1. SREDA, 7. mart
Prvo i drugo poglavlje

2. INVESTICIJE
U MAKROEKONOMIJI SE  INVESTICIJAMA SMATRAJU SAMO ONI TOKOVI KOJI VODE STVARANJU NOVOG KAPITALA (I=∆K)
Dakle, pazite! U investicije će spadati:
investicije u osnovna sredstva, to je kada preduzeća kupuju (u zemlji ili inostranstvu, svejedno) postrojenja i opremu;
investicije u stambeni prostor, to je kad domaćinstva kupuju nove stanove, kuće, itd.
investicije u zalihe (ako se zalihe smanje, ova komponenta biće negativna)

3. to je preraspodela, a ne investicija
u dnevoj štampi se u “investicije” ubraja i kupovina postojeće imovine ili finansijskih instrumenata. 
to je preraspodela, a ne investicija
dakle, ni strane direktne investicije  -   ne moraju biti investicije u makroekonomskom smislu!
Preciznije, ako je reč o kupovini nove opreme i novih postrojenja, jedino tada je transakcija tekuća i dolazi do rasta BDP, usled rasta I iz izraza Y=C+I+G+NX.  Sve druge kupovine, samo predstavljaju prenos vlasništva! Tehnički, to se beleži ovako.

4. Portfolio investicije
predstavljaju kupovinu ili prodaju
inostranih obveznica, akcija ili drugih hartija od vrednosti,
što spada u trgovinu finansijskom imovinom i nikada ne uvećava BDP
dakle, to nisu investicije u makroekonomskom smislu
ali zabuna nastaje jer se one pod tim imenom beleže u kapitalnom delu platnog bilansa ... tu ima i teškoća druge vrste...  ali ide nekako ,,,

5. Dinamika
Pravilo 72
Ako podelite broj 72 sa nekom stopom rasta dobijate vreme za koje će se originalna veličina udvostručiti
t = 72/r
Ako uzimam kredit na 10 godina uz kamatu 7%, iznos kredita koji vraćam je dvostruko veći od pozajmljenog iznosa

6. dostizanje

7. Primer: Srbija i Grčka

8. 6000
4400

9. A tek što su rezultati nestabilni…

10. Kina - bila najrazvijenija na svetu pre
nekih 700 godina.

13. U normalnim vremenima, inflacija je tesno
vezana za fazu privrednog ciklusa
Stopa inflacije je obično prociklična:
raste u periodima ubrzanja privredne aktivnosti i pada sa njenim usporavanjem.
Stepen iskorišćenosti kapaciteta
- dobar indikator cikličnih kretanja.
Nasuprot tome, stopa nezaposlenosti je kontraciklična

14. Kolika će biti stopa inflacije
Ako zamrzavate cene?
Limitirate marže?
Putin
Petrović

15. DVA KANALA UTICAJA FINANSIJSKIH TRŽIŠTA NA REALNU EKONOMIJU
investicije su prvi kanal
Drugi je
potrošnja domaćinstava. Kada cene akcija rastu ljudi smatraju da su bogatiji i troše više.
Šta je osnovna karakteristika finansijskih tržišta?
izrazita fleksibilnost cena

16. Koje još poznajete tržište na kome su cene fleksibilne?
Tržište nekretnina
Devizni kursevi
Kamatne stope
Cene akcija

18. Dinamika: Hoće li zemljotres, tj
Dinamika: Hoće li zemljotres, tj. predstojeća rekonstrukcija u Australiji povećati BDP?
Kratak odgovor je – neće.
Pitanje je u stvari ie li razaranje dobro za privredu "Are Wars Good for the Economy? Ili na linku broken window
Ovih 200 milijardi dolara za rekonstrukciju MORAJU ODNEKUD DA DOĐU – oni nisu rezultat tehničkog progresa
Novac za rekonstrukciju je novac koji NIJE POTROŠEN NEGE DRUGDE, svaki dolar ima oportunitetni trošak, tj. neku izgubljenu dobit

19. Prvi –rast u eur, drugi- stope rasta
Vidim trend
I još nešto
Vidim cikluse

20. Nezaposlenost:kontraciklična, zaostajuća varijabla
Inflacija je prociklična ali zaostajuća varijabla,
dostiže vrh
jedan kvartal nakon što ga BDP već dostigne.
Kratkoročna kamatna stopa i zaposlenost su strogo prociklični.

21. P – peak,vrh; T-through, dolja
Proizvodnja, zaposlenost, plate, velikoprodajne cene i kamatne stope su prociklične i koincidirajuće,
dok su maloprodajne cene blago kasneća varijabla.

22. “Morski” i “slatkovodni” ekonomisti
Kejnzove stavove zastupaju „morski” ekonomisti - (Harvard, MIT, Jejl, Stanford, Berkli).
„Slatkovodni” – monetaristi iz Čikaga, Ročestera ili Minesote.
U Evropi manje očigledno:
britanski i francuski ekonomisti više
naginju kejnzijancima
nemački i švedski ekonomisti -monetaristi

23. Poslednjih godina – renesansa kejnzijanizma
političari u Francuskoj i Nemačkoj se zalažu za aktivniju fiskalnu i monetarnu politiku.
Kasnije ćete u ovoj knjizi naći objašnjenje zbog čega novi naglasak na aktivističke politike u stvari predstavlja posledicu zajedničke evropske valute, evra, koji je uveden godine.

24. Kružni tok dohotka Bruto domaći proizvod (C+I+G+X-Z)=Y Porezi
Privatni dohodak
= (Y-T)
C+I+G-Z
Javne nabavke
(G)
Transferi
Izvoz (X)
C+I+G
Štednja (S)
C+I
Consumption
(C)
Neto
porezi
(T)
Država
(T-G)
Investment (I)
Uvoz (Z)
Privatni
sektor
Ostatak sveta
(X-Z)
(S-I)

25. Figure 2.3 (a)
Počinjemo tako što sabiramo (agregiramo) sve na finalna dobra i usluge proizvedene u zemlji
X-Z G I C

26. Figure 2.3 (b) Ovu sumu nazivamo bruto domaćim proizvodom (BDP) X-Z G
GDP G I C

27. Kada oduzmemo amortizaciju, dobijamo neto domaći proizvod
X-Z
BDP
Amortizacija G
NDP I C

28. Tržišne cene razlikuju se od faktorskih cena za iznos posrednih poreza (i subvencija)
X-Z
BDP
Amortizacija G
NDP
Posredni
porezi I C

29. Nacionalni dohodak je dohodak proizvodnih faktora
X-Z
BDP
Amortizacija G
NDP
Posredni
porezi I
Nacionalni
dohodak C

30. Da
X-Z
BDP
Amortizacija G
NDP
Posredni
porezi
(minus neisplaće-ne zara-de, korpo-rativni porezi, doprinosi za soci-jalno osiguranje)
Lični
dohodak I
Nacionalni
dohodak C

31. ... X-Z Amortizacija G Posredni porezi I BDP NDP Lični Lični
raspoloživi
dohodak I
Nacionalni
dohodak C
Lični
dohodak

32. ...koji se S
Lični
raspoloživi
dohodak C

33. X-Z
BDP
Amortizacija G
NDP
Posredni
porezi
Lični
raspoloživi
dohodak I
Nacionalni
dohodak C
Lični
dohodak

36. da li je budžetski deficit izazvan pozitivnom neto privatnom štednjom,
da li je rastom izvoza stvoren dohodak koji rezidenti jednostavno stavljaju na štednju, odnosno
da li je pad domaće investicione potrošnje izazvao recesiju koja je smanjila uvoz i poreske prihode, stvarajući tako suficit tekućeg bilansa i/ili budžetski deficit.

37. Bilansne jednačine u 1999 (% of GDP)
Tabela 2.7 Ključna bilansna jednakost godine(% BDP)
Tabela 2.7
Bilansne jednačine u 1999 (% of GDP)
2006
S-I
T-G CA
SAD
-3.6
-2.5
-6.1
Japan
6.1
-2.2
3.9
Belgija
1.2
0.8 2
Danska
-1.3
3.7
2.4
Francuska
0.5
-1.7
-1.2
Nemačka
6.2
-1.1
5.1
Italija 1
-3.4
-2.4
Holandija
7.2
1.8 9
Španija
-10.6
1.9
-8.7
Švedska
4.7
6.7
V. Britanija
-0.6
-2.8
Evrozona
1.1 -1
0.1