaj sistem je napadnut i avgusta se dozvoljeni interval fluktuacija povećava sa 2.25 na 15%
(3) Predviđeno je da zemljama članicama bude obezbeđena kratkoročna i srednjoročna platnobilansna podrška od strane establišmenta EMCF (European Monetary Cooperation Fund)

69. Ako bi devizni kurs dosegao do granice intervala
onda bi se troškovi simetrično delili između zemlje sa slabom i zemlje sa jakom valutom.
Na primer, ako bi francuski franak depresirao u odnosu na nemačku marku,
i to sve do svoje gornje granice, onda je
francuska centralna banka morala da prodaje svoje devizne rezerve nemačkih maraka,
a nemačka centralna banka (Bundesbank) je morala da obezbedi kredit u nemačkim markama francuskoj centralnoj banci.

70. Valutna kriza evropskog monetarnog sistema iz 1992- 1993. godine
Septembra godine Ujedinjeno Kraljevstvo i Italija napustile su mehanizam deviznog kursa (exchange mechanism - ERM),
što je bilo praćeno devalvacijom
španske pezete, portugalskog eškudoša i irske funte

71. Nemačka podigla kamatnu stopu
Radi zaustavljanja inflatornih pritisaka (koji su nastali u procesu rekonstrukcije Istočne Nemačke)
To je ojačalo su nemačku marku
UK i Italija su procenile da su troškovi očuvanja pariteta u okviru ERM postali nepodnošljivo visoki te su ga napustile.
To je omogućilo da njihove valute depresiraju a da se kamatne stope spuste, što je, i jedno i drugo, stimulisalo rast.

72. Prerastanje u monetarnu uniju – tri etape
Prva etapa, koja je počela jula 1990
konvergencija ekonomskih performansi
kooperacija monetarnih i fiskalnih politika
ukidanje svih restrikcija u unutarevropskim tokovima kapitala.
Druga etapa (Maastricht) decembra godine
stvaranje EMI-ja (European Monetary Institute, EMI) kao prethodnice Evropskoj centralnoj banci (ECB)
koja bi još čvršće centralizovala makroekonomske politike zemalja-članica
smanjila margine njihovih deviznih kurseva
Treća etapa sastojala se u zaokruživanju
monetarne unije ili do ili do godine – jedinstvena valuta

73. To je značilo da će zemlje članice morati
da se odreknu suvereniteta nad svojom novčanom ponudom i monetarnom politikom.
Nadalje, više nisu imale punu slobodu ni nad svojim fiskalnim politikama.
Centralne banke svake zemlje dobile su ulogu koja podseća ulogu pojedinačnih Federal Reserve banaka.

74. Mastriški sporazum
(1) stopa inflacije ne sme da pređe 1.5 procentni poen iznad prosečne stope inflacije tri zemlje koje imaju najmanju inflaciju;
(2) budžetski deficit ne sme da pređe 3 odsto BDP;
(3) ukupan državni dug ne sme da pređe 60 odsto BDP;
(4) dugoročna kamatna stopa ne sme da premašuje za više od dva procentna poena prosečnu kamatnu stopu iz tri zemlje sa najnižom stopom inflacije;
(5) dve godine pre pristupanja njen prosečni devizni kurs ne sme da odstupa više od 2,25% od prosečne vrednosti EMS

76. Ali i drugi su pravili “izlete”...
samo su Francuska i Luksemburg ispunili sve kriterijume.
Nemačka - usled troškova ujedinjenja imala budžetski deficit od 5% BDP
Italija - sa budžetskim deficitom od 10% BDP i dugom većim od 100% BDP, nije bila zadovoljila niti jedan od ovih slova.
Do 1998, međutim, najveći broj članica EU je ispunio ove i tako su stvoreni uslovi za istinsku monetarnu uniju.

77. Ujedinjeno Kraljevstvo, Danska i Švedska su odlučile da ne
učestvuju u ovom procesu jer nisu htele da izgube kontrolu nad novčanom ponudom i monetarnom politikom, ali su zadržale pravo da to učine kasnije.

78. 1997 - Pakt za stabilnost i rast (Stability and Growth Pact - SGP).
zahtevao da se budžetski deficit zemalja članica smanji na ispod 3 odsto BDP,
tako da u slučaju recesije zemlja može da vodi ekspanzivnu fiskalnu politiku, a da istovremeno ostane ispod limita od 3 odsto.
Zemlje koje bi prekršile ovo fiskalno ograničenje plaćale bi visoke kazne.

79. 2000-2003, mnoge zemlje probile su ovaj limit
Krajem godine trebalo je aktivirati kaznene mere protiv Francuske i Nemačke,
ali je pobedila realpolitika i pakt je ‘suspendovan’,
što je kasnije Evropski sud pravde proglasio nelegalnom akcijom.

80. iz straha da će izgubiti još više suvereniteta.
U čitavom periodu pregovora Ujedinjeno Kraljevstvo je uporno pokušavala da uspori kretanje ka većoj ekonomskoj i političkoj uniji
iz straha da će izgubiti još više
suvereniteta.
Ujedinjeno Kraljevstvo je odbilo
da obeća da će uzeti evro za svoju nacionalnu valutu
ili da će prihvatiti radno zakonodavstvo Evropske Unije.

81. zašto? Razlike u kulturi Da li je UK dobila od te politike?
Nekada jeste, nekada nije
U proseku, isti bi verovatno bio ishod

82. prvog januara 1999. godine nastao
evro (€) kao zajednička valuta 11 zemalja evrozone
Austrija, Belgija, Nemačka, Finska, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Španija, Portugal i Holandija).

83. Koristi i troškovi od uvođenja evra
1) nestanak konverzije (štedi čak 30 milijardi US$ godišnje);
(2) nestanak valutnih fluktuacija među zemljama članicama;
(3) brža ekonomska i finansijska integracija;
(4) mogućnost da ECB vodi ekspanzivniju monetarnu
politiku
(5) veća ekonomska disciplina u zemljama
poput Grčke i Italije;
(6) emisiona dobit od štampanja evra kao međunarodne valute
(7) smanjeni troškovi pozajmljivanja na međunarodnom finansijskom tržištu;
(8) rastući ekonomski i politički značaj EUdnim odnosima

84. Najozbiljnija negativna posledica uvođenja evra
nastaje kada se samo u jednoj ili u
nekoliko zemalja dogodi recesija ili neki drugi asimetrični šok.
zemlja pogođena šokom ne može da koriguje devizni kurs niti da upotrebi monetarnu politiku, a prostor za fiskalnu politiku je veoma ograničen.

85. U takvoj situaciji ta zemlja ili ta grupa zemalja mora da sačeka da se taj problem reši sam od sebe, postepeno, vremenom
U SAD, ako je neki region u recesiji, neki će se radnici trenutno odseliti i doći će do velike fiskalne redistribucije (jer će padati izdavanja za osiguranje od nezaposlenosti).

86. Ispitno pitanje
Šta može u izvesnoj meri poslužiti kao supstitut neadekvatnoj mobilnosti rada i time pomoći u prevazilaženju posledica asimetričnog šoka, kad već nema seljenja?
Velika mobilnost kapitala unutar evrozone

87. Devizna veća i dolarizacija
Aranžmani deviznog veća (valutni odbor, currency board arrangements) su ekstremna
forma fiksnog deviznog kursa
Ili prihvatanje neke zajedničke valute
Ili - dolarizacija (tj. prihvatanje dolara za nacionalnu valutu).

88. U aranžmanima deviznog
veća, zemlja rigidno fiksira (često zakonom) svoju valutu
za stranu valutu,
za specijalna prava vučenja
ili za neku kompozitnu valutu,
a njena centralna banka u osnovi prestaje da funkcioniše.

89. Devizna veća imaju odlike zlatnog standarda
u smislu da zahtevaju stopostotnu pokrivenost nacionalne novčane ponude.
U aranžmanu deviznog veća ponuda novca raste ili opada samo kao odgovor na platnobilansni suficit (priliv) deviznih rezervi
Kao rezultat stopa inflacije i kamatna stopa se formiraju pod uslovima koji vladaju u zemlji iz koje je zemlja
preuzela valutu.

90. Ključna prednost valutnog odbora
u tome što može da obezbedi kredibilitet
što dovodi do nižih kamatnih stopa i niže inflacije u zemlji.
Nedostatak valutnog odbora je u nemogućnosti centralne banke da
(1) vodi nezavisnu monetarnu politiku,
(2) deluje kao „krajnji poverilac”, i da
(3) prikuplja emisionu dobit

91. Dolarizacija
Zemlje preuzimaju valutu neke druge zemlje i proglašavaju je za svoju sopstvenu.
Mada svaka zemlja može da koristi valutu bilo koje druge zemlje, ovaj proces obično ima naziv dolarizacija

92. Da li Srbija treba da preuze evro?
Ne može (politički)
Ne treba
Или - треба?

93. Koristi i troškovi dolarizacije
Slični deviznom veću, ali su još izraženiji
ovde se zemlja odriče i od „izlazne strategije” još više nego u aranžmanu deviznog veća.
(1) izbegavanje potrebe da se hedžuje devizni rizik,
(2) prihvatanje stope inflacije slične onoj u SAD
(3) izbegavanje deviznih kriza

94. troškovi
1) troškovi zamene domaće valute dolarom (Latinska Amerika 4-5 odsto BDP);
(2) gubitak nezavisnosti monetarne politike i politike deviznog kursa
(3) gubitak mogućnosti da domaća centralna banka funkcioniše kao krajnji poverilac

95. Raspon deviznog kursa, prilagodljivi paritet, puzajući paritet i rukovođeno plivajući kurs