Statistika blagostanja/životnog standarda

Statistika blagostanja/životnog standarda
1 1

Statistika blagostanja/životnog standarda Sadržaj predavanja
Merenje blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda Linija siromaštva Indikatori siromaštva Nejednakost dohotka i potrošnje

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda
Životni standard predstavlja materijalno blagostanje pojedinca nematerijalno obrazovanje, zdravstvena zaštita, zapošljavanje, društvena uključenosti, bezbednost, kultura, državna administracija, organizacija javnih službi, izgrađenost infrastrukture, sistem komunikacija, mediji, sloboda govora i političkog udruživanja, slobodno vreme u kojima ljudi žive i rade 3 3

Kako meriti prosečan životni standard stanovništva? Četiri osnovna indikatora: Bruto domaći proizvod (BDP) Neto nacionalni proizvod (NNP) Lični dohodak Lični raspoloživi dohodak 4 4

Bruto domaći proizvod (BDP) BDP predstavlja ukupnu vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u datoj godini Obuhvata ličnu potrošnju, investicionu potrošnju i potrošnju države kao i razliku izvoza i uvoza Lična potrošnja omogućava direktne koristi pojedincima ili domaćinstvima u tekućem periodu Investicije doprinose rastu proizvodnje u budućnosti – utiču i na potencijalni rast potrošnje u budućnosti 5 5

Izdaci za državu se mogu tretirati delom kao potrošnja a delom kao investicije Smatra da je bruto domaći proizvod najsveobuhvatnija mera tekućeg ili budućeg blagostanja pojedinaca jedne zemlje

Neto nacionalni proizvod (NNP) NNP ne sadrži amortizaciju Bolja aproksimacija godišnjeg nacionalnog autputa nego BDP Amortizaciju je teško meriti, pa se BDP češće koristi nego NNP kao mera životnog standarda 7 7

Lični dohodak (LD) Meri proporciju nacionalnog dohotka koja se isplaćuje pojedincima/domaćinstvima u raznim formama dohotka Nije najčistija mera jer obuhvata i poreze koje pojedinci/domaćinstva plaćaju državi 8 8

Lični raspoloživi dohodak (LRD)
Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Lični raspoloživi dohodak (LRD) Bolja mera tekuće potrošnje je lični raspoloživi dohodak LRD je LD umanjen za porez na dohodak i ostale poreze koje pojedinci plaćaju državi 9

Ukupne vs per capita vrednosti Ukupne vrednosti (BDP, NNP, LD, LRD) nam služe za izračunavanje prosečnih vrednosti po stanovniku (per capita) Ukupnu vrednost npr. BDP delimo sa ukupnim brojem stanovnika da bi dobili blagostanje prosečnog stanovnika Primer: Dve zemlje imaju isti ukupan lični dohodak Zemlja A ima 2 puta više stanovnika od zemlje B Prosečan stanovnik zemlje B je duplo bogatiji od prosečnog stanovnika zemlje A 10 10

Pojedinac ili domaćinstvo-jedinica posmatranja Per capita koncept – pojedinac, jedinica za koju se izračunava veličina blagostanja Često se kao osnovna jedinica koristi domaćinstvo, jer se podrazumeva da domaćinstvo zajednički troši sredstva koja pojedini članovi zarađuju Nedostatak – prosečno blagostanje po domaćinstvu ne uzima u obzir broj članova domaćinstva Zbog toga se agregat blagostanja koriguje za veličinu i strukturu domaćinstava kako bi se dobila preciznija mera blagostanja (ekvivalentni dohodak ili dohodak po potrošačkoj jedinici) 11 11

Realni BDP per capita Realni BDP po stanovniku najčešće se koristi za merenje životnog standarda, posebno za međunarodna poređenja Ako realni BDP raste, znači da postoji velika verovatnoća: da će više dobara i usluga biti na raspolaganju stanovništvu za potrošnju da će stanovništvo biti u boljoj poziciji da ih kupi 12 12

Nedostaci BDP-a per capita kao indikatora životnog standarda BDP obuhvata samo tržišne transakcije - naturalna proizvodnja nije obuhvaćena Siva ili neformalna ekonomija nije obuhvaćena budući da BDP obuhvata samo registrovane transakcije Siva ekonomija u Srbiji u iznosila 30.1% (FREN, 2012) 13 13

Veličina i kretanje sive ekonomije u Srbiji i ostalim tranzicionim zemljama u % BDP-a Country 2001 2005 2006 2007 2008 2009 2010 prosek Bulgaria 36,2 34,2 33,5 33,0 32,6 32,9 32,3 33,9 Czech Republic 18,4 17,0 16.4 16,1 15.6 15.9 15,2 16,8 Estonia 32,0 30,6 29,9 29,4 29,2 29,6 30,4 Hungary 24,3 23,0 22.6 22.4 22,0 22.1 Latvia 30,0 28,6 27,8 27,3 26,9 27,2 26.6 28,2 Lithuania 31,4 30,7 29,8 29,7 29,3 31,0 Poland 27,5 26,7 26,3 26,1 25,8 25,9 25,6 26,5 Romania 33,4 31,8 30,5 30,2 29,5 31,3 Serbia 33,2 31,6 31,2 30,1 Slovak Republic 18,8 17,7 17,2 16,6 16,3 16,9 16,2 17,5 Slovenia 26,6 25,7 25,3 24,8 24,6 24,1 25,4 Godišnji prosek za 11 zemalja 28,5 27,1 26,0 25,5 Izvor:USAID I FREN (2013) Siva ekonomija u Srbiji: Novi nalazi i preporuke za reforme 14

Size of the shadow economy (in % of GDP)
Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Veličina i kretanje sive ekonomije u Srbiji i Rumuniji u periodu , u % od BDP-a Size of the shadow economy (in % of GDP) Izvor:USAID I FREN (2013) Siva ekonomija u Srbiji: Novi nalazi i preporuke za reforme 15

Neplaćeni rad članova domaćinstva nije obuhvaćen BDP-om Više se bave žene nego muškarci Žene se bave poslovima vezanim za održavanje kuće, čuvanje dece i starih Muškarci uglavnom se bave poslovima vezanim za popravke kuće/stana i opreme u domaćinstvu

Ne uzima u obzir raspodelu dohotka Rast BDP ne mora da znači rast životnog standarda ukoliko je praćen rastom nejednakosti U Srbiji, u periodu rast potrošnje stanovništva bio je takav da su najveće koristi od rasta potrošnje imali najsiromašniji slojevi stanovništva, pad siromaštva i rast životnog standarda

BDP ne uzima u potpunosti u obzir promene u kvalitetu života koje se odnose na: očuvanje životne sredine (čist vazduh, čista voda i sl.) probleme u saobraćaju i nivo buke očekivano trajanje života količinu slobodnog vremena i sl. BDP ne izražava u potpunosti promene u kvalitetu dobara koje su uključene u obračun ovog agregata Vrše se neka prilagođavanja koja imaju za cilj da uključe bolji kvalitet kola, kompjutera i drugih trajnih potrošnih dobara koja brzo zastarevaju

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda
Prema podacima OECD-a od do godine prosečni realni BDP porastao u: Luksemburgu 3 puta Irskoj 3,9 puta Koreji 10 puta Švajcarskoj 1,4 puta Novom Zelandu i Meksiku 1,6 puta

Prema podacima OECD-a u periodu Najveći rast BDP-a i životnog standarda ostvaren je u: Slovačkoj Republici (53%) Poljskoj (41%) Estoniji (45%) Najmanji rast BDP-a i životnog standarda ostvaren je u: Danskoj i Portugalu (1%) pad ostvaren je jedino u Italiji (4%)

Indeks humanog razvoja (Human Development Index) Definisan je od strane UN i objavljuje se svake godine za 177 zemalja sveta Osnovna svrha je širi obuhvat životnog standarda u odnosu na BDP ili lični dohodak per capita Objedinjuje ekonomski i socijalni aspekt razvoja jednog društva 21 21

IHR je kompozitni indeks koji se formira na osnovu tri dimenzije humanog razvoja: Dug i zdrav život - meri se očekivanom dužinom života novorođenih (indeks zdravlja) Pristup znanju - meri se prosečnim godinama školovanja i očekivanom dužinom školovanja (indeks obrazovanja) Pristojan životni standard - meri se bruto nacionalnim dohotkom per capita izražen u jedinicama iste kupovne snage (indeks dohotka) 22

Vrednost indeksa se nalazi u intervalu od 0 do 1 Veće vrednosti indeksa veći napredak IHR je geometrijska sredina normalizovanih indeksa koji mere napredak u svakoj od navedenih oblasti, pa IHR meri prosečan napredak u sve tri oblasti Ne postoji jedinstven put ka uspešnom humanom razvoju Humani razvoj zavisi od specifičnosti istorijskih, političkih, kao i institucionalnih uslova svake zemlje 23 23

Za indeks obrazovanja koriste se podaci o: prosečnim godinama školovanja očekivanim godinama školovanja očekivane godine školovanja se definišu kao broj godina koje će dete školskog uzrasta provesti na školovanju pod pretpostavkom da se sadašnje stopa upisa po starosti ne menjaju tokom detetovog života 24 24

Kao indikator životnog standarda koristi se bruto nacionalni dohodak (BND) per capita Zemlje koje primaju velike doznake iz inostranstva ili veliku humanitarnu pomoć imaju veći BND od BDP Velike razlike između BDP-a i BND-a: Luksemburg i Irska IHR se definiše kao geometrijska sredina indeksa zdravlja, indeksa obrazovanja i indeksa dohotka 25 25

26 26 26

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Vrednosti indikatora za Kinu i maksimalne i minimalne vrednosti Oblast Primer Kine Dostignut maksimum Minimum Očekivano trajanje života 3,5 83,2 20 (Japan, 2010) Prosečne godine školovanja 7,5 13,2 (SAD, 2000) Očekivane godine školovanja 11,4 20,6 (Australija, 2002) Kombinovan indeks obrazovanja 0,951 (Novi Zeland, 2010) BND per capita, US$ iste kupovne snage 7.263 108,211 163 (Ujedinjeni Arapski Emirati, 1980) (Zimbabve,2008) Izvor: UNDP, Human Development Report, 2010. 27

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Postupak izračunavanja IHR Indeks očekivanog trajanja života živorođenih Indeks prosečnih godina školovanja Indeks očekivanih godina školovanja Indeks obrazovanja Indeks dohotka IHR 28

2010. (UNDP, 2010) uvedena su tri nova indeksa koja se odnose na multidimenzionalnu nejednakost, polne razlike i ekstremnu deprivaciju: IHR prilagođen za nejednakost raspodele Indeks nejednakosti polova Multidimenzionalni indeks siromaštva 29

IHR prilagođen za nejednakost raspodele Mera prosečnog humanog razvoja ljudi u društvu koja uključuje nejednakost u oblasti zdravlja, obrazovanja i dohotka Pod pretpostavkom potpune jednakosti, IHR i IHR prilagođen za nejednakost raspodele će biti jednaki IHR koji uključuje nejednakost predstavlja stvarni nivo humanog razvoja, a “običan” IHR predstavlja potencijalni nivo humanog razvoja koji se može dostići ukoliko ne postoji nejednakost 30

Gubici u humanom razvoju zbog nejednakosti raspodele se kreću od 1% kod obrazovanja (Češka Republika) do 68% kod dohotka (Namibija) Najveći gubici su kod zemalja s niskim vrednostima IHR-a (UNDP, 2010)

Indeks nejednakosti polova
Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Indeks nejednakosti polova Predstavlja gubitak u humanom razvoju zbog nejednakosti između muškaraca i žena u reproduktivnom zdravlju, osnaživanju i tržištu rada Indeks nejednakosti polova = 0 u slučaju potpune jednakosti Indeks nejednakosti polova = 1 u slučaju najlošijeg položaja žena u odnosu na muškarce u sve tri dimenzije humanog razvoja Gubici u napretku u humanom razvoju kao posledica nejednakosti polova kreću se od 17% do 85% 32

Multidimenzionalni indeks siromaštva Meri višestruku deprivaciju koju lica mogu imati u oblasti zdravlja, obrazovanja i uslova života Predstavlja udeo lica koja su multidimenzionalno siromašna (ponderisan sa intenzitetom deprivacije sa kojim se suočavaju) u ukupnom stanovništvu Jedna trećina stanovništva u 104 zemlje u razvoju se suočava sa multidimenzionalnim siromaštvom 33

Od do prosečan IHR je porastao sa 0,48 na 0,68 (UNDP, 2010) Indikatori zdravlja i obrazovanja su poboljšani za oko četvrtinu, dohodak per capita je porastao dva puta Zemlje sa najvećim rastom IHR-a, 1970−2010. su: Oman, Kina, Nepal, Indonezija, Saudijska Arabija Zemlje sa najmanjim rastom: Kongo, Zambija i Zimbabve Jedino se Indonezija nalazi među prvih deset zemalja i po napretku koji je ostvarila u oblasti dohotka i po napretku koji je ostvarila u drugim oblastima (zdravlje i obrazovanje) 34

Indikatori u oblasti zdravlja: Najmanje jedan član domaćinstva je neuhranjen Jedno ili više dece je umrlo Indikatori u oblasti obazovanja: Nijedan član domaćinstva nije bio na školovanju najmanje 5 godina Najmanje jedno dete školskog uzrasta ne ide u školu U oblasti uslova života: Nema struje, Nema pristum čistoj vodi za piće, Nema pristup adekvatnim sanitarnim uslovima, Koristi prljavu energiju za kuvanje (drva i sl.) Nema kola, kamion ili slično motorno vozilo Ima najviše jedno od sledećih trajsnih dobara: bicikl, motocikl, radio, frižider, telefon ili televizor

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Indikatori IHR-a za Srbiju u godini u poređenju sa odabranim zemljama i regionom 40 Izvor: Preuzeto sa

Od do godine Srbija je ostvarila napredak u humanom razvoju od 2% IHR rastao prosečno godišnje oko 0,5% U godini IHR od 0,735 bio iznad prosečne vrednosti za zemlje Evrope i Centralne Azije (0,717) i svetskog proseka (0,624) Srbija je bolje rangirana prema nedohodovnom IHR (zdravstvo, obrazovanje) nego prema indeksu dohotka Postoji još prostora za napredovanje, pre svega kroz značajna ulaganja u obrazovanje

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Trend u kretanju komponenti kompozitnog IHR-a za Srbiju, 2005−2010. 42

„Stvarni“ IHR za Srbiju koji uključuje nejednakost u oblasti zdravstva, obrazovanja i dohotka je manji od „maksimalnog“ IHR-a i iznosi 0,656 Procenjeni gubici u humanom razvoju zbog postojanja nejednakosti iznose 11% Indeks nejednakosti polova za Srbiju nije izračunat za kao poslednju godinu za koju je računat za sve zemlje, zbog nedostatka podataka Procenat stanovništva koje je u riziku od multidimenzionalnog siromaštva u Srbiji iznosio je u proseku 3,6% u periodu 2000−2008.

Prvi put u poslednjih 150 godina, autput tri vodeće zemlje u razvoju, Brazila, Kine i Indije je jednak zbiru autputa dugogodišnjih industrijskih lidera “razvijenog severa”- Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i SAD-a 1950. Brazil, Kina i Indija su činile svega 10% svetske ekonomije, za razliku od pomenutih razvijenih zemalja čiji je autput činio polovinu svetskog autputa Projekcije su da do 2050, Brazil, Kina i Indija će proizvoditi 40% svetskog autputa Izvor: The Rise of the South: Human Progress in a Diverse World, Human Dvelopment Report 2013

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Učešće globalnog autputa (%)

Izvor: The Rise of the South: Human Progress in a Diverse World, Human Dvelopment Report 2013

Zemlje koje su iznad linije od 45° imale su veći IHR u 2012, nego Plavi i sivi kružići predstavljaju zemlje sa značajno većim rastom IHR u periodu , nego što je to bilo predviđeno Više od 40 zemalja “nerazvijenog juga” je imalo veći rast IHR od 1990, nego što je to bilo predviđeno Izvor: The Rise of the South: Human Progress in a Diverse World, Human Development Report 2013

Ključnu ulogu u IHR ima jednakost U poslednje dve decenije je bilo mnogo veće smanjenje nejednakosti u oblasti obrazovanja i zdravlja nego u oblasti dohotka Srednja klasa “nerazvijenog juga” raste veoma brzo i u pogledu broja ljudi, njihovih očekivanja, kao i dohotka Izvor: The Rise of the South: Human Progress in a Diverse World, Human Dvelopment Report 2013

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Stanovništvo srednje klase (u milrd) Napomena:Srednja klasa uključuje ljude koji zarađuju ili troše $10-$100 po danu (u $ iste kupovne snage iz 2005) Izvor: Brookings Institution 2012.

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva
Dohodak i potrošnja U visokorazvijenim zemljama i u većem delu Latinske Amerike životni standard i siromaštvo se procenjuju na osnovu dohotka Ankete u većem delu Azije (posebno u Indiji i Indoneziji) uglavnom prikupljaju detaljne podatke o potrošnji domaćinstva Odluka o tome da li treba koristiti dohodak ili potrošnju za merenje životnog standarda zavisi od teorijskih i praktičnih razloga 50

Dohodak i potrošnja su dva različita koncepta Oba agregata (dohodak i potrošnja) predstavljaju aproksimaciju korisnosti Indirektna funkcija „korisnosti“ izražava blagostanje u jedinicama dohotka (pozitivna) i cena (negativna) realni dohodak ili potrošnja Da li koristiti dohodak ili potrošnju kao meru životnog standarda zavisi i od dužine vremenskog perioda u kome se meri životni standard 51

U ekstremnom slučaju, ako je vremenski horizont za merenje životnog standarda npr. životni vek pojedinca − prosečan nivo potrošnje (uključujući poklone) mora biti jednak prosečnom nivou dohotka (uključujući nasledstvo) izbor između potrošnje i dohotka nema značaja Referentni period za merenje životnog standarda najčešće nije tako dug već je obično godina dana 52

Dohodak domaćinstva obuhvata: Zarade Dohodak od samozaposlenosti (uključujući poljoprivredu) Doznake iz inostranstva Socijalne transfere (penzije, dečji dodatak, materijalno obezbeđenje porodice i dr.) Dohodak od kapitala (renta, dividenda, kamata i sl.) Ostale dohotke Dohodak u naturi Primljene poklone

Potrošnja domaćinstva obuhvata: Izdatke za kupljene proizvode i usluge, Sopstvenu proizvodnju i Primljene poklone Oni se mogu klasifikovati u dve grupe: vrednost izdataka za hranu vrednost ostalih tekućih izdataka

Hrana i bezalkoholna pića Alkoholna pića i duvan Odeća i obuća
Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Komponente potrošnje prema COICOP klasifikaciji su sledeće grupe izdataka: Hrana i bezalkoholna pića Alkoholna pića i duvan Odeća i obuća Stanovanje Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana Zdravstvo Prevoz Komunikacija Rekreacija i kultura Obrazovanje Hrana i piće u restoranima, kafićima i smeštaj u hotelima Ostala dobra i usluge 55

Prednosti i nedostaci dohotka Prednosti dohotka: Dohodak obuhvata ograničen broj komponenti, znatno manji u odnosu na komponente potrošnje ankete o dohotku su nekoliko puta jeftinije u odnosu na ankete o potrošnji Dohodak omogućuje da lica slobodno donose odluku o tome koliko će trošiti lice s visokim dohotkom može odlučiti da malo troši 56

Nedostaci dohotka: Dohodak može biti potcenjen zbog slučajnog neprijavljivanja pojedinih komponenti dohotka u anketi namernog prikrivanja dohotka od sive ekonomije neregistrovanih doznaka iz inostranstva u zemljama s velikim obimom sive ekonomije dohodak ne bi predstavljao adekvatniju meru blagostanja u odnosu na potrošnju procene siromaštva bazirane na potrošnji obično su niže u odnosu na procene siromaštva baziranih na dohotku

U Srbiji je godine bilo 10,6% siromašnih prema potrošnji, a čak 18,3% siromašnih prema dohotku U SAD-u je godine bilo 9,2% siromašnih prema potrošnji, a 11,6% prema dohotku Jermeniji godine, procenat siromašnih prema potrošnji je iznosio 34,1%, a prema dohotku 38,2% 58

Dohodak je podložan kratkoročnim fluktuacijama tokom godine sezonske fluktuacije u poljoprivrednim domaćinstvima, „iznenadni događaji“ kao što je gubitak posla, bolest, povremeni rad i sl. Potrošnja bolje odražava „stalan“ dohodak Friedman-ova hipoteza permanentnog dohotka (1957) dohodak sastoji od dva dela: permanentnog dohotka koji predstavlja normalni tok sredstava ka domaćinstvu tranzitornog dohotka koji je podložan slučajnim fluktuacijama tokom vremena 59

Domaćinstva zasnivaju svoje odluke o potrošnji na osnovu stalnog dohotka Tekući dohodak može biti veći ili manji od stalnog dohotka Domaćinstva s niskim dohotkom veoma često su suočena s povremenim smanjenjem tekućeg dohotka koriste štednju, pozajmice, kredite od banke da bi održala prethodni nivo potrošnje i uobičajeni životni standard Nivo potrošnje koji je finansiran kreditom, pozajmicom i sl. nije održiv na dug rok (dug se mora vratiti) − mnogi istraživači ipak prednost daju dohotku 60

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Kretanje dohotka i potrošnje u vremenu 61

Neke delove dohotka je teže meriti dohodak od samozaposlenosti (u oblasti poljoprivrede ali i van nje) dohodak od poljoprivredne proizvodnje za sopstvene potrebe Veoma je teško razgraničiti poslovne transakcije od transakcija potrošnje domaćinstva Znatan deo dohotka od samozaposlenosti vezuje se za sivu ekonomiju, koji se nerado iskazuje u anketi Referentni (izveštajni) period u anketi ne mora da obuhvati „prosečan“ dohodak domaćinstva 62

Prednosti i nedostaci potrošnje Prednosti potrošnje: Potrošnja prikazuje tekući životni standard, korisnost direktno zavisi od potrošnje, a ne od dohotka per se Potrošnja je manje podložna kratkoročnim, sezonskim fluktuacijama u odnosu na dohodak i prikazuje dugoročno prosečno blagostanje domaćinstva Potrošnja obuhvata i imputiranu rentu za stan/kuću u kome žive vlasnici i imputiranu vrednost usluga korišćenjem trajnih potrošnih dobara

Nedostaci potrošnje: Domaćinstva mogu da ne budu u poziciji da izravnaju potrošnju Izbor domaćinstva koliko će trošiti može nas navesti na pogrešan zaključak bogato lice može malo trošiti, što bi nas navelo na zaključak da je lice siromašno po potrošnji, iako to nije slučaj po dohotku

Neki izdaci su povremeni pa je zato potrebno koristiti različite referentne periode za različite komponente potrošnje referentni period za izdatke za obuću i odeću je znatno duži (npr. tri meseca) u odnosu na referentni period za izdatke za hranu (npr. sedam dana)

Prednosti jednog agregata su najčešće nedostaci drugog agregata i obrnuto Korišćenje oba agregata može biti korisno kod formulisanja specifičnih politika Potrošnja ima prednost nad dohotkom u zemljama niskog i srednjeg nivoa razvoja, u kojima je veći obim sive ekonomije i dohotka od samozaposlenosti 66

Izvori podataka Osnovni izvor podataka o potrošnji domaćinstva su ankete u kojima se prikupljaju podaci o kupljenim ili utrošenim proizvodima (uključujući i dobijene poklone) Merenje potrošnje je osnovni cilj Ankete o životnom standardu − AŽS (LSMS-Living Standards Measurement Survey) Uvedena od strane Svetske banke kako bi se što bolje procenio životni standard i siromaštvo u svetu

AŽS pored standardnog modula koji se odnosi na potrošnju domaćinstva sadrži veoma detaljne module koji se odnose na: Demografiju i migracije Radni status Zdravstvo Obrazovanje Stanovanje i trajna potrošna dobra Socijalne programe Poljoprivredu Moguće je meriti efekte specifičnih politika, kao i nematerijalne aspekte siromaštva (zdravlje, obrazovanje i sl.)

Anketa o potrošnji domaćinstava (APD) koju sprovodi RZS se koristi za procenu siromaštva u Srbiji Osnovni izvor podataka o dohotku domaćinstva je Anketa o dohotku i uslovima života (SILC − Survey of Income and Living Conditions) koju koriste zemlje članice EU i zemlje kandidati za članstvo

Siromaštvo je po prvi put procenjeno na osnovu potrošnje domaćinstva po međunarodno uporedivoj metodologiji na osnovu podataka AŽS Srbije Pretpostavlja se da je ona bolje evidentirana u anketama nego dohodak zbog značaja neformalnog sektora u Srbiji i neregistrovanih doznaka iz inostranstva Manje je podložna kratkoročnim fluktuacijama 70

AŽS sprovedena je još dva puta i 2007. U međuvremenu kvalitet podataka APD značajno je poboljšan, od godine procene siromaštva se baziraju na APD Srbija je počela da prati kretanje indikatora finansijskog siromaštva tzv. EU Liken indikatori Ove indikatore izračunavaju sve zemlje Evropske unije i kandidati za članstvo u EU Zasnivaju se na dohotku domaćinstva

Prva Anketa o dohotku i uslovima života u Srbiji sprovedeno je 2013. To će biti standardno istraživanje za procenu finansijsog siromaštva Na osnovu dohotka domaćinstva Po metodologiji koja je uporediva sa standardima EU 72

Potrošačke jedinice Jedan od načina alokacije ukupne potrošnje domaćinstva na njegove članove jeste deljenje potrošnje domaćinstva s brojem članova domaćinstva Tako se dobija potrošnja per capita Ovaj način podrazumeva da svim članovima domaćinstva pripada jednak deo resursa (potrošnje) tog domaćinstva 73

Dve važne činjenice koje se zanemaruju prilikom podele iste količine potrošnje svim članovima domaćinstva su: Razlika u potrošnji odraslih i dece Ekonomija obima, odnosno činjenica da se neki izdaci dele među članovima domaćinstva, npr. izdaci za: stanovanje, korišćenje automobila, dnevnu štampu i sl. Četvoročlano domaćinstvo koje troši dinara mesečno je bogatije nego jednočlano domaćinstvo koje troši dinara mesečno 74

Ekonomija obima može se aproksimirati prilagođavanjem veličine domaćinstva varijabli koja predstavlja jedinice jednake potrošnje Domaćinstvo koje ima 3,5 potrošačke jedinice treba da troši 3,5 puta više u odnosu na odraslog pojedinca da bi bilo na istom nivou blagostanja kao odrastao pojedinac Pored veličine domaćinstva, pol i starost članova domaćinstva takođe utiču na potrebnu veličinu potrošnje domaćinstva 75

Potrošačke jedinice mogu odražavati samo veličinu domaćinstva zavise od jednog parametra  Potrošnja domaćinstva po potrošačkoj jedinici POTpj POT − potrošnja domaćinstva; n − broj članova domaćinstva; i  − parametar 76

Specijalni slučaj kada je =1 predstavlja potrošnju per capita OECD koristi vrednost =0,7 Za tipičnu veličinu domaćinstva u zemljama Istočne Evrope i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, navedena formula predstavlja simplifikaciju skale OECD-a

Skala OECD-a (potrošačke jedinice), koja pored veličine domaćinstva uzima u obzir i strukturu domaćinstva: OECD potrošačke. jedinice=1+0,7*(Broj odraslih−1) +0,5*Broj dece013 Prema ovoj skali prvom odraslom se dodeljuje ponder 1, ostali odrasli imaju ponder 0,7, a deca ispod 14 godina imaju ponder 0,5 Ovu skalu ekvivalencije RZS je koristio u svojim godišnjim procenama apsolutnog siromaštva za period 2006−2010.

Za procene relativnog siromaštva prema metodologiji EU za period 2006−2010. RZS je koristio modifikovanu skalu OECD-a koju koriste sve zemlje EU Modifikovane potrošačke jedinice = 1+0,5*(Broj odraslih−1)+0,3*Broj dece(0-13) Prema ovoj skali: prvom odraslom se dodeljuje ponder 1 ostali odrasli imaju ponder 0,5 deca ispod 14 godina starosti imaju ponder 0,3

Broj potrošačkih jedinica (modifikovana skala OECD-a) za jedno domaćinstvo sa četiri člana, koje ima dvoje dece starosti pet i osam godina i dvoje odraslih iznosi: 2,1=1+0,5*(2−1)+0,3*2

Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva
Objektivna linija siromaštva Apsolutna linija siromaštva se definiše kao fiksna potrošnja neophodna za zadovoljavanje minimalnih životnih potreba Zasniva se na fiksnoj korpi hrane koja treba da zadovolji minimalne nutricionističke standarde neophodne za dobro zdravlje Uvećava se za druge izdatke (odevanje, stanovanje, obrazovanje, i sl) Ukupna linija siromaštva se sastoji iz linije hrane i ostalih izdataka 81

Linija hrane se često naziva i ekstremna linija siromaštva sva lica čija je ukupna potrošnja (po potrošačkoj jedinici) manja od linije hrane (po potrošačkoj jedinici) smatraju ekstremno siromašnima Sva lica čija je ukupna potrošnja (po potrošačkoj jedinici) manja od ukupne linije siromaštva (po potrošačkoj jedinici) smatraju se siromašnima

Linija hrane najčešće se izračunava na osnovu minimalne potrošačke korpe hrane domaćinstava čija se ukupna potrošnja nalazi u prvih nekoliko decila (prvom, ili prvom i drugom, ili prvom, drugom i trećem i sl) Da bismo izračunali minimalnu potrošačku korpu hrane potrebno je da izračunamo prosečne kalorijske potrebe stanovništva jedne zemlje i cenu jedne kalorije Ove podatke možemo izračunati na osnovu podataka ankete i nutricionističkim standarda Svetske zdravstvene organizacije 83

Ukupna linija siromaštva odredjuje se kao potrošnja onih domaćinstava čija je potrošnja hrane jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi hrane Pretpostavlja se da domaćinstva koja troše na hranu onoliko koliko iznosi minimalna korpa hrane imaju takođe minimalne troškove za ostale potrebe Ovaj način formiranja linije siromaštva je korišćen u proceni siromaštva Srbije za period 2002−2007. Apsolutna linija siromaštva razlikuje se po zemljama jer zavisi od kompozicije potrošačke korpe U svakoj zemlji se tokom vremena koriguje samo za rast cena

Ljudi se mogu smatrati siromašnima ako je njihov životni standard znatno ispod životnog standarda drugih ljudi u njihovoj zemlji Ovaj koncept siromaštva se bazira na relativnoj liniji siromaštva definiše siromaštvo relativno u odnosu na prosečni životni standard zemlje 85

Relativna linija siromaštva se obično fiksira kao određeni procenat medijane nacionalnog dohotka po potrošačkoj jedinici Ovako definisana linija siromaštva raste sa rastom prosečnog dohotka stanovništva, odnosno sa rastom životnog standarda Osnovna prednost jeste uporedivost pokazatelja siromaštva sa zemljama koje tako mere siromaštvo zemlje EU i zemlje kandidati za članstvo u EU 86

U tim zemljama relativna linija siromaštva definisana je kao 60% medijane nacionalnog dohotka po potrošačkoj jedinici Relativna linija siromaštva najčešće se izražava u novčanim jedinicama iste kupovne snage kako bi se isključio uticaj različitog nivoa cena u tim zemljama 87

U odnosu na relativnu, apsolutna linije siromaštva je pogodnija za: merenje efekata koji ekonomski rast (rast potrošnje/dohotka) ima na smanjenje siromaštva targetiranje ograničenih sredstava države kojima ona pomaže siromašnima To je zato što se kretanje potrošnje ili dohotka stanovništva poredi sa jednom istom referentnom vrednošću (korigovanu samo za rast cena) 88

Procenat siromašnih meren relativnom linijom siromaštva može ostati nepromenjen tokom vremena distribucija dohotka je zadržala isti oblik tokom vremena (na primer, kumulativna distribucija dohotka po decilima ostala nepromenjena) Tada procenat stanovništva čiji je dohodak manji od, npr. 60% medijane dohotka može ostati nepromenjen u odnosu na neki prethodni period 89

Može se desiti da procenat siromašnih meren relativnom linijom siromaštva ostane isti, iako je procenat siromašnih prema apsolutnoj liniji siromaštva smanjen u tom slučaju su siromašnije grupe stanovništva imale korist od ekonomskog rasta u vidu realnog rasta potrošnje

Apsolutna i relativna linija siromaštva spadaju u objektivne linije siromaštva Definišu se u odnosu na aktuelnu potrošnju ili dohodak stanovništva

Subjektivna linija siromaštva Zasniva se na subjektivnoj oceni ispitanika o minimalnom nivou dohotka ili potrošnje koji bi bio neophodan za održanje adekvatnog životnog standarda S rastom dohotka raste i subjektivna ocena o novčanom iznosu neophodnom za zadovoljavanje „osnovnih potreba“ Elastičnost subjektivne linije siromaštva u odnosu na dohodak je oko 0,6; između elastičnosti apsolutne linije siromaštva (0) i relativne linije siromaštva (1)

Približan odnos „objektivnog“ i subjektivnog siromaštva možemo dobiti ako objektivnu liniju siromaštva uporedimo sa subjektivnom ocenom ispitanika o najmanjem novčanom iznosu neophodnom za zadovoljavanje životnih potreba Koristeći ovaj metod, u 2007 duplo više stanovnika Srbije je bilo subjektivno siromašno u odnosu na objektivnu procenu (14% u odnosu na 6,6)

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva
Osnovni indikatori siromaštva gde je  − parametar; z − linija siromaštva; ci − potrošnja po potrošačkoj jedinici i; n − ukupan broj lica

Za =0 P(0) je indeks siromaštva predstavlja broj siromašnih u procentu od ukupnog stanovništva Indeks siromaštva ne govori ništa o tome koliko su ti ljudi siromašni tj. koliko je njihova potrošnja (dohodak) ispod linije siromaštva

Dubina siromaštva (jaz siromaštva) se dobija za =1 P(1) može se definisati na sledeći način: P(1)= P(0)*(Prosečan deficit) Prosečan deficit označava prosečan deficit potrošnje (dohotka) siromašnih u procentu od linije siromaštva Dubina siromaštva P(1) predstavlja prosečan deficit potrošnje (dohotka) u procentu od linije siromaštva među celokupnim stanovništvom (siromašnima i onima koji nisu siromašni)

Kada se prosečan deficit siromašnih pomnoži s brojem siromašnih i izrazi u procentu od bruto domaćeg proizvoda dobija se minimalni novčani iznos sredstava neophodnih za eliminaciju siromaštva pod pretpostavkom perfektne targetiranosti pomoći siromašnima Za =2 dobijamo P(2) - oštrina siromaštva Meri nejednakost među siromašnima Daje veći ponder siromašnima koji su više udaljeni od linije siromaštva

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Osnovni indikatori siromaštva u Srbiji, 2002−2007.

Siromašna su bila sva lica čija je potrošnja po potrošačkoj jedinici bila u proseku manja od linije siromaštva u iznosila je dinara mesečno po potrošačkoj jedinici u godini iznosila ja dinara mesečno po potrošačkoj jedinici

Dubina (jaz) siromaštva u godini iznosila je 1,3% ukoliko bi država mobilisala novčana sredstava u iznosu od 1,3% linije siromaštva za svako lice (siromašno i ono koje nije siromašno) i usmerila siromašnima, teorijski siromaštvo bi bilo eliminisano, pod pretpostavkom perfektne targetiranosti pomoći siromašnima Oštrina siromaštva iznosila je 0,4% Indikator koji uzima u obzir to što se neki siromašni nalaze dublje u siromaštvu, odnosno dalje ispod linije siromaštva od drugih

Primer izračunavanja indeksa siromaštva Na osnovu podataka u tabeli izračunati indeks siromaštva procenat siromašnih lica od ukupnog broja lica koja žive u tim domaćinstvima Linija siromaštva je dinara po potrošačkoj jedinici

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Postupak izračunavanja procenta siromašnih lica

Indikatori socijalne uključenosti Dosadašnja istraživanja siromaštva u Srbiji bazirala su se na potrošnji domaćinstva kao osnovnom agregatu za merenje životnog standarda i apsolutnoj liniji siromaštva Posle periodа znаčаjnog smаnjenjа аpsolutno siromаštvo je počelo dа rаste u godini Kao posledicа pogoršаnjа indikаtorа nа tržištu rаdа

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Linijа аpsolutnog siromаštvа i procenаt аpsolutno siromаšnih, Srbija, 2006−2010.

Zemlje članice EU i kandidati za članstvo prate siromaštvo koristeći relativnu liniju siromaštva i dohodak domaćinstva Koriste pokazatelje socijalne uključenosti, tj. Liken (Leaken) indikatore koji se odnose na finansijsko siromaštvo Srbija izračunava ove indikatore od godine

Socijalna (društvena) uključenost (Council of the EU, 2004) Definisana je kao proces koji omogućuje da oni koji su u riziku od siromaštva i diskriminacije dobiju mogućnost i resurse koji su potrebni za puno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i postizanju životnog standarda koji se smatra normalnim u društvu u kojem žive Osigurava njihovu veću uključenost u donošenju odluka koje utiču na njihove živote i ostvarenje osnovnih ljudskih prava

Liken indikatori ukazuju na stanje i promene u četiri dimenzije socijalne isključenosti: Finansijsko siromaštvo Zaposlenost Zdravlje Obrazovanje Definisani su godine u belgijskom gradu Leakenu 2009. dodatni pokazatelji koji se odnose na : materijanu deprivaciju stanovanje

Liken indikatori su razvrstani na primarne i sekundarne – isti za sve zemlje EU Primarni pokazatelji obuhvataju najvažnije oblasti koje se odnose na generisanje siromaštva i društvenu isključenost (zaposlenost, obrazovanje i sl.) Sekundarni pokazatelji treba da dopune primarne pokazatelje i ukažu na druge važne oblasti koje treba obuhvatiti Svaka zemlja EU definiše nacionalne pokazatelje pomoću kojih prate neke specifičnosti fenomena socijalne isključenosti Značajni su za dodatnu interpretaciju primarnih i sekundarnih pokazatelja

Metodologija EU Za definisanje finansijskog siromaštva koristi se relаtivnа linijа siromаštvа (60% medijаne dohotkа po potrošаčkoj jedinici) Kаo osnovni аgregаt zа merenje životnog stаndаrdа koristi se dohodаk domаćinstvа Osnovnа prednost - uporedivost pokаzаteljа siromаštvа sа zemljаmа EU i zemljаmа kаndidаtimа zа člаnstvo 18% stаnovništvа Srbije je bilo izloženo riziku siromаštvа u i prema APD Iznаd prosečne stope rizikа siromаštvа 27 zemаljа EU u godini 16,3%

Prag rizika siromaštva u dinarima
Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Pokаzаtelji relаtivnog siromаštvа u Srbiji, 2006−2010. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. Stopa rizika siromaštva (u %) 20,9 21 17,9 17,7 18,3 Prag rizika siromaštva u dinarima Jedna osoba 8.388 9.900 11.520 12.828 13.128 Domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina 17.615 20.790 24.192 26.939 27.569 Izvor: Vlada Republike Srbije, Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji, pregled i stanje socijalne uključenosti u Srbiji na osnovu praćenja evropskih i nacionalnih pokazatelja APD

Cilj novousvojene strategije EU- Evropa je smаnjenje siromаštvа u EU do zа 25% trebа smаnjiti broj onih koji žive ispod relаtivne linije siromаštvа (60% medijаne nаcionаlnog dohotkа) zа preko 20 milionа Prvi milenijumski cilj razvoja UN-a dа se od do prepolovi učešće stаnovništvа čiji je dohodаk mаnji od jedan USD dnevno i iskoreni glаd

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Međunarodna linija siromaštva-procenat stanovništva ispod US$ 1,25 dnevno Izvor: KILM 7th Edition, baza podataka ILO

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Međunarodna linija siromaštva-procenat stanovništva ispod US$ 2 dnevno Izvor: KILM 7th Edition, baza podataka ILO

Prema poslednjim raspoloživim podacima najlošija je situacija u Južnoj Africi tamno zelena boja pokazuje da između 55,8% i 83,7% stanovništva ima dohodak ispod US$1,25 dnevno između 63,2% i 94,8% stanovništva ima dohodak ispod US$2 dnevno

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje
Osnovne mere nejednakosti Nejednakost dohotka/potrošnje – različita lica ili domaćinstva ostvaruju različite iznose dohotka/potrošnje Za definisanje pokazatelja nejednakosti dohotka potrebno je definisati percentile Percentili se izračunavaju tako što se domaćinstva urede prema rastućoj veličini njihovog dohotka N-ti percentil pokazuje vrednost dohotka ispod kojeg se nalazi n procenata domaćinstava Decili su vrednosti koje razdvajaju desetine skupa numeričkih vrednosti koji je uređen u rastući niz i podeljen na 10 jednakih delova

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Dohodak po percentilima u SAD-u u 2005.

Mere nejednakosti koje se odnose na pojedine delove distribucije dohotka su: odnos dohotka devetog decila i prvog decila (P90/P10) odnos dohotka devetog decila i medijane (P90/P50) odnos dohotka medijane i prvog decila (P50/P10)

Odnos koncentracije meri procenat ukupnog dohotka kojim raspolažu najbogatiji na primer, procenat ukupnog dohotka kojim raspolaže 20 procenata (kvantil) stanovništva sa najvećim dohotkom, ili 10, 5 ili 1 procenat stanovništva s najvećim dohotkom U slučaju postojanja nejednakosti dohotka gornji percentili će imati veći procenat ukupnog dohotka nego donji percentili

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Ukupan dohodak SAD-a u po kvantilima, %

Kvantilni odnos (S80/S20) Odnos ukupnog dohotka koji prima 20% stanovništva s najvećim dohotkom (najviši kvantil) i ukupnog dohotka 20% stanovništva s najmanjim dohotkom (najniži kvantil) Ovaj odnos u SAD-u godine iznosio 14,8 (računat preko procentualnog učešća 50,4%/3,4%)

Nejednakost dohotka merena kvantilnim odnosom je smanjena u Srbiji kvantilni odnos je značajno opao sa 5,8 u na 4,7 u 2009, ali pod uticajem krize je iznosio 5,7 već u 2010. u godini 20% najbogatijeg stanovništva imalo 5,7 puta veći dohodak (po potrošačkoj jedinici) u odnosu na 20% najsiromašnijih 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. Kvantilni odnos C80/C20 za Srbiju 5,8 5,6 4,8 4,7 5,7 Kvantilni odnos C80/C20 za EU27 4,9 5 4,4 5,1 Izvor: Vlada Republike Srbije, Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji, pregled i stanje socijalne uključenosti u Srbiji na osnovu praćenja evropskih i nacionalnih pokazatelja APD i baza podataka Eurostat.

Ovaj kvantilni odnos svakako bi bio nešto veći za Srbiju kada bi se isključio dohodak u naturi (najzastupljeniji među siromašnima) kao kod EU27 Svi ovi pokazatelji nejednakosti dohotka mere nejednakost dohotka samo na pojedinim delovima distribucije dohotka ne na celoj distribuciji dohotka npr. posmatra se deo stanovništva koje je najsiromašnije i upoređuje sa bogatijima

Koeficijent varijacije dohotka (CV) Definiše se kao odnos standardne devijacije dohotka, SD(Y) i prosečnog dohotka Standardizovana mera dohodne nejednakosti, invarijantna na promenu prosečnog dohotka Standardna devijacija dohotka kao mera disperzije dohotka, raste s rastom prosečnog dohotka Standardna devijacija ne bi bila dobra mera nejednakosti ako bi poredili dve distribucije dohotka koje imaju različite prosečne vrednosti dohotka

Koeficijent varijacije dohotka je obično blizak vrednosti 1 U slučaju potpune jednakosti (teorijska pretpostavka), standardna devijacije je jednaka 0 i CV je jednak 0 U slučaju potpune nejednakosti, kada sav dohodak prima jedno lice, CV ima beskonačnu vrednost Koeficijent varijacije mesečnih neto zarada od osnovnog posla u Srbiji iznosila je 0,861 u i 0,689 u 2007.

Varijansa logaritma dohotka (Var(ln(Z))) Često se naziva „logaritam varijanse dohotka“ (log variance of income) iako se radi o varijansi logaritma dohotka a ne o logaritmu varijanse dohotka Varijansa dohotka raste s rastom prosečnog dohotka To se koriguje tako što umesto dohotka koristimo logaritam dohotka Varijansa logaritma dohotka invarijantna na promene prosečnog dohotka

Lorencova kriva Lorencova kriva pokazuje procenat dohotka koji je primio određeni procenat stanovništva Na x osi je predstavljen kumulativni procenat stanovništva koje je rangirano prema nivou dohotka Na y osi predstavljen je kumulativni procenat dohotka koje je stanovništvo primilo Lorencova kriva koja označava perfektnu jednakost je linija nagiba od 45 stepeni (y=x) svako lice prima isti dohodak kumulativni procenat dohotka je jednak kumulativnom procentu stanovništva

n procenata stanovništva prima n procenata ukupnog dohotka (na primer, 20% stanovništva s najnižim dohotkom prima 20% ukupnog dohotka) Lorencova kriva se može koristiti za poređenje distibucija dohotka i za procenu relativnog stepena nejednakosti dohotka

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Lorencove krive − (a) Lorencove krive A i B se ne seku; (b) Lorencove krive C i D se seku

Koja zemlja ima manju nejednakost dohotka? Zemlja A ima manju nejednakost dohotka nego zemlja B Najsiromašnijih P procenata stanovništva prima a procenata ukupnog dohotka u zemlji A b procenata ukupnog dohotka u zemlji B a>b Pošto se ove dve krive ne seku to važi za svaku tačku P

Koja zemlja ima manju nejednakost dohotka ako se Lorencove krive seku? Koje tačke na Lorencovoj krivoj odgovaraju tačkama P1 i P2? Tački P1 odgovara d1 procenat ukupnog dohotka u zemlji D c1 procenat ukupnog dohotka u zemlji C d1 > c1 najsiromašnijih P1 procenata stanovništva ima veći procenat ukupnog dohotka u zemlji D nego u zemlji C

Kakva je situacija na gornjem delu distribucije dohotka npr. u tački P2 ? c2 > d2 najsiromašnijih P2 procenata stanovništva prima veći procenat ukupnog dohotka u zemlji C nego u zemlji D Poređenjem dve Lorencove krive koje se seku ne možemo doći do zaključka koja zemlja ima manju nejednakost dohotka u jednom delu distribucije to je zemlja D, a u drugom delu zemlja C

Dve Lorencove krive koje se ne seku omogućuju nam poređenje nejednakosti dohotka između dve zemlje ili u dve vremenske tačke Grafički prikaz nam ne omogućuje da kvantificiramo koliko je velika razlika između dve distribucije dohotka

Gini koeficijent Koristi se za kvantitativno poređenje distribucije dohotka ili potrošnje dve zemlje ili dva perioda u jednoj zemlji Srazmeran je površini između linije od 45 stepeni i Lorencove krive Lorencova kriva koja je više udaljena od linije od 45 stepeni (y=x) označavaće veću nejednakost raspodele dohotka i veći Gini koeficijent

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Izračunavanje Gini koeficijenta na osnovu distribucije dohotka domaćinstava u SAD-u, 2005.

Površina A koja odgovara Gini koeficijentu jednaka je 0,5 (površina donjeg trougla koja je jednaka polovini površine kvadrata) manje površina H ispod Lorencove krive: A=0,5−H Površina H se može aproksimirati ako je podelimo na veliki broj trapezoida Osnovica trapezoida Hi je Pi − Pi-1, odnosno fi (procenat frekvencije) Kraća kateta trapezoida je zi-1, kumulativni procenat dohotka do dohodne grupe i−1 Duža kateta je zi Površina trapezoida je proizvod osnovice i polovine sume kateta: Hi= fi(zi-1+ zi)/2

Površina ispod Lorencove krive može se izraziti na sledeći način: za t grupa dohotka, gde je z0 jednako 0 Površina A se onda može izraziti kao:

Gini koeficijent G se izvodi odabirom konstante s kojom treba pomnožiti A da bi vrednost G bila u intervalu od 0 do 1 U slučaju perfektne jednakosti dohotka površina A je jednaka 0 A je jednako 0,5 U slučaju drugog ekstrema, potpune nejednakosti, Lorencova kriva se može opisati donjom x osom i desnom vertikalnom osom kvadrata H je jednako 0 i A je jednako 0,5

Da bismo standardizovali G u intervalu od 0 do 1 A je potrebno pomnožiti sa 2: G=2A G je onda jednako: U slučaju perfektne jednakosti Gini koeficijent (G) će iznositi 0 U slučaju perfektne nejednakosti iznosiće 1 Važna karakteristika Gini koeficijenta: više je osetljiv na promene u sredini distribucije dohotka nego na promene na donjoj i gornjoj distribuciji dohotka

Gini koeficijent je opao sa 32,9 u na 31,2 u godini, ali je potom porastao na 33 u 2010. U na osnovu Ankete o prihodima i uslovima života Gini iznosi 38 U EU27 stabilne vrednosti Gini koeficijenta i niže nego u Srbiji Kretanje Gini koeficijenta u Srbiji i EU27 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2012. Gini koeficijent za Srbiju 35,4 34,1 32,1 31,2 33,0 38,0 Gini koeficijent za EU27 30,2 30,6 30,8 30,4 30,5 Izvor: Vlada Republike Srbije, Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji, pregled i stanje socijalne uključenosti u Srbiji na osnovu praćenja evropskih i nacioalnih pokazatelja APD i baza podataka Eurostat. Za na osnovu Ankete o prihodima i uslovima života, RZS, Saopštenje broj 366.

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Gini koeficijent u svetu Napomena: Poslednja dostupna godina 140 140 140 Izvor: KILM 7th Edition, baza podataka ILO 140

Statistika blagostanja/životnog standarda

Similar presentations

Presentation on theme: "Statistika blagostanja/životnog standarda"— Presentation transcript:

Similar presentations

About project

Feedback

Log in

Auth with social network:

Statistika blagostanja/životnog standarda

Similar presentations

Presentation on theme: "Statistika blagostanja/životnog standarda"— Presentation transcript:

Similar presentations

About project

Feedback