1. Glava 8a: Primer operativnog sistema– Android
Istorijat
Osnovne karakteristike
Komponente sistema
Android Danas
Decembar 2012.
Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

2. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković
Istorijat
Android je operativni sistem namenjen za mobilne uređaje
Android je Unix-like operativni sistem, baziran na verzijama 2.6 i 3.x Linux kernela
Ko-osnivač Andy Rubin u oktobru počinje razvoj Androida u Kaliforniji
Kompanija Google kupuje ovaj projekat u avgustu 2005.
Krajem 2007., Google osniva alijansu OHA (Open Handset Alliance) čiji je prvi proizvod Android
Članovi OHA: Google, Intel, Nvidia, HTC, Sony, LG, Motorola, Samsung, T-Mobile
Kasnije priključene: Dell, Vodafone, Motorola, Alcatel i razne druge
Decembar 2012.
Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

3. Istorijat - Licenciranje
Android nije public domain; copyright na Android drže njegovi autori
Android se distribuira pod Apache Licencom v2.0, koju definiše Apache Software Foundation (ASF)
Krajem 2008., Android postaje slobodni softver sa licencom otvorenog koda (open-source)
Apache verzija 2.0 je kompatibilna sa Linux-ovom GPL licencom, ali manje restriktivna
Starije verzije Apache licence nisu GPL kompatibilne
Android sadrži više od 700 kopija header fajlova, za šta se smatra da su „no copyrightable“
Decembar 2012.
Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

4. Istorijat - Verzije Androida
V1.0, 23. septembar 2008.:
prva komercijalna verzija sa dosta nedostataka
bazirana na V Linux kernelu
namenjena telefonima HTC Dream i T-Mobile G1
veliki broj funkcija: Online prodavnica (tada Android Market, danas Play Store), podrška za Wi-Fi i Bluetooth, Web Browser, Youtube, Gmail, Google Contacts, Google Calendar, Google Sync, Google Talk, Media Player, Camera, Home screen (Launcher), i razne druge...
V1.1, 9. februar 2009.:
namenjena telefonu HTC Dream
API promenjen; dodate nove funkcije, kao npr. mogućnost plaćenih aplikacija u Android Market-u
Decembar 2012.
Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

5. Istorijat - Verzije Androida
V1.5 („Cupcake“), 30. april 2009.:
pokreće ubrzan razvoj mobilnih uređaja sa Android operativnim sistemom
bazirana na V Linux kernelu
unapredjenje korisničkog interfejsa i razne nove funkcije poput snimanja video sadržaja, podrške za stereo bluetooth slušalice, podesiva tastatura, prepoznavanje glasa, mogućnost programerima da kreiraju sopstvene aplikacije za početni ekran (“Home Screen”), koje se nazivaju Vidžeti (“Widgets”), itd...
V1.6 („Donut“), 15. septembar 2009.:
bazirana na V Linux kernelu
novi izgled Online Prodavnice (Android Market) za lakši pristup i bržu pretragu željenih aplikacija; kamera i video kamera integrisane u Galeriju; podrška za navigacione aplikacije, razna poboljšanja po pitanju brzine, pretrage grafičkog interfejsa, itd...
Decembar 2012.
Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

6. Istorijat - Verzije Androida
Problem: Sa ažuriranjem Androida, prvi u redu za ažuriranje sistema bio je upravo HTC Dream, jer se sistem uglavnom razvijao na osnovu mogućnosti koje je taj telefon posedovao. Ovaj problem je doveo do usporavanja širenja nove verzije sistema.
V2.0/ V2.1 („Eclair“), 26. oktobar 2009.:
bazirana na V Linux kernelu
dodate podrške za rad sa kamerom, kao i poboljšana virtuelna tastatura
V2.2.x („Froyo“), 20. maj 2010.:
bazirana na V Linux kernelu
ubrzan je rad sa memorijom i poboljšane performanse samog sistema
Decembar 2012.
Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

7. Istorijat - Verzije Androida
V2.3.x („Gingerbread“), 6. decembar 2010.:
bazirana na V Linux kernelu
lakše kucanje na mekoj tastaturi; unapređena funkcija copy/paste; mogućnost instaliranja zahtevnijih igara kao i bolja kontrola pri upravljanju istih
dodatno poboljšavan korisnički interfejs, takođe obezbeđena podršku za veće displeje kao i za neki dodatni senzori
V3.x („Honeycomb“), 22. februar 2011.:
bazirana na V Linux kernelu
napravljen samo za tablete
dodati interfejs elementi kao što su system bar i action bar, takođe pojednostavljena je i upotreba miltitaskinga, redizajnirana je i virtualna tastatura tako da omogući lakše i brže kucanje
Decembar 2012.
Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

8. Istorijat - Verzije Androida
V4.0.x („Ice Cream Sandwich“), 19. oktobar 2011.:
bazirana na V3.0.1 Linux kernelu
još veći ekrani osetljivi na dodir
direktno USB povezivanje sa uređajima, što je znatno olakšalo prenos podataka
namenjena i za mobilne telefone i za tablete
pored standardnog načina za otključavanje telefona, dodata je i  mogućnost otključavanja telefona prepoznavanjem lica (za šta se koristi prednja kamera)
poboljšana podrška za slepe i slabovide osobe
Veličina widget-a je promenljiva
Decembar 2012.
Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

9. Istorijat - Verzije Androida
V4.1/4.2 („Jelly Bean“), 9. jul 2012./ 13. novembar 2012.:
bazirana na V Linux kernelu
poslednja verzija Androida, demonstrirana na Google Nexus 4 telefonu i Google Nexus 10 tabletu
ima „pametniju“ tastaturu
nov izgled Google Search-a
mogućnost deljenja display-a uređaja sa nekim HDTV
Widget-i rade još bolje nego pre
opcija Google Now daje informacije korisniku kad i gde mu treba, pre nego što on to zatraži
načinjene značajne promene u oblasti fotografije, a najznačajnije u polju društvenih mreža
razne druge funkcije...
Decembar 2012.
Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

10. Osnovne karakteristike
Sa tehničke strane Android predstavlja Linux operativni sistem razvijen za ARM i x86 arhitekturu
Iz činjenice da se Android bazira na Linux verziji 2.6 i jačoj, implicitno sledi:
Android je multitasking sistem
Android V4.2 (verzija za tablete) je multikorisnički sistem
Standardni Linux fajl sistem - ext2fs je FS Androida
Android poseduje real-time algoritam raspoređivanja procesa
C-SCAN algoritam bez izgladnjivanja u Androidu
Kao x86 arhitektura, Android ima tri zone fizičke memorije:
ZONE_DMA
ZONE_NORMAL
ZONE_HIGH
Decembar 2012.
Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

11. Osnovne karakteristike
Za razliku od Linux operativnog sistema, Android nema standardni X Window System ni standardni skup GNU biblioteka, pa nije u mogućnosti da pokreće aplikacije razvijene za druge standardne Linux sisteme
APK je naziv za distribuciju Androida
Sistemske biblioteke pisane u programskim jezicima C i C++; na njih se vezuje Android Runtime u kome se istovremeno može izvršavati više Delvik VM
Aplikacije i Application Framework su napisani u programskom jeziku Java
Android ima third-party aplikacije
Sve aplikacije su ravnopravne! (Sve koriste isti API) 
Decembar 2012.
Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

12. Osnovne karakteristike
Programeru omogućena potpuna sloboda u razvoju novih i već postojećih aplikacija, a proizvođaču uređaja slobodno korišćenje i prilagođavanje platforme bez plaćanja autorskih prava
Životnim ciklusom aplikacije se upravlja automatski
Uklanjanje granica "klasičnih" aplikacija
Brz i jednostavan razvoj aplikacija, omogućen je bogatom bazom korisnih programskih biblioteka (eng. libraries) i alata za izradu aplikacija
Visokokvalitetni grafički prikaz i zvuk
Kompatibilnost sa većinom sadašnjeg i budućeg hardvera
Decembar 2012.
Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

13. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković
Komponente sistema
USB Driver
Keypad Driver
Display Driver
Camera Driver
Bluetooth Driver
WiFi Driver
M-Systems Driver
Audio Drivers
Binder (PC) Driver
Power Management
Linux Kernel
Home
Contacts
Phone
Browser
...
Applications
Activity Manager
Package Manager
Windows Manager
Telephony Manager
Content Providers
Resource Manager
View System
Location Manager
Notification Manager
XMPP Service
Application Framework
Libraries
Surface Manager
OpenGL/ES
SGL
Media Framework
FreeType
SSL
SQLite
WebKit
libc
Android Runtime
Core Libraries
Dalvik Virtual Machine
Decembar 2012.
Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

14. Komponente sistema - Biblioteke
S obzirom na to da se Android bazira na Linux operativnom sistemu, glavna moć Androida je u bibliotekama:
Surface Manager, odgovoran da svi otvoreni prozori, iz potenicijalno različitih aplikacija, otvoreni u različito vreme, budu predstavljeni na ekranu
Open GL/ES i SGL su grafičke biblioteke, za crtanje 2D i 3D, koje se u Androidu mogu i kombinovati
WebKit sluzi za podrsku webu (CSS, Javascript, AJAX), napravljen za male ekrane
SQLite, upravljački sistem baze podataka
FreeType za fontove, Media Framework, podrška za SSL enkripciju, libc
Decembar 2012.
Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

15. Komponente sistema – Dalvik VM
Android Runtime sadrži osnovne biblioteke i Dalvik VM
Dalvik je virtuelna mašina za Java programe u Android operativnom sistemu
Naime, Java bytecode se ne izvršava kao takav, već se više klasa prevodi u jedan jedinstveni Delvik izvršni format (.dex) koji je optimizovan za rad na slabijim procesorima i zahteva manje memorije – što je pogodno za mobilne uređaje
Može više Delvik VM da se pokrenu na jednom uređaju, po jedna za jedan proces
Decembar 2012.
Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

16. Komponente sistema - API
Location Manager je zadužen za mape i geografkske podatke vezane za njih 
XMPP Service koristi Gmail infrastrukturu i uz pomoć njega se mogu razmenjivati bilo kakvi podaci između više uređaja, bilo da su to određene vrednosti bitne za neku aplikaciju, geografski podaci ili poruke za ćaskanje 
Notification Manager na jedinstveni način integriše i prikazuje poruke iz bilo koje aplikacije, web servisa ili sl. koje korisnik vidi na svom početnom ekranu 
View System sadrži osnovne komponente (buttons, lists, layout...) uz pomoć kojih se izgrađuju kompleksnije aplikacije
Decembar 2012.
Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

17. Komponente sistema - API
API (Nastavak):
Activity Manager se brine za rad sa akcijama
Windows Manager je zadužen za rad sa prozorima
Content Providers omogućava da podaci iz jedne aplikacije budu dostupi drugoj aplikaciji
Resource Manager je zadužen za rad sa resursima
Telephony Manager je zadužen za rad sa telefonskim opcijama
Package Manager prati koje su sve aplikacije instalirane na uređaju
Decembar 2012.
Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

18. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković
Android Danas
Iako Android sada predstavlja veoma zreo i pouzdan sistem iza koga stoji ogroman broj zadovoljnih korisnika, on to ne bi postao bez velike zajednice koja neprestano razvija aplikacije namenjene za ovu platformu
Pored velike podrške korisnika neizostavna je i podrška velikih firmi koje Android uvode za sastavni deo svojih uređaja i na taj način ga čine dominantnim sistemom za mobilne uređaje
Decembar 2012.
Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

19. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković
Android Danas
Decembar 2012.
Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković