Download presentation
Presentation is loading. Please wait.
1
Zakon komparativnih prednosti
2. predavanje, 23. februar
2
Novosti Funkcioner Demokratske strane Dragan Đilas ocenio je da je kurs evra od 95 dinara "ravan katastrofi" i pozvao je guvernera da reaguje. Đilas, koji je i gradonačelnik Beograda, rekao je da je "dužnost guvernera Narodne banke Srbije i države da spreče strane banke da iznose evre iz Srbije". "Kada vam evro skoči sa 75 na 95 dinara za 45 dana, onda to sve živo poremeti u ovoj zemlji, meni niko ne može da objasni kako je sada moguća tolika tražnja za evrima, a nije je bilo", rekao je Đilas.
3
Objašnjenje Izostala su 3 priliva Ako ponuda evra pada, cena mu raste
Doznake Strane direktne investicije Izvozni prihodi (US Steel i ostali) Ako ponuda evra pada, cena mu raste A zabrana iznošenja? 1 2 q p
4
Šta se desilo? Da ne bi smanjivale obim kredita u zemlji banke su se zadužile u inostranstvu Banke se nakon toga razdužuju, što se tumači kao „iznošenje" deviza.
5
Srbija, februara 2009: gde smo sada?
6
Ključne makroekonomske varijable
proizvodnja, cene, zaposlenost saldo spoljnotrgovinskog bilansa.
7
Kako je izgledalo nakon uvodjenja sankcija
8
Kako je izgledalo kasnije
10
SAD V. BRITAN NEMA^KA FRANCUSKA SR J STVARNA EVROPSKA[1] 1929 - 1989
1930 -18% -7% -12% -15% 1990 1931 -6% 1991 -17% 1932 -26% -2% -14% 4% 1992 -21% 1933 19% 12% 13% -4% 1993 -38% 1934 8% 26% -3% 1994 1% 18-20 1935 17% 10% 14% 3% 1995 15-18 1936 16% 6% 7% 1996 10-15 1937 5% 1997 8% ??? 8-10 Tabela pokazuje ostvarene stope rasta industrijske proizvodnje u posmatranim zemljama, u definisanom intervalu. Poslednja kolona ukazuje za koliko jugoslovenske stope rasta zaostaju za onima koje bi omogu}Ile da se SR Jugoslavija vrati na nivo iz gdine. Tabela pokazuje ostvarene stope rasta industrijske proizvodnje u posmatranim zemljama, u definisanom intervalu. Poslednja kolona ukazuje za koliko jugoslovenske stope rasta zaostaju za onima koje bi omogu}Ile da se SR Jugoslavija vrati na nivo iz gdine. [1] Stope rasta industrijske proizvodnje koje bi odgovarale onima koje su postizale navedene zemlje u periodu 'izvla~enja" iz krize. Po sebi se razume da na{e nisu dvostruko ve}e od najve}e u Evropi, ve} skoro -sa izuzetkom Francukse - dvostruko naje od najmanje stope ostvarene u periodu koji je uporediv sa na{im. [1] Stope rasta industrijske proizvodnje koje bi odgovarale onima koje su postizale navedene zemlje u periodu 'izvla~enja" iz krize. Po sebi se razume da na{e nisu dvostruko ve}e od najve}e u Evropi, ve} skoro -sa izuzetkom Francukse - dvostruko naje od najmanje stope ostvarene u periodu koji je uporediv sa na{im.
![SAD V. BRITAN NEMA^KA FRANCUSKA SR J STVARNA EVROPSKA[1]](http://slideplayer.com./slide/14046289/86/images/10/SAD+V.+BRITAN+NEMA%5EKA+FRANCUSKA+SR+J+STVARNA+EVROPSKA%5B1%5D.jpg "% -7% -12% -15% % % % -2% -14% 4% % % 12% 13% -4% % % 26% -3% % % 10% 14% 3% % 6% 7% % % Tabela pokazuje ostvarene stope rasta industrijske proizvodnje u posmatranim zemljama, u definisanom intervalu. Poslednja kolona ukazuje za koliko jugoslovenske stope rasta zaostaju za onima koje bi omogu}Ile da se SR Jugoslavija vrati na nivo iz gdine. Tabela pokazuje ostvarene stope rasta industrijske proizvodnje u posmatranim zemljama, u definisanom intervalu. Poslednja kolona ukazuje za koliko jugoslovenske stope rasta zaostaju za onima koje bi omogu}Ile da se SR Jugoslavija vrati na nivo iz gdine. [1] Stope rasta industrijske proizvodnje koje bi odgovarale onima koje su postizale navedene zemlje u periodu izvla~enja iz krize. Po sebi se razume da na{e nisu dvostruko ve}e od najve}e u Evropi, ve} skoro -sa izuzetkom Francukse - dvostruko naje od najmanje stope ostvarene u periodu koji je uporediv sa na{im. [1] Stope rasta industrijske proizvodnje koje bi odgovarale onima koje su postizale navedene zemlje u periodu izvla~enja iz krize. Po sebi se razume da na{e nisu dvostruko ve}e od najve}e u Evropi, ve} skoro -sa izuzetkom Francukse - dvostruko naje od najmanje stope ostvarene u periodu koji je uporediv sa na{im.")
11
NIVO RAZVIJENOSTI
15
High income: OECD 39177 High income 37566 Euro area 36329 High income: nonOECD 20795 World 7958 Upper middle income 6987 Europe & Central Asia 6051 Latin America & Caribbean 5540 Middle income 2872 Middle East & North Africa 2794 Low & middle income 2337 East Asia & Pacific 2180 Lower middle income 1887 Sub-Saharan Africa 952 South Asia 880 Low income 578 Heavily indebted poor countries (HIPC) 468
16
Ali veličina zemlje se određuje prema gustini BDP
18
Cene i kurs – to su sve cene!
19
Zašto je inflacija manja nego što statistika prikazuje
Supstitucija proizvoda iz korpe – ako poskupe pomorandže, kupovaće se više jabuke ... Pošto je ICM bazni indeks, ovakvo smanjenje pondera nekih proizvoda se neće videti. Kvalitet raste – vremenom kvalitet proizvoda raste – npr. automobilske gume, smanjuju troškove vožnje ali se to ne vidi iz ICM Novi proizvodi – nema ih u korpi Outlet – rasprodaje i kineska roba- sve se to ne vidi U SAD se procenjuje da CPI za 1% precenjuje inflaciju
20
Visoka inflacija EU – < 2% Visoka inflacija- sve preko 10%
Hiperinflacija. Preko 50% mesecno, ali da traje preko 1 god.
21
Uzrok inflacije
22
Ali i nije tako loše ...
24
A i doznake su sve veće
26
A onda je nezaposlenost svakako ogromna
28
U Srbiji svaki šesti zaposleni u društvenom sektoru uopšte i ne prima nikakvu zaradu
29
40% viška zaposlenih u društvenom sektoru
Javna preduzeća EPS 50.000 Železnica 26.000 NIS 18.000 PTT Telekom 13.000 RTS 6.000 Srbijašume 4.000 JAT Aerodrom 1.000 Zdravstvo Obrazovanje Državna administracija 70.000 Komunalne usluge Vojska 40.000 Total 40% viška zaposlenih u društvenom sektoru
30
I PREMALI IZVOZ
31
ИЗВОЗ И УВОЗ ПО СЕКТОРИМА И ОДАБРАНИМ
ОДСЕЦИМА СМТК – рев. 3, Јануар-децембар 2007. ИЗВОЗ у мил. USD УВОЗ
32
ИЗВОЗ И УВОЗ ПО СПОЉНОТРГОВИНСКИМ ПАРТНЕРИМА, Јануар-децембар 2007.
Јануар-децембар ИЗВОЗ у мил. USD УВОЗ
34
СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА РЕПУБЛИКА СРБИЈА, Децембар 2007.
РЕПУБЛИКА СРБИЈА, Децембар Децембар 2006 Мил. долара Децембар 2007 2007/2006 ИЗВОЗ 646.9 812.9 125.6 УВОЗ 1365.6 1886.1 138.1 ДЕФИЦИТ 718.7 1073.2 149.3
35
Dužnička kriza kuca na vrata?
36
dug Srbije nije veliki, ali da Srbija ima eksremno mali kapacitet vraćanja duga iz tekućeg deviznog priliva. Visoko zadužena Srednje zadužena Manje zadužene Srbija, g 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Dug/BDP x>80% 48%<x<80% x≤48% 103,9 55.6 54.2 53.4 62.5 61.5 Dug/Izvoz y>220% 132%<y<220% y≤132% 429,5 383,2 387,0 317,0 209,6 207,6
40
Ovde su od pomoći SDI
42
Najveće izvozne firme u Mađarskoj
Tamo je 25% industrijske proizvodnje, 40% izvoza zaposlenih koncentrisano u 10 firmi Philips Magyarorsag Nokia komarom GE Hungary Samsung Electronics Electrolux Siemens nemzeti Videoton Sony Hungaria Sanyo Hungary Ericson Magyarorsag Najveći broj firmi su podizvođači velikih izvoznika
43
Šta hoće taj MMF
44
IRSKA Intel Dell Pfizer (Lipitor, anti-holesterol terapija)
HP su firme koje čine 90% irskog izvoza
45
Kako se to postiže Pravosuđe Zakoni (stečaj)
Ukidanje partijske svojine nad javnim preduzećima
46
A dotle – premali izvoz
48
JESMO LI NEGDE TEŠKO POGREŠILI? –METODI PRIVATIZACIJE
49
ŠTA ĆE BITI SA OLIGARSIMA?
50
ekstremno veliko subveniranje visoko subvencioniraje najava zaokreta
Indikatori krize Argentina Srbija do 2002 devizni kurs* devizno veće fiksni kurs prljavo plivajući fiskalni deficit* rastući (-7%) umereni (3-4%) preokret (suficit) fiskalni rashodi ekstremno veliko subveniranje visoko subvencioniraje najava zaokreta fiskalni prihodi velika evazija, svega 21% BDP 46% BDP 45% BDP privatizacioni prihodi potrošeni, a ostali neregulisani monopoli u toku poslovni ambijent neizgrađen, korupcija, klijentelizam neizgrađen penziona reforma loše sprovedena, rastao deficit nije sprovedena Katastrofalno loša izvozna konkurentost velika apresijacija, ali i subvencije apresijacija subvencije Subvencije, ali konstantan REER osetljivost na šokove Izrazita izrazita privredni rast neprekidan pad BDP umeren rast spoljnotrg. Zaštita izrazita zaštta 2liberalizacije FTA, STO, SAA, «popustljivost» MMF umerena nikakva
52
Centralna i Jugoistočna Evropa
CLDS
54
CLDS
57
Kako su prošli drugi... U Mađarskoj, tako, 25% industrijske proizvodnje, 40% izvoza zaposlenih koncentrisano u 10 firmi Philips Magyarorsag Nokia komarom GE Hungary Samsung Electronics Electrolux Siemens nemzeti Videoton Sony Hungaria Sanyo Hungary Ericson Magyarorsag A u Irskoj u još manjem broju firmi Intel Dell Pfizer (Lipitor, anti-holesterol terapija) HP su firme koje čine 90% irskog izvoza
58
Koristi i rizici od dolaska SDI
CLDS
59
Rizik da SDI poveća štetu po prirodno okruženje nije potvrđen
Zagađenje je podjednako pri različitim nivoima ulaganja CLDS
60
Efekti na tržištu rada CLDS
61
Produktivnost domaćih i stranih firmi
CLDS
62
Zaposlenost kao % nivoa iz 1995
Uticaj na zaposlenost privatizacija Firma 1 Firma 2 Zaposlenost kao % nivoa iz 1995
63
Potvrđen uticaj na privredni rast
Ukupne Fdi Ali još veći uticaj greenfield FDI CLDS
64
Preduslovi za dolazak CLDS
65
Preduslovi za dolazak Bez obzira na povoljne izglede za region, zemlje će morati da se žestoko bore da investitori dođu upravo kod njih Sa rastom liberalizacije, očekuje se da će u naredne dve godine sve zemlje nastaviti sa privlačenjem investitora posebnim merama Targatiranje postaje važan instrument privlačenje SD u celom svetu ... Šta treba činiti? Ništ dodatni dalja veće ostalo posticaji liberalizacija targetiranje Izvor: UNCTAD Agencije Eksperti CLDS
66
Preduslovi 2 Zakon o stranim ulaganjima
Implementacija zakona o stečaju Uvođenje čvrstog budžetskog ograničenja Jačanje rada regulatornih tela Privatizacija gradskog građevinskog zemljišta Usvajanje evropskih zakona i približavanje putanji kojom su se kretale nove članice EU
Similar presentations
