1. Analiza sistema

2. Funkcionalni model sistema
predstavlja sistem kao "crnu kutiju"
prikazuje se funkcionalnost sistema na način kako je vide spoljni objekti
predstavljaju se ulazi i izlazi iz sistema i funkcije koje transformišu ulaze (pobudu, stimulaciju) u izlaze
pretstavlja model zahteva, jer treba da pokaže potpuno, precizno i nedvosmisleno kako će objekti van sistema (korisnici, akteri) koristiti posmatrani sistem.

3. Strukturna sistem analiza (SSA)
nastala je kao odgovor na problem neadekvatne specifikacije zahteva korisnika pomoću klasičnih sredstava funkcionalne analize
jasna grafička specifikacija, pogodna za komunikaciju sa korisnikom;
daje jasan i detaljan opis sistema, primenom metode apstrakcije, tako da se sistem na višim nivoima apstrakcije opisuje jasno, a na nižim detaljno;
predstavlja logičku, a ne fizičku specifikaciju procesa - specifikacija opisuje šta će budući sistem raditi i šta će pružati korisniku, a ne kako će biti implementiran;

4. Strukturna sistemska analiza (SSA)
Šta je SSA?
Potpuna konvencionalna metoda za specifikaciju informacionog sistema
SSA posmatra informacioni sistem kao funkciju (proces obrade) koja, na bazi ulaznih, generiše izlazne podatke.
Ulazni podaci se dovode u proces obrade, a izlazni iz njega odvode preko tokova podataka.
Od interesa su samo sadržaj i struktura ulaznog toka, a ne i medijum - nosilac toka.

5. Specifikacija SSA
Hijerarhijski organizovan skup dijagrama toka podataka;
Rečnik podataka koji opisuje sadržaj i strukturu svih procesa, tokova i skladišta podataka;
Specifikacija logike primitivnih procesa

6. Specifikacija SSA
Između procesa na najvišem nivou i primitivnih procesa nalaze se dijagrami srednjeg nivoa. Broj takvih nivoa zavisi od složenosti sistema koji se analizira kao i od postupnosti u procesu dekompozicije.
Preporučuje se da takvi nivoi sadrže 5‑9 procesa.
(Ako procesa ima više, znači da je preskočen jedan apstakcioni nivo.) 4 3 2 1 A0 A4
A42
A-0

7. Osnovni koncepti SSA Tok podataka (data flow) Proces (process)
Skladište podataka (data store)
Spoljni objekat (interface ‑ external agent)
Spojevi (junctions)

8. Proces (process)
Proces obrade podataka je aktivna komponenta sistema, koja vrši transformaciju strukture i sadržaja ulaznog toka u izlazni tok.
Naziv procesa treba precizno da označava funkciju koju on obavlja.
(ako analitičar ne zna da dodeli ime procesu, znači da ne razume funkciju koju proces obavlja).
obrada
naloga

9. Tok podataka (data flow)
Tok podataka je vod kroz koji protiču grupe podataka poznate strukture.
Tok podataka ostvaruje vezu između ostalih komponenti sistema i na dijagramu toka podataka predstavlja se imenovanom, orijentisanom linijom.
Svaki tok podataka u dijagramu toka podataka mora imati jedinstveno ime koje odražava značenje podataka koje on nosi. Izuzetak su tokovi koji idu prema, odnosno od skladišta podataka, koji ne moraju biti imenovani.
potpisan ugovor

10. Skladište podataka (data store)
Skladište podataka (kartoteka, fascikla, datoteka) služi za čuvanje podataka
Definiše se kao tok podataka u mirovanju
Veza sa primitivnim funkcijama isključivo preko tokova podataka.
Skladište podataka treba da omogući:
tok podataka KA skladištu označava operaciju održavanja, tj. ubacivanja, izbacivanja i promene sadržaja;
tok podataka OD skladišta označava korišćenje skladišta za izveštavanje.
fakture
fakture

11. Spoljni objekat (interface ‑ external agent)
Spoljni objekat (interfejs) je objekat van konteksta posmatranog sistema koji se javlja kao izvor ili ponor tokova podataka.
dobavljač

12. Spojevi (junctions)
Spojevi pomažu u organizovanju i pojašnjavanju dijagrama toka podataka.
Postoje divergentni spojevi koji dele tok podataka na dva ili više izlaza, kao i konvergentni spojevi, koji spajaju dva ili više toka podataka u jedan.
Spojevi sa jednim ulazom i jednim izlazom zovu se linearni spojevi.

13. SSA – odnos koncepata
Međusobni odnos osnovnih koncepata se prikazuje preko
dijagrama toka podataka (DTP)
koji prikazuju vezu interfejsa ili skladišta kao izvora/ponora podataka,
sa odgovarajućim procesima,
kao i međusobnu vezu procesa.

14. Dijagram toka podataka - DTP (data flow diagram - DFD)

15. Tehnika dekompozicije DTP‑a
IS može biti veoma složen i sadržati veliki broj procesa, tokova podataka, skladišta podataka i spoljnih objekata.
Jasna i detaljna specifikacija sistema zahteva da se i na predstavljanje sistema pomoću dijagrama toka podataka primeni metoda dekompozicije. 4 3 2 1 A0 A4
A42
A-0

16. Dijagram konteksta Dijagram na najvišem nivou hijerarhije
Sadrži mali broj procesa visokog apstraktnog nivoa i njihovu komunikaciju (ulazne i izlazne tokove) sa okruženjem,
Predstavlja granice sistema koji se analizira.

17. Dekompozicini dijagrami
Horizontalne veze između poslovnih funkcija istog nivoa
Vertikalna veza (roditelj-dete)
Različiti nivoi apstrakcije:
na višim nivoima su opštije funkcije i grupisane strelice
na nižim nivoima strelice se dekomponuju i detaljnije opisuju.
naziv u obliku glagolske fraze
najmanje jedna kontrolna i izlazna strelica

18. SSA - sintaksna i metodološka pravila
pravilo balansa tokova: Ulazni i izlazni tokovi na
DTP-u koji je dobijen dekompozicijom nekog procesa P moraju biti ekvivalentni sa ulaznim i izlaznim tokovima toga procesa P na dijagramu višeg nivoa;
svaki proces mora mati bar jedan ulazni i jedan izlazni tok;
proces koji ima više ulaznih nego izlaznih tokova je sintetički, onaj koji ima vise izlaznih nego ulaznih – analitički;
funkcije na DTP-u između sebe treba da komuniciraju isključivo preko skladišta

19. Definisanje logike primitivnih funkcija
DTP koji sadrži procese koji se dalje ne dekomponuju, naziva se primitivnom funkcijom.
Svaka primitivna funkcija definisana je:
ulaznim tokom podataka,
logikom obrade podataka iz ulaznog toka ili nekog skladišta podataka
izlaznim tokom podataka i/ili ažuriranim podacima u skladištu podataka.

20. DTP – primitivna funkcija