1. Компензација реактивне снаге у присуству нелинеарних пријемника
Инжењерска комора Србије, Подсекција Ваљево
Предавање у Ваљеву, 10 октобар 2008
Проф. др Зоран Радаковић, дипл. ел. инж.
Редовни професор
Електротехничког факултета Универзитета у Београду
Булевар краља Александра 73
11000 Београд
E Mail:
Телефон:
Мобилни: +381 64 257 47 55
Факс:

2. Ir = I sin , Ir = I sin  ej /2
Основни постулати наизменичних система струје
(1)
Напон:
Струја:
(2)
Снага предата пријемнику електричне енергије:
(3)
Фазорска представа:
(4)
U = U ej 0
I = I e - j 
Пројекција струје на фазорску осу – активна компонента струје:
Ia = Ia = I cos  ej 0
P = U Ia
“Узалудна” (реактивна) компонента струје
Ir = I sin , Ir = I sin  ej /2
(5)
(6)
(7)
(8)

3. Струја којом се оптерећује дистрибутивна и преносна електрична мрежа / струја која ствара губитке и падове напона:
Снага којом се оптерећује дистрибутивна и преносна електрична мрежа (привидна снага):
(9)
Снага којом се “узалудно” оптерећује електрична мрежа (реактивна снага):
Q = U Ir
(10)
(11)
Одакле реактивна снага?
Фазни померај струје у односу на напон узрокују неки пријемници електричне енергије: на пример асинхрони мотори.
Како поништити реактивну снагу?
Паралелно везати пријемнике електричне енергије чија је струја фазно померену на супротну страну од осталих пријемника: на пример кондензатори. Тиме се реактивна струја делимично или потпуно поништава.

4. Постоји још једна врста пријемника која изазива “узалудну струју” – струју која протиче кроз мрежу, а не преноси енергију до пријемника. Ради се о пријемницима који и при простопериодичном (синусном) напону вуку сложенопериодичну струју.
Једноставан сложенопериодични облик струје са основним и трећим хармоником
Слика 1
(12)
Поледице и проблеми које изазивају виши хармоници струје су релативно тежи од оних које изазивају реактивне струја основног хармоника. Повољна околност је што су ефективне вредности виших хармоника по правилу мање од реактивних струја основног хармоника.

5. Примери нелинеарних пријемника
Струја садржи хармонике реда  = 6 k  1, дакле  = 5, 7, 11, 13, 17, 19, . . .
У случају да оптерећење има карактеристике идеалног струјног понора:
I = I1 / 
Највећу вредност има пети хармоник (20 %)
25-ти хармоник има вредност од 4 % основног
Слика 2 – Диодни исправљач
Слика 3 – Таласни облик струје PC-а
Слика 4 – Спектрални састав струје PC-а

6. Слика 5 – Таласни облик струје флуоресцентног светлосног извора
Снага Дисторзија
(W) (%) 9 
(13)
Слика 6 – Таласни облик струје компактног флуоресцентног светлосног извора са електронским баластом

7. Последице виших хармоника
Неповољни ефекти који тренутно прате појаву виших хармоника
Сметње у управљачким колима електронских уређаја
Сметње у комуникационим и сигналним колима
Грешке у мерењу индукционих ватметара
Сметње код уређаја контролисаних сигналима виших учестаности
Вибрације код обртних електричних машина
Вибрације и бука код трансформатора и пригушница
Неповољни ефекти који прате појаву виших хармоника дужег трајања
(пре свега загревање)
Загревање кондензатора. Снага загревања која потиче од сваког од хармоника је сразмерна ефективној вредности тог хармоника и његовој учестаности.
Загревање услед додатних губитака у машинама и трансформаторима. У намотајима статора, код машина, односно примара и секундара код трансформатора, јављају се додатни Џулови губици; такође, повећавају се губици у гвожђу. Код обртних наизменичних машина долази и до појаве губитака у гвожђу ротора.
Загревање електричних водова (каблова и ваздушних водова) услед додатних Џулових губитака. Поред тога, повећавају се диелектрични губици у изолацији, и губици због расутог флукса, нарочито код хармоника реда дељивог са три. Тада је угрожен и нулти проводник.

8. Процена хармоника напона насталих услед нелинеарних оптерећења
Синхроне електричне машине, као генератори електричне енергије у електроенергетском систему, на својим крајевима генеришу напон чије је облик веома близак идеалном простопериодичном.
Хармоници напона настају као резултат пада напона који изазивају виши хармоници струје на импедансама елемената електроенергетског система.
Елементарни пример (мрежа се може еквивалентирати реактивном импедансом):
j  Xks I U
(14)
(15)
Напонски хармоници у мрежи
Струјни хармоници нелинеарних пријемника
Мрежа
Слика 7 – Елементарна еквивалентна шема за израчунавање хармоника напона проузрокованих постојањем нелинеарних пријемника

9. Регулисана компензација реактивне снаге
Вратимо се на тренутак “класичној компензацији”, код које се реактивна снага основног хармоника компензује прикључивањем кондензатора паралелно са пријемницима који троше реактивну снагу.
Ако се компензација врши на разводном орману или на сабирницама трансформатора, реактивна снага и активна снага се мењају у току времена. Ако се као захтев постави да фактор снаге буде већи од унапред задане вредности (0.95 или 0.98, на пример), или да се одржава на вредности блиској јединици, потребно је вршити регулацију, односно укључивати променљив капацитет кондензатора.
Фактор снаге
Активна снага
Слика 8 – Пример (објекат поште): Дијаграм дневне промене снаге
Реактивна снага

10. Да би се фактор снаге у сваком тренутку држао на вредности cos fi=0
(16)
Коришћењем ове формуле могу се израчунати вредности потребне за формирање области у којој регулацијом треба укључивати реактивну снагу кондензатора тако да се фактор снаге у сваком тренутку одржава изнад cos fi=0.95 (у опсегу [0.95, 1].
Слика 9 – Формирање опсега у коме треба одржавати реактивну снагу кондензатора

11. На основу претходне слике се једноставно могу одредити потребан број и капацитет појединих кондензаторских степени:
12.5 kVAr + 25 kVAr + 50 kVAr
На слике 8 се уочава да је нема скоковите промене активне и реактивне снаге, што значи да ће број укључења и искључења кондензатора током дана неће бити велики. Последично, за укључење кондензатора се могу користити контактори.
Слика 10 – Регулисана компензација са контакторским укључењем

12. Уколико су промене оптерећења скоковите (карактеристично за одређене индустријске процесе) биће потребно често укључење и искључење појединих кондензаторских батерија). У том случају је за укључење кондензатора потребно користити полупроводничке прекидаче:
Животни век контактора би био кратак због великог броја укључења и искључења
Полупроводнички прекидачи омогућавају контролисање тренутка укључења / искључења кондензатора у току полупериоде, чиме се контролише заостали напон на кондензаторима и скраћује време после кога се они поново могу укључити – не мора да протекне време потребно да се они испразне преко отпорника за пражњење. То може да буде од интереса ако постоји само један кондензатор најмање снаге, који се често укључује и искључује.
Слика 11 – Укључење кондензатора полупроводничким прекидачима

13. Слика 12 – Пример брзопроменљивог оптерећења

14. Заменска шема за процену хармоника при постојању кондензатора
На слајду 8 је илустрован елементарни пример механизма настанка виших хармоника напона као последице виших хармоника струје коју емитују нелинеарни пријемници. Када се врши компензација реактивне снаге у паралели са импедансом мреже (импедансом кратког споја) се појављују кондензатори. За разлику од слике 7, где није била представљена импеданса линеарних потрошача, када постоје кондензатори, импеданса линеарних потрошача (Rp) може да постане веома значајна. Еквивалентна шема за одређивање напонских хармоника у случају постојања кондензатора је приказана на слици 13.
(17)
(18) За
(19)
Антирезонантна учестаност
Слика 13 – Еквивалентна шема за израчунавање хармоника напона проузрокованих постојањем нелинеарних пријемника при постојању кондензатора
је велика (у односу на импедансу мреже), па је велики и напон хармоника при коме долази до антирезонансе (**)

15. Опасна ситуација (у принципу):
Хармоник струје који генеришу нелинеарни пријемници на учестаности при којој долази до антирезонансе је велика.
Опасна ситуација (у пракси):
По правилу, највеће вредности имају пети и седми хармоник струје
Учестаност антирезонансе опада са смањењем снаге кратког споја и
повећањем снаге кондензатора
Хармоници напона при антирезонантној учестаности се повећавају са
смањењем линеарног оптерећења (повећање Rp)
Како поступити у пракси:
Измерити или проценити хармонике струје нелинеарних пријемника у
ситуацији да нема кондензатора
Израчунати снагу кратког споја мреже, односно импедансу мреже
Мерењима или проценом одредити импедансу линеарног дела оптерећења
Одредити степене кондензаторске батерије за регулисану компензацију
За најкритичнији случај (критична комбинација хармоника струје (што
већи), Rp (што веће, односно што мање оптерећење) и капацитета
кондензатора (што већи)) одредити вредност хармоника које се очекују по
извршеној компензацији и проверити да ли су испод прихватљивих

16. Опасност од хармоника при постојању кондензатора
Последице великих напонских изобличења, дозвољене границе и шта предузети ако су хармоници напона превелики?
Велики хармоници напона  опасност од пробоја
Велики хармоници напона  велике струје (веће од оних које емитују
нелинеарних пријемника) кроз кондензаторе
нелинеарни пријемници) кроз мрежу
Границе: увећана ефективна вредност напона на кондензатору (због
хармоника напона) мора да буде мања од вредности наведене у каталогу
произвођача: обично (1.1 · Номинални напон)
Границе: ефективна вредност струје кроз кондензатор мора да буде мања
од вредности наведене у каталогу: обично 1.3 · Номинална струја, или
треба извршити топлотни прорачун (по методологији из каталога).
Границе: хармоници напона на сабирницама на које су прикључени
кондензатори су дефинисани стандардима или се усвајају у складу са
осетљивошћу пријемника који се на њих прикључују – њихов рад не сме да
буде ометен

17. Техничка решења за отклањање хармоника
Ако се било која од граница прекорачује, морају се предузети одговарајуће мере
Прва мера је да се на ред са кондензатором веже пригушница. Оријентационо,
ова мере се примењује ако је удео нелинеарних пријемника од 20% до 50%
укупне потрошње
Друга мера, која се оријентационо препоручује ако је удео нелинеарних
пријемника преко 50% укупне потрошње је уградња филтера (резонантних,
са слабљењем или активних)
j   Lks I U
j   L
1/(j   C)
Антирезонантна учестаност:
(20)
Слика 14 – Везивање пригушнице на ред са кондензатором како би се спречила антирезонанса и ограничио пораст вредности виших хармоника напона и струје
Применом антирезонантне пригушнице се практично подешава да антирезонантна учестаност буде нижа од најниже учестаности из спектра струје нелинеарних пријемника.

18. Пример спецификације пригушница према каталогу једног произвођача:
(21)
Треба специфицирати: а) резонантну учестаност: 134 Hz, 189 Hz i 210 Hz и б) капацитет кондензаторске батерије или потребну реактивну снагу LC споја.
Impedansa
mreže
Oblast spektra struje
Слика 15 – Илустрација правилно подешене антирезонантне пригушнице и фреквентна карактеристика укупне импедансе
Произвођач на бази ових података испоручује пригушницу одговарајуће индуктивности и за одговарајућу струју.

19. Код примене антирезонантне пригушнице треба водити рачуна да се повећава напон на кондензатору:
Un Номинални напон
Uc Напон на кондензатору
(22)
(23)
p (израз (23))
5.67 %
7 %
14 %
fr (израз (21))
210 Hz
189 Hz
134 Hz
(24)
(25)
(26)

20. Слика 16 – Три врсте филтра за филтрацију виших хармоника струје:
Применом антирезонантне пригушнице се практично постиже да кондензатори не мењају хармонике струје и хармонике напона на сабирницама у односу на вредности које се имају без кондензатора.
Уколико су хармоници били неприхватљиви и пре извођења компензације, потребно је вршити њихову филтрацију, односно спречити да хармоници генерисани од стране нелинеарних оптерећења прођу ка мрежи.
j   Lks I U
j   LF
1/(j   CF)
Слика 16 – Три врсте филтра за филтрацију виших хармоника струје:
а) резонантни, б) ослабљени и в) активни

21. Врста филтра
Резонантни
Ослабљени
Активни
Опсег деловања
На једну учестаност, велики степен смањења
На више учестаности, мањи степен смањења хармоника струје сваке од учестаности
На више учестаности, могућ велики степен смањења сваке од њих
Флексибилност / могућност подешавања дејства у току рада
Не постоји
Потпуна флексибилност у оквирима укупне номиналне струје
Опасност од раздешења / губитка функције филтрације
Средња
Мала
Опасност од преоптерећења
Реална
Генерисање реактивне снаге основног хармоника Да
Да, али се не исплати (треба га користити само ако преостане могућност струјног оптерећења – до номиналне струје)
Комплексност пројектовања филтра
Средње
Компликованије
Веома једноставно
Цена
Релативно ниска
Веома висока

22. Могућност примене једноставних модела за прорачун хармоника
Прорачун вредности хармоника напона и струја се врши помоћу модела и метода сличним онима за прорачун токова снага у електроенергетским мрежама.
Карактеристично је да су заменске шеме релативно једноставне: оне не садрже велики број чворова јер се по правилу завршавају на месту прикључка на средњенапонску мрежу (10kV или 20kV), која је представља еквивалентном импедансом, одређеном према снази кратког споја мреже на том месту.
Карактеристично је и то да су активни елементи (генератори) у заменској шеми струјни генератори, који описују струје виших хармоника нелинеарних пријемника (по правилу се може сматрати да нелинеарни пријемници вуку приближно константне више хармонике струје, независне од таласног облика напона напајања).
Резонантни и ослабљени филтри се такође приказују импедансним моделима, док се активни филтри могу погодно приказати као струјни понори виших хармоника струје.
За велики број случајева задовољавајуће је користити сасвим једноставан модел (слике 7, 13 и 14). Проблем је у суштини што се у наведеним једноставним моделима занемарује изобличење напона у средњенапонској мрежи које потиче од других пријемника – ван посматране трансформаторске станице.

23. Слика 17 – Пример једне електродистрибутивне индустријске мреже
10 kV
500 MVA
50 mm2, 1500 m
630 kVA
630 kVA 
+ 630 kVA
150 mm2, 140 m
1000 kVA
150 mm2, 190 m
150 mm2, 180 m
+ 630 kVA
TS2
TS1
TS3
TS4
Слика 17 – Пример једне електродистрибутивне индустријске мреже
У наведеном примеру је без велике грешке за сваки од трансформатора могао да се користи сасвим једноставан модел.
С обзиром да су били познати подаци о свим пресецима и дужинама каблова, коришћен је комплекснији модел читаве индустријске мреже, приказан на следећој слици.
Капацитет кондензаторске батерије, хармоници нелинеарних оптерећења и импедансе оптерећења су одређени на основу мерења пре пројектовања постројења за компензацију, по претходно описаној методологији.

24. Zk12 1 5
Zk24
Zt4
Zmreze
Zk13
Zt3
Zt2
0.5*Zt1 2 3 4 6
I4
I3
I11
Zc3
Zopt4
Zc4
Zopt3
Zc11
Zopt11
Zopt2
Zc2
I2
I12
Zopt12
Zc12
Zmreze – Импеданса мреже 10kV
Zc – Импеданса кондензатора
Zc – Импеданса оптерећења
Zk – Импеданса кабла
Zt – Импеданса трансформатора
Слика 18 – Модел електродистрибутивне индустријске мреже приказане са слике 17, коришћен за израчунавање хармоника напона и струја који ће се имати после извршене компензације

25. Слика 19 – Пример електродистрибутивне индустријске мреже
Вредност петог хармоника напона добијена мерењем на нисконапонској страни трансформатора Т4 је била много већа од вредности добијене израчунавањем на основу сасвим једноставног модела (слика 7) са измереном струјом петог хармоника као улазним податком.
Разлог за ово одступање су јако велике вредности струја хармоника ка мрежи 20kV, настале због великих емитованих струја фреквентних претварача (трансформатор Т8) и њиховог појачања на паралелној вези кондензатора (600kVAr, 6kV).
Дакле, у овом случају је морала да се моделује комплетна мрежа, све до места прикључка на 20kV.

26. Ограничење струје при укључењу кондензатора
Максимална струја која се сме појавити код прикључења кондензатора је
100 пута веће од номиналне струје кондензатора
У стандардима, као и у каталозима неких произвођача, се дају формуле за
прорачун максималних вредности струје
Произвођачи кондензатора обично нуде типска решења за ограничење струје
при укључењу кондензатора, са отпорницима или пригушницама
Антирезонантна пригушница или пригушница која је елемент пасивног филтра
се такође могу искористити као елемент који ограничава струју при укључењу
Елементи за пражњење кондензатора по његовом искључењу
Услед “неконтролисаног” тренутка искључења кондензатора, на њему може да
остане наелектрисање, односно напон између прикључака, што је непожељно
(пре свега због опасности које то изазива код поновног укључења на напон –
мрежни напон може да буде у контра фази од напона заосталог на кондензатору)
Због тога се између прикључака кондензатора везују отпорници: они се типично
бирају тако да се наелектрисање које одговара номиналном напону испразни до
вредности која одговара напону од 50V за 1 минут.

27. Произвођачи у каталозима обично нуде отпорнике – за стандардну брзину
пражњења, напон и капацитет се препоручује отпорник; такође, у каталозима се
може наћи поступак за избор отпорника уколико се захтева брже пражњење
кондензатора (ово може бити потребно када се врши регулисана компензација
реактивне снаге, нарочито код најмањег степена – кондензатора најмање снаге)
Приметимо да температура ових отпорника може бити веома висока – до 2000C
За бржа пражњења произвођачи кондензатора нуде и решења са пригушницама
уместо отпорника а) б)
Слика 20 – Шема веза типског решења укључења и отпорника: а) за споро пражњење кондензатора и б) за брзо пражњење кондензатора

28. Заштитни кондензатора, њихово укључење и искључење
Прекострујна заштита се обично подешава на вредности преко максималне
струје кондензатора (она је типично 30 % или више већа од номиналне струје).
Заштитну функцију у области струја између максималне струје кондензатора и
струје на коју је подешена прекострујна заштита (типично 1.5 до 1.8 пута
номинална струја) обично преузима регулатор, јер до њега свакако мора да се
информација о струји и напону, на основу којих он врши регулацију броја и
капацитета кондензатора који се укључују (слика 10).
Укључење / искључење кондензатора се врши контакторима, ако промене
оптерећења нису брзе и ако се не захтева брзо укључивање и искључивање
кондензатора (минимални период 20 до 90 секунди; механичка издржљивост
контактора је 5 до 10 милиона укључења).
Ако је потребно брзо и често укључивање степена кондензаторске батерије,
треба користити полупроводничке прекидаче (време реакције прекидача 1 до
20 милисекунди).
Интересантно је поменути да постоје регулатори са излазним степенима
предвиђеним за укључење кондензатора помоћу контактора (на пример 6
степени) и помоћу полупроводничких прекидача (такође 6 степени, на пример),
укупно 12 степени.

29. Пример великог нелинеарног оптерећења / фабрика ферт гредица
Слика 21 – Промена ефективне вредности струје током рада фабрике ферт гредица (снага трансформатора са кога се напаја фабрика 1600kVA)

30. Слика 22 – Промена доминантних хармоника у фабрици ферт гредица

31. Пример малог нелинеарног оптерећења / пошта (слика 8)
Слика 23 – Промена ефективне вредности струје у објекту поште

32. Слика 24 – Промена доминантних хармоника у објекту поште

33. Пример екстремно великог нелинеарног оптерећења
Слика 25 – Промена ефективне вредности струје на једном разводном орману са кога се напајају исправљачи за регулисани електромоторни погон једносмерних мотора, са неадекватном комутационом пригушницом

34. Слика 26 – Промена доминантних хармоника у објекту поште (пети хармоник струје достиже вредност и преко 55%)

35. У овом случају из праксе се наметнуло логично питање зашто на улаз претварача
(на мрежну страну претварача), поред комутационих пригушница и RF филтра. није постављен и филтер за више хармонике.
Очекивање је било да испоручилац претварача (регулисаног исправљача за мотор једносмерне струје) опционо нуди и одговарајући филтер, који ће спречити да се хармоници емитују у мрежу. Прегледом документације о регулисаном исправљачу, као и дискусијом са произвођачем дошло се до закључка да произвођач не нуди филтер.
Анализом се дошло до закључка да произвођач није понудио филтер из “тактичких разлога”. Наиме, произвођач добро познаје карактеристику претварача и хармонике које он емитује на мрежној страни, и са те стране би могао да направи одговарајући пасиван филтер, он не може да ли у мрежи постоје и неки други нелинеарни пријемници, чије би струје протицале кроз овај филтер и тиме га преоптеретиле. Дакле, произвођач не може да направи типски филтер који без бојазни може да угради на улаз претварача постављеног било где у мрежи; анализа стања у свакој мрежи и провера и подешавање филтра за сваки појединачни филтер је нешто што се произвођачу свакако не исплати (компликовано је и скупо).

36. Решење би био активни филтер, али је он скуп.
Савремени претварачи се праве тако да не емитују више хармонике у мрежу. Као стандардни производи постоје такви претварачи за моторе наизменичне струје. Њихова цена је незнатно виша од претварача који емитују више хармонике струја, а представљају техничко решење којим се избегавају проблеми са вишим хармоницима.
Генерално:
Пројектовање пасивних филтера (резонантних или ослабљених) је комплексније и захтева прављење импедансног модела, са обавезним укљученим вишим хармоницима од осталих пријемника. Дакле, неопходно је извршити мерења хармоника (од пријемника чији се хармоници филтрирају – они се моделују као струјни генератори, као и “запрљање” од осталих пријемника – они се могу моделовати као напонски Тевененови генератори на местима прикључења на мрежу).
Антирезонантну пригушницу је лако пројектовати, али се њоме не постиже филтрирање, већ само спречава повећање хармоника због уградње кондензатора.
Активне филтре је лако пројектовати, њима се постиже ефикасно отклањање хармонике, али им је цена вишеструко већа од пасивних филтера.

37. Пример уградње кондензатора у присуству нелинеарних пријемника
Задатак:
Пројектовати постројење за регулисану компензацију реактивне снаге на нисконапонским сабирницама фабричког трансформатора 10kV / 0.4kV.
Подаци о трансформатору:
Номинална снага: 630kVA
Напон кратког споја: 4.23%
Номинални губици услед оптерећења: 9kW
Максимална потребна реактивна снага кондензатора
(одређена на основу мерења):
300kVAr
Максимални укупни (за читаву фабрику) хармоници струје
(добијени мерењима):
I3=12.69A, I5=18.71A, I7=36.52A, I9=15.77A, I11=15.47A
Максимална измерена снага (процењено је да је се критичан случај јавља при максималним хармоницима и максималној снази):
P=302.4kW, Q=304.94kVAr

38. Прорачуном добијене вредности (метода прорачуна у складу са слајдом 14) за случај да се компензација врши само кондензаторима (без антирезонантне пригушнице):
Процентуалне вредности хармоника напона на сабирницама 0.4kV*
u3=0.214%, u5=0.898%, u7=5.70%, u9=0.838%, u11=0.488%
Хармоници струје кроз трансформатор (на страни 0.4kV)*
It3=16.21A, It5=40.91A, It7=185.6A, It9=21.26A, It11=10.1A
Процентуалне вредности хармоника струје кроз кондензаторе*
ic3=0.643%, ic5=4.49%, ic7=39.88%, ic9=7.54%, ic11=5.37%
*Прорачун извршен на основу оптимистичке процене импедансе
оптерећења: израчунате као да активна и реактивна снага основног
хармоника потичу само од линеарног оптерећења
Закључак: Јако је повећана вредност седмог хармоника струје кроз
трансформатор: са 36.52A на 185.6A. Седми хармоник напона је
недозвољено велики. Ово је последица ниске антирезонантне
учестаности, блиске учестаности седмог хармоника:

39. Мора се применити антирезонантна пригушницу.
За антирезонантну пригушницу, подешену на 189Hz прорачуном се долази до следећих вредности:
Процентуалне вредности хармоника напона на сабирницама 0.4kV
u3=0. 334%, u5=0.266%, u7=0.889%, u9=0.53%, u11=0.665%
Хармоници струје кроз трансформатор (на страни 0.4kV)
It3=25.27A, It5=12.12A, It7=28.98A, It9=13.44A, It11=13.8A
Процентуалне вредности хармоника струје кроз кондензаторе
ic3=2.71%, ic5=1.77%, ic7=2.56%, ic9=1.02%, ic11=0.98%
Напон основног хармоника на кондензаторима се, због антирезонантне
пригушнице, повећава за 7.53% (уместо 400V износи 430V)
Напомена: Са антирезонантном пригушницом подешеном на 134Hz
(она је нешто скупља) би се постигли још бољи резултати, односно
смањиле би се вредности хармоника. Напон на кондензаторима се
повећава за 16.2% - уместо 400V износи 465V.

40. Детаљније о теоретским основама се може прочитати у књизи
Зоран Радаковић, Милан Јовановић: Специјалне електричне инсталације, Академска мисао, 2008
Корисни практични подаци и упутствима за пројектовање се могу наћи у каталогу
Electronicon Kondensatoren GmbH Gera, Germany