1. Sastav računarskog sistema

2. Hardver računara Osnovne funkcije računara Prihvatanje ulaza:
prihvatanje podataka iz spoljašnjeg sveta
Obrada (procesiranje) podataka:
obavljanje aritmetičkih ili logičkih operacija (donošenje odluka) nad podacima
Formiranje izlaza:
dobijanje informacija i slanje informacija u spoljašnji svet
Memorisanje informacija:
slanje i skladištenje informacija u memoriju računara 2

3. Hardver računara Ulazni uređaji Osnovne HW komponente
Tastatura (keyboard)
Miš (mouse)
Skeneri (image scanners)
Čitači bar kodova
Mikrofon
Kamera
Joystick
We recommend viewing “PC Basic Components" (PH_07_04.swf) here. You can find this media asset on the Instructor Resource Center CD-ROM or online at 3

4. Hardver računara Izlazni uređaji Osnovne HW komponente
Monitor ili video displej
Štampač
Projektor
Ploter
Zvučnici
We recommend viewing “PC Basic Components" (PH_07_04.swf) here. You can find this media asset on the Instructor Resource Center CD-ROM or online at 4

5. Ploter

6. Hardver računara Centralna jedinica za obradu Osnovne HW komponente
Procesor
Matična ploča
Memorija
Grafička, zvučna, mrežna, TV kartica, ...
Modem
Jedinica za napajanje
We recommend viewing “PC Basic Components" (PH_07_04.swf) here. You can find this media asset on the Instructor Resource Center CD-ROM or online at 6

7. Hardver računara Osnovne HW komponente Čvrsti diskovi (HD)
Memorije i memorijski uređaji
Primarna memorija: RAM (Random
Access Memory)
Sekundarna memorija: Memorijski uređaji
koji služe za dugotrajno skladište podataka
Čvrsti diskovi (HD)
CD i DVD jedinice
Blu-Ray uređaj
Flash memorije
Flopi Disk, ZIP uređaj
Magnetne trake 7

8. Hardver računara Hardver (hardware; computer hardware )
Fizički, opipljivi deo računara
Hardver se mnogo ređe menja nego softver
Mogućnosti računara u najvećoj meri zavise od hardvera i njegovog kvaliteta (performanse) 8

9. Napajanje
Kućište
Zamenljive jedinice (ZIP uređaj – arhiva podataka)
CD/ DVD jedinica
Jedinica za magnetnu traku
Disk jedinica
Disketna jedinica
IDE kontroleri (Integrated Device Electronics)-vezuju matičnu ploču i CPU sa disk uređajima)
AGP slot za proširenje(brži od PCI slota) (Accelerated Graphics Port)-pruža grafičkoj kartici brži pristup do glavne memorije računara- korisno za 3D grafiku)

10. 10. PCI slot za proširenje (Peripheral Component Interconnect) - povezivanje periferijskih komponenti- konektori za zvučne, TV, mrežne ... kartice - Plug and Play
11. Video (grafička) kartica
12. Zvučna kartica
13. RAM memorija Skup mikročipova gde računar smešta programe i podatke koje koristi. Kada se računar isključi sadržaj RAM-a se gubi.
14. Sistemski sat
15. CMOS Memorijski čip koji čuva informaciju o hardverskoj konfiguraciji PC-a i kada je računar isključen (koristi malu bateriju)

11. 16. BIOS (Basic Input Output System) Čip koji čuva individualnost PC-a, služi kao posrednik između operativnog sistema i hardvera
17. CMOS baterija (CMOS memorija sa rezervnim baterijskim napajanjem sluzi za smestaj vrednosti osobina racunara, kao sto su vrsta diska, kolicina memorije, vreme, datum...)
18. Mikroprocesor (CPU-Central Processing Unit) - Centralna procesorska jedinica
- Mozak računara
19. Rashladni elementi Pošto CPU proizvodi mnogo toplote, rashladni element štiti interne komponente

12. Portovi 20. Ventilator Obezbeđuje strujanje hladnog vazduha
21. USB portovi (Universal Serial Bus-univerzalna serijska sabirnica) -Veza sa perifernim uređajima (tastatura, miš, monitor, štampač, modem, zvučnici, mikrofon, skener, digitalna kamera, FLASH memorija ...) - Najveća brzina prenosa podataka
Propusni opseg od 1,5 megabita u sekundi (Mbps)
Omogućava priključivanje/isključivanje uređaja bez isključivanja računara (“na vruće”)
najveća dozvoljena dužina kabla je 5 m
- razvio je Intel
22. Port za miš Poznat kao PS2
23. Port za tastaturu

13. Portovi 25. Paralelni port (Centronics-originalni standard za dizajn)
ulazno-izlazni konektor koji šalje i prima podatke od 8 bitova paralelno, između računara i periferala (štampač, skener ...)
korist 25-pinski konektor
veća brzina prenosa podataka od serijskog
signal ne može da putuje daleko kao kod serijskog porta
26. Serijski portovi (RS-232)
bitovi jednog bajta izlaze kroz port jedan po jedan
Većina PC-a ima dva serijska porta
signal putuje i 10 puta dalje od paralelnog porta 27. Priključci zvučne kartice Omogućavaju priključivanje zvučnika, mikrofona i spoljnih izvora zvuka
28. Modem Povezuje PC sa telefonskom linijom (Internet)

14. Kako se prikazuju podaci u računaru ?
Binarna azbuka ( 0 i 1 )
Simbol binarne azbuke – bit (binary digit)
Svakom znaku eksterne (npr. srpske) azbuke pridružuje niz od slova binarne azbuke
ASCII kod (American Standard Code for Information Interchange)
Npr. A = B = C =
Byte – niz od 8 bita
1 KB = 210 = 1024 bajta,
1 MB = 220 = bajta
1 GB = 230 = bajta
1 TB = 240 = bajtova.
1 PB = 250 = 210 TB = 1024 TB (Petabajt)

15. Kodiranje ASCII Najčešće korišćeni kod
American Standard Code for Information Interchange

16. Računarska napajanja
Napajanje je hardverski deo računara koji obezbeđuje napon i struju računarskim komponentama.
Napajanje treba da obezbeđuje da svaki deo računara dobije određenu količinu energije koja mu je potrebna. Komponente računara ne troše istu količinu električne energije,
Glavna karakteristika napajanja je njegova snaga. Snaga napajanja se meri u vatima (Watt).
Najveći potrošači su grafička kartica, processor, hard disk, matična ploča i optički uređaji CD, DVD, DVD snimači, …., ali i sve ostale računarske komponente
Kvalitetno napajanje je u današnje vreme neophodno, jer se upravo taj deo često povezuje sa otkazivanjem većine računarskih delova

17. Kućište (System unit) Tower Desktop
Kutija u koju su smešteni uredjaji računarskog sistema
Obično napravljeno od metala
Štiti interne komponente od prašine i oštećenja
Sistemska (centralna jedinica)
Desktop

18. Osnovna (matična) ploča - Motherboard
Plastična ploča na kojoj su štampana metalna (aluminijum ili bakar) strujna kola i na kojoj se nalaze priključna mesta za :
mikroprocesor,
operativnu memoriju (RAM, ROM)
grafička kartica
zvučna kartica
TV kartica
mrežna kartica
modem
slotovi za dodatne kartice
kontroleri za diskove i disketne jedinice...

20. Socket (utičnica, podnožje) određuje koji procesor se može ugraditi u matičnu ploču. Nemoguće je staviti AMD procesor u matičnu ploču koja podržava Intel socket . Npr. Socket 8 ima otvore za 387 pinova.
BIOS: Basic Input/Output System (BIOS) ispituje hardware prilikom pokretanja računara
Memorijski slotovi: Služe kao konektor za RAM memoriju, obično ih ima više
PCI slot(en. Peripheral Component Interconnect) konektori za zvučne, TV, mrežne i nekada i grafičke karte.
AGP slot (en. Accelerated Graphics Port (AGP), konektor isključivo namenjen za grafičke karte, karakteriše ga veća brzina od PCI-a.
IDE konektori: (en. Integrated Drive Electronics (IDE), služi za spajanje hard diskova, optičkih uređaja (DVD/CD-ROM/RW); obično se nalaze dva konektora.
CMOS baterija: Pamti neke vitalne i osnovne postavke. U sebi sadrži i sistemski sat koji pamti tačno vreme i kada je računar ugašen
Integrisani delovi: Većina ploča danas ima već ugrađene zvučne, mrežne pa i grafičke čipove
Naponski konektor: Preko njega matična ploča dobija struju

21. CPU (Central Processing Unit) - mikroprocesor
Definiše tip PC računara
PC-XT (8088), PC-AT (80286), PC386 (80386),PC486 (80486), Pentium I, Pentium II, Pentium III, Pentium IV
Izvršava sve računske/logičke operacije i komande zadate programom
Obično se ugradjuje na podnožje koje je deo matične ploče
Sa donje strane se nalazi nekoliko stotina nožica preko kojih se povezuje na magistrale
Mikroprocesor Intel 80486
Savremeni mikroprocesor

22. CPU (Central Processing Unit) - mikroprocesor
Sadrži preko milion tranzistora čija je površina oko 1 kvadratni inč
Karakteristike :
BRZINA
DUŽINA PROCESORSKE REČI
RADNI TAKT
INTERNI KEŠ
Mikroprocesor Intel 80486
Savremeni mikroprocesor

23. CPU (Central Processing Unit) - mikroprocesor
BRZINA
Izražava se u milionima operacija koje procesor obradi u jednoj sekundi – MIPS (Milion Instruction Per Second)
DUŽINA PROCESORSKE REČI
Broj bitova koji se jednovremeno prenose i obradjuju unutar procesora
RADNI TAKT
Učestalost impulsa koje generiše clock (specijalno elektronsko kolo kojim se diktiraju operacije procesora)
Meri se u MHz ili GHz (1 MHz – vibracija u sec.)
CACHE memorija (vrlo brza memorija)
Brza memorija malog kapaciteta
Rešava problem između brzine procesora i radne RAM memorije
Nalazi se u samom procesoru (interni-primarni) ili
uz procesor (eksterni-sekundarni cache)
Korisna je kada je pristup RAM-u spor u poređenju sa brzinom mikroprocesora
Drže se podaci koji se često koriste
Kapacitet oko 512 Kb do 1 Mb i vise

24. CPU (Central Processing Unit)
Kada procesor zahteva neki podatak iz operativne memorije, tada se iz nje u keš memoriju, osim traženog podatka, prenosi i određena količina podataka koji se nalaze iza traženog podatka. Ubrzanje rada se ostvaruje zahvaljujući tome što je velika verovatnoća da će naredni potrebni podaci biti među podacima koji su već preneti u keš. Kako je keš znatno brži od operativne memorije, ovime je obezbeđen znatno brži pristup podacima, a samim tim i brži rad celog sistema.
Aritmetičko-logička jedinica (ALU)
Izvršava aritmetičko-logičke operacije
Naredbe programa INTEL, Advanced Micro Devices, Cyrix

25. CACHE memorija
L1 (level 1) keš se nalazi u okviru samog procesora i radi na istom taktu kao i procesor.
L2 (level 2) keš se nalazi van procesora, ali veoma blizu njega.
L2 keš radi na taktu koji je jednak polovini takta procesora. Iako radi sporije od L1 keša, L2 keš je znatno brži od operativne memorije, tako da u velikoj meri doprinosi brzini rada sistema.
Kapacitet L2 keš memorije je znatno veći od kapaciteta L1 keš memorije.
U računarskom sistemu, poželjno je imati što više keš memorije, naročito tipa L1. U savremenim računarima, obično postoje oba tipa keš memorije.

27. Operativna memorija
Operativna memorija, realizovana kao RAM (Random Access Memory), služi za smeštanje velike količine podataka koji se koriste u radu računara.
U operativnoj memoriji se nalaze:
operativni sistem koji računar koristi
svi programi koje je korisnik trenutno aktivirao
Nakon završetka programa, memorija koju je on koristio se oslobađa i stavlja na raspolaganje drugim programima.

28. Operativna memorija
Operativna memorija je nepermanentnog tipa, tako da se isključenjem računara njen sadržaj nepovratno gubi. Zato je bitno da se svi dokumenti na kojima se radi dok je računar uključen snime na neki od uređaja ili medija za trajno skladištenje podataka (hard disk, CD-ROM...) pre nego što se računar isključi. U suprotnom, postoji rizik od trajnog gubitka podataka (oni mogu biti sačuvani samo ako ih je OS prethodno backup-ovao na hard disk).
Da bi se obezbedio što veći kapacitet, operativna memorija je dinamičkog tipa.

29. Operativna memorija
Količina operativne memorije kojom računar raspolaže je veoma bitna za performanse računara.
Ukoliko računar nema dovoljno RAM memorije, on će deo hard diska proglasiti za memoriju, tzv. virtuelnu memoriju. Sve one podatke koje ne može da smesti u operativnu memoriiju smestiće na hard disk, u fajl koji se pod Windows XP operativnim sistemom zove pagefile.sys. Ovime, ne samo da se gubi deo prostora na hard disku, nego se i s obzirom da je hard disk znatno sporiji od memorije, usporava pristup do ovih podatka. Kako je pristup podacima na hard disku i do 100 puta sporiji nego onim koji se nalaze u memoriji, jasno je zašto manjak operativne memorije bitno utiče na performanse personalnog računara.

30. Operativna memorija (RAM-ROM)
Random Access Memory
Nalazi se na matičnoj ploči (nije integrisana)
Memorija sa direktnim pristupom (može da se pristupi bilo kojim redom)
Memorišu se programi i podaci sa kojima računar radi (prenos sa hard diska ili se formiraju u toku rada)
Po isključenju računara gube se podaci
Kapacitet : 256 Mb, 512 Mb, 1 Gb, 2Gb ...
Količina memorije u sistemu se može povećati jednostavnim dodavanjem odgovarajućeg tipa memorije u slobodne memorijske slotove na matičnoj ploči.
Vreme pristupa – vreme koje protekne između zahteva memoriji za podatkom i dobijanja podatka. Izražava se u nanosekundama ( ns )
Buffers su delovi RAM memorije koje neki programi rezervišu za svoje potrebe (privremeno deponovanje podataka)

31. Random Access Memory
Najčešće se 1 bajt (8 bitova) čuva na određeno mesto u memoriji, koje zovemo memorijska lokacija. Svaka ima svoju adresu. (npr. jedno slovo zauzima jedan bajt memorije.)
Povećanje kapaciteta memorije naziva se proširenje memorije. Memorija se izgrađuje u memorijskim modulima - pločicama na kojima su zalemljeni
memorijski integrisani krugovi, a na čijim se ivicama nalaze konektori za spajanje na matičnu ploču.

32. Vrste RAM memorije
DRAM (Dynamic Random Access Memory) - vremenom gube sadržaj iako je računar uključen (mora se ponovo upisivati stari sadržaj)
EDO RAM (Extended Data Out )
brža je od DRAM-a
VRAM (Video RAM)
Optimizovana za video adaptere
SRAM (Static RAM)
Brži od DRAM-a i zadržavaju svoj sadržaj
SDRAM (Synchronous DRAM)
Konstruisana za brže procesore
SIMM (Single In-line Memory Modules)
Memorijski čipovi se stavljaju na male štampane ploče
DIMM (Dual In-line Memory Modules)
ECC (Error-Correcting Code)
RAM koji koristi dodatne bitove za otkrivanje grešaka

33. ROM (Read Only Memory) Nalazi se na matičnoj ploči
Statički deo memorije koji se samo čita
Sadržaj se ne gubi po isključenju računara
Smešten je program (BIOS) koji omogućava proveru ispravnosti hardvera i učitavanje operativnog sistema u RAM memoriju računara
Vreme pristupa ROM-u je 500 do 850 ns

34. Magistrale Razmena informacija medju komponentama
Magistrala podataka – prenosi podatke izmedju procesora i memorijskih lokacija
Adresna magistrala - prenosi adrese koje generiše procesor
Kontrolna magistrala – prenos upravljačkih i kontrolnih signala od procesora ka komponentama i obrnuto

35. Spoljašnje memorije
Spoljašnje memorije predstavljaju uređaje i medijume za skladištenje podataka u PC. Omogućavaju čuvanje (uključujući backup) i prenos velike količine podataka i u vreme dok je PC isključen.
Najrasprostranjeniji uređaji za skladištenje podataka su:
hard disk
optički uređaji za skladištenje podataka (CD i DVD-ROM)
USB flash disk
Najbitnije karakteristike ovih uređaja su:
kapacitet
brzina upisa i čitanja podataka
trajnost čuvanja podataka

36. Spoljašnje memorije
Hard disk - HDD (Hard Disc Drive) predstavlja jednu od najvažnijih komponenata u računaru, koja je (osim procesora) u poslednjih dvadesetak godina najviše napredovala, kako u smislu tehnologije izrade, tako i u pogledu kapaciteta, performansi, pouzdanosti i cene.
Prvi komercijalno dostupan hard disk, napravio je IBM 1956.god. Disk je imao kapacitet od 5MB i sastojao se od 50 ploča prečnika 24 inča. Gustina zapisa podataka bila je oko 2000 bita po kvadratnom inču, a brzina prenosa podataka tada impresivnih 8800B/s.

37. Spoljašnje memorije
Prvi hard diskovi su bili glomazni i teški za proizvodnju. Imali su glave za čitanje i upis koje su bile u fizičkom kontaktu sa površinom diska, da bi elektronski sklop mogao bolje da očita magnetno polje sa površine diska. Zbog ovoga, glave su se brzo trošile i uz to grebale površinu diska, što je ugrožavalo sigurnost podataka na disku.
Do nastanka modernih hard diskova dovelo je otkriće IBM-ovih inženjera, 50-tih godina prošlog veka, koje je omogućilo da glave lebde iznad površine diska i pristupaju podacima dok oni prolaze ispod njih.

38. Konstrukcija hard diska
Hard disk se sastoji od kružnih ravnih diskova (ploča) koji su sa obe strane presvučeni specijalnim materijalom koji ima mogućnost skladištenja informacija u magnetnoj formi.
Ploče imaju otvor u centru i pričvršćene su na valjkasti nosač. Pokreću se pomoću specijalnog motora i rotiraju velikom brzinom.
Za upis i čitanje podataka sa diska koriste se specijalni elektromagnetni uređaji koji se nazivaju glave (heads). Glave se nalaze na nosaču kojim se pozicioniraju iznad površine diska.

39. Konstrukcija hard diska
Hard disk mora biti izrađen sa velikom preciznošću da bi mogao da obavlja svoju funkciju.
Unutrašnjost diska je izolovana od sveta spolja, kako bi se sprečilo da prašina dospe na površinu ploča, jer bi to moglo da dovede do trajnog oštećenja glava ili površine diska.

40. Glave hard diska
Glave služe za upis i čitanje podataka sa hard diska. One u stvari predstavljaju vezu između magnetskog medijuma diska i elektronskih komponenata ostatka diska.
Glave predstavljaju kritičnu komponentu u određivanju performansi diska i jedna su od najskupljih komponenata u disku.
Glave rade kao konvertori energije, tj. transformišu električne signale u magnetne i obrnuto. Svaki bit informacije se upisuje na površinu diska koristeći specijalne metode kodiranja koje binarne vrednosti 0 ili 1 prevode u magnetni zapis.

41. Organizacija podataka
Svaka ploča hard diska ima dve korisne površine (gornju i donju) na kojima se čuvaju podaci. Za svaku korisnu površinu postoji po jedna glava koja omogućava upis ili čitanje podataka sa nje (na primer, 3 ploče imaju 6 glava).
Iznad površina ploča, glave opisuju koncentrične kružnice koje se nazivaju trakama (tracks). Skupovi kružnica istih prečnika na svim površinama nazivaju se cilindrima (cylinders).
U cilju lakšeg i bržeg pristupa, svaka traka je ugaono podeljena na sektore (sectors) koji sadrže po 512 bajtova. Sektor predstavlja najmanji blok podataka kome može da se pristupi, tj. koji može da se adresira.

42. Organizacija podataka
traka
sektor

43. Jedinice spoljne memorije – HARD DISK
Služi za čuvanje programa i podataka kada računar nije u upotrebi
Hermetički zatvoreno metalno kućište štiti unutrašnje komponente disk jedinice od čestica prašine koje bi mogle da blokiraju vrlo mali razmak izmedju glava za čitanje/pisanje i ploča (2/ dela incha)
Sastoji se od više ploča premazanih magnetnim materijalom i postavljenih na istu osovinu
Ploče se okreću oko ose, dok se upisno-čitajuće glave pomeraju ka osi rotacije i od nje

44. Jedinice spoljne memorije – HARD DISK
Osovina povezana sa električnim motorom obrće do osam ploča, napravljenih od metala ili stakla
Broj ploča i sastav magnetnog sloja kojim su premazani odredjuju kapacitet diska (današnje ploče su obično premazane magnetnim slojem čija je visina oko tri milionita dela incha
Brzina rotacije: obrtaja u minuti
Vreme pristupa : oko 6 milisekunde (prosečno vreme koje je glavi za čitanje/upis potrebno da se pomeri do početka datoteke
Kapaciteti : 20, 40, 80, 100, 500 Gb, 1 Tb ...

45. Jedinice spoljne memorije – HARD DISK
Pre prve upotrebe potrebno je formatirati disk – pripremiti ga za rad. Ako već postoje podaci zapisani na disku, formatiranjem se brišu. Korisnik obično kupuje već formatiran hard disk.
Nakon određenog vremena upotrebe potrebno je disk defragmentirati kako bi se ubrzalo čitanje podataka s diska. Razbacani podaci na disku prikupljaju se u celinu i smeštaju na jedno mesto na disku.

46. Performanse hard diska
Vreme pristupa podacima na ploči (access time)
Brzina prenosa podataka predstavlja brzinu kojom se podaci mogu čitati sa površine diska
Brzina rotacije ploča u velikoj meri utiče na ukupne performanse diska. Njenim povećavanjem se u isto vreme poboljšavaju i brzina prenosa i vreme pristupa. Ova brzina se izražava u obrtajima u minuti (RPM – Rounds Per Minute ).
Gustina zapisa podataka po ploči hard diska direktno utiče na njegov kapacitet.

47. Dimenzije ploča
Dimenzije ploča hard diskova imaju tendenciju smanjivanja.
Diskovi dimenzije 5.25” danas su nestali sa tržišta, dok diskovi dimenzije 3.5” dominiraju u desktop računarima i serverskim primenama. Kod prenosivih računara, diskovi od 2.5” su standard, ali se koriste i diskovi manjih dimenzija.
Smanjenje dimenzija donosi sa sobom povećanje čvrstine ploča i smanjenje njihove mase, što omogućava veće brzine rotacije i veću pouzdanost.

48. CD
CD (Compact Disc) je optički medijum za skladištenje podataka, koji je od svog nastanka prešao put od skupe do jeftine i nezamenljive komponente prisutne u svakom PC.
CD pruža relativno veliki kapacitet po veoma niskoj ceni. Zato je vrlo pogodan ne samo u stadardnim, već i u raznim multimedijalnim primenama.

49. CD
Po konstrukciji, CD uređaji su veoma slični drugim uređajima za skladištenje podataka koji koriste rotirajuće ploče (na pr. hard diskovima). Osnovna razlika je u postupku pristupa podacima. CD uređaji ne koriste magnetni medijum, već optičke metode upisa i čitanja podataka.
CD uređaj pretvara optički uskladištene podatke na CD disku u električne signale.

50. CD
Podatak sa CD diska čita se tako što se na površinu diska usmeri laserski zrak, a zatim se detektuje intenzitet reflektovane svetlosti. Na disku postoje jame (pit) i površi (land) koje predstavljaju binarne vrednosti 0 i 1. Svetlost reflektovana iz jame ima mnogo slabiji intenzitet od svetlosti reflektovane sa površi.
Reflektovana svetlost sa površi i jama, preko složenog sistema sočiva i ogledala, prenosi se do foto dioda koje detektuju razlike u intenzitetu svetlosti i te razlike pretvaraju u električne signale.

52. CD
Za smeštanje podataka na CD predviđena je spiralna staza koja počinje od centra diska, a završava se na 5mm od njegovog oboda.
Podaci se na CD upisuju počevši od centra ka periferiji. Gustina zapisa je konstantna po jedinici površine, i ne zavisi od toga da li se podaci nalaze bliže obodu ili centru diska. Pošto se disk u CD uređaju okreće konstantnom ugaonom brzinom, to ima za posledicu da se podaci brže čitaju sa spoljnih nego sa unutrašnjih staza.

53. CD Kapacitet CD-a može biti 650MB ili 700MB.
Brzina rada CD uređaja se deklariše u umnošcima brzine čitanja muzičkog CD-a, koja iznosi 150KB/s. Tako jednobrzinski CD uređaj (ili 1x) čita podatke brzinom od 150KB/s, dok pedeset-dvo-brzinski CD uređaji (52x) čitaju podatke brzinom od 7800KB/s. Treba napomenuti da se deklarisana brzina odnosi na brzinu čitanja podataka sa krajnje spoljne trake diska, dok je brzina čitanja sa krajnje unutrasnje trake više nego duplo manja.

54. Compact disc
CD (eng. Compact Disc) - optički medijum za čuvanje podataka. Kao izvor svetlosti pri upisu podataka (u spirali od središta prema rubu diska) i njihovom čitanju koristi se laser. Izvorno je namenjen kao nosilac zvuka.
Daljim razvojem tehnologije prerasta u nosilac podataka s mogućnošću
jednokratnog CD-R (Compact Disc – Recordable)
višekratnog CD-RW(Compact Disc – ReWritable) zapisa čime postaje široko rasprostranjen u računarskoj industriji.
Prečnik diska je 12cm, a postoji i miniCD od 8cm. Debljina diska je 1.2mm.

55. Compact disc
Laserski zrak probija zaštitni sloj od plastike i odbija se od refleksnog sloja koji liči na aluminijumsku foliju na donjoj strani diska.
Površina refleksnog sloja se sastoji od naizmeničnih udubljenja i ravnina.
Digitalne informacije se upisuju utiskivanjem sitnih rupica po povrsini diska (mala velicina rupica-0,83 do 3 mikrona)
Prvobitna brzina CD uredjaja 1x = 150Kb/s (kilobajt/sec.) 52x =7,62 Mb/s. Pri ovakvim brzinama medij u CD uređaju se vrti na okretaja u minuti.
Koriste se za distribuciju softvera, slika, zvuka, video zapisa...(multimedija)

56. DVD (Digital Video Disk)
Optičke memorije
DVD (Digital Video Disk)
Nastao zbog potrebe snimanja dugometražnih filmova
Mogu se koristiti i za snimanje podataka
Kapacitet je do 4.7 do 14 Gb
DVD uredjaj koristi laser za čitanje udubljenja i ravnina
Jednostrani jednoslojni – 4.7 Gb
Jednostrani dvoslojni – 8.5 Gb
Dvostrani jednoslojni – 9.4 Gb
Dvostrani dvoslojne – 17 Gb
Prečnik od 120 mm, debljine 1,2 mm
Ustaljena brzina snimanja i pisanja današnjih DVD medija je Mb/s, odnosno 16 puta (16x) brže od prvobitne brzine snimanja MB/s.

57. USB fleš disk
USB Memory Drive je mali prenosni uređaj za skladištenje podataka koji koristi flash memoriju (flash memory) i USB port na računaru ili USB hub.
Kapacitet se menjao, od početnih 16MB do današnjih 64GB.

58. Nove tehnologije
Zbog sve veće potrebe za uređajima i medijumima za skladištenje većih količina podataka, danas se u svetu paralelno razvija nekoliko novih tehnologija za optičko skladištenje podataka. Među najperspektivnijim su:
BluRay disc (BD-ROM)
Holografski disk (HVD)

59. Blu-ray Disc Baziran na plavo-violetnom laseru
Disk precnika 12 cm obuhvata s jednim slojem do 27 GB, a s dva sloja do 54 GB podataka
Oznaka "1x" odgovara protoku podataka od 36 Mb/s, što je oko četiri puta brža od DVD-a pri istoj brzini okretanja (1 x).

60. Holografski disk
Holografski disk (HVD - Holographic Veratile Disc) je optički disk
Tehnologija se zasniva na tzv. kolineranoj holografiji koja podrazumeva korišćenje dva lasera, crvenog i zelenog. HVD je istih dimenzija kao i standardni DVD i CD diskovi (12 cm u prečniku), ali su mu karakteristike znatno bolje. Njegov kapacitet je do 3.9 TB (terabajta) informacija, što je oko 5800 puta više od CD, 850 puta više od kapaciteta DVD, 160 puta više od jednoslojnog Blu-ray diska, a dva puta više od najvećih hard diskova u 2008.godini.

61. Floppy disk
3,5 “
1.44 Mb
Plastična ploča premazana feromagnetnim materijalom

62. GRAFIČKA KARTICA
Uz monitor grafička kartica je najvažnija komponenta koja odlučuje koliko kvalitetnu sliku ćete imati na vašem monitoru.
Grafička kartica može biti integrisana na matičnoj ploči u obliku čipa ili dolazi kao poseban deo u obliku kartice.
Kvalitet grafičke kartice zavisi od vrste grafičkog procesora, taktu na kome on radi i od vrste, brzine i količine memorije.
Grafička kartica može imati jedan ili više izlaza. VGA je izlaz za CRT monitore, DVI je izlaz za LCD monitore a TV (OUT) izlaz za TV.

63. GRAFIČKA KARTICA

64. GRAFIČKA KARTICA
Podatke iz računara u digitalnom obliku pretvara u analogne signale na ekranu (slika)
Bit mapping – svakom pikselu na ekranu pridružuje se jedan bit ili više bitova u memoriji
Grafička kartica ima sopstvenu memoriju
Kapacitet ove memorije zavisi od broja piksela na ekranu (rezolucija) i broja boja po pikselu (512 Mb, 1 Gb ...)
Time se obezbeđuje brz protok i samim time brža obrada grafike, što na kraju daje veći broj slika u sekundi čineći grafičku scenu lepšom i fluidnijom.

65. GRAFIČKA KARTICA
Priključuje se u jedan od slotova na matičnoj ploči
Na sebi ima spoljni priključak za monitor računara
Moderne grafičke kartice su opremljene snažnim grafičkim procesorima koji svojom procesorskom snagom i brojem tranzistora gotovo nadmašuju glavne procesore.
Svake godine se GPU na grafičkoj kartici neprestano unapređuje novim instrukcijama i mogućnostima.

66. GRAFIČKA KARTICA
Grafička kartica, Grafički adapter, VGA kartica ili video kartica daje i obrađuje dvodimenzionalnu ili trodimenzionalnu sliku. Grafički procesor (GPU) je glavni deo na kartici, a njegova uloga je prevođenje binarnog koda u vidljivu sliku na nekom grafičkom izlaznom uređaju. Princip je jednostavan, CPU u saradnji sa nekim softverom, kao što je 3D računarska igra, šalje informacije grafičkom procesoru koji potom obrađuje dobijene informacije i šalje ih na monitor. Grafička kartica se ugrađuje u matičnu ploču, obično u AGP ili PCI Express slot.

67. Glavni delovi moderne grafičke kartice su:
GRAFIČKA KARTICA
Glavni delovi moderne grafičke kartice su:
PCB (Printed Circuit Board) je štampana ploča na kojoj se nalaze svi ostali delovi
GPU (Graphich Processing Unit) grafički procesor, glavni deo koji prevodi binarni kod u sliku
VRAM - Video Random Acces Memory, služi za čuvanje najnužnijih podataka za GPU
Konektori (PCI, AGP, PCI Express ...)

68. GRAFIČKA KARTICA
Proizvođači grafičkih procesora: Danas je tržište podeljeno između dva najveća proizvođača. To su ATI i nVidia.ATI je poznat po svojoj Radeon seriji a nVidia po GeForce seriji.

69. ZVUČNA KARTICA
Zvuk iz računara u digitalnom obliku konvertuje u analogni oblik tako da može da se reprodukuje u zvučnicima
ADC (Analog Digital Converter)
Analogno digitalni pretvarač, kao što sam naziv kaže, pretvara analogne signale (praktično zvuk) u digitalne signale (nule i jedinice), tako da računar može razumeti signale koje dobija od nekog ulaznog uređaja (npr. mikrofon). Način pretvaranja je sljedeći: ADC preciznim merenjem analizira analogne talase te ih digitalizuje u obliku nula i jedinica, koje onda DSP ili CPU procesira.

70. ZVUČNA KARTICA
DAC (Digital Analog Converter)
pretvara digitalni u analogni signal, tako da sve što čujete na PC zvučnicima je ustvari prevedeni binarni kod u analogni signal tj. zvuk.
DSP (Digital Sound Processor), zvučni procesor koji oslobađa CPU od procesiranja zvučnih signala (ako ga zvučna karta nema, onda to radi CPU), takođe zvučna kartica moze imati svoju memoriju.

71. ZVUČNA KARTICA
Zvučne kartice su nastale tek 1980-tih godina, dotad je računar mogao stvarati samo "beep" zvuk, koji je stvarao zvučnik u samom kućištu
Najpoznatiji proizvođač zvučnih karti je Creative, osim njega imamo Terratec, C-Media, nVIDIA, Realtek, VIA itd.

72. MREŽNA KARTICA
Omogućava povezivanje računara na lokalnu računarsku mrežu (LAN)
Moderne matične ploče obično na sebi imaju integrisan mrežni čip i priključak, ali postoje i mrežne kartice koje se ubacuju u PCI slot. Danas se ređe viđaju odvojene mrežne kartice, obično se uzima dodatna kartica (uz integrisanu) zbog mogućnosti priključivanja više mrežnih uređaja (npr. ADSL modem i mrežni hub).
Danas postoje mrežne kartice sa 10, 100, i 1000 Mbit/s (Gigabit) , što označava propusnost podataka koju može podneti jedna mrežna kartica.

73. FM i TV karta
FM karta je radioprijemnik koji omogućava prijem radio programa za vreme rada računara
TV karta omogućava prijem TV programa pomoću računara

74. Fax Modem Voice (FMV) kartica
Omogućava povezivanje računara sa drugim računarima korišćenjem obične telefonske linije
Interni i Eksterni modem
Pretvara digitalne u analogne signale i obrnuto (D/A i A/D konvertor)
56K- 56 Kilobita u sec.
Modulacija - Demodulacija

75. ADSL modem - Asymmetric Digital Subscriber Line
Asimetrična u smislu bržeg download-a
i sporijeg upload-a
Način da se telefonska linija iskoristi za stalnu i brzu vezu sa Internetom, a da pritom preko iste te linije obavlja i govorna komunikacija. Neke od osnovnih prednosti ADSL-a nad drugim načinima pristupa su:
Uspostavlja se stalna veza sa Internetom (24 časa dnevno na vezi). Nema zvanja provajdera, signala zauzete linije, čekanja da se veza uspostavi itd.
Postižu se velike brzine prenosa, recimo download brzinom od 24 Mbit/s, upload -3.5 Mbit/s .

77. Racunarska konfiguracija
Gigabyte MB-GA-M57SLI-S4
VGA nVidia 1 GB
INTEL Core2Duo E GHz
DDR MB Kingston
HDD 160 GB 7200 RPM
FDD 3.5” 1.44MB
DVD-RW BLACK
MODEM 56K
MIDI TOWER BLACK
Sound Blaster OnBoard
TFT 19”