Download presentation
Presentation is loading. Please wait.
1
Politička ekonomija
2
Sadržaj predavanja Pravila o jednoglasnosti Većinski sistem glasanja
Teorema medijalnog glasača Razmena glasova Arrow-ova teorema nemogućnosti Glasanje u predstavničkom sistemu i faktori koji utiču na rezultate glasanja Niskanenov model birokratije Posebni interesi i traganje za rentom Objašnjenje rasta državnog sektora
3
Politička ekonomija Oblast ekonomske nauke u kojoj se primenom ekonomskih principa analizira političko odlučivanje. Demokratska društva koriste različite sisteme glasanja kako bi odlučivala o javnim rashodima.
4
Neposredna demokratija – Pravila o jednoglasnosti
0’ DrE Evin udeo (SE) S* box and labels 1st click – Adam’s D 2nd click – Eve’s D 3rh click – equilibrium r and S Adamov udeo (SA) DrA r godišnje r* Lindahl-ov model
5
Lindahl-ova cena Poreska cena (ili poreski udeo) koju pojedinac mora da plati po jedinici javnog dobra.
6
Primenljivost pravila o jednoglasnosti
Postizanje ravnoteže Aukcija za utvrđivanje količine javnog dobra (slično tržišnom procesu). Alokacija resursa je Pareto efikasna. Praktični problemi sa Lindahl-ovom procedurom Strateško ponašanje učesnika Vreme potrebno da se dostigne ravnoteža
7
Neposredna demokratija – Većinski sistem glasanja
Većinski sistem glasanja – da bi neka mera bila usvojena, za nju se mora opredeliti više od polovine glasača. Glasač Izbor Brad Jen Angelina Prvi A C B Drugi Treći
8
Neposredna demokratija – Većinski sistem glasanja
Paradoks glasanja – Većinski sistem glasanja može dovesti do toga da preferencije zajednice budu nekonzistentne, bez obzira na to što su preferencije pojedinaca konzistentne. Glasač Izbor Brad Jen Angelina Prvi A C B Drugi Treći
9
Neposredna demokratija – Većinski sistem glasanja
Manipulisanje redosledom – Redosled glasanja je organizovan na način koji obezbeđuje određeni poželjan ishod. Ciklično glasanje – Glasanje po većinskom sistemu, između parova alternativa (kada postoje više od dve alternative), koje traje beskonačno, a rešenje se nikada ne postiže. Glasač Izbor Brad Jen Angelina Prvi A C B Drugi Treći
10
Grafički prikaz preferencija
preferencije s jednim vrhom Korisnost Jen preferencije s dva vrha axes and labels 1st click – Brad 2nd click – Jen 3rd click – Angelina 4th click – “Single-peaked preferences” and two arrows 5th click – “Double-peaked preferences” and curved arrow Brad Angelina A B C Količina
11
Vrhovi u preferencijama
Tačka na grafiku preferencija pojedinca, u odnosu na koju sve susedne tačke imaju nižu korisnost. Preferencije s jednim vrhom Korisnost kontinuirano opada kako se glasač udaljava od svog najpoželjnijeg ishoda. Preferencije s dva vrha Udaljavanjem glasača od svog najpoželjnijeg ishoda, korisnost najpre opada, a zatim se ponovo povećava.
12
Razlozi za postojanje preferencija s dva vrha
Postojanje privatnih supstituta Jednodimenzionalno rangiranje
13
Neposredna demokratija – Teorema medijalnog glasača
Maks. prihvatljivi rashodi Paja $5 Pata 100 Raja 150 Gaja 160 Vlaja 700
14
Teorema medijalnog glasača
Medijalni glasač Glasač čije se preferencije nalaze u sredini skupa preferencija svih glasača; polovina glasača želi veću količinu javnog dobra, a polovina manju. Teorema medijalnog glasača Dokle god sve preferencije imaju jedan vrh, a zadovoljeni su i neki drugi uslovi, ishod glasanja po većinskom sistemu odražava preferencije medijalnog glasača.
15
Neposredna demokratija – Razmena glasova I
Glasač Projekat Melanie Rhett Scarlet Ukupne neto koristi Bolnica 200 -50 -55 95 Biblioteka -40 150 -30 80 Bazen -120 -60 400 220
16
Neposredna demokratija – Razmena glasova II
Glasač Projekat Melanie Rhett Scarlet Ukupne neto koristi Bolnica 200 -110 -105 -15 Biblioteka -40 150 -120 -10 Bazen -270 -140 400 Melanie votes for library if Rhett votes for hospital; and Rhett and Scarlet trade votes for the pool and library
17
Razmena glasova Trgovina glasovima da bi se osiguralo izglasavanje nekog paketa zakonskih predloga.
18
Neposredna demokratija – Arrow-ova teorema nemogućnosti
Pravila o kolektivnom odlučivanju u demokratskom društvu treba da zadovolje sledeće kriterijume (Kenneth Arrow, 1951): Da omoguće donošenje odluka bez obzira na konfiguraciju preferencija glasača. Da obezbede mogućnost rangiranja svih mogućih rezultata glasanja. Da uvažavaju preferencije pojedinaca. Da su konzistentna. Mora postojati nezavisnost od irelevantnih alternativa. Nije dozvoljen diktatorski izbor. Left box by 2nd level paragraphs Right box by 2nd level paragraphs
19
Nezavisnost od irelevantnih alternativa
Društveno rangiranje dva različita projekta zavisi samo od rangiranja ta dva projekta od strane pojedinaca, a ne od toga kako pojedinci rangiraju ta dva projekta u odnosu na druge alternative.
20
Neposredna demokratija – Arrow-ova teorema nemogućnosti
U opštem slučaju nije moguće pronaći pravila glasanja koja će istovremeno zadovoljiti sve navedene kriterijume. Buchanan-ova kritika Nekonzistentnosti glasanja po većinskom principu imaju korisne aspekte: vladavina većine prihvatljiva je u slobodnom društvu upravo stoga što omogućuje izvesno manevrisanje između različitih alternativa o kojima ne može da se ostvari relativna jednoglasnost. Korišćenje funkcije društvenog blagostanja Left box by 2nd level paragraphs Right box by 2nd level paragraphs
21
Predstavnička demokratija
Broj glasova Distribution and labels 1st click - Female politician locates on right 2nd click - Male politician locates directly to left of female 3rd click - female moves to left of male (but still to right of mean) 4th click - male politician moves just left of mean Liberal M S Konzervativac
22
Posledice Teoreme medijalnog glasača
Dvopartijski sistemi su obično stabilni. Zamena direktnih referenduma predstavničkim sistemom ne utiče na ishod.
23
Ostali faktori koji utiču na rezultate glasanja
Jednodimenzionalno rangiranje Ideologija Ličnost Liderstvo Odluka da se glasa
24
Predstavnička demokratija – državni službenici
Uloga državnih službenika Ciljevi državnih službenika
25
Niskanen-ov model birokratije
C $ V Axes and labels 1st click – V schedule 2nd click – C schedule 3rd click – two tangents, dashed line, Q* and “Efficient Output” tag 4th click – dashed line, Qbc, “Actual output” stvarna proizvodnja efikasna proizvodnja Q* Qbc Q godišnje
26
Predstavnička demokratija – posebni interesi
Formiranje interesnih grupa Izvor dohotka: kapital ili rad Visina dohotka Izvor dohotka: zaposlenost u određenoj delatnosti Regionalna pripadnost Demografske i lične karakteristike
27
Predstavnička demokratija – traganje za rentom
$ Pkartel Rente Čist gubitak Axes, labels, D, MR, and S=MC 1st click - rents Pk S=MC D Qkartel Qk tona kikirikija godišnje MR
28
Predstavnička demokratija – traganje za rentom
Korišćenje države kako bi se ostvarili prinosi viši od uobičajenih („rente“). Kartel Sporazum proizvođača koji se udružuju kako bi ograničili proizvodnju i povećali cene. Čist gubitak Gubitak koji se javlja prilikom trgovine u kojoj granični troškovi prevazilaze graničnu korist, odnosno,prilikom trgovine u kojoj granične koristi nisu veće od graničnih troškova.
29
Predstavnička demokratija – drugi akteri
Sudovi Mediji Stručnjaci
30
Objašnjenje rasta državnog sektora
Preferencije građana G = f(P, I) Marksistički pogled Slučajni događaji Promene društvenih stavova Preraspodela dohotka
31
Jačanje fiskalne odgovornosti -fiskalna pravila u Srbiji-
32
Ciljevi i koncept fiskalnih pravila
Fiskalna pravila su zakonom ili ustavnom uvedena stalna ograničenja na fiskalnu politiku. Fiskalna pravila treba da obezbede okvir za vođenje stabilne, predvidive i održive fiskalne politike pravičnu i održivu raspodela troškova i koristi između sadašnjih i budućih generacija povećanje kredibiliteta makroekonomske politike => smanjenje zloupotreba fiskalne politike tokom izbornog ciklusa Fiskalna pravila uz nezavisnu centralnu banku su stubovi makroekonomske stabilnosti.
33
Vrste fiskalnih pravila
Vrste pravila: proceduralna numerička (odnos javnog duga, fiskalnog deficita ili rashoda prema BDP) Fiskalnim pravilima se najčešće ograničavaju fiskalni deficit, javni dug, javni rashodi u odnosu na BDP Fiskalna pravila maogu da se odnose na centralnu ili opštu državu Postoje korektivna pravila u slučaju prirodnih katastrofa, društvenih konflikata i velikih recesija U mnogim zemljama u kojima postoje fiskalna pravila formiran je fiskalni savet
34
Međunarodno iskustvo u primeni pravila
Početkom godine fiskalna pravila su primenjivana u preko 80 zemalja: fiskalna pravila su u proseku popravila fiskalne performanse zemalja u kojima se primenjuju važnost uvođenja pravila je veća u zemljama u razvoju uključujući i zemlje u tranziciji Pouke aktuelne krize: fiskalna pravila treba da budu oštrija kako bi se ostavio prostor za fiskalnu ekspanziju tokom krize veću pažnju treba posvetiti sprečavanju fingiranje ispunjenosti fiskalnih pravila za makroekonomsku stabilnost neophodne su osim monetarne i fiskalne politike i makroprudencione norme za finansijski sektor
35
Razlozi za uvođenje fiskalnih pravila u Srbiji
relativno slabe institucije, kao i u drugim zemljama u tranziciji postojanje širokih koalicionih vlada izrazita procikličnost fiskalne politike tokom poslednje decenije postoji rizik od preteranog rasta javnog duga i narednim godinama uvođenje fiskalnih pravila je deo procesa evropskih integracija – pooštravanje uslova za EMU nakon iskustva sa Grčkom.
36
Fiskalna pravila u Srbiji
Opšta fiskalna pravila: maksimalno učešće duga opšte države u BDP od 45% (bez duga po osnovu restitucije) učešće godišnjeg fiskalnog deficita u srednjem roku u iznosu 1% BDP Cilj opštih fiskalnih pravila je da se obezbedi dugoročna fiskalna održivost Srbije Fiskalna pravila se odnose na opšti nivo države obuhvaćeni su budžet Republike Srbije, budžeti lokalnih vlasti, fondovi socijalnog osiguranja
37
Fiskalna pravila u Srbiji
Fiskalna pravila su međusobno povezana kada se odredi maksimalno učešće duga u BDP, može se izvesti odgovarajući nivo fiskalnog deficita na osnovu fiskalnog deficita i pretpostavljenog kretanja javnih prihoda, izvodi se nivo javnih rashoda u BDP prihodi od privatizacije i dr. mogu narušiti standardne veze između deficita, duga i rashoda Maksimalni dug opšte države od 45% BDP je niži od mastrihtskog uslova (60% BDP) zbog: predstojećeg duga po osnovu restitucije nižeg kreditnog rejtinga i nižeg stepena razvoja Srbije u odnosu na zemlje članice EMU niskog ciljnog učešća javne potrošnje u BDP
38
Formula za određivanje fiskalnog deficita
Dt = Dt-1 – a * (Dt-1 – D*) – b * (Gt – G*) Dt ciljani nivo deficita u tekućoj godini Dt-1 ostvareni deficit u prethodnog godini Gt projektovana stopa rasta u tekućoj godini D* ciljni srednjoročni deficit od 1% BDP G* potencijalna srednjočna stopa rasta od 4% a =0,3 brzina prilagođavanja deficita ciljnom nivou b =0,4 koeficijent prilagođavanja deficita stanju u privredi
39
Kako se tumači prethodna formula?
Ciljni nivo deficita u nekoj godini zavisi od: stvarnog nivoa deficita u prethodnoj godini odstupanja deficita u prethodnoj godini od srednjoročnog ciljnog niova (1% BDP) odstupanja rasta BDP u tekućoj godini od potencijalne srednjoročne stope rasta (4% godišnje) vrednosti parametara a i b Prethodna formula obezbeđuje fleksibilnost: fiskalni deficit u proseku iznosi 1% BDP u godinama ekspanzije fiskalni deficit će biti manji od 1% BDP ili će se ostvarivati suficit u godinama recesije fiskalni deficit će biti veći od 1% BDP Prethodna formula obezbeđuje smanjivanje odnosa javnog duga prema BDP u dugom roku
40
Posebna fiskalna pravila
Cilj posebnih fiskalnih pravila je da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja učešća tekuće potrošnje i rasta učešća javnih investicija Posebnim fiskalnim pravilima se određuje sporiji rast izdataka za penzije o plate u javnom sektoru sve dok: neto izdaci za penzije ne opadnu na 10% BDP neto izdaci za plate ne dostignu 8% BDP Posebnim fiskalnim pravilima se dozvoljava da fiskalni deficit do 2015 godine bude veći od nivoa određenom formulom ako javne investicije budu veće od 4% BDP, a potom od 5% BDP
41
Fiskalna pravila za lokalne zajednice
Opšte pravilo: Fiskalni deficit lokalne zajednice u određenoj godini ne može biti veći od 10% njenih prihoda u toj godini – deficit lokalnih zajednica može nastati samo po osnovu javnih investicija Moguće prekoračenje: lokalna zajednica može, u slučaju realizacije javnih investicija tražiti odobrenje od Ministarstva finansija da ostvari veći fiskalni deficit od navedenog odobrenje prekoračanja zavisiće od opravdanosti zahteva i od mogućnosti da se zahtev uklopi u ciljni deficit opšte države Napomena: pravila za fiskalni deficit lokalnih zajednica su komplementarna postojećim ograničenjima za zaduživanje lokalnih zajednica
42
Očekivani efekti do 2015. godine
Smanjenje fiskalnog deficita na 1% BDP, što u proseku iznosi 0,75% godišnje Stabilizacija javnih rashoda na ~40% BDP Stabilizacija javnog duga na održivom nivou Promena strukture javnih rashoda smanjenje tekućih javnih rashoda povećanje javnih infrastrukturnih investicija Vođenje fiskalne politike u skladu sa načelom međugeneracijske pravičnosti
43
Da li fiskalna pravila predstavljaju garanciju za odgovornu fiskalnu politiku?
Fiskalna pravila povećavaju šanse za realizaciju odgovorne, dugoročno održive fiskalne politike, ali ne predstavljaju apsolutnu garanciju da će se to dogoditi Kršenje fiskalnih pravila treba da negativno utiče na reputaciju vlade i njena šanse na izborima Fiskalni Savet ima važnu ulogu da objasni biračima negativne dugoročne posledice nekih mera: npr. povećanja plata i penzija po osnovu zaduživanja države ili prodaje državnih preduzeća i imovine uticaj smanjenja poreza, uz zadržavanje javnih rashoda, na rast javnog duga i dr.
Similar presentations
