STATISTIKA EKSTERNE MAKROEKONOMSKE POZICIJE

STATISTIKA EKSTERNE MAKROEKONOMSKE POZICIJE

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Sadržaj predavanja
Uvod Statistika bilansa plaćanja Indikatori eksterne likvidnosti Indikatori eksterne solventnosti Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Kreditni rejting zemlje Riziko premija zemlje

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Uvod
Sposobnost dugoročnog izmirivanja obaveza jedne zemlje zavisi od makroekonomske ravnoteže dugoročne održivosti Mnoge zemlje nemaju uopšte pristup međunarodnom tržištu kapitala Druge zemlje imaju pristup Ali ne mogu emitovati dužničke hartije od vrednosti duže ročnosti Zemlje koje pristupaju svim segmentima međunarodnog tržišta (državnog) duga plaćaju različite kamatne stope

Razlika u kamatnim stopama najvećim delom zavisi od rejtinga zemlje Rejting zemlje je uslovljen održivošću njihove eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija se formira kao deo očekivane stope prinosa iznad one koja se zahteva za najkvalitetnije međunarodne državne dužnike

Kakva je pozicija zemlje u odnosu sa inostranstvom? Indikatori likvidnosti (rezervi) i solventnosti (duga) koriste se kako bi se procenio stepen osetljivosti zemlje na finansijske šokove pod uticajem međunarodnih finansijskih kriza Važni su za zemlje s relativno redovnim pristupom međunarodnim finansijskim tržištima

Sposobnost izmirivanja obaveza posmatra se sa aspekta eksternog bilansa zemlje odnosa između rezidenata i nerezidenata i spoljnih obaveza i imovine javnog i privatnog sektora Kretanje duga i rezervi otkrivaju stepen stabilnosti u spoljnim ekonomskim odnosima utiču na sposobnost izmirivanja obaveza zemlje Nesposobnost izmirivanja obaveza zemlje može biti posledica problema likvidnosti problema solventnosti

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Statistika bilansa plaćanja
Međunarodni makroekonomski računi Prikazuju ekonomske veze između rezidenata jedne privrede i nerezidenata Harmonizovani su sa Sistemom nacionalnih računa (SNA) Sastoje se od: Bilansa plaćanja Međunarodne investicione pozicije Računa ostalih promena u finansijskoj imovini i obavezama

Pregled sistema nacionalnih računa (SNA) kao okvira za makroekonomsku statistiku uključujući i međunarodne makroekonomske račune Napomene: Osenčeni računi se ne javljaju u međunarodnim makroekonomskim računima. Strelice označavaju doprinose imovine proizvodnji i stvaranju dohotka (npr. korišćenje nefinansijske imovine kao inputa za proizvodnju, korišćenje finansijske imovine za stvaranje prihoda od kamata i dividendi). Izvor: IMF (2009).

Bilans plaćanja Objedinjuje ekonomske transakcije rezidenata i nerezidenata tokom određenog vremenskog perioda

Međunarodna investiciona pozicija Bilans koji pokazuje u određenom vremenskom trenutku stanje odnosa finansijske imovine rezidenata koju potražuju od nerezidenata (uključujući i rezerve u zlatnim polugama) i finansijskih obaveza rezidenata prema nerezidentima Razlika između imovine i obaveza je neto pozicija u međunarodnoj investicionoj poziciji i može biti ili neto potraživanje ili neto obaveza u odnosu na inostranstvo Neto obaveze u odnosu na inostranstvo, po pravilu, imaju zemlje koje imaju neto obaveze po osnovu stranih direktnih investicija, portfolio investicija i inostranih kredita

Račun ostalih promena u finansijskoj imovini i obavezama Bilans koji uključuje ostale tokove i promene koje nisu posledice transakcija između rezidenata i nerezidenata Jednostrane otpise dugova od strane kreditora Promene koje nastaju zbog vrednovanja u skladu sa tržišnom vrednošću, tj. ostvareni kapitalni gubici i kapitalni dobici od držanja imovine reklasifikacije imovine i sl.

Međunarodni makroekonomski računi predstavljaju integrisani okvir za analizu međunarodnih ekonomskih odnosa jedne privrede i uključuje: eksternu makroekonomsku poziciju politiku deviznog kursa upravljanje deviznim rezervama osetljivost tj. ranjivost na spoljne ekonomske šokove stepen osetljivosti zemlje na finansijske šokove pod uticajem međunarodnih finansijskih kriza

Pokazuje sumu ekonomskih transakcija nacionalne ekonomije sa ostatkom sveta za dati vremenski period Transakcije između rezidenata i nerezidenata Obuhvata robu, usluge, dohodak, transfere, kreiranje imovine i obaveza u odnosu na ostatak sveta Ključni podaci koji se prate su: tekući račun bilansa plaćanja račun kapitala finansijski račun

Platni bilans Statistički izveštaj u formi bilansa koji zbirno pokazuje sve transakcije između rezidenata i nerezidenata u posmatranom periodu Sačinjavaju ga: tekući račun (račun roba i usluga, račun primarnih dohodaka, račun sekundarnih dohodaka) račun kapitala finansijski račun

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Statistika bilansa plaćanja Platni bilans

Tekući račun pokazuje tokove roba, usluga, primarnih dohodaka i sekundarnih dohodaka između rezidenata i nerezidenata Osnovni podračun tekućeg računa platnog bilansa je Račun roba i usluga Prikazuje sve uvozne i izvozne transakcije u robama i uslugama i zove se i trgovinski bilans

Račun primarnog dohotka je drugi podračun tekućeg računa platnog bilansa Pokazuje plaćanja i primanja dohodaka ostvarenih od privremenog davanja drugoj strani na upotrebu rad, finansijske resurse i neproizvedenu nefinansijsku imovinu

Primarni dohoci plaćeni od strane nerezidenata rezidentima i obrnuto: Plate zaposlenima Dividende Reinvestirana dobit Kamate Prihodi od osiguranja Penzije Rente Porezi i subvencije na proizvode i proizvodnju

Račun sekundarnog dohotka je treći podračun tekućeg računa platnog bilansa Pokazuje redistribucije dohodaka koje ne zahtevaju isporuku roba ili usluga drugoj strani (transferi, tekući vidovi međunarodne pomoći i sl.). Račun pokazuje tekuće transfere između rezidenata i nerezidenata Transferi direktno utiču na nivo raspoloživog dohotka i mogu biti u novcu i u robi

Kapitalni transferi ne utiču na raspoloživi dohodak i registruju se u računu kapitala Sekundarni dohoci su: lični transferi (uključuju doznake) tekući porezi na dohodak, imovinu i sl. socijalni doprinosi socijalne beneficije neto premije neživotnih osiguranja potraživanja po osnovu neživotnih osiguranja tekuća međunarodna pomoć/saradnja ostali tekući transferi

Bilans računa roba i usluga, računa primarnog dohotka i računa sekundarnog dohotka naziva se bilans tekućeg računa Pokazuje razliku između tekućih prihoda (od izvoza, i primljenih primarnih i sekundarnih dohodaka) i tekućih rashoda (od uvoza, i plaćenih primarnih i sekundarnih dohodaka) Uvoz i izvoz obuhvataju i robe i usluge

Račun kapitala pokazuje dugovne i potražne stavke za neproizvedenu nefinansijsku imovinu i kapitalne transfere između rezidenata i nerezidenata Račun kapitala uključuje nabavke i davanje neproizvedene nefinansijske imovine kao što su prirodni resursi, ugovori, lizing, licence i marketing imovina i gudvil Račun kapitala uključuje i kapitalne transfere kao što su oprost duga i drugi kapitalni transferi

Finansijski račun prikazuje neto kupovine i prodaje finansijske imovine i obaveza Suma bilansa tekućeg računa i računa kapitala predstavlja neto pozajmice (suficit) ili neto zaduženja (deficit) privrede u odnosu sa inostranstvom neto bilans finansijskog računa. Pokazuje kako se finansiraju neto pozajmice ili neto zaduženja prema nerezidentima Finansijski račun plus račun ostalih promena daju promene u međunarodnoj investicionoj poziciji zemlje od početka do kraja posmatranog perioda

Finansijski račun prikazuje transakcije u vezi finansijske imovine i finansijskih obaveza koje se odvijaju između rezidenata i nerezidenata Finansijski račun uključuje direktne investicije (u kapital i instrumente duga, sa kontrolnim uticajem na preduzeće) portfolio investicije (u akcije i obveznice bez kontrolnog uticaja) finansijske derivate i opcije na akcije zaposlenih ostale investicije (depoziti, zajmovi, trgovački krediti i sl.) rezerve (koje uključuju i zlato)

Platni bilans i Sistem nacionalnih računa (SNA) Ukupna ponuda dobara i usluga = ukupnoj upotrebi dobara i usluga Ukupna ponuda dobara i usluga jednaka je domaćoj proizvodnji (autputu) (P) i uvozu roba i usluga (U) Ponuda = P+U Suma finalne potrošnje države, domaćinstava, bruto investicije, izvoz i međufazna potrošnja Upotreba = FPD+FPG+BI+I+MP

Rashodni metod obračuna BDP-a BDP = FPD+FPG+BI+I-U BNRD = FPD+FPG+BI+I-U+SPD+SSD Na BDP dodajemo saldo računa primarnog dohotka i saldo računa sekundarnog dohotka Saldo tekućeg računa platnog bilansa (CAB) možemo izraziti kao saldo izvoza i uvoza (saldo računa roba i usluga) korigovan za saldo računa primarnog dohotka i saldo računa sekundarnog dohotka (tekućih transfera): CAB = I-U+SPD+SSD

CAB = BNRD-FPD-FPG-BI BNRD = CAB+FPD+FPG+BI BNRD=BŠ+FP BŠ = BNRD-FPD-FPG BŠ = CAB+BI CAB = BŠ-BI Tekući račun bilansa plaćanja odražava odnos štednje i investicija u nacionalnoj ekonomiji Ako su investicije veće od štednje, nacionalna ekonomija ima deficit u tekućem računu bilansa plaćanja

Veza između domaćih transakcija i transakcija sa inostranstvom CAB = BNRD-FPD-FPG-BI Unapređenje pozicije salda tekućeg računa platnog bilansa nužno zahteva smanjenje rashoda u odnosu na raspoloživi dohodak unutar nacionalne ekonomije poboljšanje pozicije tekućeg računa moguće je rastom raspoloživog dohotka bez adekvatnog rasta tekuće potrošnje i investicija

Ako i štednju i investicije podelimo na privatne i državne dobijamo BŠ-BI = BŠp+BŠg-BIp-BIg CAB = (BŠp-BIp) + (BŠg –BIg) Ukoliko državni sektor ima manjak štednje u odnosu na investicije koji nije kompenziran većom štednjom u odnosu na investicije privatnog sektora, tekući račun bilansa plaćanja će biti u deficitu Budžetski deficit (BŠg <BIg) može bitno i direktno uticati na bilans tekućeg računa i njegov deficit

Platni bilans se svake godine dovodi u ravnotežu Suma svih međunarodnih transakcija koje obuhvataju tekuće, kapitalne i finansijske transakcije, po pravilu, su jednake nuli Finansijski račun nam pokazuje kako se zbir salda stavki tekućeg računa i računa kapitala finansira Saldo tekućeg računa bilansa plaćanja mora da nađe svoje izvore finansiranja ili u računu kapitala ili u finansijskom računu Suma neto transakcija na računu kapitala i finansijskom računu (bez rezervi) i neto rezervi CAB = NKF + RT

Platni bilans mora biti u ravnoteži. Ako npr. zemlja stvara suficit na tekućem računu bilansa plaćanja, to otvara mogućnost uvećavanja imovine rezidenata bilo kroz rast kapitalne imovine, bilo kroz rast finansijske imovine, bilo kroz rast rezervi U slučaju deficita tekućeg računa, taj deficit se mora namiriti smanjivanjem imovine u inostranstvu ili rastom obaveza prema inostranstvu (nerezidentima)

Smanjivanje imovine u inostranstvu ima najčešću formu smanjivanja rezervi koje se drže u inostranstvu Rast obaveza prema inostranstvu najčešće ima nekoliko pojavnih formi: strane direktne investicije portfolio investicije (koje uključuju investicije i hartije od vrednosti preduzeća i države) odobravanje kredita državnom i/ili privatnom sektoru

Pokrivanje deficita u tekućem računu bilansa plaćanja najčešće se sprovodi iz jednog od navedenih izvora Stranim direktnim investicijama (uključuje i prodaju domaćih preduzeća nerezidentima) Portfolio investicijama Rastom duga Trošenjem rezervi Kombinacijom svega navedenog Ukoliko zemlja ima fleksibilni devizni kurs, deprecijacije domaće valute može smanjiti ili samostalno dovesti do nestajanja deficita tekućeg računa Smanjenje uvoza i rast izvoza

Pokrivanje deficita je i spontano Kombinacija relativno visokih domaćih kamatnih stopa, intervencija centralne banke na deviznom tržištu (prodaja deviznih rezervi) i deprecijacija tj. slabljenje domaće valute česta su kombinacija spontanog pokrivanja deficita tekućeg računa

Visoke kamatne stope privlače inostranu štednju što dovodi do rasta duga Intervencije centralne banke na strani prodaje deviza na tržištu radi očuvanja relativne stabilnosti kursa istovremeno predstavljaju smanjivanje rezervi Deprecijacija domaće valute direktno utiče na smanjenje deficita u trgovinskom bilansu jer smanjuje tražnju za uvoznim robama i uslugama i povećava domaći izvoz

Nekontrolisani rast deficita tekućeg računa bilansa plaćanja može da uslovi prestanak raspoloživosti nekih od uobičajenih izvora finansiranja tog deficita Npr. stranci uprkos rastu kamatnih stopa mogu odlučiti da ne žele dalje da finansiraju državu i privredu posmatrane zemlje ni kroz novi dug (slučaj Grčke), ni kroz nove direktne i portfolio investicije U slučaju takve finansijske krize brzo dolazi do trošenja rezervi, značajne deprecijacije nacionalne valute (ako postoji nacionalna valuta) i redukcije domaće potrošnje

Indikatori statistike platnog bilansa Bilans tekućeg računa kao % BDP-a je osnovni i najčešće korišćeni indikator statistike platnog bilansa CAB/BDP x 100

Visoke stope deficita bilansa tekućeg računa u odnosu na BDP ukazuju na dugoročnu neodrživost eksterne makroekonomske pozicije zemlje bitne korekcije deviznog kursa su nužne postoji opasnost dužničke krize Ocena održivosti ili neodrživosti modela privrednog rasta koji se odvija u zemlji Rast ovog indikatora iznad nivoa stranih direktnih investicija u odnosu na BDP, ukazuje da je zemlja na putanji rasta duga koja može biti neodrživa i izazvati značajno povlačenje kapitala iz zemlje i finansijsku krizu u budućnosti

Uporan i visok nivo ovog pokazatelja je loš znak za međunarodnu poziciju zemlje i odnos međunarodnih investitora prema ulaganju u posmatranu zemlju Kratkoročan rast ovog pokazatelja može biti i posledica rasta investicija koje izazivaju dodatni uvoz (pre svega mašina i tehnologije)

Koristi se zajedno sa indikatorima eksterne likvidnosti i solventnosti radi ocene eksterne makroekonomske pozicije zemlje Ovaj indikator nam ne daje informaciju o načinu pokrivanja deficita što je važno znati pre donošenja zaključaka

Trgovinski bilans kao % BDP-a TRB/BDP x 100 Koliki deo tekućeg bilansa je uzrokovan trgovinskim bilansom? Da li i u kolikoj meri primarni i sekundarni dohoci ublažavaju ili naglašavaju debalans u tekućem računu bilansa plaćanja? Uporno visoki deficit u trgovinskom bilansu govori o niskoj konkurentnosti domaće privrede Takođe i potencijalno precenjenom deviznom kursu

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Statistika bilansa plaćanja Bilans tekućeg računa platnog bilansa kao % BDP-a za izabrane zemlje OECD-a za 2015. Napomena: za Grčku privremena procena Izvor: OECD (2016), Main Economic Indicators, OECD Publishing.

Bilans usluga kao % BDP-a BU/BDP x 100 Naglašava konkurentnost bogatijih nacionalnih ekonomija koje veći deo svog BDP-a stvaraju u sektoru usluga

Indikatori eksterne likvidnosti i eksterne solventnosti Da li je privreda jedne zemlje u stanju da održava stabilnost u svojoj eksternoj makroekonomskoj poziciji? Da li je kratkoročno i dugoročno u stanju da izmiruje svoje obaveze?

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti
Eksterna likvidnost svodi se na postojanje odgovarajućeg iznosa deviznih rezervi Rezerve se koriste za finansiranje neravnoteže u inostranim plaćanjima i za intervencije na deviznom tržištu koje utiču na devizni kurs Devizne rezerve predstavljaju inostranu aktivu novac sigurne i likvidne hartije od vrednosti zlato

Devizne rezerve su na raspolaganju i pod kontrolom monetarnih vlasti, tj. centralnih banaka Iznos deviznih rezervi utiče na poverenje u državu Smanjivanje deviznih rezervi može skupo koštati pojedine zemlje Može narušiti poverenje i pogoršati uslove pristupa zemlje međunarodnim tržištima kapitala

Zemlje u razvoju su bitno uvećale iznose svojih deviznih rezervi u poslednjih deset godina Koji je optimalni nivo deviznih rezervi? Devizne rezerve se porede sa: uvozom monetarnim agregatima određenim veličinama inostranog duga

Indikator adekvatnosti deviznih rezervi koji se tradicionalno koristi je iznos rezervi (R) u broju meseci uvoza koliko meseci zemlja može da održi postojeći nivo uvoza u slučaju prestanka svih priliva u zemlju? R/(godišnji uvoz/12) Indikator polazi od tekućeg bilansa i koristi se uglavnom za zemlje koje imaju neredovan pristup tržištima kapitala

Tradicionalno se smatralo da je tri meseca pokrivenosti uvoza deviznim rezervama dovoljno Danas mnoge zemlje drže znatno više nivoe deviznih rezervi kao odbranu od eksternih nestabilnosti Za izvođenje zaključka o optimalnom nivou deviznih rezervi ovaj pokazatelj nije dovoljan Ne uzima u obzir kapitalni bilans zemlje

Indikatori koji se zasnivaju na odnosu deviznih rezervi prema nekom od monetarnih agregata koriste se još iz vremena tzv. zlatnog standarda tada su u odnos stavljane devizne rezerve u formi zlata i novac u ekonomiji Ovakve mere daju nam uvid u potencijal negativnog uticaja naglog bežanja kapitala iz nacionalne valute Odnos rezervi prema agregatu šire definicije novca (M2 ili M3) R/M2

U slučaju da zemlja ima fiksni devizni režim odnos deviznih rezervi (R) i monetarne baze, tj. baznog novca (M0) je vrlo važan Nedostaci: U zemljama u kojima je poverenje u nacionalnu valutu veće, veći je i obim nacionalnog novca u opticaju U takvim zemljama, na istom nivou deviznih rezervi, ovaj pokazatelj je niži

Devizne rezerve se mogu stavljati u odnos prema određenim kategorijama spoljnog duga Najčešće se u odnos stavljaju devizne rezerve (R) prema kratkoročnom spoljnom dugu (STD): R/STD Kratkoročni spoljni dug, po pravilu, uključuje i dug koji nije inicijalno bio kratkoročan ali dospeva u toku sledećih godinu dana U kratkoročni dug potrebno je uključiti i javni i privatni dug

Ovaj indikator treba da bude veći od 1 rezerve najmanje sa 100% pokrivaju kratkoročni dug određene zemlje u razvoju imaju ovaj indikator na mnogo višem nivou Kao dopunski indikator rezerve se mogu posmatrati u odnosu na kratkoročni dug uvećan za deficit u tekućem bilansu taj deficit de facto predstavlja potrebu dodatnog zaduživanja Ovakav indikator govori o tome koliko dugo zemlja može da funkcioniše bez dodatnog zaduživanja

Adekvatan nivo deviznih rezervi - potrebno je imati u vidu i specifične karakteristike svake zemlje, kao što su: deficit tekućeg bilansa realni devizni kurs režim deviznog kursa valutnu strukturu spoljnog duga stabilnost inostranog duga domaćih privatnih preduzeća rizik povlačenja kapitala rezidenata iz domaće valute

Razliku između obaveza javnog i privatnog sektora
Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Solventnost – sposobnost zemlje da izmiri sadašnju vrednost njenih inostranih obaveza Razliku između obaveza javnog i privatnog sektora Održivost spoljnog duga analizira se na potencijalnom razvoju događaja na srednji rok

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti
Analiza održivosti spoljnog duga može uzimati u obzir: kretanja deficita tekućeg bilansa i nova zaduživanja uslove finansiranja spoljnog duga kretanje agregatne tražnje (može uticati na uvoz i izvoz) Tradicionalni indikatori zaduženosti stavljaju u odnos spoljni dug (D) prema izvozu (EXP) BDP-u budžetskim prihodima

Spoljni dug (D) prema izvozu (EXP) je relativno stabilan indikator u odnosu na pokazatelj duga (D) prema BDP-u posebno u slučaju promena u realnom deviznom kursu, tj. različite dinamike promene deviznog kursa nacionalne valute i inflacije D/EXP Odnos spoljnog duga prema BDP-u je koristan pokazatelj i sa aspekta sposobnosti izmirivanja spoljnog duga zemlje Pokazuje moguću promenu strukture BDP-a u korist izvoznih proizvoda radi izmirivanja spoljnog duga

Odnos javnog duga i BDP-a je vrlo važan pokazatelj JD/BDP Javni dug se može stavljati u odnos prema prihodima budžeta (PB) ili poreskoj osnovi kao potencijalnom izvoru finansiranja duga JD/PB

Pokazatelji koji polaze od iznosa duga i posmatraju ga u jednom trenutku ne govore o tome: ceni finansiranja javnog duga (prosečna kamatna stopa na dug) kako promene kamatnih stopa utiču na godišnje iznose finansiranja duga i njihove relativne odnose prema BDP-u, izvozu i sl. Vrlo su važni pokazatelji: Odnos godišnjeg finansiranja duga prema izvozu i prema BDP-u Odnos javni dug prema poreskim prihodima u budžetu zemlje

Nije svaki prirast i nivo duga isti Da li se zaduživanjem finansira tekuća ili investiciona potrošnja? Da li su u pitanju investicije koje povećavaju proizvodnju i budući izvoz?

Uticaj prirasta duga na stopu ekonomskog rasta i rasta izvoza razlikuje se po zemljama Odnos duga prema izvozu je pozitivno korelisan sa kretanjem kamatnih spredova na obveznice zemalja u razvoju Odnos godišnje otplate duga (GOD) prema izvozu (EXP) GOD/EXP

Struktura duga je bitna po nekoliko parametara: Struktura dospeća duga ima direktan uticaj na likvidnost odnos deviznih rezervi prema kratkoročnom dugu i prosečno dospeće duga prosečno dospeće duga može da daje kvalitetnije informacije ako daje sektorsku strukturu i strukturu po kategorijama duga

Struktura duga po valutama može bitno uticati na ranjivost eksterne pozicije zemlje Razlika između spoljnog duga u stranoj i u domaćoj valuti Da li je spoljni dug u stranoj valuti u istoj stranoj valuti u kojoj se naplaćuju najveći deo izvoza zemlje? Spoljni dug u stranoj valuti pod dejstvom promene deviznog kursa može bitno da promeni svoj odnos prema BDP-u, izvozu ili drugim parametrima

Struktura duga po kamatama je bitna Koliko duga ima promenljivu kamatu? Koliko duga ima fiksnu kamatu? Promene kamata na tržištu mogu bitno da utiču na nivo opterećenja vraćanja duga S druge strane, promene kamata na tržištu mogu da ne utiču na prihode iz kojih se dugovi vraćaju Dug nosi rizik likvidnosti i tržišni rizik u formi valutnog i kamatnog rizika

Važna je i detaljnija analiza duga po sektorima dug države (javni dug) dug finansijskog sektora dug preduzeća Kod javnog duga bitni su sledeći parametri: Odnos godišnjeg servisiranja javnog duga i budžetskih prihoda Odnos javnog duga prema BDP-u Odnos javnog duga prema budžetskim prihodima Prosečna kamatna stopa Indikatori dospeća duga Indikatori valutne i kamatne strukture duga

Javni sektor je odgovoran i za uspostavljanje odgovarajućih uslova koji podstiču kvalitetno upravljanje rizikom u drugim sektorima Regulatorni okvir države treba da ne podstiče kratkoročno zaduživanje i zaduživanje u stranoj valuti dva elementa koji bitno mogu ugroziti otpornost finansijskog sistema zemlje na krizne šokove

Finansijski sektor je posebno osetljiv na spoljne uticaje Finansijske institucije posluju s visokim nivoima leveridža visokom osetljivošću na to kako je usaglašena njihova pozicija u aktivi i pasivi

Osetljivost finansijsih institucija je izražena u sledećim domenima: Uticaj promene deviznog kursa na aktivu i pasivu bilansa Uticaj promene kamatnih stopa na aktivu i pasivu bilansa Povlačenje depozita iz inostranstva Povlačenje kreditnih linija iz inostranstva

Kod ocene osetljivosti finansijskog sektora bitni su sledeći parametri: Otvorena devizna pozicija Stepen neusaglašenosti deviznih pozicija po njihovom dospeću Neusaglašenost kvaliteta deviznih izvora (pasiva) i deviznih plasmana (aktiva) Ukupne devizne obaveze banaka Uzima se u obzir i: kvalitet supervizije nad bankama kvalitet unutrašnjih sistema kontrole rizika samih finansijskih institucija kvalitet dostupnih podataka

Korporativni sektor (preduzeća) je manje analiziran u kontekstu procene ranjivosti nacionalnih ekonomija na krizne situacije Bez analize načina poslovanja preduzeća slika o ukupnoj ranjivosti nacionalne ekonomije nije potpuna učešće duga naročito ako je dug u inostranoj valuti ili s valutnom klauzulom

Preduzeća mogu da ne izmiruju svoje obaveze zbog: Prekomernog zaduživanja u stranoj valuti Povećanog učešća kratkoročnog finansiranja Ključni indikatori ocene osetljivosti sektora preduzeća su: Stepen odstupanja deviznih novčanih tokova aktive i pasive u odnosu na ukupan novčani tok preduzeća u gotovinski tok treba da uključi i valutne derivate kao instrumente hedžinga Razlika između deviznih obaveza i likvidne devizne imovine u odnosu na kapital preduzeća

I tradicionalni pokazatelji poslovanja kompanija mogu biti vrlo korisni za procenu osetljivosti korporativnog sektora na eksterne šokove: odnos kamatnih plaćanja prema operativnim prihodima leveridž odnos kratkoročnog prema ukupnom dugu u domaćoj i inostranoj valuti odnos duga u domaćoj valuti prema dugu u inostranoj valuti

Otvorenost spoljne trgovine Politika spoljne trgovine
Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Stepen otvorenosti nacionalne ekonomije se može meriti na osnovu četiri grupe pokazatelja Otvorenost spoljne trgovine Politika spoljne trgovine Međunarodni kapitalni tokovi Infrastruktura za spoljnu trogvinu

Otvorenost spoljne trgovine
Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Otvorenost spoljne trgovine Kakav je odnos spoljne trgovine (T) prema BDP-u? T/BDP Po pravilu, uvek je veći kod malih ekonomija, a manji kod velikih ekonomija Zemlje koje su trgovačka čvorišta karakteriše visoko učešće tranzitne trgovine Posledično i veće učešće spoljne trgovine u BDP-u

niže domaće cene u odnosu na međunarodne
Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Kod nerazvijenih zemalja i nekih zemalja u razvoju BDP je u nominalnom iznosu manji niže domaće cene u odnosu na međunarodne BDP koji nije korigovan za paritet kupovne snage (PPP) kod tih zemalja je manji indikator spoljne trgovine prema BDP-u je veći Dodatni pokazatelj otvorenosti spoljne trgovine predstavlja uvoz (IMP) per capita IMP/broj stanovnika

Veći je kod bogatijih nego kod siromašnijih zemalja
Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Veći je kod zemalja s malim brojem stanovnika, a manji kod zemalja s većim brojem stanovnika Veći je kod bogatijih nego kod siromašnijih zemalja Dodatni pokazatelji otvorenosti spoljne trgovine mogu biti obim spoljne trgovine po stanovniku stopa rasta uvoza

Politika spoljne trgovine
Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Politika spoljne trgovine Glavni pokazatelj ove grupe indikatora je prosečna uvozna carina Dodatni pokazatelji mogu biti : kompleksnost strukture carina broj antidamping mera efikasnost uvoznih procedura

Efikasnost uvoznih procedura:
Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Efikasnost uvoznih procedura: Predstavlja vrstu neformalne zaštite tržišta Uzima u obzir sledeće veličine: broj dana potrebnih za poštovanje svih uvoznih procedura broj dokumenata zahtevanih za uvoz trošak po jednom standardnom trgovačkom kontejneru pri uvozu roba u posmatranu zemlju

Međunarodni kapitalni tokovi
Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Međunarodni kapitalni tokovi Indikatori se baziraju na stranim direktnim investicijama predstavljaju važnu komponentu kapitalnog računa zemlje jedna od ključnih komponenti pokrivanja deficita u tekućem računu bilansa plaćanja Koristan pokazatelj otvorenosti i atraktivnosti zemlje za priliv stranih investicija odnosa stranih direktnih investicija (SDI) prema BDP-u SDI/BDP

GFCF - Gross Fixed Capital Formation
Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Strane direktne investicije u trgovini dodatno otvaraju nacionalna tržišta za uvoznu robu Strane direktne investicije mogu predstavljati vrlo bitnu komponentu ukupnih realnih investicija u nacionalnoj ekonomiji (GFCF) SDI/GFCF GFCF - Gross Fixed Capital Formation Posebno važan za zemlje koje nemaju visok nivo domaće štednje

Važan je priliv, tj. prirast ili tok stranih direktnih investicija
Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Važan je priliv, tj. prirast ili tok stranih direktnih investicija Strane direktne investicije mogu i da se povlače Važan pokazatelj koliki je nivo tj. stanje ili stok stranih direktnih investicija u odnosu na BDP SDI stok/BDP

SDI integrišu nacionalnu ekonomiju u globalno tržište
Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Podatak o nivou SDI govori o dugoročnom prisustvu stranih direktnih investicija SDI integrišu nacionalnu ekonomiju u globalno tržište Ovaj pokazatelj se može izračunati na bazi prosečnog godišnjeg nivoa stranih direktnih investicija (kada je pokazatelj nestabilniji) prosečnog nivoa stranih direktnih investicija u višegodišnjem periodu

Ovakav indikator polazi od tri vrste podataka:
Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Za strane direktne investicije može se računati i indeks (SB, Starting a foreign business indicator) odražava stepen jednostavnosti, tj. komplikovanosti realizacije stranih direktnih investicija Ovakav indikator polazi od tri vrste podataka: lakoće osnivanja stranog pravnog lica broja dana potrebnih za proces broja neophodnih procedura za okončanje postupka

Infrastruktura za spoljnu trgovinu
Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Infrastruktura za spoljnu trgovinu Svaka zemlja koja želi da uvećava stepen integrisanosti svoje ekonomije u svetsko tržište mora da izgrađuje i odgovarajuću infrastrukturu za podsticanje spoljne trgovine Ta infrastruktura se odnosi na logistiku i komunikaciju Meri se anketama među profesionalcima koji se bave carinjenjem i špedicijom

Anketom se obuhvataju pitanja o:
Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Anketom se obuhvataju pitanja o: brzini i troškovnoj efikasnosti postupka carinjenja, saobraćajne infrastrukture konkurencije na tržištu špedicije raspoloživosti telefonskih i internet komunikacionih veza

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije
Na osnovu navedenih grupa pokazatelja može se formirati indeks koji meri stepen ovorenosti pojedinih ekonomija Bitna je puna raspoloživost podataka i pravilno ponderisanje pojedinih indikatora uz njihovo prethodno svođenje na uporedive veličine Jedinstven indeks otvorenosti nacionalne ekonomije je OMI indeks (Open Markret Index) koji uzima u obzir sve četiri kategorije indikatora otvorenosti nacionalne ekonomije Vrednosti OMI se kreću od 1 (najmanja otvorenost) do 6 (najveća otvorenost)

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje
Kreditni rejting zemlje (suvereni rejting) je procena sposobnosti država da izmiruju svoje tekuće i dugoročne obaveze Vrsta sublimacije svih prethodno navedenih parametara nekih dodatnih specifičnih indikatora tehnika analize Analize sprovede agencije koje se bave kreditnim rejtingom radi davanja njihove ocene U svetu su tradicionalno prisutne tri velike rejting agencije: Standard & Poor’s Moody’s Fitch

Dublju analizu fundamentalnih karakteristika posmatrane zemlje podrazmeva: Procena ekonomske politike Analiza razmenljivog dela BDP-a Otpornost na šokove Politički rizik

Procena ekonomske politike Intervjui s nosiocima ekonomske politike su redovna aktivnost Radi boljeg razumevanja zemlje i njene dugoročne ekonomske situacije Ekonomske politike koje su samo uspešne u stabilizaciji, ali ne daju rezultate u domenu ekonomskog rasta i zaposlenosti − ne dobijaju visoke ocene

Procena ekonomske politike zasniva se na kretanjima u domenu: ekonomskog rasta inflacije bilansa plaćanja sa inostranstvom nivoa zaposlenosti Vlade koje ne primenjuju politike s ciljem da unaprede strukturne karakteristike privede, ne dobijaju visoke ocene

Analiza razmenljivog dela BDP-a Razmenljivi deo BDP-a čini deo privrede koji konkuriše inostranim proizvodima i uslugama kako na domaćem tako i na stranom tržištu Svojom konkurentnošću direktno utiče na stepen ravnoteže trgovinskog bilansa i bilansa tekućih plaćanja Analiziraju se : stepen otvorenosti ekonomije otvorenost za strane investicije udeo investicija u BDP-u i sl.

Otpornost na šokove Stres scenarija analiza otpornosti nacionalne ekonomije na spoljne nestabilnosti i krize Posebna pažnja se posvećuje fleksibilnosti tržišta rada i izgrađenosti institucija socijalne podrške za slučaj krize

Politički rizik - analiza stabilnosti političkog režima Ne polazi se od kvalifikacija režima po nivou demokratičnosti ili razvijenosti institucija građanskog društva Akcenat se stavlja na ocenu mogućnosti efikasne komunikacije političke elite sa značajnim društvenim kategorijama Da li su realni državni problemi shvaćeni od strane značajnih društvenih grupa? Međunarodna politička stabilnost je takođe vrlo bitna

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje Grupe podataka koji se koriste u analizi: Demografija i obrazovanje Tržište rada Struktura proizvodnje i trgovine Ekonomska kretanja u privatnom sektoru Ponuda i tražnja na tržištu Bilans plaćanja Srednjoročna ograničenja ekonomskog rasta Makroekonomske politike Spoljna trgovina i strane investicije Banke i finansijska tržišta Imovina u inostranstvu Obaveze prema inostranstvu Politika i država Međunarodna pozicija

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje Značenja rejting oznaka različitih rejting agencija

КРЕДИТНИ РЕЈТИНГ (промена рејтинга и изгледа)
Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje Kreditni rejting Srbije, КРЕДИТНИ РЕЈТИНГ (промена рејтинга и изгледа) 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. Jул Јан. Дец. Март Јун S&P BB-/стабилан BB-/позитиван Fitch B+ /стабилан B+ /позитиван Moody's B1 /стабилан B1 /позитиван Bа3 /стабилан Izvor: NBS

Investicioni rang otvara čitav niz dodatnih izvora finansiranja koji ne mogu biti korišćeni za kreditni rejting nižeg ranga Bolji kreditni rejting znači nižu kamatnu stopu niža cena finansiranja javnog duga zemlje Kolika je cena finansiranja javnog duga? To je cena koju plaćaju svi poreski obveznici zemlje, tj. građani i privreda jedne zemlje Veliki je značaj kreditnog rejtinga za sve zemlje i njihove građane

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje
Razlika između stopa prinosa koje investitori zahtevaju na investiciju u nerizičnu aktivu i investiciju u hartiju od vrednosti konkretne zemlje emitenta Nerizična aktiva je hartija od vrednosti zemlje sa najvšim kreditnim rejtingom Direktno ili indirektno deo strukture svih kamatnih stopa u finansijskom sistemu zemlje Direktno se nalazi u kamatnim stopama koje zemlja plaća na međunarodnom tržištu radi finansiranja svog javnog duga

JP Morgan proizvodi indeks EMBI (Emerging Market Bond Index) berzanski indeks benčmark kretanja cena obveznica suverenog duga zemalja u razvoju Prosečno kretanje prinosa na obveznice izabranih zemalja u razvoju Prosečno kretanje riziko premije izabranih zemalja u razvoju koje ulaze u indeks

Kretanje cena obveznica pojedinih zemalja koje ulaze u EMBI indeks daje nam stopu prinosa može se stavljati u odnos s kretanjem EMBI indeksa u celini zaključujemo o tome kako se riziko premija zemlje kreće u odnosu na prosek kretanja riziko premije zemalja čije obveznice ulaze u EMBI Stopa prinosa na obveznice zemalja koje ulaze u EMBI može se koristiti i za izračunavanje riziko premije pojedine zemlje tako dobijeno kretanje riziko premije zemlje stavlja se u odnos s kretanjem riziko premija drugih zemalja

Riziko premija se dobija kao razlika u stopama prinosa na AAA obveznice u datoj valuti i sa sličnim drugim karakteristikama i stope prinosa obveznice konkretne zemlje Ako su u pitanju obveznice u dolarima riziko premija je iznos baznih poena koji zemlja mora platiti više od SAD-a za zaduživanje sa sličnom obveznicom (po dizajnu i dospeću) u dolarima To je slučaj kod EMBI Global indeksa

EMBI grupa indeksa lansirana je u leto godine U julu tri najviše zastupljene zemlje bile su: Argentina sa 20,4% Brazil sa 19,2% Meksiko sa 15,2% Početkom godine tri najzastupljenije zemlje su bile: Meksiko sa 11,84% Rusija sa 11,60% Brazil sa 10,44%

Osnovna EMBI grupa indeksa obuhvata: EMBI+ (Emerging Markets Bond Index Plus) EMBI Global EMBI Global Diversified

EMBI+ (Emerging Markets Bond Index Plus) Prati ukupne stope prinosa za obveznice emitovane u stranoj valuti od strane naprednijih zemalja u razvoju Obuhvata : dolarske bredi obveznice kredite evroobveznice Pojavio se još godine tada je obuhvatao samo Bredi obveznice Najmanja vrednost emisije instrumenta koji može ući u sastav EMBI+ je $500 miliona i mora ispuniti kriterijume likvidnosti na sekundarnom tržištu

EMBI Global Prati ukupne stope prinosa za likvidne eksterno emitovane obveznice zemalja u razvoju i predstavlja razvijenu verziju EMBI+ Uključuje dolarske Bredi obveznice Dugove evroobveznice s minimalnom emisijom od $500 miliona EMBI Global postavlja manje zahtevne uslove u pogledu rejtinga i likvidnosti Uključuje oko dva puta više finansijskih instrumenata u odnosu na EMBI+

EMBI Global Diversified Ograničava učešće velikih dužnika među zemljama u razvoju i time obezbeđuje veću diversifikaciju Svi osnovni EMBI indeksi podrazumevaju još najmanje jednu godinu do dospeća finansijskog instrumenta koji uključuju u svoj sastav

Drugi indeksi koje sastavlja JP Morgan obuhvataju: Latin Eurobond Index (LEI) Russia Corporate Bond Index (RUBI) JPMorgan Asia Credit Index (JACI) EURO EMBIG/Diversified Emerging Local Markets Index Plus (ELMI+) Dow Jones CDX.EM

Kriterijumi uključivanja finansijskog instrumenta u EMBI indeks: Tip instrumenta Klasifikacija izdavaoca Valuta denominacije Kriterijum kreditnog rejtinga Nominalna vrednost koja nije dospela Preostalo vreme do dospeća Merodavno pravo Metod izmirivanja obaveza Jednostavno računanje stope prinosa Likvidnost

EMBI indeksi su globalno prepoznatljivi kao mera riziko premija zemalja u razvoju i pojedinih zemalja u okviru te grupe Srbija ima trenutno dve dolarske obveznice koje su uključene u EMBI Global indeks Na osnovu njih dobijamo podatak o kretanju riziko premije za našu zemlju

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje Pokazatelj premije rizika EMBI po zemljama Izvor: Narodna banka Srbije, Tromesečni pregled kretanja indikatora finansijske stabilnosti Republike Srbije, za treće tromesečje 2016.

STATISTIKA EKSTERNE MAKROEKONOMSKE POZICIJE

Similar presentations

Presentation on theme: "STATISTIKA EKSTERNE MAKROEKONOMSKE POZICIJE"— Presentation transcript:

Similar presentations

About project

Feedback

Log in

Auth with social network:

STATISTIKA EKSTERNE MAKROEKONOMSKE POZICIJE

Similar presentations

Presentation on theme: "STATISTIKA EKSTERNE MAKROEKONOMSKE POZICIJE"— Presentation transcript:

Similar presentations

About project

Feedback