1. Cost-Benefit analiza – osnovna obuka –
Beograd, 29. novembar - 1. decembar 2010.
Marko Mihić
Vladimir Obradović

2. Ekonomska analiza

3. Ekonomska analiza
Ekonomska analiza procenjuje doprinos projekta ekonomskom blagostanju regiona ili zemlje.
Radi se u ime celog društva (regona ili zemlje) a ne samo za vlasnika infrastrukturnog objekta kao u finansijskoj analizi.
Ključni koncept je upotreba obračunskih cena (cena u senci), zasnovanih na društvenom oportunitetnom trošku, umesto posmatranih iskrivljenih cena

4. Ekonomska analiza
Standardni, internacionalno utemeljen pristup, koji predlaže Evropska Komisija, je pomak od finansijske ka ekonomskoj analizi
Potrebno je primeniti odgovarajuće konverzione faktore za svaki priliv ili odliv da bi dobili nove iznose koji takođe uključuju društvene koristi i društvene troškove

5. Ekonomska analiza Koraci primene ekonomske analize:
Konvertovanje stvarne (tržišne) cene u obračunske cene (shadow prices), koje bolje reflektuju društvene oportunitetne troškove robe i usluga
Novčano iskazivanje ne-tržišnih uticaja
Uključivanje relevantnih indirektnih efekata;
Diskontovanje procenjenih troškova i koristi sa realnom društvenom diskontnom stopom
Izračunavanje ekonomskih indikatora performansi (NSV, ISR, CB racio)

6. Konvertovanje cena Konverzioni faktor (CF) za svaki tip troška*
Vrsta troška CF
Radna snaga
0,75
Materijali 1
Administrativni troškovi
0,83
Održavanje
0,91
Oprema
Standardni konverzioni faktor (SCF) = 0,96
*Izvor: "Guide to cost-benefit analysis of investment projects" , EC Working Doc. N.4

7. WTP vrednost
Ako konverzioni faktori nisu utvrđeni ili projekat ne stvara prihode, alternativni pristupi se mogu koristiti u proceni ne tržišnih koristi
Najčešće upotrebljivani metod je pristup „spremnost da se plati“ (WTP), koji omogućava utvrđivanje novčanih vrednosti na osnovu otkrivenih preferencija korisnika.

8. Primeri za novčano iskazivanje koristi
Smanjenje potrošnje električne energije:
Jedna obična sijalica (sa ugljeničnim vlaknima) snage 100 W, tokom dana potroši 600 Wh struje (pod pretpostavkom da radi 6 sati dnevno). Na godišnjem nivou potrošnja sijalice iznosi 219 kWh. S druge strane, fluorescentne ili „štedljive sijalice“ ostvaruju isti stepen osvetljenja, pri čemu je njihova snaga 30 W. Na godišnjem nivou jedna takva sijalica potroši 65,7 kWh struje. Razlika u potrošnji između ove dve sijalice iznosi 153,3 kWh. Pomnožimo li ovu razliku cenom struje od 9 € centi, dolazimo do novčano izražene uštede koja iznosi 13,8 € godišnje. Kad bi svako domaćinstvo polovinu običnih sijalica zamenilo štedljivim, uštedelo bi se dovoljno energije za kompletnu uličnu rasvetu u zemlji.

9. Primeri za novčano iskazivanje koristi
Smanjenje zagađenja:
Energent
Produkti sagorevanja
CO2
SO2
NOx
Čvrste čestice
Ugalj
1,2 kg CO2/kg
12 g SO2/kg
0,018 g NOx/kg
2,4 g čes./kg
Drvo
350 kg CO2/m3
0 g SO2/m3
32 g NOx/m3
1,8 kg čes./m3
Mazut
3,2 kg CO2/kg
26,8 SO2/kg
0,024 g NOx/kg
0,8 g čes./kg
Prirodni gas
1,9 kg CO2/nm3
0 g SO2/nm3
0,003 g NOx/nm3
0 g čes./nm3

10. Primeri za novčano iskazivanje koristi
Smanjenje zagađenja:
Dve trećine energije u stambenim zgradama se troši za rad kućnih aparata, osvetljenja ili drugih uređaja. U Srbiji je u proizvedeno GWh električne energije. Veći deo, tačnije GWh (70%) je proizvedeno radom termoelektrana koje kao pogonsko gorivo koriste ugalj. Za proizvodnju jednog megavat-sata električne energije sagori se približno 1 tona uglja. Uz pomoć prethodne, može se zaključiti da se prilikom proizvodnje 1 MWh struje emituje 1,2 tone ugljen-dioksida, 12 kg sumpor-dioksida, 18 g azotovih oksida i oko 2,4 kg čvrstih čestica.

11. Primeri za novčano iskazivanje koristi
Smanjenje zagađenja:
Cene štetnih produkata sagorevanja na svetskim berzama u godini iznose:
Ugljen-dioksid – 10 €/t
Sumpor-dioksid – 11 €/t
Azotovi oksidi – 22€/t
Čvrste čestice – 1€/t

12. Primeri za novčano iskazivanje koristi
Lekari opšte prakse i specijalisti u državnim domovima zdravlja su plaćeni na osnovu broja pregledanih pacijenata. Cena jednog pregleda košta neosiguranog pacijenta oko 355 dinara ili 3,5 €. Ukoliko je pacijent osiguran, ovaj iznos pokriva država iz republičkog budžeta. Takođe, lekovi koje lekar propisuje pacijentu na recept, takođe su plaćeni iz republičkog budžeta. Primera radi, cena antibiotika Cefaleksin iznosi 152 dinara ili oko 1,5 €. Stoga, lečenje jednog pacijenta obolelog od gripa ili druge respiratorne infekcije, košta državu najmanje 5 €. Naravno, troškovi lečenja mogu biti i veći ukoliko je reč o komplikovanijoj infekciji koja zahteva češću posetu lekaru i propisivanje još lekova na recept.
Smanjenje broja respiratornih oboljenja:

13. Primeri za novčano iskazivanje koristi
Vrednosti WTP dobijene istraživanjem su prilično visoke. Naime, tržišna vrednost ponuđenih mera energetske efikasnosti je znatno manja od WTP. Primera radi vrednost termo-izolacije zidova iznosi od 1% do 5% tržišne vrednosti objekta. Razlika u vrednostima između WTP i realne vrednosti mera energetske efikasnosti predstavlja dodatu vrednost za korisnika.
Energetska efikasnost u stambenim objektima (Švajcarska):
Mera energetske efikasnosti
WTP (izraženo u procentima tržišne vrednosti objekta)
Izolacija prozora 1%
Ugradnja novih prozora
13%
Termo-izolacija zidova 7%
Krečenje fasade 3%
Modernizacija sistema ventilacije 8%

14. Prema datom modelu izvršite ekonomsku analizu projekta
Vežba

15. Određivanje kriterijuma koji će se koristiti u analizi

16. Ekonomska NSV Kns = Ks – Ts
Predstavlja razliku između ukupnih diskontovanih koristi i ukupnih diskontovanih troškova koje ostvaruje jedan investicioni projekat.
Kns = Ks – Ts
Kns – ekonomska NSV
Ks – ukupne diskontovane koristi (sadašnja vrednost ukupnih koristi projekta)
Ts – ukupni diskontovani troškovi (sadašnja vrednost ukupnih troškova projekta)

17. Ekonomska ISR Kns = Ks – Ts = 0
Predstavlja diskontnu stopu koja sadašnju vrednost neto novčanog toka projekta svodi na nulu. Po svojoj sadržini interna stopa prinosa pored rentabilnosti projekta pokazuje i najveću kamatnu stopu na kredite koju projekat može prihvatiti a da ne ostvaruje gubitak.
Kns = Ks – Ts = 0
Kns – ekonomska NSV
Ks – ukupne diskontovane koristi (sadašnja vrednost ukupnih koristi projekta)
Ts – ukupni diskontovani troškovi (sadašnja vrednost ukupnih troškova projekta)

18. CB racio
Predstavljen odnosnom ukupnih diskontovanih koristi i ukupnih diskontovanih troškova koje donosi jedan investicioni projekat. Pokazuje koliko jedinica koristi donosi svaka jedinica utrošenih sredstava.
K = Ks / Ts
K – CB racio
Ks – ukupne diskontovane koristi (sadašnja vrednost ukupnih koristi projekta)
Ts – ukupni diskontovani troškovi (sadašnja vrednost ukupnih troškova projekta)

19. Algoritam za izračunavanje CBA kriterijuma

20. Određivanje diskontne stope

21. Određivanje diskontne stope
Finansijska diskontna stopa
Ekonomska diskontna stopa
Evropska komisija predlaže referentnu ekonomsku diskontnu stopu za period god. od 3,5% za nerazvijene zemlje i 5,5% za razvijene zemlje!

22. Vremenski horizont za analizu*
Projekti po sektorima
Vremenski horizont u godinama
Energetika 25
Vodoprivreda i životna sredina 30
Železnica
Putevi
Luke i aerodromi
Telekomunikacije 15
Industrija 10
Ostale usluge
*Preporučeni vremenski horizont za analizu projekata u periodu (izvor OECD)

23. Upoređivanje vrednosti kriterijuma sa određenom merom ili sa vrednostima dobijenim za druge projekte

24. Prosečna ekonomska ISR (za uzorak od 400 glavnih projekata)
Tip projekta
Prosečna ekonomska ISR
Energetski sektor
12,9 %
Vodoprivreda i životna sredina
15,8 %
Transport
17,1 %
Industrija
18,4 %
Trening i edukacija
17,6 %
Bolnice i zdravstvena infrastruktura
14,6 %
Ostali projekti
16,3 %
Ukupno
16,8 %

25. Prema datom modelu izračunajte vrednost CBA kriterijuma
Vežba

26. Upravljanje rizikom

27. Koncept upravljanja rizikom
Identifikacija rizika
Analiza i procena rizika
Planiranje reakcija (odgovora) na rizik
Kontrola primene reakcija na rizik

28. Identifikacija rizika
Izvori rizika
Eksterni
- pravna regulativa
- tržišni uticaji
- inflacija
- poreski propisi
- društvene promene
- politička situacija
- elementarne nepogode
Interni
- menadžment
- kadrovi
- tehnologija
- likvidnost
- vremenski plan
- troškovi
- učinak, efektivnost

29. Analiza i procena rizika
Uticaj 4 3 2 1
Srednji Kritičan
Mali Veliki
Verovatnoća nastupanja

30. Određivanje značaja rizika

31. Uticaj faktora na projekat

32. Planiranje reakcija (odgovora) na rizik
ignorisanje rizika
podnošenje rizika
smanjivanje rizika
prebacivanje rizika
podela rizika

33. Kontrola primene reakcija na rizik

34. Upravljanje rizikom – primer matrice –
Tip rizika (I / E)
Opis rizika
Vero-vatnoća [0..1]
Uticaj
[0..1]
Značaj
(V*U)
Plan reagovanja
Odgovorna osoba / sektor
Potrebna sredstva

35. Analiza osetljivosti

36. Analiza osetljivosti