1. Razvoj računara: od kalkulatora do mrežnog povezivanja

2. Razvoj računara Sadržaj Kratka istorija razvoja računara
Generacije računara
Podela računara
Umrežavanje računara
Informatika i društvo
Računarska etika

3. Kratka istorija računara
Abacus godina p.n.e u Vavilonu
Mehanički alat za računanje
Aritmetičke operacije (+,-,*,: )
Koristi se u Kini, Japanu, Indiji itd.

4. Istorija računara Blaise Pascal (Blejz Paskal) (1623-1662)
Matematičar i fizičar
Mehanički kalkulator
Rad sa osmocifrenim brojevima
Jedan programski jezik iz 70- tih godina 20 v. nazvan je Paskal
Mehanički kalkulator “Paskalin”

5. “the father of computers”
Istorija računara
Charles Babbage (Čarls Bebič) ( )
Prof. matematike sa Kembridža
“the father of computers”
Prvi mehanički računar koji je mogao da se programira pomoću bušenih kartica
Analitička mašina – prvi pokušaj izrade digitalnih računara

6. Istorija računara Ada Lovelace (Ejda Lavlejs) (1815-1852)
ćerka pesnika Bajrona
Interpretator i promoter Bebičovih vizionarskih radova
Kreira program koji je trebalo da se izvršava na analitičkoj mašini
Prvi programer u istoriji računara
U njenu čast jedan programski jezik nosi ime ADA

7. Istorija računara George Boole (Džordž Bul) (1815-1864)
Engleski matematematičar i filozof
Razvija algebru nad binarnim brojevima i logičke operacije – Bulova algebra
AND, OR, NOT i skupovne operacije UNIJA, PRESEK, KOMPLEMENT
Primena u prekidačkim kolima, kao osnova za konstrukciju računara

8. Istorija računara Herman Hollerith (1860-1929)
Razvio je sistem kodovanja podataka na bušenim karticama
Patent je korišćen u SAD za popis stanovništva
Program se svodio na prebrojavanje
Njegova prva kompanija je preteča IBM-a
Bušena kartica

9. Istorija računara Alan Turing (1912-1954) - matematičar i kriptograf
Dokazuje da se svaka matematička funkcija (svaki niz operacija) može predstaviti u obliku algoritma
Program je niz naredbi zapisan u memoriji nizom simbola
Bavio se kriptografijom i tokom II svetskog rata sarađivao je sa britanskom obaveštajnom službom na razbijanju nemačkih šifrovanih poruka (Lorenzova šifra)
1943. kompletirao je Kolos - prvi elektronski digitalni računar
1950. definiše Tjuringov test kojim utvrđuje da li se neka mašina može smatrati “inteligentnom” (računar “misli” ukoliko može da prevari ispitivača da vodi konverzaciju sa čovekom)
Kriptografija (kriptologija) je izvedena iz grčkog prideva κρυπτός kriptós "skriven" i glagola γράφω gráfo "pisati„
Nauka koja se bavi metodima očuvanja tajnosti informacija. 

10. Istorija računara Enigma Mašina “bomba” za dešifrovanje
Mašina za šifrovanje
koju su koristili nemci
Mašina “bomba” za dešifrovanje
Elektromehanička mašina koja je otkrila algoritam
nemačkog šifarskog uređaja Enigma

11. Istorija računara John Von Nouman (1903-1957)
Koncept programa koji je smešten u memoriji
Koncept računara opšte namene
Mogućnost modifikovanja programa
Nojmanova arhitektura računara – koncept koji se i dan danas koristi

12. Istorija računara Konrad Zuse (1910-1995) Nemački inženjer
Konstruisao je uređaj:
Z1 – binarni,elektromehanički kalkulator sa ograničenim programiranjem i instrukcijama na bušenoj traci (1939.)
Z2 - računar na bazi telefonskih releja (1940.)
Z3 – na bazi rashodovanih telefonskih releja, 64-bitni programabilni kalkulator sa memorijskom i aritmetičkom jedinicom (1941.)
Z4 – drugi u svetu komercijalni računar
Dizajnirao je prvi programski jezik Plankalkul (1948.)
Zuse Z1 replica in the German Museum of Technology in Berlin

13. Generacije računara Računari 1. generacije (1951-1958)
1944: Mark 1 - prvi elektromehanički računar opšte namene koga je razvio profesor sa Harvarda, Howard Aiken, proizvod je IBM-a
1944: ENIAC - 30 tona težak, elektronskih cevi
1950: UNIVAC I - prvi komercijalni računar opšte namene
Elektronske vakum cevi
Opšte karakteristike:
Elektronske vakum cevi
Mašinski jezik (0 i 1)
Magnetna primarna memorija
Unos programa i podataka preko bušenih kartica
Sve potrebne radnje je uglavnom izvršavao sam operater
Mark I was a 51-foot-long, 8-foot-tall monster that used noisy electromechanical relays to calculate five or six times faster than a person could, but it was far slower than a modern $5 pocket calculator.
MARC 1

14. Računari 2. generacije (1959-1963)
Osnovne karakteristike:
Tranzistori
Početak jezika višeg nivoa: Fortran i Cobol
Magnetna primarna memorija
Magnetni diskovi i trake za sekundarnu memoriju
Tipični primeri: Philco Transac S-2000 i IBM 1401 i 1620
Tranzistor

15. Računari 3. generacije (1964-1970)
Osnovne karakteristike:
Integrisana kola
Drastično povećanje memorije
Omogućilo je proizvodnju čipova sa hiljadama tranzistora
Tipični primeri: IBM 360 (slika), PDP-1
Integrisano kolo

16. Generacije računara Tehnologija štampanih ploča: Povećanje pouzdanosti
Ostvarivanje veza između elektronskih komponenti
Materijal za izradu: pertinaks, glasfiber, ...

17. Računari 4. generacije (1971-1984)
Opšte karakteristike
LSI - Large Scale Integration
VLSI, Very Large Scale Integration – proces kreiranja integrisanih kola kombinujući hiljade tranzistora u jedan čip 
Razvoj mikroprocesora
Pojava mini i super računara
Paralelno procesiranje
Povećana brzina rada, snaga, memorijski resursi
Tipični predstavnici: Apple II, IBM PC

18. Računari 4. generacije
ZX81
8-16K
Spectrum
48K
Comodore
64 K

19. Računari 4. generacije GUI (Graphical User Interface)
Dag Englbart (Doug Engelbart)
Osmislio “human-computer interaction”
Razvio je hypertext
Uveo je kursor kontrolisan mišem
Više prozora (Multiple windows): WIMP (windows, icons, menus, pointers)
Doug Engelbart prvi put pokazuje miša
Prvi miš

20. Macintosh (1984) Steve Jobs (1955-2011) primenio: GUI, ikone, itd
Desktop – radnu površinu
Upotrebu miša i drugih “pointing devices”
“Double click" i “Click-and- drag“ osobine za podršku uređajima za pokazivanje
Steve Jobs (levo 1984, desno 2011)
Originalni Mac
Mac ultrabook 2012

21. Računari 5. generacije (1984-1991)
Široka upotreba RISC (Reduced Instraction Set Computer) tehnologije CPU
Paralelna obrada
Višeprocesorski rad (Multiprocessing)
Konkurentna obrada aplikacija (Multitasking)
Koriste se za prepoznavanje govora i ostalim domenima veštačke inteligencije
Razvoj super računara
PC računari 1990-tih
Super kompjuter 1990-tih

22. Računari 6. generacije (od 1992)
6G Nano Silicone Case & Screen Protector Kit for New Apple iPod Nano 6 6th Generation 8GB 16GB
Nano tehnologije i neurokompjuteri
Tehnologija: paralelno procesiranje/arhitektura
Brzina: Tflops (Tera Floating point Operations Per Second) (broj operacija sa pokretnim zarezom u sekundi) ≈ 1012 oper/s
Procesori: kombinacija RISC arhitekture, protočnosti (pipelining) i paralelnog procesiranja
Razvoj: WAN i WLAN (bežični LAN)
2001: Apple - iPod - digitalni muzički plejer (8, 16 i 32 GB-2007);
: razvoj smartphone Nano i iPhone (G1-G6)
2007: iPhone kombinuje 2,5GHz GSM i EDGE celularni telefon
2008: iPhone 3G sa GPS navigacijom
2010: razvoj smart mobilnih telefona (iPad, Apple…)
2011: 6G Nano, 4G iPhone

23. Podela računara Mainframe i Super računari Primene: Vremenska prognoza
Hemijski i fizički procesi
Vasionska istraživanja
Vojne potrebe
Velike organizacije koje obrađuju milionske transakcije ...
The IBM Blue Gene/Q

24. Podela računara Serveri
Namenjeni za obezbeđivanje softverske podrške i drugih računarskih resursa drugim računarima u okviru date mreže
Server i dodatna oprema u 19” reku

25. Podela računara Radne stanice
Moćni stoni računari sa povećanom računarskom snagom (pojačani resursi) koji su prevashodno namenjeni krajnjim interaktivnim aplikacijama
Najčešće su povezani na veliki računarski sistem
3D-grafika, dizajn i sl.
Najčešće su potrebni naučnicima i inženjerima

26. Podela računara Personalni računari
Opslužuju jednog korisnika u datom trenutku
Uobičajene primene obuhvataju: obrada teksta, računovodstvo, igre, slušanje muzike i gledanje video sadržaja

27. Podela računara
Prenosivi računari: mašine koje nisu vezane za stolove:
Laptop (notebook)
Netbook
Handheld computers (PDAs)
Palmtop
Smartphone (iPad)
Tablet PC ...

28. Podela računara Ugrađeni računari
Računari posebne namene - namenjeni isključivo za unapred specificirane zadatke
Kontrola temperature i vlažnosti
Monitorisanje rada srca
Monitorisanje kućnog sistema obezbeđenja od provale ...

29. Informatika i društvo Doba u razvoju društva:
Poljoprivredno doba
Industrijsko doba
Informaciono doba
Doba u kome živimo - informaciono doba:
Doba integracije sistema
Deljenja znanja
Sve više ljudi zarađuje za život radeći na računarima...

30. Informatika i društvo u Srbiji
Računarska pismenost već unapredjuje naš svakodnevni život i profesionalni rad
Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku Srbije:
“Upotreba informaciono- komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2011.”
2009
2010
2011
Procenat domaćinstava koja poseduju računar, prema teritorijalnoj celini

31. Tipovi korišćenja Interneta (u privatne svrhe)
u poslednja 3 meseca

32. Koju ste vrstu robe ili usluga naručili (u privatne svrhe) putem Interneta u poslednjih 12 meseci?

33. Informatika i etika Etika – nauka o moralu
Proučava i procenjuje moralne vrednosti
Definiše principe o ispravnosti ljudskog ponašanja (šta je dobro, a šta nije po opšteprihvaćenom mišljenju)
Etički sistemi vrednosti baziraju se na (Bečejski-Vujaklija, 2012):
porodičnom vaspitanju
obrazovanju
religijskim ubeđenjima
ličnom iskustvu

34. Informatika i etika
Deset pravila računarske etike (by Computer Ethics Institute):
Ne treba koristiti računar da bi se nanela šteta drugim ljudima
Ne treba ometati rad drugih ljudi na računaru
Ne treba pristupati tuđim fajlovima
Ne treba koristiti računar za krađu
Ne treba koristiti računar za klevetu
Ne treba korisiti ili kopirati softver koji nije plaćen
Ne treba koristiti tuđe računarske resurse bez autorizacije
Ne treba prisvajati tuđu intelektualnu svojinu
Kada se piše program treba razmišljati o društvenim posledicama
Računar treba koristiti sa razumevanjem i poštovanjem

35. Hvala na pažnji Pitanja?
Razvoj računara
Hvala na pažnji
Pitanja?

36. Reference
Volić, I.D., Nađ, I.I. (2011) „Kvalitativne metode u turizmu - put ka konstituisanju teorijske osnove za buduću nauku“, Teme, vol. 35, br. 1, str Computer Ethics Institute, „The Ten Commandments of Computer Ethics“. Available at: Bečejski-Vujaklija, D. (2012) „Etički, socijalni i globalni aspekti IS“, FON. Abailable at: ( )