1. Računarske komunikacije
Profesor: Miljan G. Jeremić, dipl. ing. elektrotehnike za RTI

2. Razvojem ličnih računara, uviđa se značaj njihovog povezivanja i komunikacije i ovakva komunikacija se zove računarska komunikacija. Značaj računarskih komunikacija se ogleda u:
neposredna komunikacija se odvija slanjem i primanjem poruka između korisnika;
prenos teka(datoteka) predstavlja razmenu teka (tekst, slike, programi i dr.) između korisnika;
pretraživanje baza podataka: omogućava se udaljenim korisnicima pretraživanje organizovanih baza podataka u cilju dobijanja određenih podataka. koji su im potrebni;

3. Korišćenje udaljenih resursa: Omogućava korisniku da koristi specifične uređaje koje nema u svojoj konfiguraciji;
Komercijalni servisi: Razne usluge poslovne ili informativne prirode mogu biti ostvarene računarskim komunikacijama. Tako se putem računarske komunikacije mogu vršiti razne finansijske transakcije, kupovina robe, rezervacije karata itd,

4. Načini komuniciranja izmedju računara
Da bi računar mogao da razmenjuje podatke sa drugim računarom, ili nekim drugim perifernim uredjajem koji se priključuje na njega, moraju da budi ispunjena tri uslova.
Računari
Komunikacioni medijum
Komunikacioni uredjaj
Komunikacioni softver

5. Komunikacioni medijum služi za povezivanje sa drugim računarom
Komunikacioni medijum služi za povezivanje sa drugim računarom. Od komunikacionog uredjaja zavisi brzina prenosa podataka izmedju računara i kolika je najveća udeljenost medju njima.
Brzina prenosa se meri po broju prenetih bitova ili megabita u sekundi (kbps ili mbps). U današnje vreme brzina se kreće od 1000 do milion bitova u sekundi, u zavisnosti od komunikacionog medijuma.

6. Medijumi mogu da budu kablovski, "ožičeni", (wire) i bežični (wireless). U kablovske komunikacione medijume spadaju: UTP (upredena parica), koaksijalni kabl, optički kabl. Bežične komunikacije uspostavljaju se talasima: radio talasi, mikro talasi, infracrveni talasi
Komunikacioni uređaji za kablovske veze su: modem, mrežna kartica, hab (hub), svič (switch), ruter (rooter)... Za bežične veze to su: bežični modem, antena, satelitska antena...

7. Komunikacioni uredjaj je dodatak koji se, najčešće u obliku kartice, stavlja u računari na kojoj se povezuje komunikacioni medijum.
Komunikacioni uredjaj ima dva zadatka:
Da električno usaglasi uredjaje koji se povezuju
Da podatke koji se prenose iz računara pretvori, iz oblika u kojem su bili uskladišteni u računaru

8. Treba razlikovati dve vrste programa:
Komunikacioni softver čine programi koji omogućuju komunikaciju dva uredjaja korišćenjem datog komunikacionog uredjaja i medijuma.
Treba razlikovati dve vrste programa:
Drajvere
Aplikacione programe

9. Drajveri omogućuju da komunikacioni uredjaj prihvata i izvršava komande koje su zadate u skladu sa odredjenim standardom za tu vrstu uredjaja.
Drajveri se dobijaju uz uredjaj najčešće na CD-u. Drajveri često zavise od sistema na računaru.
Aplikacioni programi omogućuju razljičite vrste komunikacija medju računarima ili izmedju računara i drugog uredjaja (štampača ili faksa).

10. Softver čine različiti mrežni operativni sistemi, aplikativni softver, drajveri pojedinih uređaja... Neke od f-ja koje obezbeđuje komunikacioni softver su sledeće:
postavljanje parametara za rad u mreži,
uključivanje računara u mrežu,
rad korisnika u mreži,
sigurnosne mere,
administrativni poslovi,
pomoć korisniku.

11. Komunikacioni medijumi
Komuniokacioni medijumi predstavljaju fizički kanal koji se koristi za povezivanje dva uredjaja.
Medijumi se klasifikuju kao kablovski (bounded) – na primer, žice kablovi, optička vlakna ili bežična, gde se veza uspostavlja emitovanjem radio-talasa, mikrotalasa infracrvenih ili drugih signala.

12. Specijalni kablovi za povezivanje
Specijalni kablovi za povezivanje koriste se za direktno povezivanje, na maloj udaljenosti (do nekoliko metara) dva računara ili računara i drugog uredjaja.
Najčešće se sastoje od četri ili više žica, što zavisi od toga koji se uredjaji povezuju.

13. Upredna parica
Uporedna parica (UTP – Unshielded Twisted Pair) je originalno korišćenje za telefonske komunikacije i ostala je glavni medijum za mesni i lokalni telefonski saobraćaj i prenos podataka. Parica se sastoji od dve izolovane, najčešće bakarne, žice upredene ravnomernim korakom upredanja .

14. Koaksijalni kabl
Koaksijalni kabl sastoji se od jednog debelog, najčešće bakarno, provodnika od kojeg je izolacija. Sve zajedno je koaksijalno obmotano bakarnom ili aluminijumskom mrežicom i zaštićeno spoljnim omotačem. Omotač može biti tanak ili debeo. Koristi se za povezivanje uredjaja na daljine od nekoliko stotine metara.

15. Optički kabl
Optički kabl pravi se u obilku fleksibilnih staklenih ili plastičnih vlakana male mase i dimenzija duž kojih se prenosi svetlosni signal. Oko vlakna se nalazi omotač koji potpuno reflektuje svetlost.
Nije osetljiv na električne ili elektromagnetne smetnje.

16. Veze pomoću svetlosnih talasa
Veze pomoću svetlosnih talasa koriste infracrvene zrake za komunikaciju izmedju uredjaja koji su sasvim blizu, ili laserske zrake za komunikaciju izmedju zgrada koje su relativno blizu.
Ove veze rade dobro u različitim uslovima, ali su osetljive na smetnje.

17. Veze pomoću radio talasa
Za prenos podataka radio talasima najčešće se koriste mikrotalasi.
Pomoću radio talasa mogu se povezati dve stanice na zemlji ili uspostaviti veze sa komunikacionim satelitom.
Za komunikaciju na manjim rastojanjima mogu se koristiti i druge vrste talasa.

18. Komunikacioni uredjaji
Komunikacioni uredjaji se koriste za povezivanje računara, osim u slučaju da postoji direktna veza uspostavljanja specijalnim kablom (tzv. Null modem kabl)

19. Modem Najčešći medijum za povezivanje računara sa telefonske linije.
Pri tome se, u najvećem broju slučajeva, radi o linijama sa biranjem (dial up), a redje o iznajmljenim telefonskim linijama.
Većina postojećih telefonskih linija prenosi kontinualne (analogne) signale kojima se predstavlja govorna informacija.

20. Modem
Podaci u računarima su digitalni. Da bi se te informacije, koje se inače predstavljaju digitalnim signalima, prenele preko telefonske linije, moraju se prvo na prednjoj strani konvertovati u analogne signale.
Podaci primljeni na drugoj strani moraju se ponovo konvertovati u digitalni oblik. Uredjaj koji konvertuje digitalne u analogne signale i obrnuto naziva modem.
Princip prenosa podataka koriščenjem telefonskih linija prikazan je na slici.

21. Modem može biti interni i spoljni
Modem može biti interni i spoljni. Kod savremenih su sa modemom integrisane i faks kartice i govorne mašine.Takva kartica se naziva FMV (Fax, Modem, Voice)

22. Izgled modema – PCI kartice

23. Kartice mrežnih adaptera
Kartice mrežnih adaptera predstavljaju vezu izmedju ožičenja mreže i računara.
Mrežna kartica ima malu količinu memorije koja se koristi kao skladište za deo dolaznih podataka sa mreže dok ih računar obradjuje. Neke novije mrežne kartice imaju čak i sopstven procesor koji pomaže u obavljanju mrežnog saobraćaja.

24. PC card (PCMCIA)
Pored drugih uredjaja, u ovom obliku se prave i komunikacioni uredjaji.
Ova kartica može imati mrežni adapter, modem ili može da se sastoji od oba ova uredjaja.
Isključivo se koristi u notebook računarima.

25. Za računare u mreži kažemo da su čvorovi mreže
Za računare u mreži kažemo da su čvorovi mreže. U zavisnosti od kriterijuma, mogu se izvršiti različite klasifikacije računarskih mreža. Mreže je moguće posmatrati sa stanovišta površine koju pokriva, odnosa među čvorovima, topologije (načina povezivanja), načina komunikacije...
Prema povšini razlikujemo:
–LAN (Local Area Network, lokalne računarske mreže), od par računara do nekoliko stotina računara u jednoj ili više zgrada
–WAN (Wide Area Network, globalne računarske mreže), povezuju više računara i lokalnih mreža, bez obzira na geografsku udaljenost.

26. Prema odnosu među čvorovima razlikujemo mreže klijent-server i peer-to-peer.
–Klijent–server. Računar čije resurse, bilo koje vrste, mogu koristiti i drugi računari naziva se server.
Računar koji mu pristupa da bi neki resurs koristio naziva se klijent ili radna stanica.
Model ovakve komunikacije poznat je kao klijent-server. Svaki računar u mreži može biti samo klijent, server ili klijent i server. (Windows obezbeđuje da svaki računar po potrebi može biti server, klijent ili oboje istovremeno).

27. Server može pružati različite usluge klijentima. npr
Server može pružati različite usluge klijentima. npr. korišćenje diskova, štampača, modema i drugih uređaja, korišćenje programa i datoteka.
Administrator mreže je lice koje vodi računa o održavaju sistema, zaštiti podataka, registraciji korisnika.
–Peer–to–peer. Mreža u kojoj ne postoji hijerarhija klijent-server već su svi računari u ravnopravnom odnosu.

28. Topologija se odnosi na fizičko povezivanje čvorova i veza, njihov "geometrijski" raspored. Prema topologiji, struktura mreže može da bude: zvezda, prsten, magistrala, hibridna.
Topologija zvezda:

29. Topologija prsten:

30. Topologija magistrala:

31. Hibridna topologija:
Kod ove mreže veza između dva čvora u mreži se može obezbediti prolazima kroz mrežu na više načina (koji se međusobno razlikuju po dužini puta). Postojanje više puteva između dva čvora uveliko povećava pouzdanost mreže.

32. Razmena podataka
Podaci koji se šalju od jednog čvora se dele na mestu predaje i pakuju u pakete. Kod Ethernet mreža paketi se zovu DATAGRAM-I, koji nezavisno putuju kroz mrežu do mesta prijema…na mestu prijema kad svi stignu, paketi se raspakuju i sastavljaju poslati podaci…

33. Paketi Svaki paket se sastoji od: Polje preambule – identifikator
Adrese odredišta
Adrese pošiljaoca
Oznake tipa podataka u paketu
Podataka
Okvir za proveru ispravnosti prijema

34. Paketi Sva polja su fiksne dužine osim polja za podatke…
Najmanja velčina paketa koja se prenosi kod Ethernet mreža je 64 bajta a najveća 1518 bajtova…

35. Logička organizacija mreže
Logički nivo mreže određuje način komunikacije između računara preko fizičkog medijuma I kontrolu pristupa mreži.
Tipovi mreža mogu biti:
Prsten sa žetonom – token ring
Ethernet mreža

36. Logička organizacija mreže
Najčešći način upravljanja kod prstenaste topologije, a koristi se i kod magistralnih topologija. Žeton je specijalan niz bitova koji kruži u prstenu I predstavlja mehanizam kojim se kontroliše redosled I pravo računara da koristi komunikacioni kanal. Kad čvor želi da pošalje poruku on zadržava žeton i šalje poruku.

37. Token ring

38. Ethernet mreža Namenjen za topologiju magistrale I zvezde
U jednom trenutku komunikacioni kanal može da koristi samo jedan čvor
Linija ima samo jedan signal koji se zove carrier – nosilac
Može da dodje do sudara paketa kad 2 računara ustanove da je magistrala kao slobodna…dolazi do sudara paketa, pa opet od početka…

39. Ethernet mreža

40. Način komunikacije u mreži određen je protokolima (dogovorima, propisima) za komunikaciju i mrežnom arhitekturom.
MREŽNI PROTOKOL predstavlja skup pravila kojim se određuje način formatiranja i prepoznavanja podataka tokom komunikacije računara u mreži.
Npr. IPX / SPX, TCP / IP, NET BE UI

41. ORGANIZACIJA MREŽE
Internet je mreža više desetina miliona računara koji su povezani na različite načine:
telefonske veze,
satelitska veza,
radio veza itd.

42. Internet

43. istorija
Počeci Interneta
1957. god. Sovjetski savez lansira Sputnjik (prvi veštački satelit).
1958. god., kao odgovor na lansiranje Sputnjik-a, SAD osnivaju Advanced Research Projects Agency (ARPA).
1962. god., usvojena ideja da se počne saradnja sa univerzitetima – osnova ARPANET-a (preteča Interneta).

44. istorija
ARPANET
1969. god. mreža računara na ARPANET-u se sastoji od 4 računara:
UCLA (University of California Los Angeles)
SRI (Stanford Research Institute)
UCSB (University of California Santa Barbara)
University of Utah Salt Lake City

45. istorija
ARPANET
1971. god. ARPANET proširen (15 čvorova):

46. ARPANET 1971. god. definisan email – Elektronska pošta. 1973. god.
istorija
ARPANET
1971. god. definisan – Elektronska pošta.
1973. god.
definisan File Transfer – razmena datoteka,
prvi čvor u ARPANET-u izvan SAD – University College of London (Engleska),
čini 75% saobraćaja na ARPANET-u.
1975. god. definisane mailing liste – diskusione grupe.

47. istorija
ARPANET
1979. god.
dat predlog da se uvedu tekstualni znaci koji označavaju emocije – smajliji: :-) ;-) :-(
kreiran BITNET, kao još jedna mreža računara
1980. god. ARPANET u kompletnom zastoju zbog virusa.
1981. god. ukupan broj servera u mreži: 213.
kreiran CSNET, kao mreža institucija izvan ARPANET-a.
1982. god. osnovan Europe Unix Network – EUnet
u početku spajao Holandiju, Dansku, Švedsku i Veliku Britaniju.

48. ARPANET i druge mreže 1983. god. 1984. god.
istorija
ARPANET i druge mreže
1983. god.
ustanovljen Domain Name System – sistem simboličkih adresa umesto numeričkih.
ukupan broj servera na mreži: 562.
1984. god.
iz CSNET-a kreiran NSFNET.
ukupan broj servera na mreži: 1024.
1985. god. ukupan broj servera na mreži:

49. istorija
Internet
1986. god. kreiran IETF (Internet Engineering Task Force) – telo za tehničku koordinaciju mreža.
1989. god.
broj servera na mreži prelazi
objavljena priča o hakeru iz Nemačke koji je provaljivao u vojne računare u SAD i prodavao informacije Sovjetskom Savezu.
1990. god.
ARPANET prestaje da postoji.
osmišljen hipertekst sistem koji će postati osnova WWW (World Wide Web).
prvi komercijalni provajder – World (world.std.com).
ukupan broj servera na mreži

50. istorija
Internet
1991. god. startovan prvi WWW server (nxoc01.cern.ch – kasnije preimenovan u info.cern.ch).
1992. god.
broj servera na mreži prelazi ,
pojavio se izraz “surfovati po mreži”.
1993. god.
Bela Kuća postavila svoju prezentaciju na internet:
broj servera na mreži: 2,056,000.

51. istorija
Internet
1994. god.
kupovina preko Interneta (naručivanje pice kod Pizza Hut),
broj servera:
1995. god.
WWW postaje servis broj jedan na Internetu,
broj servera:
1996. god.
pojavljuju se kompanije koje omogućavaju telefoniranje preko Interneta,
provaljeni (uhakovani) sajtovi: US Dept of Justice, CIA, US Air Force,
pretraživači interneta (Altavista, Yahoo, i dr.),
SR Jugoslavija dobila pristup na Internet (podignute sankcije).

52. Internet 1997 – danas: uvođenje e-commerce,
istorija
Internet
1997 – danas:
uvođenje e-commerce,
prvi veliki sajber-rat za vreme bombardovanja SRJ (napadi hakera na NATO i ostale institucije),
panika zbog milenijumske greške (godina 2000.),
mobilni telefoni pristupaju Internetu (WAP, GPRS),
uvođenje Internet2 – brže, više čvorova.
2003. god. broj servera na Internetu:

53. Bez obzira na način povezivanja zahvaljujući TCP/IP protokolu svi računari mogu međusobno razmenjivati poruke.
TCP/IP možemo posmatrati kao poštansku službu koja prenosi poruku sa jednog računara na adresu drugog.
Da bi se tačno znalo kome računaru je poruka upućena, svaki računar mora imati jedinstvenu adresu.
Adresa računara se sastoji od 4 broja koji se nazivaju oktem razdvojeni tačkama: , ,

54. Ove adrese se nazivaju IP adrese, jer ih koristi IP protokol iz familije TCP/IP protokola za pronalaženje odredišta za poslatu poruku.
Ovako definisane adrese su nepogodne za pamćenje, tako da se svakoj IP adresi može dodeliti jedna ili više simboličkih adresa.
Tako su adrese:
i bosh.artewisdom.co.uk
ekvivalentne.

55. bosh.artewisdom.co.uk
Analizirajmo ovu simboličku adresu:
UK - označava zemlju (United Kingdom)
co – (Corporate) označava da se radi o firmi
Artewisdom - ime firme
boch – ime računara u firmi Artewisdom
Kao što se može primetiti, adrese su podeljene po državama i svaka država ima svoju dvoslovnu oznaku kojom se završavaju simboličke oznake adrese računara te države

56. Izuzetak su adrese u USA koje nemaju odgovarajući sufiks, već se završavaju sa:
edu – akademska institucija
com – komercijalna organizacija
gov – vladina institucija
org – ostale ne profitne organizacije
mil – vojne organizacije
net – organizacije koje se bave Internet provajdingom
Vremenom su gornje oznake dobili i računari van SAD-a. Oznake rs, com, tw nazivaju se domeni adresa, dok se recimo ac.rs, co.rs i sl. nazivaju poddomeni domena rs.

57. Kod nas :
co.rs označava komercijalne organizacije (firme);
ac.rs akademske institucije
edu.rs obrazovne
org.rs neprofitne organizacije
gov.rs vladine ustanove

58. Veza između simboličkih i numeričkih adresa, odvija se preko DNS servera (Domain Name Server) koji vrši konverziju simboličkih u numeričke adrese.

59. Svaki korisnik Interneta ima svoju adresu koja se sastoji od njegovog korisničkog imena (user name) i adrese računara njegovog internet provajdera, razdvojenih npr.  
Treba imati u vidu da Internet adrese nisu osetljive na mala i velika slova. Mada je na nekim operativnim sistemima pri prijavljivanju (logovanju) potrebno voditi računa o vrsti slova.

60. ISO/OSI referentni model
To je model mrežne arhitekture sa 7 slojeva
Open System Interconnection
Njime se specifikuje hijerarhija nezavisnih nivoa
Arhitektura definiše dve vrste relacija između modula…

62. OSI model
Interfejsi - relacije između različitih modula… modul jednog nivoa povezuje se sa modulom nižeg nivoa da bi primio uslugu.
Protokoli – relacije između ekvivalentnih modula na različitim čvorovima, koji definišu oblik i pravila za razmenu poruka

63. OSI model
Fizički sloj – fizički aspekti povezivanja na fizički medijum za prenos podatka
Sloj povezivanja – opis komunikacionog puta između čvorova preko fizičkog kanala, okvire poruka za prenos, proveru integriteta primljenih informacija
Mrežni – uspostavlja logički put između čvorova

64. OSI model
Transportni – obezbeđuje pravilan prenos poruka i u pravilnom redosledu
Sloj sesije – obezbeđuje sinhronizovanu razmenu podataka između aplikacija
Sloj prezentacije – konvertuje podatke koji su bili preneti kodirani u formatu koji može da se prikaže na ekranu i dalje koristi…

65. OSI model
Sloj aplikacije – obezbeđuje servise koji direktno podržavaju korisnika, njegove aplikacije i upravljanje celokupnim sistemom

66. OSI referentni model

67. 1978.god. ISO predlaže skup specifikacija koje definišu prenos podataka kroz mrežu
1984. god. ISO je objavio reviziju ovog modela i nazvao ga OSI (Open System Interconnection) referentni model

68. OSI model ima slojevitu strukturu
Svaki sloj apstrahuje različite nivoe u organizaciji računarske mreže.
Svaki sloj ima dobro definisanu funkciju

69. APLIKACIJSKI
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
VEZE PODATAKA
FIZIČKI

70. APLIKACIJSKI
Aplikacijski sloj
Sadrži protokole i funkcije neophodne
aplikacijama da bi izvršile određene
zadatke.
FTP
SMTP
HTTP
Telnet
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
VEZE PODATAKA
FIZIČKI

71. APLIKACIJSKI
Prezentacijski sloj
Format podataka
Upravlja načinom na koji
se prikazuju podaci.
Kompresija
Šifrovanje
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
VEZE PODATAKA
FIZIČKI

72. APLIKACIJSKI
Sloj sesije
Omogućava da dve aplikacije
uspostave, koriste i završe vezu koja
se zove sesija.
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
VEZE PODATAKA
FIZIČKI

73. APLIKACIJSKI
Transportni sloj
Omogućava da se uspostavi pouzdana
Isporuka podataka sa kraja na kraj i
da se očuva njihov integritet.
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
VEZE PODATAKA
FIZIČKI

74. APLIKACIJSKI
Mrežni sloj
Odgovoran je za adresiranje.
Omogućava rutiranje paketa.
Eliminiše zagušenje.
Koristi uniforman mehanizam
adresiranja.
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
VEZE PODATAKA
FIZIČKI

75. APLIKACIJSKI
Sloj veze podataka
- Logički grupiše bitove u celine koje se
zovu okviri.
- Bitovi su razdeljeni unutar
okvira na polje za adresu, kontrolno
polje, polje podataka i kontrolno
polje za greške.
Obezbeđuje fizičko adrsiranje, mrežne
topologije, pristup mediju
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
VEZE PODATAKA
FIZIČKI

76. APLIKACIJSKI
Fizički sloj
Prenosi nestrukturirane bitove preko
fizičkog medijuma.
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
VEZE PODATAKA
FIZIČKI

77. OSI model
Na svakom OSI nivou definisane su mrežne funkcije, a funkcije svakog nivoa komuniciraju sa funkcijama nivoa koji se nalazi neposredno iznad ili neposredno ispod njega.
Svrha svakog nivoa je da pruža usluge sledećem višem nivou i da taj nivo štiti od detalja implementacije tih usluga.
Nivoi su tako raspoređeni da se svaki ponaša kao da komunicira sa odgovarajućim nivoom na drugom računaru

80. APLIKACIJSKI
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREŽNI
LINK PODATAKA
FIZIČKI

81. APLIKACIJSKI
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
LINK PODATAKA
FIZICKI

82. APLIKACIJSKI
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
LINK PODATAKA
FIZICKI

83. APLIKACIJSKI
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
LINK PODATAKA
FIZICKI

84. APLIKACIJSKI
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
LINK PODATAKA
FIZICKI

85. APLIKACIJSKI
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
LINK PODATAKA
FIZICKI

86. APLIKACIJSKI
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
LINK PODATAKA
FIZICKI

87. APLIKACIJSKI
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
LINK PODATAKA
FIZICKI

88. APLIKACIJSKI
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
LINK PODATAKA
FIZICKI

89. APLIKACIJSKI
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
LINK PODATAKA
FIZICKI

90. APLIKACIJSKI
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
LINK PODATAKA
FIZICKI

91. APLIKACIJSKI
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
LINK PODATAKA
FIZICKI

92. APLIKACIJSKI
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
LINK PODATAKA
FIZICKI

93. APLIKACIJSKI
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
LINK PODATAKA
FIZICKI

94. APLIKACIJSKI
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
LINK PODATAKA
FIZICKI

95. APLIKACIJSKI
PREZENTACIJSKI
SESIJE
TRANSPORTNI
MREZNI
LINK PODATAKA
FIZICKI

96. SERVISI INTERNETA
Svi servisi Interneta rade na taj način što na mreži postoje serveri u kojima su smešteni podaci, a na našem računaru se izvršava klijent – program koji tim podacima pristupa preko mreže.

97. Servisi na Internetu su:
-elektronska pošta
WWW - world wide web
Telnet – pristup udaljenom računaru emulacijom terminala
FTP – prenos datoteka među računarima u mreži
Mailing liste
Usenet News
Gopher
IRC – Internet Relay Chat

98. Jedan od najstarijih i najpopularnijih servisa je savremeni vid starog dobrog pisma. Omogućava slanje poruke drugom korisniku ili grupi korisnika. Poruke su obično tekstualne, ali se mogu slati i razni tipovi datoteka. Za razliku od većine servisa, se može koristiti čak i kad ne postoji stalna veza sa Internetom.
Danas se koristi veći broj klijentskih programa za manipulaciju om, kao što su Outlook, Eudora, Pegorus mail itd. Da bi nekom poslali elektronsko pismo, moramo znati njegovu adresu koja je oblika :
<korisničko računara>

99.
Elektronska pošta je pogodna za dodatne mere zaštite, pa se može obezbediti provera autentičnosti poruke i vršiti njeno kriptovanje određenim programima. Danas postoji veliki broj službi za besplatnu elektronsku poštu na mreži. Ovakvi servisi su veoma pogodni, jer vaša adresa nije vezana za nekog Internet provajdera.

100. World Wide Web
WWW (World Wide Web): Kada kažemo Internet svi misle na WWW. Nastao je god u CERN u (Centar za visokoenergetsku fiziku u Švajcarskoj).
WWW čini mreža dokumenata koji međusobno ukazuju jedan na drugi. Ovo je omogućeno tzv. hiper vezama. Hiper veze predstavljaju delove dokumenta koji ukazuju na druge dokumente. Ovaj sistem je distribuiran, tj. referecirani dokumenti mogu biti na istim, ali i na drugim računarima u mreži.

101. TELNET : Servis Interneta koji omogućava pistup udaljenom računaru (serveru), preko mreže, emulacijom terminala, tj. naš kućni računar predstavlja terminal udaljenog računara. Da bi koristili usluge udaljenog računara, moramo imati otvoren nalog na njemu. Postoji više klijet programa koji se koriste: Telemate, Telnet itd.

102. FTP: Prenos datoteka je jedan od osnovnih poslova za koji nam služi mreža. Ftp sevris je namenjen prenosu datoteka sa servera i obrnuto. Pri tome treba imati korisničko ime i lozinku na serveru. Postoji i poseban servis Anonymosus ftp, koji omogućava pristup bibliotekama programa.
Mailing liste: Nastaje tako što se na jednom mestu čuva spisak svih pretplatnika liste. Lista ima svoju adresu i, kad nova poruka stigne na tu adresu, ista se automatski prosleđuje svim članovima.

103. Gopher: Pojavio se prvi put aprila 1991
Gopher: Pojavio se prvi put aprila godine na univerzitetu Minesota, da bi obezbedio jednostavan sistem kojim bi fakuteti mogli da obaveštavaju, tako da svako zadrži svoje podatke, a da se svi zajedno lako pregledaju.
Usenet News (User Network News) : Poruke na Usnet News-u se smeštaju na mrežne servere i organizuju se po diskusionim grupama (news group) i lancima diskusije

104. WWW ima sve elemente multi medije, jer se iz njega mogu prikazivati tekstovi, slike, zvuci, video zapisi.
WWW je organizovan po klijent-server modelu. Podaci se nalaze na serverima na mreži, a klijentski program prikuplja podatke sa mreže i prikazuje ih na lokalnom računaru. Protokol kojim WWW klijent i server komuniciraju se naziva HTTP (Hyper text transfer protocol)
Najpopularniji klijent programi za WW su IE, Netscape Navigator, Opera. Dokumenta koja koristi WWW su pisana u HTML (Hyper text Markup Language)

105. Svaki internet servis ima svoju adresu koja se zove URL (Uniform Resource Locator) koja je oblika
protokol: //servis. ime računara
npr.
gopher://gopher.etf.rs
ftp://ftp.download.com

106. Pitanja
????

107. HVALA na pažnji