1. Utorak, 30. maj – predavanje Julian Harston

3. Države često prave budžetski deficit...
... ako troše više nego što zaradjuju, moraju uzimati kredite i tako akumuliraju dug.
Ovaj proces inherentno je eksplozivan
jer što je veći dug,
veća je i otplata,
pa naredna pozajmica mora da bude još veća.

4. Moratorijum je obustava plaćanja
država ima dva mehanizma koji drugi dužnici nemaju:
može da se zaduži kod CB – da prevali dug na stanovnistvo
delimični ili potpuni moratorijum
Moratorijum je obustava plaćanja

5. praksa – krediti Fonda za razvoj
Naplata kredita 98%

6. Zašto bi država uopšte i trebalo da ima neku ulogu u privrednom životu?
dve uloge
u mikroekonomiji (pruža javna dobra i usluge, vrši preraspodelu dohotka) i
u makroekonomiji (stabilizacija ukupne privredne aktivnosti).
Neutralisanje ciklusa
Automatski stabilizatori

7. Specifičnost javnih dobara
ne mogu podesiti po meri pojedinačnog potrošača
kada države ne bi bilo, ni njih ne bi bilo, ili bi ih bilo nedovoljno, jer pojedinci ne žele da ulažu u eksterne efekte
rastući prinosi - ulice: nezavisno od broja korisnika, troškovi asfaltiranja i održavanja biće približno isti.

8. nema jasne granice između dobara i usluga koje efikasno može da proizvodi samo država ili samo privatni sektor.
Ključna uloga demokratije
je da izabere optimalno rešenje

9. šta se mora proizvoditi u javnom sektoru? Javna dobra
Bezbednost
Vladavina prava
“Malo toga je potrebno da se od najgoreg varvarizma stigne do najvišeg blagostanja osim mira, niskih poreza i valjanog deljenja pravde; sve ostalo donosi prirodan poredak stvari”.
Adam Smit

10. zdravstvo i penziono osiguranje infrastruktura
obrazovanje
zdravstvo i penziono osiguranje
infrastruktura
Privatni sektor uskače
Zašto?
Cena i troskovi, kvalitet
Upravljačka struktura
Najvaznije – čvrsto budžetsko ograničenje, korupcija i budzetski deficit
Ko upravlja privredom – partijska svojina

11. Fridmanova greška: “privatize, privatize, privatize”
Je li to pogrešno?
Nije
Nego nedostaje vladavina prava
Šta je problem sa privatnim obrazovanjem u Srbiji?

12. DS i SPS – Dačić: dogovor je da najvažniji resursi treba da ostanu u državnom vlasništvu.
zašto?
„Ako političari ne treba da budu u javnim preduzećima, upravnim i nadzornim odborima ko će se uopšte baviti politikom i učestvovati u radu stranaka?”.
Ko je ovo rekao? Dusan Bajatović,
Dodavsi
Ko nama brani da postavljamo stručnjake?

13. Nebojša Čović, bivši političar:
kroz partnerski pristup veliki sistemi mogu da podignu svoju vrednost pa neka se privatizuju za možda pet godina.
A zašto za možda 5 godina, kada ...
kada privatizujete EPS i NIS onda vam nije potrebna ni Vlada, ni vlast u zemlji, jer onda kapital upravlja nekim stvarima.” 19. juli 2005, saopštenje SDS

14. Dva rešenja danas:
- privatizacija
- PPP –
Public Private Partnership

15. neki oblici javnih rashoda uvek ostaju superiorni – vojska, osnovno obrazovanje, zdravstvo ...
Privatno obrazovanje?

16. NISKI POREZI
I ADAM SMIT
Švedska i Austrija veći akcenat
stavljaju na jednakost, za razliku od Japana i SAD.
Visoko radnici će smanjuju angažovanje
ili se sele u inostranstvo.
može se desiti da oni koji primaju transfere zaključe da uopšte i nema svrhe raditi za tako malu neto zaradu

17. Kada se postavi pitanje društvenog izbora, Milton Fridman bi pre izabrao da živi u Stokholmu nego u Vašingtonu
The Nordic countries: The next supermodel | The Economist

18. Izbegli su i stagnaciju južnog dela Evrope i nejednakost koja pogađa SAD
Reformisali su javni sektor!

19. 1970ih i1980ih
Ogromni porezi
G= 67% GDP (1993).
Astrid Lindgren, (Pipi Duga Čarapa)
Plaćala porez od više od 100% dohotka
Ali nije uspelo
Švedoskleroza

20. Porezi sada niži nego u SAD
Porez na profit 22%,
far lower than America’s.
Švedska reformisala penzioni sistem (see Free exchange).
Deficit je sada 0.3% BDP;
U SAD - 7%.

21. Svi pružaju javne usluge
I država i privatnici
Vaučeri u obrazovanju
I zdravstvu
Danska i Norveška – privatne firme vode državne bolnice (PPP)
When it comes to choice, Milton Friedman would be more at home in Stockholm than in Washington, DC.

22. Liberalizovana privreda
Švedska je pustila Saab da bankrotira
Volvo su kupili Kinezi (Geely).

23. Danska olakšala poslodavcima otpuštanje Daje podršku za orazovanje
Finska venture-capital networks (startup)
Osnovni dohodak – svima 560€ Test na 2000 građana
Slučajan izbor, iz grupe nezaposleni ili ugroženih
Sve što zarade – ne menja njihov status
Trajaće 2 godine

24. Razbijaju lobije u biznisu i sindikatima
Dokaz – moguće je ubaciti tržišni mehanizam u državu blagostanja
Osnovno
Iskorenjivanje korupcije i
Ekstraktivnih institucija

25. Ovaj slučaj je obesmislio podelu na leve i desne političke opcije
Levičarski potezi
Desničarski potezi
Jačanje školstva
Zdravstva
Kultura, naročito
Zaštita nezaposlenih
Prekvalifikacije
Smanjenje poreza
Privatni sektor vodi javna preduzeća
Slobodno otpuštanje
Razbijanje lobija (bisnis i sindikati)
Start-up fondovi

26. Poresko izravnanje
Ovo je centralni princip u vođenju fiskalne politike.
Ako državu zadesi niz loših godina
najbolje što jedna država može da učini je
da ne smanjuje rashode u cilju fiskalne ravnoteže.
Ne bi trebalo niti da podiže poreze.
Umesto toga, trebalo bi da istraje u stabilnom snabdevanju javnih dobara i usluga, a manjak prihoda da finansira iz novih kredita.
Nasuprot tome, ako nastupi neki posebno uspešan period ...

27. Nemačka
kada je početkom ih kancelar Helmut Kol najavio brzo ujedinjenje, obećao je da u Zapadnoj Nemačkoj neće biti novih poreza...
U istočnim državama autput je pao za 50%, nezaposlenost porasla je na oko 30%
Nemački suficit 5% BDP na tekućem računu pretvorio se u deficit od 2%,
istočne provincije nisu mnogo doprinosile budžetskim prihodima,
Ipak, ovakav razvoj događaja najbolje je smatrati privremenim.
mnogi su počeli da se pitaju koliki je stepen privremenosti obaveza koje su istočne države preuzele.
Kolovi naslednici, Šreder i Merkel našli su se pred pritiskom javnosti da se zaustavi rast državnog duga i spoljni deficit, uprkos tome što postoje valjani razlozi da se sa takvom politikom nastavi.

28. Liberalan pogled je da, tokom privremenih fluktuacija dohotka, pojedinci treba da se zaduže ili/i da štede, ne bi li se njihova putanja
potrošnje izravnala, a vlada tu neće imati neku posebnu ulogu.
Ovaj recept bio bi ispravan kada bi svi pojedinci zaista tokom recesije mogli da dođu do kredita

29. Ovo je zabrinjavajuće ne samo za posmatrače i analitičare nego i za vladu. Kako vlada može da sazna da li je primenila dobre mere ako čak ne zna ni kakav je njihov uticaj na budžet
Svojstvo endogenosti budžeta znači da se ne može pravolinijski utvrditi da li vlada vodi čvrstu ili relaksiranu fiskalnu politiku

30. Stvarni budžetski saldo ne odgovara svojoj ciklično ađustiranoj vrednosti
jer BDP nije na liniji trenda.
Pozitivan nagib linije ukazuje na dejstvo automatskih stab.

31. Za fiskalnu politiku FP, ciklično ađustirani budžet je u suficitu, mada bi ga recesija mogla odvući u tačku A′.
Ova slika nam otkriva razlog zbog koga je teško interpretirati podatke iz budžeta.
FP - FP′ - fiskalna relaksacija tj. FP odražava čvršću — manje ekspanzivnu — politiku nego što je ona sa linije FP′:
stvarni budžetski saldo ne odgovara svojoj ciklično ađustiranoj vrednosti, jer BDP nije na liniji trenda
Procedura nalaže da prvo utvrdimo kakav bi bio budžetski saldo ako bi realni BDP bio na liniji trenda.

32. Vrlo malo njih je uspelo da smanji stvarni
Slika 17.5 Promena u stvarnom i u ciklično ađustiranom budžetu od do (% BDP)
Sve koje se nalaze iznad horizontalne linije u stvari su “zategle” svoju fiskalnu politiku.
Vrlo malo njih je uspelo da smanji stvarni
deficit pre svega zbog značajnog cikličnog zaokreta ka recesiji, koji se osetio u svim zemljama

33. javni dug bez rasta - bez inflacije
dug može lako da postane eksplozivan.
dug se uvećava sam po sebi;
što je veći tekući stok duga B,
veća je i otplata rB,
i otuda i sve veći deficit
i potreba za novim zaduženjem.
Čak i u slučaju da je primarni budžet u ravnoteži, (G −T = 0), dug nastavlja da raste.

34. javni dug uz rast - bez inflacije
Ako je kamatna stopa niža od stope privrednog rasta, stopa dug/BDP može se stabilizovati čak i uz budžetski deficit. Teorijski posmatrano, brzo rastuće privrede mogu da “nadrastu” sopstveni deficit.

35. Javni dug sa rastom i sa inflacijom
kao rezultat rastuće upotrebe emisione dobiti dolazi do još bržeg rasta ponude novca posredstvom monetarnog multiplikatora) i konačno, do veće stope inflacije.

36. Tri načina stabilizovanja javnog duga
(1) kresanje deficita, uz eventualno stvaranje primarnog viška, bilo putem rasta poreza, bilo putem kresanja javne
potrošnje;
(2) finansiranje kroz emisiju novca (monetizacija);
(3) objava moratorijuma na deo ili na čitav iznos duga.
Sva tri načina svojevrsni su metodi oporezivanja:
1 - standardni model oporezivanja,
2 - oporezuju se vlasnici nominalne aktive (novca, hartija od vrednosti),
3 - oporezuju se krajnji poverioci javnog duga.

39. Kada zemlja ima svoju valutu, onda ona može da finansira
iz emisione dobiti barem deo svog deficita.
Jednom kada fiksira devizni kurs ili se pridruži monetarnoj uniji, ovaj izvor finansiranja više nije na raspolaganju,

40. kao što više ne može sama da određuje svoju stopu inflacije.
Prvo, obaveza stabilizovanja duga postaje mnogo čvršća, što lako vidimo poređenjem (17.1) i (17.7).
Drugo, jedina preostala opcija za vladu koja ne poštuje svoje intertemporalno ograničenje i ne kreira fiskalni suficit jeste – moratorijum.
Ova procedura definisana je Paktom za stabilnost i razvoj. - gornja granica godišnjeg konsolidovanog budžetskog deficita postavljena je na nivo od 3% BDP.

41. Ako zemlja prekorači ovaj limit, njoj se upućuje ‘rano upozorenje’,
nakon čega se moraju preduzeti hitne korektivne akcije.
Ukoliko zemlja to ne uradi, plaća kaznu.
Krajem godine trebalo je aktivirati kaznene mere protiv Francuske i Nemačke, ali je pobedila realpolitika i pakt je ‘suspendovan’,
što je kasnije Evropski sud pravde proglasio nelegalnom akcijom. I mada Pakt za stabilnost i rast nije dosledno primenjivan, ipak je on disciplinovao mnoge vlade,