1. Dizajniranje tarifnih struktura1

2. Sadržaj
Osnovni principi
Konceptualni model određivanja tarifa
Regulatorni principi
Struktura
Integralne & pristupne tarife

Konceptualni model određivanja tarifa
Utvrđivanje tarifnih struktura (elemenata)
Dodeljivanje određenih troškovnih komponenti
Utvrđivanje tarifa za krajnje korisnike 2

3. Tarifni sistemi
Tarifni sistemi predstavljaju skup pravila baziranih na regulatornim principima na osnovu kojih se vrši raspodela odobrenog prihoda na pojedine tarifne elemente i stavove kao i na pojedine kategorije i grupe kupaca

4. Regulatorni principi EKONOMSKA EFIKASNOST ISPLATIVOST PRAVIČNOST
POVEZANOST
JEDNOSTAVNOST
PRINCIPI
KONZISTENTNOST
STABILNOST
TRANSPARENTNOST

5. Regulatorni principi

Isplativost - garantuje povraćaj svih regulisanih opravdanih troškova i omogućuje da energetska preduzeća posluju ekonomski pozitivno

Pravičnost ili nediskriminacija podrazumeva da svaki potrošač plati onoliko koliko je svojim ponašanjem u potrošnji izazvao troškova u sistemu. To podrazumeva da iste tarife važe za sve krajnje korisnije.

Ovaj princip treba da bude usklađen sa principom troškovne povezanosti 4

6. Regulatorni principi
Ekonomska efikasnost: podrazumeva dve stvari:
Produktivnu efikasnost koja podrazumeva proizvodnju dobara i usluga sa minimalnim troškovima uz zadovoljenje propisanih standarda kvaliteta
Alokativnu efikasnost koja podrazumeva stimulisanje racionalne potrošnje na kratak i dugi rok
Tarife moraju da šalju adekvatne ekonomske signale i prema energetskim subjektima - kako bi stimulisali efikasno poslovanje i investicije, tako i prema potrošačima kako bi stimulisali racionalno ponašanje u potrošnji. To podrazumeva da troškovi treba da budu alocirani na njihove nosioce 5

7. Regulatorni principi

Transparentnost: tarifni sistemi moraju da se donose kroz javnu proceduru, kako bi principi i kriterijumi na kojima počivaju bili dostupni svima
Stabilnost: tarifni sistemi ne smeju često da se menjaju kako bi se izbegla nesigurnost sa jedne strane, i sa druge strane stvorili uslovi da ekonomski signali počnu da deluju.

Jednostavnost: oni treba da teže da budu što jednostavniji i razumljiviji za primenu 6

8. Regulatorni principi

Povezanost: ovaj princip je izveden iz principa efikasnosti i uzročnosti. On podrazumeva da tarifa za krajnjeg potrošača treba da bude rezultat svih pojedinačnih troškova koji su nastali u prethodnom postupku.

Konzistentnost: tarifni sistemi moraju međusobno da budu usklađeni sa regulatornim procesima u svakoj zemlji.

Ostali principi:
Univerzalna usluga: svako mora da ima pravo pristupa i korišćenja el.energije
Socijalno ugroženi potrošači moraju da budu zaštićeni
Tarife treba da uvažavaju i potrebu zaštite čovekove sredine 7

9. Konflikti između principa (1)
Primeri:
Konflikt principa jednostavnosti i pravičnosti. Najprostiji način povraćaja troškova je uvođenje proste jednodelne tarife, ali ovakav pristup nesamo da je ekonomski neopravdan već dovodi i do prelivanja troškova između potrošača.

Efikasnost se maksimizira sa primenom marginalnih troškova kod formiranja cena, ali primena marginalnih troškova ne dovodi do povraćaja ukupnih troškova (pogotovu kod prenosne i distributivne mreže)

Striktna primena principa efikasnosti kod alokacije troškova može da bude u suprotnosti sa principom pravičnosti i nediskriminacije (Primer Remsy pravila gde je cena obrnuto inverzna elastičnosti tražnje) 8

10. Konfikti između principa (2)
Da bi se izbegli ovi konflikti između principa, neophodno je ustanoviti prioritete između njih kao i razumne argumente na osnovu kojih će se obeznediti njihovo dalje sprovođenje. Sve to može u velikoj meri da zavisi od konteksta regulacije koja je u primeni. 9

11. Regulatorni principi Praktična primena

Tarife moraju da budu u saglasnosti sa usvojenim regulatornim principima. U najmanju ruku, one moraju da obezbede:
Garantovani povraćaj ukupnih regulisanih troškova za svaku aktivnost
Da budu međusobno povezane
Da u meri u kojoj je to moguće podstiču efikasnost
Da šalju adekvatne ekonomske signale kako na kratak tako i na dugi rok
Da budu što je moguće jednostavnije i transparentne 10

12. Ostali zahtevi Primenjivost tarifnog sistema u praksi - zavisi od:
- tehničke opremljenosti mernih mesta
- zakonskih ograničenja
Složenost i razumljivost tarifnog sistema- zavisi od:
- namene i načina potrošnje električne energije
- dnevnih, mesečnih i sezonskih varijacija potrošnje
- dosledne primene osnovnih principa tarifiranja – veća jednostavnost = veća diskriminacija kupaca 12

13. Savet za pragmatičnu soluciju
Usvojiti tarife sa više raznovrsnih komponenata kako bi bilo moguće poslati nekoliko simutanih signala
Uvesti vremensku diferencijaciju tarifa pošto i troškovi sistema zavise od vremena primene.
Uvesti kratkoročne energetske signale što bliže realnom vremenu
Promovisati kako kratkoročnu, tako i dugoročnu efikasnost korišćenja sistema koja za rezultat treba da ima efikasne investicije koje treba da obezbede pouzdano snabdevanje korisnika.To se postiže uvođenjem fiksne i varijabilne komponente tarife (kapacitet –din/MW i energent-din/kWh) 11

14. Tarifne strukture 12

15. Šta je tarifna struktura
Tarifni sistemi, u zavisnosti od toga koliko tarifnih elemenata imaju, mogu biti monomni, binomni, trinomni ili polinomni.
Pored toga, svaki tarifni element može da dobije svoju vremensku, količinsku ili geografsku veličinu.
Kombinacija svega navedenog kao i broj i međusobna povezanost tarifnih sistema čini tarifnu strukturu

16. Šta su tarifni elementi?
Tarifni elementi su:
nosioci troškova, kao što su: energija, kapacitet (snaga) i usluge
merljive fizičke veličine u kojima je moguće izraziti vrednost nekog proizvoda
obračunske veličine tarifnog sistema u kojima se izražavaju učinci regulisanih energetskih subjekata i obračunavaju cene tih učinaka 16
АГЕНЦИЈА ЗА ЕНЕРГЕТИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

17. Koji su tarifni elementi?
Kod električne energije, tarifni elementi su: snaga, aktivna energija, reaktivna energija i merno mesto.
Kod prirodnog gasa: tarifni elementi su: kapacitet, energent i merno mesto.
Na kapacitet i snagu se alociraju fiksni troškovi
Na energent i energiju se alociraju varijabilni troškovi
Na merno mesto se alocira deo troškova javnog snabdevača koji neposredno zavise od broja potrošača (naplata, fakturisanje, zaključivanje ugovora i sl.) 17
АГЕНЦИЈА ЗА ЕНЕРГЕТИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

18. Dnevna kriva opterećenja
Source: REE
Institute of Technological Research, School of Engineering
Structure, Organization & Functioning of Electric Power Systems
Comillas University

19. Kriva trajanja opterećenja u MW
(Spanish system, 2008)

20. System Operation: Tražnja
Različiti segmenti tražnje, različite sezone, ...
Institute of Technological Research, School of Engineering
Structure, Organization & Functioning of Electric Power Systems
Comillas University

21. Tarifnim sistemom se određuju kriterijumi za raspodelu troškova
Na raspodelu utiče:
Struktura troškova
- priroda troška - fiksni i varijabilni
- nosioci troška - po naponskim nivoima
- troškovi specifične opreme i usluga
- troškovi sistemskih usluga i gubitaka
Struktura proizvodnih, prenosnih i distributivnih kapaciteta
Proizvodnja i potrošnja električne energije
- ukupna
- po vrstama proizvodnih kapaciteta
- po naponskim nivoima
- po kategorijama potrošnje
- unutar svake kategorije potrošnje 21

22. Integralne i mrežne tarife14

23. Postoji više tarifnih sistema

Postoje dva osnovna tipa tarifa
Tarife za pristup i korišćenje mreža (za kvalifikovane kupce)
Integralne tarife: koje koriste krajnji kupci, odnosno oni koji imaju pravo da se snabdevaju po regulisanim cenama.
Mrežne tarife moraju da budu sastavni deo integralne tarife 15

24. Tipične komponente integralnih & mrežnih tarifa

Energija

Kapacitet (snaga) odnosno naknada za dugoročno pravo za garantovano snabdevanje

Troškovi sistemskih (pomoćnih) usluga

Troškovi gubitaka u mreži

Troškovi korišćenja prenosne i distributivne mreže
INTEGRALNA
TARIFA

Regulatorni troškovi (primer):
(za tarifne
 Institucionalni (Market Operator, System Operator,
MREŽNA
kupce)
Regulatorna komisija)
TARIFA
 Podsticaji za obnovljive izvore
(samo za
kvalifikovane
 Podsticaji za korišćenje domaćih energenata, nuklear moratorium,
Compenzacije za ostrvske teritorije
Stranded costs: competition transition charges
Troškovi prodaje
kupce)
(pripada obema grupa tarifa) 16

25. Struktura ukupnih troškova
Primer (Španija u 2000):
Struktura ukupnih troškova
Items
Učešće ukupnih
troškova %
Proizvodnja i povezani troškovi 62
Redovna proizvodnja i uvoz 40
Proizvodnja pod posebnim uslovima 14
Zakup kapaciteta
6.5
Sistemske i pomoćne usluge
1.5
Prenos
4.5
Distribucija
20.5
Prodaja 2
Regulisani troškovi I
6.5
System Operator, Market Operator, CNE
0.2
Stranded costs (CTCs)
3.5
Incentives to indigenous coal 2
Subsidies to extra-peninsular system 1
Regulisani troškovi II:
Nuclear moratorium
3.5
Nuclear fuel cycle 1
Other
0.15
Ukupno
100

26. Struktura troškova u Srbiji

27. Konceptualni model utvrđivanja tarifa
Osnovne procedure
Korak 1. Utvrditi karakteristične kategorije i grupe kupaca i specificirati tarifne elemente
Korak 2. utvrditi pripadajuće troškove
razdvojiti troškove za svaku vremensku zonu definisanu tarifnim sistemom
utvrditi troškove koji su vezani za potrošače (prodaja)
utvrditi troškove koji pripadaju mreži
moguće je odrediti i procenat ukupne tarife koji se odnosi na regulatorne naknade
Korak 3. Izvesti svaku pojedinačnu tarifu agregacijom 19

28. Korak 1. Specifikacija tarifnih struktura i karakterističnih grupa kupaca
A. Utvrditi tarifne strukture
po naponskim nivoima
vremenskim zonama (sezone/ doba dana)
po kategorijama i grupama troškova (fiksni, varijabilni)
potrošačkim tipovima – kategorujama kupaca
nameni korišćenja (npr. javna rasveta)
B. Utvrditi ili proceniti ukupni profil korišćenja snage za svakog od njih
vremenskoj zoni
grupi kupaca
naponskim nivoima 20

29. Primer tarifne strukture
Zima
Leto
Vršna
Srednja
Van vršna
Vršna
Srednja
Van vršna
€/kW 1
€/kWh
€/customer
€/kW
€/kW LV 2
€/kWh
€/kWh
<1kV
€/customer
€/customer
€/kW
€/kW
€/kW 3
€/kWh
€/kWh
€/kWh
€/customer
€/customer
€/customer
€/kW
€/kW
€/kW 4
€/kWh
€/kWh
€/kWh MV
€/customer
€/customer
€/custom
>1kV y
€/kW
€/kW
€/kW
€/kW
€/kW
€/kW
<35kV 5
€/kWh
€/kWh
€/kWh
€/kWh
€/kWh
€/kWh
€/customer
€/customer
€/customer
€/customer
€/customer
€/customer HV
€/kW
€/kW
€/kW
€/kW
€/kW
€/kW 6
€/kWh
€/kWh
€/kWh
€/kWh
€/kWh
€/kWh
>35kV y
<220kV
€/customer
€/customer
€/customer
€/customer
€/customer
€/customer
VHV
€/kW
€/kW
€/kW
€/kW
€/kW
€/kW 7
€/kWh
€/kWh
€/kWh
€/kWh
€/kWh
€/kWh
€/customer
€/customer
€/customer
€/customer
€/customer
€/customer
>220kV 13

30. Tарифни ставови – постојећи и нови тарифни систем
Категорија потрошача
Тарифни ставови
Јединица мере
Постојећи ТС
Нови ТС
Сви потрошачи
Накнада за мерно место
din/mesecu *
Потрошачи са мерењем снаге
Обрачунска снага
din/kW
(потрошачи са мерном групом)
Прекомерна снага
Високи напон 110 kV
Активна енергија
Средњи напон 35, 20 и 10 kV
-виши дневни тарифни став
din/kWh
Ниски напон 0,4 kV
-нижи дневни тарифни став
Реактивна енергија
din/kvarh
Прекомерна реактивна енергија
Потрошачи без мерења снаге
(мери се само активна енергија)
Фиксна месечна накнада 2,16kW
Широка потрошња
-домаћинства
-остали (комерцијала)
зелена зона
плава зона
црвена зона
Јавно осветљење

31. Vremenske zone
Vremenske zone omogućavaju uvođenje tarifa koje su konzistentne sa periodima korišćenja
Uvođenje vremenskih zona mora vodi računa o mogućnostima mernih uređaja
Vremenske zone služe da pošalju ekonomske signale potrošačima o tome koliko košta el.energija zavisno od vremena korišćenja. 22

32. Alokacija proizvodnih troškova
Ove tarifne komponente treba da obezbede naplatu određenih proizvodnih aktivnosti
Pristup koji se za te namene najčešće koristi je zasnovan na kratkoročnim marginalnim troškovima iskazanim po proizvodnoj jedinici u €/kWh i ti troškovi su najčešće vezani za troškove goriva
Conveys useful & efficient economic signals Easier to determine than long-term signals
(Depending on the adopted approach, if any, to promote security of supply) Also add a capacity charge in €/kW
(Depending on the regulation) Add a tariff component in the access tariff to meet additional commitments of cost recovery, such as stranded generation costs
U obzir se uzimaju i investicioni troškovi koji se uglavnom pripisuju tarifnom elementu kapacitet (snaga) i izražavaju kao €/kW 25

33. Alokacija proizvodnih troškova

Standardna shema troškova:
KATEGORIJE
PROIZVODNIH TROŠKOVA
TARIFE ZA ENERGIJU
€/kWh
Varijabikni
troškovi
Fiksni troškovi
TARIFE ZA SNAGU €/kW
Drugi troškovi
RAMSEY ILI NEKI DRUGI KRITERIJ 26

34. ALOKACIJA PROIZVODNIH TROŠKOVA U USLOVIMA POSTOJANJA TRIŠTA
Ovi troškovi bazirani na SRMC se po pravilu dodeljuju tarifi za energiju €/kWh. Pri tome, potrebno je tu cenu raspodeliti na vremenske zone ukoliko je to predviđeno
U ovom slučaju fiksni troškovi se retko pridodaju tarifi za kapacitet €/kW (slučaj LOLP)
Dodatni troškovi (koji nastaju posebnom odlukom regulatora
– npr. stranded costs - posebno se iskazuju 27

35. Alokacija troškova mreže29

36. Raspodela troškova mreže i drugih regulisanih troškova

Mrežne tarife se odnose na prenosnu i distributivnu mrežu

One u sebi sadrže troškove vezane za korišćenje mreže kao i neke druge pre svega regulatorne troškove koji su nerazdvojivi od ovih

Tarife treba da obezbede povraćaj svih regulisanih troškova koji mogu da se alociraju na određene naponske nivoe

One treba da budu podeljene po naponskim nivoima, kategorijama i grupama kupaca, vremenu korišćenja a u pojedinim slučajevima i po geografskim područjima. 30

37. Posmatrani troškovi

Treba identifikovati sve troškove koji su predmet regulacije i koji ulaze u ukupne troškove korišćenja mreže:
Ukupni troškovi prenosa
Ukupni troškovi distribucije
Neki neizbežni troškovi prodaje (npr. merenje)
Troškovi institucija (OS, MO, Regulator)
Od zemlje do zemlje u ove troškove mogu biti uključeni i neki drugi kao što su stranded costs, ali troškovi podsticaja obnovljivim izvorima i sl. 31

38. Mrežni troškovi

Kod utvrđivanja ovih troškova prethodno se treba odrediti prema troškovima priključka na mrežu (plitak ili duboki pristup)
U tom smislu je potrebno standardizovati troškove priključka
Ovi troškovi su po pravilu fiksni troškovi i treba ih alocirati na snagu
U određenim slučajevima ovi troškovi mogu se razlikovati i po dužini korišćenja mreže
Po pravilu su realocirani po naponskim nivoima i vremenu korišćenja 32

39. Postupak Raspodele zajedničkih mrežnih troškova
Alocirati mrežne troškove po naponskim nivoima
Za svaki naponski nivo:
Razdvojiti mrežne troškove na fiksne (snaga) i varijabilne (energija) koristeći princip troškovne uzročnosti kao i alocirati i razdvojiti odgovornost za investicije u mrežu
Raspodeliti ovako razdvojene troškove na vremenske zone
Izračunati jedinične tarife za energiju i snagu po svakom naponskom nivou i vremenu korišćenja
Uraditi to isto za svaku kategoriju i grupu kupaca (korisnika sistema) 34

40. Alokacija drugih regulisanih troškova
Drugi troškovi

Troškovi prodaje (trgovine)
Preporuka: ovi troškovi se alociraju prema broju potrošača po naponskim nivoima
 Troškovi institucija (SO, MO, Regulator)
 Preporuka: % na finalnu tarifu
 Ramsey pravilo može da posluži kao interesantna optcija
 Pri tome treba imati u vidu da to zahteva neke grube procena o elastičnosti tražnje pojedinih grupa kupaca 35

41. Određivanje tarife
za krajnje kupce 36

42. Izračunavanje krajnjih tarifa
A. Troškovi po jedinici za svaku krupu kupaca se dobijaju sabiranjem pojedinačnih komponenti fiksnih i varijabilnih troškova separatno za svaku vremensku zonu.
 Troškovi mreže
 Energija
 Kapacitet
 Proizvodni troškovi
 Energija
 Kapacitet
 Troškovi prodaje
 Ostali troškovi 37

43. Izračunavanje krajnjih tarifa
B. Neophodno je prilagoditi jedinične troškove za svaku kategoriju kupaca prema tarifnim strukturama
Kada god to dovodi do pojednostavljenja tarifnih struktura, treba koristiti proseke ili agregatne veličine
Kada je to svrsishodno, poželjno je proširiti tarifne strukture korišćenjem pojedinačnih faktora iskorišćenja kako bi se izbeglo unakrsno subvencionisanje između pojedinih grupa kupaca 38