1. MULTIMEDIJA Tekst i zvuk
Zapis teksta u računaru
Zapis zvuka u računaru

2. Zapis teksta u računaru

3. Šta je to tekst?
Tekst
... ili dokument je "informacija namenjena ljudskom sporazumevanju koja može biti prikazana u dvodimenzionalnom obliku... Tekst se sastoji od grafičkih elemenata kao što su karakteri, geometrijski ili fotografski elementi ili njihove kombinacije, koji čine sadržaj dokumenta." (ISO-definicija)
Iako obično tekst zamišljamo kao dvodimenzioni objekat, u računarima se tekst predstavlja kao jednodimenzioni (linearni) niz karaktera.
Potrebno je, dakle, uvesti specijalne karaktere koji označavaju prelazak u novi red, tabulator, kraj teksta i slično

4. Zapis karaktera u računaru
Računari su zasnovani na binarnoj aritmetici
Cele brojeve je moguće predstaviti u binarnom sistemu
Osnovna ideja je svakom karakteru pridružiti određeni ceo broj na unapred dogovoreni način
Ove brojeve zovemo kodovima karaktera (character codes)
Sedamdesetih godina su se pojavile tabele standardnih karakterskih kodova
Najpoznatiji su
EBCDIC – IBM-ov standard, korišćen uglavnom na mainframe računarima, pogodan za bušene kartice
ASCII – Standard iz koga se razvila većina današnjih standarda

5. ASCII ASCII (American Standard Code for Information Interchange)
ASCII je sedmobit-ni standard (broj karaktera je 128)
Pod kodnom stranom (Code page) tj. skupom karaktera (Character set, charset) podrazumevamo uređenu listu karaktera predstavljenih svojim karakterskim kodovima
Podaci se u računarima obično zapisuju bajt po bajt
ASCII karakteri se zapisuju tako što se u svakom bajtu bit najveće težine postavi na 0
To ostavlja prostor za novih 128 karaktera čiji binarni zapis počinje sa 1

6. Kodne strane Ovaj prostor se može popuniti na razne načine
Rešenje nije univerzalno, jer na svetu postoji više od 256 različitih karaktera
Postavljeni su razni standardi dopunjavanja ovih 128 karaktera
Svim ovim kodnim stranama je zajedničko prvih 128 karaktera i oni se poklapaju sa ASCII
Ovako napravljene kodne strane obično omogućuju kodiranje tekstova na više srodnih jezika (obično i geografski bliskih)
Nama su uglavnom važne kodne strane napravljene za centralno- evropske (Central European) latinice, kao i ćirilične kodne strane

7. Najčešće korišćene kodne strane kod nas
ISO (Latin2)
ISO (Ćirilična)
Windows 1250
Windows 1251 (Ćirilična)
(Prve dve su delo međunarodne organizacije za standardizaciju - International Standard Organization, dok su naredne dve Microsoft-ovi standardi
UNICODE svakom karakteru dodeljuje dvobajtni kod
Prvih 128 karaktera se poklapaju sa ASCII standardom, dok su sledećih 128 napravljeni tako da se pokalapaju sa Latin1 standardom

8. Tekst i pismo
Piktografi i prvo pismo na glinenim tablicama nastali su u Mesopotamiji oko g.pne kao tekstualni ekvivalent govora
Vrednost pisma kao ekvivalenta govora sačuvala se do savremenog doba, kroz knjige, časopise i druge pisane materijale.
Osnovni način komunikacije na Internetu takođe je tekst, a osnovni jezik Hypertext Markup Language (HTML).

9. Karakteri, Glifovi, Fontovi
Vrlo često se ne pravi jasna razlika između karaktera i njihove grafičke reprezentacije
Grafičku reprezentaciju karaktera nazivamo glifovima (glyph)
Skupove glifova nazivamo fontovima (font )
Pismo (typeface) – porodica grafičkih znakova različitih tipova, stilova i veličina (npr. Helvetica, Times, Courier)

10. Pismo i digitalna štampa
Font – zbirka znakova iz neke porodice grafičkih oblika određenog stila i veličine (npr. Times Italic 12pt)
stil: polucrno (boldface), kurziv (italic)
veličina (size): štamparska jedinica mere veličine slova je point (1/72 deo inča, približno 0,35mm)

11. Rasterizacija (antialias)
Slovni oblici su vektorske krive, ali se prikazuju na diskretnom rasteru štampača ili ekrana
Utisak i lepota prikaza zavise od rasterizacije -popravljena rasterizacija (antialiased) daje čitljiviji i lepši rezultat za male rezolucije.

12. Bitmapirana i vektorska grafika
Bitmapirana grafika
Prednost: lako se i brzo prikazuju na displeju
Mana: ne skaliraju se dovoljno dobro – gube se detalji (kada se prikazuju u veličini za koju nisu bili predviđeni)
Vektorska grafika
Portabl fontovi (obično 256 glifova tj. malih programa koji pored opisa glifova imaju i dodatne informacije koje popravljaju izgled glifova)
Postscript (Adobe) i TrueType (Apple) fontovi.
Pogodni za složeno formatirane tekstove

13. Korišćenje teksta Na primer
Korišćenje teksta u multimedijalnim aplikacijama zavisi od:
Tipa aplikacije  Edukacija, zabava, posao
Slušalaca deca, tinejdžeri, odrasli
Na primer
Edukacioni CD-ROM pomaže deci u predškolskom

14. …..Primer

15. …..Primer

16. Atributi teksta Tekst ne treba da bude dosadan!
Isticanje može da se doda promenom atributa teksta
Tip fonta - Arial, Times New Roman, Comic Sans
Stil - Regular, bold, italics
Kerning – prostor između cha r a cters
Leading - vertikalni prostor između
linija teksta.
Veličina - pts vs. pixels ( 8 pt, 8 px, 10 pt, 10 px, 36pt.)
Boja - (red, blue, black… )
Specijalni efekti - underline, shadow, superscript,subscript,

17. Tipovi fontova Serif Tails Script Body paragraphs
Times Roman, Courier New, Century Schoolbook, Palatino
Sans-Serif
No tails
Block-oriented
Headings, titles
Arial, Verdana, Helvetica, Arial Black, Comic Sans MS

18. Primer

19. Fun fontovi Pogledajte  http://www.fontscape.com/explore?7AR
Examples from: “The Non-Designer’s Design Book by Robin Williams
Pogledajte 

20. Kerning Kerning određuje rastojanje između susednih slova
Mera je izražena preko “em” (negativna, 0, pozitivna vrednost)

21. Kerning primeri Fun and Sun
From PowerPoint main menu, select View, then Toolbars and then WordArt. Click on the words Fun and Sun and play around with the Kerning buttons:
Fun and Sun

22. Tekst Leading
Leading određuje veličinu vertikalnog prostora između linija teksta
Pozitivna, negativna vrednost i nula
Greatness is not found in possession, power, position or prestige. It is discovered in goodness, humility, service and character.
Greatness is not found in possession, power, position or prestige. It is discovered in goodness, humility, service and character.

23. Veličina teksta PIXEL (.ppi aka .dpi) POINT (.dpi)
Mera rezolucije monitora
# piksela po inču displeja monitora
Displej podešen na:
1280 x 1024 ima 1.3 million DPI, 800 x 600 ima 480,000 DPI
POINT (.dpi)
Mera rezolucije štampača
# of dots po inču
Apsolutna veličina tipa – uobičajeno korišćena kod štampanja
Veći dpi = bolja rezolucija
Points su jedinice štampanja (koriste se u softveru za procesiranje teksta)

24. Veličina teksta: Tačka (point)
Napomena: veličina u tačkama od 72, uvek daje font veličine (visine) jedan inč kada se štampa.
Ako se pošalje ovakav MS Word dokument printeru,nije važno da li se štampa sa Windows mašine ili Mac-a, 72 point font size na papiru je uvek veličine jedan inč

25. Veličina teksta: Tačke (pixels)
Na Macintosh monitoru, standardna rezolucija je 72 dpi.
Na Windows monitoru, standardna rezolucija je 96 dpi
Sledi, slika veličine 72 x 72 piksela, kada se odštampa na Mac-u biće veličine 1 inč, ALI kada se odštampa iz Windows-a biće veličine 0.75 inča

26. Veličina teksta PIKSELI Mac 1/6 of 72 = 12 (manje)
Windows mašine su postavljene na 96 dpi
Macintosh mašine su setovane na 72 dpi
PC 1/6 of 96 = (25% veće)
Mac 1/6 of 72 = (manje)

27. Razlika Web strana Pixel u odnosu na Points (u HTML-u)

28. Primer Na Mac mašini Na Windows mašini
Pretpostavimo da je rezolucija 96 x 96 piksela (za rezoluciju ekrana od 800 x 600) i veličinu fonta 72 tačke.
Na Windows mašini
Na Mac mašini

29. Primer Na Windows mašini Na Mac mašini
Pretpostavimo da je rezolucija 96 x 96 piksela i veličinu fonta 72 piksela.
Na Windows mašini
Na Mac mašini

30. Primer
Pogledajte
Važno:
Možete da garantujete da će 72 tačke biti 1 inč na papiru, 72 tačke mogu da ne budu 1 inč velike na monitoru!
Uradite ono što na ekranu izgleda najlepše, ALI probajte stranice u različitim brauzerima
Razmislite o vašem auditorijumu, ako dizajnirate za ljude koji slabije vide, koristite em

31. Boja teksta BOJA se predstavlja sa šest digita heksadecimalnog broja
Koriste se brojevi (0–9) i slova (A-F)
Šablon RRGGBB
Crvena boja #FF0000

32. Dizajn teksta Čitljivost Tekst treba da bude lak za čitanje?
Izbegavati tamnu boju teksta i tamnu boju pozadine
Vizuelni
Da li je tekst komplementaran sa grafikom?
Izabrati tekst koji koordinira sa grafikom
Pozicionirati tekst pažljivo da bi se postigao dobar balans sa drugim multimedijalnim elementima
Izgled teksta – prost, jasan, beli prostor

33. Zapis zvuka u računarima

34. perioda
Zvučni signal
vazdušni
pritisak
amplituda
vreme
Zvučni signal predstavlja promenu pritiska vazduha kroz vreme
mehanički talasi koji se prostiru u vazduhu brzinom 340 m/s
Frekvencija predstavlja broj perioda u sekundi (mereno u hercima, ciklus/sekund).
Što signal češće menja svoju vrednost to nam se zvuk čini piskaviji.
Opseg frekvencija koju čovek čuje: 20 Hz -20 kHz (audio), glas je približno od 500 Hz do 2 kHz.
Amplituda zvuka je mera pomeraja pritiska vazdušnog talasa od njegove srednje vrednosti ili razlika između maksimalne i minimalne vrednosti signala.
Što je amplituda signala veća, signal je jači.
Ilustracija ovoga je moguća koristeći npr. Sound Recorder
Govor - Sposobnost čoveka da oblikuje glasove i da razlikuje i prepoznaje izgovoreno

35. Čujni raspon 6dB veći nivo = dva puta veći pritisak
U proseku, ljudsko uho može da čuje zvukove čija je frekvencija između 20Hz i 20 KHz, međutim precizni raspon je osobina svakog pojedinca. U principu, signale frekvencije iznad 10KHz većina ljudi veoma loše čuje.
Varijacije pritiska izražene koristeći logaritamsku skalu - nivo (jedinica: deciBel, dB)
intenzitet (dB) = 10 log10 (P/P0)
P0 – donja granica čujnosti [W/m2]
6dB veći nivo = dva puta veći pritisak
20dB veći nivo = 10 puta veći pritisak
Veoma mala energija – 90dB ~ 10-3 W/m2
Jačina zvuka koju ljudsko uho može da registruje se kreće od skoro 0Db (prag šuma) do 120Db (prag bola)

36. Digitalizacija zvuka
Prema Nyqist-ovoj teoremi, prilikom digitalizacije je dovoljno vrednost zvučnog signala semplirati dva puta češće od njegove najveće frekvencije.
Opšte prihvaćen CD audio standard se zasniva na učestanosti sempliranja od 44.1Khz.
DAT kasete, poznate muzičkim profesionalcima koriste učestanost od 48Khz
Većina zvukova u igricama je semplirana na 11 ili 22 KHz.

37. Brzina sempliranja (dinamički raspon)
Iako se ranije za digitalizaciju koristilo 8 bit-ova (jedan bajt), danas je standardno da se za zapis svakog sempla-odbirka koristi 16 bitova (dva bajta). Ovo omogućuje zapis raznih nivoa jačine zvuka, što daje dinamički raspon od nekih 96dB što se smatra prilično zadovoljavajućim.
Da bi se bolje dočarao prostorni raspored zvuka, koristi se stereo tehnika. Za digitalizaciju stereo zvuka potrebno je najmanje 2 mikrofona (dva kanala)
Ukoliko jednostavno zapišemo niz brojeva dobijenih digitalizacijom zvuka, dobijamo tzv. sirovi zapis (PCM – Pulse Code Modulation). Za zapis jednog minuta zvuka u stereo tehnici, potrebno je:
44100 * 2 bajta * 2 kanala * 60sekundi = 10,5 MB

38. RIFF formati
RIFF je grupa formata za zapis mnogih tipova podataka, pre svega multimedijalnih (zvuka i videa).
Najpoznatiji RIFF formati su WAVE, AVI, DIVX...
Svi RIFF formati se sastoje od parčića (chunks). Svako parče ima svoj tip, koji se zapisuje pomoću 4 karaktera, za čim slede 4 bajta koji označavaju veličinu parčeta i zatim sam sadržaj.
RIFF datoteka je sama za sebe jedno parče čiji sadržaj počinje oznakom tipa RIFF datoteka, a zatim nizom drugih parčića.

39. WAVE format
WAV spada u grupu RIFF formata i namenjen je isključivo za zapis zvuka.
Zapis u WAV formatu se sastoji od parčeta (chunk) sa oznakom “fmt” i parčeta sa oznakom “data”
WAV format omogućava i nekoliko tipova kompresije, mada se najčešće koristi za zapis nekomprimovanog zvuka, tj. parče “data” sadrži PCM zapis.

40. Kompresija
Problem sa WAV zapisom je, naravno, to što zauzima previše memorijskog prostora
Pošto je zvuk objekat koji se veoma nepredvidivo menja, većina algoritama kompresije koji se zasnivaju na ponavljanjima podataka (kao npr. algoritmi korišćeni u ARJ, ZIP) pokazuju loše rezultate.
Zbog toga se pristupa primeni tzv. psihoakustičkih algoritama koji uglavnom spadaju u grupu Lossy algoritama.

41. Maskiranje
U toku dana ne vidimo zvezde. Razlog je što je svetlost zvezda maskirana jakom svetlošću sunca.
Većina algoritama za kompresiju zvuka se zasniva na sličnoj činjenici da će tihi zvuk u blizini mnogo glasnijeg biti skoro nečujan i da se na njegovo kodiranje ne isplati trošiti dragocene bajtove.
Koji su zvuci dovoljno tihi? Ovaj podatak se najčešće dobija eksperimentima i to sa ljudima koji slušaju zvuke i daju svoj sud.
Npr. Ukoliko imamo zvuk frekvencije 1000Hz i u njegovoj blizini zvuk od 1100Hz, ali 18 dB tiši drugi zvuk se neće čuti.
Međutim ako bi drugi zvuk bio frekvencije 2000Hz i iste glasnoće, on bi se čuo, zbog toga što je frekvencijski prilično udaljen od prvog. Pokazuje se da bi ovaj ton morao biti 45dB slabiji da bi bio nečujan.
Ovo znači da se maskiranje oslikava samo na frekvencijski bliskim zvukovima.

42. Maskiranje jakih zvukova
Sledi, dopušteno je podizanje nivoa šuma u blizini jakih zvukova, a čim je nivo dopuštenog šuma veći potrebno je manje bitova za zapis.
Još jedan značajan vid maskiranja je osobina da se vremenski bliski zvukovi maskiraju.
Premaskiranje kaže da se tihi ton koji se javi do 5 milisekundi pre glasnog neće čuti.
Postmaskiranje ima još mnogo duži efekat i traje do 100 milisekundi posle završetka jakog zvuka.

43. MPEG formati MPEG – Moving pictures experts group
Ekspertska organizacija koja je pod pokroviteljstvom ISO napravila nekoliko standardnih formata za zapis zvukova, filma i ostalih multimedijalnih sadržaja
MPEG 1 – standard na kome su zasnovani formati kakvi su video CD i MP3
MPEG 2 – standard na kome se zasniva digitalna televizija i DVD format
MPEG 4 – standard multimedije za fiksni i mobilni web
MPEG 7 – standard za opisivanje i pretragu audio i vizuelnog sadržaja

44. Audio Layer-i
Layer-i unutar MPEG čine oznake podstandarda koji se odnosi samo na zapis audio signala
Jedan od najpoznatijih MPEG-ovih audio layera je audio MPEG layer 3, ili pod drugim, čuvenijim imenom MP3.
MP3 je najčuveniji, MP1 je skoro zaboravljen, dok je MP2 ostvario svojevremeno i neki uticaj dok nije potisnut layerom MP3.
Audio layeri su međusobno kompatibilni prema niže što znači da programi koji mogu da tumače MP3 mogu da tumače i ostale layer-e.

45. Kratko o algoritmu
Audio MPEG deli celokupni zvučni pojas na 32 podpojasa... Ovi pojasevi su kod layera 1 i 2 bili po 625Hz, dok se kod layera 3 uvode pojasevi različite širine. Naime, uho jasno razlikuje 1Khz od 3Khz, dok se 15Khz od 18Khz veoma teško razlikuju (ako uopšte i čujemo nešto).
Ako npr. imamo ton od 1Khz jačine 60dB, on spada u 8 pojas. Koder izračunava da je maskirajući efekat ovog tona 35 decibela ispod ovog zvuka, što daje odnos signal/šum od 25 dB, što znači da je za zapis ovog dovoljno 4 bita. I još dodatno, ovaj maskirajući efekat se proteže od pojasa 5 do 13, naravno sve manje i manje.

46. Kratko o algoritmu
Poslednji deo zapisa je primena Huffmanovog (statičkog) kodiranja na rezultat dobijen primenom maskiranja.
Sve ovo čini proces mp3 kodiranja prilično računski zahtevnim. Proces dekodiranja je nešto jednostavniji, ali je i dalje komplikovan.
Osnovna ideja je da se karakteri koji se češće javljaju kodiraju kraćim sekvencama, dok je kod karaktera koji se ređe pojavljuju dozvoljeno koristiti i duže kodove.
Na početku je potrebno izgraditi sortiranu tabelu frekvencija pojavljivanja svih znakova koje želimo da kodiramo.

47. Izgradnja Huffman-ovog drveta
Pronađu se dva karaktera koja se najređe pojavljuju i ona se zamene novim “karakterom” čija je frekvencija zbir frekvencija polazna dva karaktera. Novo uvedeni karakter predstavlja čvor drveta čiji su čvorovi polazni karakteri. Postupak se ponavlja sve dok se ne izgradi kompletno drvo.
Sve grane drveta koje vode “na levo” se označe nulom, dok se sve grane koje vode “na desno” označe jedinicom. Kod svakog karaktera se određuje prikupljanjem oznaka grana putanje koja vodi do njega.

48. Huffmanovo drvo - primer
(32)
A(13) (19)
(11) (8)
B(6) (5) E(4) F(4)
C(3) D(2)
A 0, B 100, C 1010, D 1011, E 110, F 111 1 1 1

49. Format MP3 datoteke
Svaka MP3 datoteka se sastoji od više delova koji se nazivaju okviri (frames)
Svaki okvir se sastoji od 32 bitnog zaglavlja (header) i sadržaja.
Jedan okvir služi za zapis 1152 sempla kod Layer-a 2 i 3
MP3 format se može proširiti dodatnim informacijama o muzici, izvođaču, tekstu pesme i slično. Standard koji ovo opisuje se zove ID3. Pošto se ovaj standard pojavio posle standardizacije MP3, ovakve dodatne oznake su se pisale na kraju MP3 datoteke. Tek od verzije 2, su oznake premeštene na početak.

50. ID3 v2

51. Digitalna obrada signala
Vrlo često se javlja potreba da se zabeleže određeni signali koji se javljaju u prirodi. Najčešće sretani primeri signala su svakako zvuk i slika, ali i drugi primeri se mogu lako naći (ekg signali, ultrazvuk, raznorazna zračenja, itd. ...)
Signali koje srećemo u prirodi se obično javljaju u kontinualnoj formi što znači da se menjaju neprekidno tokom vremena i/ili prostora.

52. Analogna tehnologija
Analogna tehnologija pokušava da napravi kontinualni zapis nekog signala na medijumu.
Na primer: gramofonska ploča ima oblik dugačke spirale. Kada bi se pogledao oblik udubljenja i ispupčenja zabeleženih na njoj, dobio bi se grafik koji veoma podseća na grafik zvučnog signala koji je bio sniman.
Grafik rasporeda namagnetisanja na magnetnoj traci takođe treba da odgovara vremenskom rasporedu zvuka koji je snimljen.

53. Analogna tehnologija - problemi
Osnovni problem analogne tehnologije je to što je jako teško na medijumu napraviti skoro identičnu kopiju posmatranog signala
Drugi problem je nestalnost medijuma tj. njegova promenjivost tokom vremena i osetljivost na spoljašnje uticaje
Zbog toga se za kvalitetni analogni zapis mora uložiti izuzetno puno truda za pravljenje jako kvalitetnih medijuma što je izuzetno skupo. U krajnjem slučaju, pravljenje medijuma koji će apsolutno identično zabeležiti signal i koji će zadržati svoje karakteristike večno, i u svim spoljašnjim uslovima je nemoguće.
Svaka obrada ovako zapisanih signala je izuzetno komplikovana i takođe zahteva velika ulaganja

54. Digitalna tehnologija – osnovna ideja
Osnovna ideja digitalne tehnologije je zapis signala kao niza brojeva koji predstavljaju njegove vrednosti izmerene na diskretnim tačkama (u diskretnim vremenskim trenucima, odnosno na diskretnoj mreži tačaka prostora)
Izmerene vrednosti se ponovo predstavljaju preko određenog broja nivoa različitih vrednosti
Postupak merenja i zapisivanja vrednosti signala se često naziva sempliranje
Ukoliko je poznat izgled signala na zadatoj mreži moguće je rekonstruisati njegov izgled i u ostalim delovima vremena tj. prostora.
Postavlja se pitanje koliko je često potrebno meriti i zapisivati vrednost signala

55. Nyquist-ova teorema
Čuvena Nyquist-Shannon-ova teorema daje odgovor na ovo pitanje
Da bi signal mogao da se apsolutno rekonstruiše potrebno je izmeriti ga dva puta češće od njegove najveće frekvencije
Npr. Čovekovo uho čuje frekvencije do nekih 20Khz. Zbog toga je zvuk u principu dovoljno semplirati nekih puta u sekundi.

56. Digitalna tehnologija - prednosti
Međutim, kada je početni tehnološki prag dostignut prednosti su postale neverovatne.
Inherentna kvarljivost medijuma, koja je predstavljala najveći problem analogne tehnologije, odjednom je postala nebitna.
Obrada postaje jednostavna i vrši se isključivo primenom matematičkih formula na brojeve

57. Digitalizacija zvuka PCM (Pulse Code Modulation)
sempliranje
kvantizacija
kodiranje
Veličina zapisa – kompresija (codec)
Kvalitet zavisi od
frekvencije sempliranja (2 x najviša frekvencija)
rezolucije (broja nivoa kvantizacije - bita)
metoda kompresije

58. Kvantizacija
Nivo signala u određenoj tački pamti se u računaru sa konačnom preciznošću (n bita, 2n diskretnih vrednosti)
Postupak zamene izmerene vrednosti oznakom intervala vrednosti kome pripada V
0..2n t

59. Osnovna svojstva zvuka
intenzitet (dB)
10 log10 (P/P0)
P0 – donja granica čujnosti [W/m2]
frekvencija - visina (Hz)
frekvencija - broj promena u jedinici vremena
spektar -
kvalitet (%)
zavisi od prisustva viših harmonijskih frekvencija (overtones)
amplituda
vreme
amplituda
vreme
osnovni ton
više frekvencije (harmonci)
amplituda
frekvencija f

60. Kompresija audio zapisa
Kompresija je postupak sažimanja dužine zapisa zvučnog signala
Postoje metode kompresije bez gubitaka (lossless) i sa gubicima (lossy).
Kompresija bez gubitaka se zasniva na uklanjanju redundancije u podacima, bez ikakve njihove izmene (npr. kao kod arhiviranja podataka programom WinZip).
Kompresija sa gubicima se koristi prevashodno za slike, audio i video zapis, a zasniva se na uklanjanju redundancije i manje bitnih podataka, koji nisu važni za samu percepciju.
Program za kompresiju se često naziva codec (compressor/decompressor)

61. Primer 1 digitalna telefonija
govor: većina govornog sadržaja je u opsegu od 4KHz
teorema: sempliranje na 8KHz
ako se svaki uzorak kvantizuje sa 8 bit-ova, kanal za prenos podataka treba da ima kapacitet 8 bit-ova/uzorku x uzoraka/s = bita/s
kapacitet modernih ISDN linija
standard digitalne telefonije – kompresija MNP4 ili MNP5, ECC CCITT V42 ili V42 bis

62. Primer 2 muzički CD muzika: čujni opseg 20Hz - 22KHz
teorema: sempliranje na 44KHz
stereo zvuk: dva posebna kanala
ako se svaki uzorak kvantizuje sa 16 bita po kanalu, potreban je kapacitet prenosa od 32 bita/uzorku x uzoraka/s = bita/s
1,4 Mb/s = 176 kB/s - kapacitet modema/ISDN linija nije dovoljan
'Red book' standard definiše format – data rate 176kB/s, ECC CIRS (Cross Interleave Reed-Solomon)

63. Savremena unapređenja kvaliteta reprodukcije
Postizanje kvaliteta reprodukcije preko prostornog utiska
Dolby ProLogic Home surround (4 kombinovana kanala, 4+1=5 zvučnika), ograničeni prostorni utisak
Dolby AC-3 surround (6 nezavisnih kanala, 5+1=6 zvučnika), puni 3D okružujući zvuk
Postoje i drugi sistemi, uglavnom bioskopski

64. Alati za obradu zvuka Programi za reprodukciju
Windows Media Player
RealPlayer
Programi za obradu zvuka
SoundForge
WaveLab
Audacity
Codec-i
PCM
GSM
MPEG Layer 3