1. KONFERENCIJA O UPRAVLJANJU JAVNIM INVESTICIJAMA
ISKUSTVO ČILEA
Edgardo S. Mimica

2. Sadržaj ove prezentacije
Kratak kontekst Čilea
Opis Nacionalnog investicionog sistema (NIS): strateško planiranje i priprema budžeta za javne investicije
Procenjivanje investicionih projekata (ex-ante) evaluacija:)
Institucionalni kapaciteti za efektivno praćenje izvođenja investicionih projekata
Uticaj politike na konačne odluke o projektima
Izgradnja kapaciteta za procenjivanje projekata
Edgardo S. Mimica

3. ČILE : OSNOVNI PODACI O DRŽAVI
Čile: teritorija se proteže u dužini od 4,300 km od pustinje Atakama na severu do Antartičkog južnog pola na jugu.
Trinaest regiona, koji su dalje podeljeni na 51 pokrajinu i 345 opština.
Santjago broji 6 miliona stanovnika (40.1% od ukupnog stanovništva, 16.3 mln) i predstavlja ekonomski i politički centar države.
Ukupna površina teritorije: 756,626 km2
Graniči se sa: Peruom, Bolivijom i Argentinom.
2005 BDP (trenutno US$) 115 milijardi
2005 BDP/capita (trenutno US$) : 5,870.0
2005 godišnji rast BDP: 6,3%
2005 inflacija: 4.8%
Izvoz robe & usluga (% BDP): 41.8%
Dužina životnog veka: 78 godina
Stopa pismenosti: 95.7%
Procenat stanovništva ispod linije siromaštva: 13.7%
Edgardo S. Mimica
Izvor: Svetski indikatori razvoja, april 2006

4. U Čileu (od 1973.): Čelnici pokrajinskih vlada Ministarstva
Osmišljavaju & procenjuju projekte u skladu sa propisima Ministarstva za planiranje
Ministarstva
Glavne opštine lokalne uprave
Organi zavisni od ministarstava
Državna preduzeća
MINISTARSTVO ZA PLANIRANJE
Ne osmišljava projekte, ono samo RAZMATRA i PRATI procenjivanje projekata
Potvrđivanje da je inicijativa za investiranje privlačna, znači:
Sprovođenje ekonomske ili SOCIJALNE procene projekta
(odn. evaluacije sa aspekta cele nacije)
Edgardo S. Mimica

5. Sadržaj ove prezentacije
Nacionalni investicioni sistem (NIS): strateško planiranje i priprema budžeta za javne investicije
Edgardo S. Mimica

6. Pravni okvir Nacionalnog investicionog sistema (NIS) (rezime)
Zakoni: Nacionalna finansijska uprava
Zakoni : Ministarstvo za planiranje
Zakoni : Budžet javnog sektora
Zakoni : Pokrajinske vlade
Propisi: Kancelarija za budžet
NAPOMENA: Nacionalni investicioni sistem mora biti u potpunosti zasnovan na nacionalnom zakonodavnom sistemu države. Ukoliko je potrebno, treba izmeniti i Ustav.
Edgardo S. Mimica

7. Doprineti poboljšanju opšte dobrobiti zajednice
NAMENA NACIONALNOG INVESTICIONOG SISTEMA
Da se poboljša kvalitet nacionalnih javnih investicija
Da se državnim vlastima predstavi bogat portfolio dobrih investicionih projekata, kako bi one mogle da odaberu one projekte koji su najkorisniji za društvo u celini
Investicioni projekti moraju da zadovoljavaju standarde kvaliteta u pogledu prikazivanja, procene i analize, oni se prate i kontrolišu u skladu sa jedinstvenim i transparentnim pravilima i uz adekvatno demokratsko učešće kako javnih institucija, tako i organizovanih zajednica ili građanskog društva (interesnih grupa, NVO, privatni sponzori, itd.)
Poenta: suština je u efikasnom korišćenju skromnih sredstava opredeljenih za javne investicije
Doprineti poboljšanju opšte dobrobiti zajednice
Edgardo S. Mimica

8. SVRHA NACIONALNOG INVESTICIONOG SISTEMA (NIS)
NIS pruža Vladi osnovu i uslove da sprovodi samo one inicijative koje su ekonomski najpodobnije za društvo.
Ovo omogućuje:
Da se “investicione ideje” transformišu u “investicione projekte”
A, potom, i u “odluke o investiranju”
Kako se to postiže?
NIS izrađuje i objavljuje procedure, metodologije i norme za jedinstvenu pripremu i procenu investicionih projekata širom zemlje.
NIS takođe vodi i on-line informacioni sistem, Integrisana banka projekata (tj. IBP– informacioni sistem), (U proseku 14,000 novih investicionih inicijativa godišnje)
Edgardo S. Mimica

9. UPRAVLJANJE NACIONALNIM INVESTICIONIM SISTEMOM
Kako bi se sprovodile adekvatne provere, procesom javnog investiranja zajednički upravljaju Ministarstvo za planiranje i Ministarstvo finansija.
Proces je podeljen na dva dela: prvi deo je predinvesticiona faza, a drugi deo je investiciona faza.
Ministarstvo za planiranje sprvodi upravljanje NIS-om tokom predinvesticione faze (gde je uloga Ministarstva finansija ograničena)
Nakon toga, Ministarstvo finansija (odn. Sekretarijat za trezor, Kancelarija za budžet) preuzima upravljanje investicionom fazom i pripremu godišnjeg budžeta (recipročno, Ministarstvo za planiranje ima mali udeo u ovoj fazi)
Ministarstvo finansija nadležno je za pripremu budžeta, raspodelu sredstava, vremenski plan i ključne rezultate u izvođenju projekata
NIS ima decentralizovanu organizaciju i prisutan je na celokupnoj teritoriji države, odn. u svakoj pokrajini postoji filijala
Edgardo S. Mimica

10. DA BI BILI ODOBRENI, PROJEKTI MORAJU DA PROĐU KROZ UTVRĐEN CIKLUS IZRADE
Projekti prolaze kroz Projektni ciklus (PC), počevši od identifikacije projektne ideje/koncepta do faze konačnog funkcionisanja i ex-post evaluacije
PC je knotinuiran i dinamičan proces gde u velikoj meri dolazi do preklapanja, interakcije i povratnih informacija između različitih faza. Mnoge aktivnosti su međusobno povezane i ne mogu se ograničiti na samo jednu fazu (*)
Ova međusobna povezanost je naročito jaka među fazama koje prethode izvođenju projekta
Postoji i značajna interakcija između faze izvođenja i faze evaluacije jer se lakcije koje se nauče iz ex-post evaluacije konstantno koriste da se funkcionisanje projekta modifikuje po potrebi
* Napomena: iz “Priručnika za procenu projekata”, Glenn P. Jenkins
Edgardo S. Mimica

11. Komponente Projektnog ciklusa NIS-a: Predinvesticiona faza
Identifikovanje nerešenog problema, moguće koristi, geografskog lokaliteta i ciljeva
Ideja
Prikupljanje dodatnih podataka i provera prethodnih informacija. Ispitivanje tehničkih i institucionalnih alternativa, utvrđivanje prve procene troškova investicije, funkcionisanja, trajanja projekta i drugih obaveznih aspekata. Vršenje preliminarne evaluacije
Profil
Pribavljanje svih detaljnih informacija koje su neophodne. Eliminsianje određenih neodrživih alternativa i evaluacija preostalih. Preliminarno utvrđivanje načina finansiranja. Proučavanje svih modula: tražnja na tržištu, tehnički, ljudski i institucionalni resursi, pitanja životne sredine. Vršenje finansijske, ekonomske i ditributivne procene. Analiza rizika i osetljivosti. Pronalaženje najbolje opcije
Predizvodljivost
Razrada odabrane opcije, nepredvidive situacije se umanjuju na prihvatljive vrednosti, uz definisanje relevantnih parametara. Definiše se konačna šema finansiranja. Dublja analiza modula koji nosi najveći rizik, provera svih iznetih pretpostavki
Izvodljivost
Detaljni inženjerski dizajn, planovi i specifikacije, definisanje celokupne logistike, konačno usklađivanje pre faze izvršenja, izrađuje se nacrt ponude
Dizajn
Edgardo S. Mimica

12. Uloga Ministarstva za planiranje
Fundamentalna uloga u čilenaskom procesu javnih investicija
Regulatorni organ za proces javnih investicija indirektni evaluator projekata za javni sektor, odn. Svaki skeotr mora da izvrši procenu svojih projekata u skladu sa metodologijama i procedurama Ministarstva za planiranje
Jedini državni organ koji je nadležan za sistematsko nadgledanje i praćenje predinvesticionog procesa, proverjavajući da li svi projekti potpuju propise NIS
Jedini organ koji može da da konačo odobrenje nekoj investicionoj inicijativi, što se daje kao “Rezultat ekonomske/tehničke analize”. “Odobrenje” znači ekonomska neto sadašnja vrednost projekta, NPVe > 0.
Radi postizanja adekvantog Sistema provere i ravnoteže: Ministarstvo za planiranje NE MOŽE da učestvuje u NIS tako što će da osmišljava, podnosi, podržava ili zastupa bilo koju investicionu inicijativu neke institucije ili javne službe.
Edgardo S. Mimica

13. DRŽAVNE INSTITUCIJE KOJE SU UKLJUČENE U NIS, NJIHOVE ULOGE
Ministartsvo za planiranje i Kancelarija za budžet izrađuju procedure i rukovode NIS-om. Njihovi propisi i pravila omogućuju da se koordinira učešće različitih javnih institucija u investiocionom procesu, svaka institucija imaj svoju ulogu:
Entitet koji identifikuje problem, nezadovoljenu tražnju, nedostatke ili spremonst da se plati za robu ili usluge
Agencija za unapređivanje
Formulator projekta
Institucija koja potrebu prevodu u investicionu inicijativu
Primenjuje kriterijume selekcije kako bi garantovala najveću moguću socijalnu korist. Ova odgovornost spada u delokrug Ministarstva planiranja i njegovih pokrajinskih filijala
Jedinica za evaluaciju
Jedinica za finansiranje
Ovo je enitet koji obezbeđuje novčana sredstva
Tehnička jedinica
Zadužena za konstrukciju i uspostavljanje projekta
Zadužena za održavanje i kontinuitet projekta, njen zadatak je da održava neto sadašnju vrednost
Operativna jedinica
Edgardo S. Mimica

14. SEKTORI KOJI UČESTVUJU U NIS
Šumarstvo i poljoprivreda
Ribarstvo
Rudarstvo
Industrija-trgovina-turizam
Saobraćaj
Telekomunikacije
Otpadne vode i kanalizacija
Stambeni sektor
Zdravstvo
Prosveta i kultura
Sport i rekreacija
Pravosuđe
Odbrana i unutrašnja bezbednost
Javni radovi
Energetika
Ekonomski razvoj
Informacione tehnologije
Multi-Sektor
Edgardo S. Mimica

15. Neko identifikuje komplekasn problem
Ideja je: što manje i što jednostavnije
1. UZROK
2. UZROK
3. UZROK
DRUGI UZROCI
AKTIVNOSTI
PROGRAMI
PROJEKTI
DRUGE INICIJATIVE
NAPOMENA: Problem mogu izazvati različiti uzroci, NE TREBA pokušavati da se problem reši kroz jedan projekat. Možda ćete moarti da da se odlučite za širok spektar aktivnosti, programa, projekata, itd. koji uključuju različite državne organe (na različitim nivoima vlasti: nacionalni, pokrajinski, lokalni) i podrazumevaju intenzivnu međusobnu koordinaciju. Npr: Problem = “ Siromašna deca u određenom selu ne dobijaju adekvatno obrazovanje”
Edgardo S. Mimica

16. Sadržaj ove prezentacije
Ex-ante procena investicionih projekata
Edgardo S. Mimica

17. Okruženje u kom se vrši selekcija projekata
Uvek postoji sukob između projekta pobednika(ili projekta gubitnika) i ostatka društva.
ZAŠTO?
Zato što se javne investicije finansiraju novcem od poreza (a poreski obveznici nisu udruženi i nemaju mnogo motivacije da se bore za svoja prava), dok se koristi obično koncentrišu u podsegmentu stanovništva
Tako, državni sistem ima svojstvenu tendenciju da generalno favorizuje projekte, iako država kao celina može da bude na gubitku,
Ko će da nas brani?
Edgardo S. Mimica

18. Problem: Tendencija države da izvodi projekte i sprovodi investicije
Primer:
Ukupni troškovi projekta = $ Ko plaća cela zemlja (15 mln stanovnika)
Ukupna bruto korist = $ Ali, podgrupa koja oseća korist čini 5% stanovnika)
Sa gledišta korisnika:
Troškovi: 5% od $100= $5,
Korist: $ 50
Neto korist: +50-5= $+45
 Dobar posao
B) Sa gledišta cele zemlje:
Troškovi: $100, Korist: $50
Neto korist: = $ -50
 Loš posao
Šta mislite ko će da pobedi ?
Edgardo S. Mimica

19. DVE OPŠTE NAMENE NACIONALNOG INVESTICIONOG SISTEMA (NIS)
1.) SISTEMATSKI OBUSTAVLJATI LOŠE PROJEKTE ŠTO RANIJE I ŠTO JE PRE MOGUĆE, U TOKU PREDINVESTICIONIH FAZA…
Ukoliko se ovo uspešno obavi, onda
Političari & građansko društvo započinju diskusiju o investicijama ili počnu da lobiraju tek nakon što se završi predinvesticioni proces NIS-a.
Javne diskusije se vode samo u vezi sa portfoliom projekata koji je odboren u procesu NIS-a
Edgardo S. Mimica

20. Dakle, zašto je tako teško obustaviti loš projekat?
STVARAN SLUČAJ: Tokom izrade prototipa stručnjaci su upozoravali da je tehnologija već zastarela.
Iako je reakcija potrošača bila slaba, firma je tvrdoglavo insistirala da se proizvodnja poveća i da se izrade novi modeli.
Kada je projekat konačno obustavljen, ova investiciona inicijativa koštala je kompaniju apsurdnih US$ 580 miliona, zbog čega su finasijska sredstva bila zarobljena 14 godina
Proizvod o kom je reč bio je RCA’s Videodisk Recorder Selecta Vision, a ova priča nije izuzetak.
Iako možda u manjim iznosima, kompanije širom sveta stalno prave greške slične ovoj.
Edgardo S. Mimica

21. Dakle, zašto je tako teško obustaviti loš projekat?
Niko ne ide na posao misleći: “Danas ću da insistiram na projektu na koji će moja kompanija baciti nekoliko miliona dolara.”
Naprotiv, ljudi poput nas idu na posao sa entuzijazmom prema projektu u koji duboko veruju
Zapanjujuće, ali upravo to može biti koren problema: nepokolebljiva vera u siguran uspeh tih projekata
Prirodno, takva vera dovodi do stvaranja “šampiona projekta”, onih osoba koje svoju samouverenost šire po celom kolektivu. Svi veruju u održivost proizvoda, a bilo kakav nagoveštaj neuspeha tumači se kao privremena prepreka.
Kolektivima su potrebni ovi “šampioni projekta” kako bi gurali projekat napred
Možda bi trebalo pronaći i novog heroja kolektiva “šampiona povlačenja”– koji će naterati iracionalno optimističan kolektiv da kaže “ZAUSTAVIMO OVO.”
SPM
SPM : Super Project Man
Edgardo S. Mimica

22. DVE OPŠTE NAMENE NACIONALNOG INVESTICIONOG SISTEMA (NIS)
2.) USPORITI PROCES ODLUČIVANJA O INVESTICIJAMA UVOĐENJEM POSTEPENOG PRINCIPA KROZ INSISTIRANJE NA OBAVEZNOM PROJEKTNOM CIKLUSU
Ukoliko se ovo uspešno obavi, onda
NIS postaje sidro finansijskog istema, on obezbeđuje stabilnost tako što nameće da se do željenog cilja stigne postepenim fazama
Edgardo S. Mimica

23. Edgardo S. Mimica (emimica@ucn.cl)

24. OKVIR ZA EVALUACIJU PROJEKTA
Cilj: uporediti troškove i koristi projekta da bi se utvrdila opravdanost njegovog izvođenja
Izazov: identifikovati, izmeriti i proceniti troškove i koristi
PRIVATNA ili FINANSIJSKA EVALUACIJA PROJEKATA
Evaluacija sa stanovišta vlasnika privatnog kapitala i vlasnika dužničkih instrumenata. Troškovi i koristi koji treba da se identifikuju, izmere i procene su one tržišne vrednosti koje su relevantne za vlasnika privatnog kapitala
DRUŠTVENA ili EKONOMSKA EVALUACIJA PROJEKATA
Usklađivanja u pogledu ekonomskih spoljnih faktora. Procesi identifikacije, merenja i procene koristi i troškova projekata sa stanovišta cele zemlje (društvena dobrobit) kako bi se utvrdila u kojoj meri je izvođenje projekta opravdano za durštvo u celini
Edgardo S. Mimica

25. OBRAČUNSKE CENE ili SOCIJALNE CENE
Jedan od zadataka Ministarstva za planiranje jeste kontinuirano učestvovanje u procesu javnih predinvesticija, tako da se osigura optimalna raspodela sredstava za javne investicije u zemlji
Godišnji pregled obračunskih cena osnovnih faktora proizvodnje i nacionalnih parametara
Rad
SOCIJALNA DISKONTNA STOPA
odn. vrednost propuštene investicije javnih sredstava
Inostrane valute
Druge specifične cene
Ove cene su potrebne kako bi se utvrdio realan trošak po društvo korišćenjem dodatnih jedinica tih faktora tokom izvođenja i funkcionisanja projekta
Edgardo S. Mimica

26. KRITERIJUMI EVALUACIJE ANALIZA TROŠKOVA I KORISTI
Za neke vrste projekata, gde nema gotovinskih prihoda, nije moguće (ili je previše skupo) da se koristi mere ili procenjuju, mada se one mogu jasno identifikovati. Ovakva situacija dovodi do formiranja dva kriterijuma evaluacije
ANALIZA TROŠKOVA I KORISTI
ANALIZA ISPLATIVOSTI
Neto sadašnja vrednost (NPV) i Interna stopa povraćaja (IRR) kao kriterijumi evaluacije, mogu pomoći da se utvrdi finansijska privlačnost projekta
Sadašnja vrednost troškova (PVC) i Ekvivalentni godišnji troškovi (EAC) kao kriterijumi za odlučivanje mogu se koristiti za upoređivanje različitih alternativa projekta
Edgardo S. Mimica

27. Projekat je kvalifikovan kao zadovoljavajući (odn. preporučuje se)
Ovo se dešava kada se projekat zvanično predstavi NIS-u uz sve obavezne informacije, studije i sertifikate koji ukazuju na to da je odabrana opcija najpodobnija i da očekivane koristi nadmašuju troškove i opravdavaju obim i vremenski plan traženih budžetskih sredstava
Edgardo S. Mimica

28. Case 1 Evaluation of a port project in Chile
Edgardo S. Mimica

29. 1. Slučaj: Evaluacija Projekta morske luke u Čileu
Napomena: Projekti morske luke su među najvećim i najskupljim investicijama u građevinskoj infrastrukturu
U ovom slučaju, u čileanskoj luci dolazilo je do zagušenosti koja se ogledala u velikom broju brodova koji su čekali na utovar i istovar.
Rešenje inženjera: Mega-projekat za izgradnju dva nova pristaništa za plovila.
Korišćenjem teorije čekanja u redu i sofisticiranih modela za simulaciju, renomirana konusltanstka kuća prezicno je izmerila i procenila troškove prosečnog broda koji nastaju zbog jednog dana čekanja.
Ekonomska privlačnost ovog projekta izračunata je kroz Ekonomsku internu stopu povraćaja koja je iznosila 13%
Edgardo S. Mimica

30. Evaluacija Projekta morske luke u Čileu
Projaket je delovao najprivalčnije sa stanovišta okenaskih inženjera, građevinskih firmi, izvodđača radova, gradonačelnika grada, Mornarice, itd.
Ministarstvo za planiranje angažovalo je Odeljenje za ekonomiju Katoličkog univerziteta, koje je iznova procenilo projekat u fazi predizvodljivosti i utvrdilo da je povećanje veličine luke, koje bi se postiglo izgradnjom dva nova pristaništa, samo jedan od mogućih projekata kojim bi se rešio problem čekanja u redu.
Kako?  Kroz optimizaciju “početnog slučaja”
Informacija: kapacitet morske luke utvrđuje se na osnovu 3 elementa:
Broj slobodnih mesta za smeštanje tovara
Operativna efikasnost (odn. brzina prenošenja tovara, tehnologije, kranovi, dizalice, prenosne trake, kontejnerski prostor, skladištenje, inspekcije, itd.)
Broj sati koliko je luka otvorena
Edgardo S. Mimica

31. Evaluacija Projekta morske luke u Čileu
Da bi se ubrzao prenos tovara, Katolički univerzitet je predložio da se pojedini poslovi luke ustupe privatnim kompanijama koje bi radile sa tovarom u prostoru i objektima luke
Kada bi se povećale cene skladištenja u luci, to bi poslužilo kao podsticaj da se tovar prenosi na terminale na kopnu, tzv. “suve luke” koje su jeftinije, čime bi se oslobodio prostor u luci i smanjilo zagušenje
Ali, najvažniji predlog je bio da luka bude otvorena za rad 24 sata dnevno, kroz tri smene, a plaćanje prekovremenog rada je moralo da se pregovara sa jakim sindikatom lučkih radnika
Rezultat ove optimizacije početnog slučaja omogućio je vlastima u Čileu da odlože ogromnu investiciju za 15 godina
Konsultantska kuća nije napravila grešku u merenju i proceni troškova plovila koji nastaju zbog jednog dana čekanja, već što nije utvrdila ukupne troškove i koristi projekta
Vlada nije odobrila prvobitno zamišljeni projekat, a luka je počela da radi u 3 smene, 24 sata dnevno, 365 dana godišnje.
Edgardo S. Mimica

32. 2. Slučaj: Paralelni put
Edgardo S. Mimica

33. 2. Slučaj: Evaluacija paralelnog puta u Čileu
Na starom autoputu između Santjaga i Valparaiso često je dolazilo do zagušenja zbog čega su nastajali veliki operativni troškovi, a putovanje je trajalo dugo
Projekat: Novi put, paralelan sa postojećim, bi značajno smanjio vreme putovanja vikendom i u vreme špica tokom radnih dana. Jedna konsultanstka kuća je utvrdila da je ovaj projekat održiv.
Tim Katoličkog univerziteta je izvršio pregled projekta i podelio novi put u dve deonice: A) Santjago-Kazablanka i B) Kazablanka – Valparaiso jer su saobraćajne i geografske karakteristike bile vidno različite.
Od Kazablanke, ruralnog, poljoprivrednog mesta, tekao je obiman saobračaj ka Santjagu. Deonica A je uglavnom ravna  niži investicioni troškovi
Deonica B: manji obim saobraćaja (kola i autobusi), mnogo planina  skupo, više krivina i uskih delova puta
Edgardo S. Mimica

34. 2. Slučaj: Evaluacija paralelnog puta u Čileu
Svaki segment je dalje podeljen na manje segmente i identifikovano je 14 malih projekata kojima se može optimizirati stari autoput (početni slučaj) i svi projekti su bili jefitini i nisu podrazumevali visoku tehnologiju
Izgradnja treće trake za spor saobraćaj koji ide preko planina
Izgradnja bezbednosne trake za velike kamione prilikom spuštanja niz planine
Bolja preglednost i šire krivine, blaže padine i bolji kvalitet površine puta, kako bi se poboljšala brzina saobraćaja
Proširenje nekih deonica kako bi se omogućilo “U skretanje” i parkiranje za hitne slučajeve
Bolja saobraćajna signalizacija, obeležavanje površine puta, bankine, telefoni za hitne slučajeve, itd.
Rezultat: ovih 14 malih projekata smanjilo je zagušenje do te mere da novi put vipe nije bio neophodan
Investicija je mogla da se odloži za 10 godina, prema saobraćajnim projekcijama
Pored toga, vlasti su prihvatile dad naplaćuju drugačiju putarinu, čime su odvratili vozače da koriste out u vreme špiceva. Katolički univerzitet je takođe predložio da se putarina ne naplaćuje vozilima koja putuju noću.
Edgardo S. Mimica

35. Sadržaj ove prezentacije
Institucionalni kapaciteti za efektivno praženje izvođenja investicionih projekata
Edgardo S. Mimica

36. N.I.S PODSISTEMI NIS-a 1. PODSISTEM: Tehničko- ekonomska analiza
(Sistem osnovne investicione statistike)
2. PODSISTEM: Priprema budžeta
N.I.S
3.PODSISTEM: Izvršenje budžeta
4. PODSISTEM : Ex-post evaluacija
Edgardo S. Mimica

37. PODSISTEM: TEHNIČKO-EKONOMSKA ANALIZA
Sistem osnovne investicione statsistike (BIS Sistem): Skup normi, procedura i instrukcija koje omogućavaju državnim institucijama da imaju portfolio osnovnih studija i projekata koje je preporučilo Ministarstvo za planiranje. Svi ti projekti ispunjavaju uslove da se njihovo izvođenje finansira.
INTEGRISANA BANKA PROJEKATA (I.B.P): Kompjuterizovana podrška bazirana na informacionom sistemu i upravljačko sredstvo NIS-a.
Pružanje podrške upravljanju javnim isnvesticijama putem vođenja registra svih investicionih inicijativa koje traže finansiranje (BIS Fajlovi) na nacionalnom, pokrajinskom i opštinskom nivou
Praćenje svih investicionih inicijativa tokom celog projektnog ciklusa tako što se svakoj od njih daje jedinstven, nedsvosmislen identifikacioni broj
Omogućavanje agregatne ili specifčne analize javnih investicija
Omogućavanje ex-post evaluacije investicionih inicijativa
Pružanje kontinuiteta procesu javnih investicija u zemlji
Edgardo S. Mimica

38. INTEGRISANA BANKA PROJEKATA
Edgardo S. Mimica

39. KARAKTERISTIKE IBP SISTEMA
Obuhvata celokupan ciklus projekta, ali sponzorska agencija može da odustane od projekata u bilo kom trenutku
Konstantno se ažurira: prikazuje se realno stanje svakog projekta
Sistem automatski daje ID šifru
Naziv daje sponzorska agencija, pri čemu moraju da se poštuju strogi propisi
Projekat mora da zadrži i svoju identifikacionu šifru i svoj naziv nepromenjen, tokom celog trajanja projekta, kako bi on mogao da se identifikuje bez zabune
Informacije o projektu koje se nalaze u IBP služe samo za evidenciju i ne mogu se koristiti kao pravni dokaz
Neki izlazni rezultati sistema (odn. Izveštaji i upiti) mogu da postanu pravni dokaz, ako ih potvrdi sponzorska agencija (BIS fajlovi, neki izveštaji tehničko-ekonomske analize i budžetske rasprave)
Edgardo S. Mimica

40. FORMAT ZA RAZLIČITE KORISNIKE IBP
IBP MODUL ZA
KONSULTACIJE
Rezime
Lak pristup, ne traži se ID korisnika,
otvoren za javnost
Najvažnije informacije
Tekuća i sledeća godina
IBP RADNI MODUL
Samo korisnici iz javnog sektora koji se prethodno registruju
Učitavanje novih ili modifikacija postojećih informacija
IBP MODUL ZA UPRAVLJANJE
Pristup različitim alatima
Prstup ograničen na korisnike IBP radnog modula
Izdvojene informacije tekućim ili prethodnim procesima
Prateći zadaci analiziranja i kontrole javnih investicija
Edgardo S. Mimica

41. KORISNICI IBP Institucije Br. korisnika 67 74 316 229 1623 770 2
IBP ima registrovano preko korisnika radnog modula od oko javnih institucija: ministarstva, javne službe, opštinske vlasti, Kabineti čelnika vlasti, opštine i javne kompanije
Institucije
Br. korisnika
Državne kompanije 67
Čelnici vlasti 74
Pokrajinske vlasti
316
Min. za planiranje
229
Ostala ministarstva
1623
Opštine
770
Predsedništvo i Parlament 2
% KORISNIKA
Ostala
ministarstva
54%
Opštine
25%
Državne
kompanije 2%
Predseništvo i
Parlament, 0%
Čelnici
Regionalne
vlasti
10%
Min.za planiranje 7%
Edgardo S. Mimica

42. Podsistem ex-post evaluacije
Cilj: utvrditi efikasnost i delotvornost investicionih inicijativa, kroz sturkturu povratnih informacija, kontrole upravljanja i merenja kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih rezultata projekata
U prošlosti se mnogo više sredstava ulagalo u pred-evaluaciju projekata, nego u kontrolisanje već sprovedenih projekata
Kako bi se unaredile operativne tehnike procenjivanja projekata i kako bi se poboljšala preciznost evaluacija, korisno je vršiti poređenja između predviđenih i ostvarenih rezultata projekata. Tokom celokpune evaluacije treba održavati isti sastav tima koji vrši evaluaciju
Prilikom sprovođenja ex-post evaluaciju, treba sistematski analizirati i uspeh i neuspeh.
Ova evaluacija ne mora da se vrši samo po završetku projekta, već može da se sprovede u različitim faza izvođenja i funkcionisanja projekta.
Edgardo S. Mimica

43. Podsistem ex-post evaluacije
Brižljiva evaluacija projekta je obavezan korak koji mora da se sprovede pre nego što se počne sa planiranjem narednih projekata
Konačna, detaljna ex-post evaluacija mora se sprovesti nakon završetka projekta
Revizija koju obično sprovodi Generalna kontrolna kancelarija je drugačija od ex-post evaluacije koju sprovodi Ministarstvo za planiranje.
Revizija se sprovodi nakon faze izgradnje i po podnošenju izveštaja o završetku projekta, a usredsređena je na traženje potencijalnih slučajeva korupcije ili nestručnosti.
Ex-post evaluacija ima mnogo širi opseg, jer pokušava da izvuče korisne lekcije koje će poslužiti za planiranje budućih projekata.
Edgardo S. Mimica

44. Sadržaj ove prezentacije
Uticaj politike na konačne odluke o projektima
Edgardo S. Mimica

45. U NIS-u, PROJEKTI MORAJU DA POŠTUJU PRIRODAN RAZVOJNI CIKLUS DA BI BILI ODOBRENI
NIS poštuje klasične kategorije Projektnog ciklusa*; odn. Koncept ili identifikacija, Definicija ili priprema, Predizvodljivost, Izvodiljivost i finansiranje, Odobrenje, Detaljan dizajn, Izvođenje: Investicija i funkcionisanje, Ex-post evaluacija
Predinvesticiona faza, gde je nadležno Ministarstvo za planiranje, razmatra prve kategorije do odobravanja. Ex-post evaluacija takođe spada u nadležnost Ministarstva za planiranje.
Investiciona faza, gde je nadležno Ministarstvo finansija, započinje detaljnim dizajnom i završava se izvođenjem.
Operativna faza, gde je nadležno ministarstvo koje sponzoriše projekat, završava ciklus otpočinjanjem funkcionisanja projekta
* Napomena: “Priručnik za procenu projekata” Glenn P. Jenkins
Edgardo S. Mimica

46. NIS PROJEKTNI CIKLUS TEHNOKRATSKI & POLITIČKI PROCES IDEJA
IZGRADITI ZAKONSKE PROTIVPOŽARNE ZIDOVE
TEHNOKRATSKI PROCES
PROFIL
Predinvesticiona
faza
Nadležnost Min. za planiranje
PREDIZVODLJIVOST
IZVDOLJIVOST
IZGRADITI ZAKONSKE PROTIVPOŽARNE ZIDOVE
Operativna
faza
Nadležnost minist. koje sponzoriše
DETALJAN DIZAJN
Investiciona
faza
FUNKCIONISANJE
IZVRŠENJE PROJEKTA
PROTIVPOŽARNI ZID
TEHNOKRATSKI PROCES
Nadležnost Mins. finansija
EVALUACIJA REZULTATA
TEHNOKRATSK&POLITIČKI PROCES
Edgardo S. Mimica
Nadležnost Mis. za planiranje

47. LEGITIMNOST NACIONALNOG INVESTICIONOG SISTEMA
Vremenom, NIS je postigao visok nivo legitimnosti svoje:
TEHNIČKO-EKONOMSKE DIMENZIJE - zahvaljujući uspešnom filtriranju loših i pronalaženju najboljih projekata među 0,5 miliona alternativa koje prolaze kroz bazu podataka. Ovako unapređena efikasnost pomogla je da se reše brojne društvene potrebe ograničenim javnim sredstvima koja su na raspolaganju
ETIČKE DIMENZIJE - povećavajući transparentnost i dostupnost informacija o procesima javnih investicija. Svaki projekat u Integrisanoj banci projekata daje se na uvid javnosti preko interent adrese:
DEMOKRATSKE DIMENZIJE - povećavanjem uloge građanskog društva u procesu razmatranja odluka o javnim investicijama. Privatne i nevladine organizacije takođe mogu da predlože i osmisle investicione projekte, ali moraju da se koordiniraju preko pokrajinskih ili lokalnih vlasti kako bi mogle da se indirektno prijave za javno finansiranje.
POLITIČKE DIMENZIJE- zbog koordinacije politika i strategija.
Edgardo S. Mimica

48. Sadržaj ove prezentacije
Izgradnja i upravljanje kapaciteta za procenjivanje projekata
Edgardo S. Mimica

49. Alati koje NIS ima na raspolaganju za potrebe izgradnje svojih kapaciteta:
Priručnik za pripremu i procenu projekata (ažurirana verzija:
Specifične metodologije pripreme i procene projekata (skoro 30:
Edukacija i obuka za javni sektor (master diploma za procenjivanje projekata, nacionalna dilpom za evaluacije, pokrajniski kursevi o evaluaciji projekata, specijalizovani kursevi za evaluaciju projekata, radionice)
Poslednje verzija Integrisane bake projekata (IBP- Baza podataka: Ova baza podataka u proseku obuhvati oko 14,000 novih investicionih inicijativa godišnje
Periodično računanje Obračunskih cena i Nacionalnih parametara (
Edgardo S. Mimica

50. Kursevi za pripremu i evaluaciju projekata za 2007
Pružanje instrukcija, obuke i formiranje ljudskog kapitala je od presudne važnosti za efektivno funkcionisanje NIS-a.
Jedan od prvih izazova je da se što pre formira neophodan broj državnih službenika koji će postati stručnjaci za osmišljavanje i procenjivanje projekata kako bi ovaj sistem mogao da funkcioniše na nacionalnom, pokrajinskom i opštinskom nivou
Svake godine Ministarstvo za planiranje organizuje niz kurseva kako bi se državni službenici obučili za različitapitanja vezana za javne investicije. Da bi se prijavili, državni službenici moraju da se obrate određenoj filijali Ministarstva za planiranje. (Priprema i evaluacija investicionih projekata -Preparation & Evaluation of Investment Projects – PEIP
Kurs namenjem opštinama i javnim službama (Osmišljavanje i prezantacija investicionih programa -Formulation & Presentation of Investment Programs – FORIP
Kurs namenjem javnim službama u zemljama Latinske Amerike.(Priprema i ekonomska evaluacija projekata (odn, Inter-američki kurs za pripremu i evaluaciju projekata)- Preparation & Economic Evaluation of Projects (i.e. InterAmerican Course in Preparation and Evaluation of Projects)
NIS NIJE kompjuterski sistem, to je sistem zasnovan na 3 hiljade profesionalaca koji znaju kako da pripremaju i procenjuju projekte. To je najveća investicija koju država treba da sprovede kako bi sve ovo funkcionisalo.
Edgardo S. Mimica

51. KRAJ
Hvala!
Edgardo S. Mimica