1. Elektronski fakultet Niš Katedra za elektroniku
Impulsno-širinksa(PWM) i Impulsno-amplitudska modulacija(PAM) korišćenjem mikrokontrolera PIC16F877
Bojan Milošević Dušan Tasić 10391
Mentor:
Prof. Dr. Mile Stojčev

2. UVOD U projektu je opisan prijemnik signala
UVOD   U projektu je opisan prijemnik signala. Signal koji se prima sa predajnika je impulsno-širinski i impulsno-amplitudski modulisan u predajnom delu Za pisanje potrebnog koda je korišćen kompajler mikroC. Za upis koda u mikrokontroler je korišćen ALLPIC programator Na kraju smo želeli da se zahvalimo profesoru Miletu Stojčevu koji nam je omogućio da realizujemo ovakav projekat, savetovao nas kako da rešimo probleme na koje smo nailazili u toku realizacije ovog projekta i pomogao nam oko nabavke potrebnih komponenata. Bez pomoći profesora ovaj projekat bi bilo vrlo teško realizovati.

3. IMPULSNO-ŠIRINSKA I IPULSNO- AMPLITUDSKA MODULACIJA
Da bi se održala velika brzina, da bi ceo sistem bio jedinstven i da bi se dobila mala cena potrebno je da se ispune neki neohodni uslovi u međusobnoj komunikaciji između čipova. A ti uslovi se odnose na brzinu između samih pinova i ona mora biti srazmerna brzini i stepenu integracije samog integrisanog kola. Da bi se postigla velika brzina prenosa podataka to za sobom povlači i određene uslove koji moraju biti ispunjeni.
Da bi se postigla određena brzina prenosa podataka redukcijom ukupnog broja pinova i pojednostavljenom šemom, koristi se kombinacija takt kanala i kanala za prenos podataka. Takvom kombinacijom dolazi do prenosa signala preko jednog kanala i kod PWM (impulsno-širinska modulacija) i PAM (impulsno-amplitudska modulacij) modulacije.

4. ODNOS IMPULS/PAUZA
Naponski ili strujni izvor dovodi se na analogno kolo putem povorke impulsa sa odgovarajućim odnosom impuls/pauza. Jedan od mogućih onosa impuls/pauza odnosno faktora ispune kod PWM signala dati su na sledećim slikama:
Na slici (a) je prikazan signal gde je faktor ispune 0.9, naslici (b) prikazan je signal sa faktorom ispune 0.5 a na slici (c) je signal sa faktorom ispune od 0.1. U zavisnosti od napona napajana imali bi smo različitu vrednost napona na izlazu.

5. PRIMENA IMPULSNO ŠIRINSKE MODULACIJE
Na sledećoj slici je dat jedan od primera korišćenja impulsno-širinske modulacije. U ovom kolu rad je zasnovan na tom principu da kada je prekidač zatvoren sijalica svetli, a kad je prekidač otvoren sijalica ne svetli. Može se podešavati dužina trajanja vremena u kom je prekidač zatvoren i vremena u kom je prekida otvoren.

6. OPIS IMPULSNO-AMPLITUDSKE MODULACIJE-PAM
Kao što je prikazano na slici impulsno-amplitudska modulacija predstavlja modulaciju signala gde se informaciona poruka dobija kada se signal kodira po amplitudi. Kodiranje se vrši na taj način što se uzima određeni broj bitova i vrši se odmeravanje signala po amplitudi, sa nekom ranije definiosanom vrednošću amplitude.

7. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PWM I PAM PRIMOPREDAJNIKA
Na slici 2‐bitni paralelni podaci na ulazu se prosleđuju ka izlazu dvostrukom brzinom, 1/Tb. Velika brzina prenosa u kanalu dovodi do problema sa među‐znakovnom interferencijom (ISI). Da bi se ti problemi prevazišli, upotrebljava se primopredajnik sa više nivoa. Kao primer, signali u 4‐stepenom ili 4‐PAM primopredajnik prikazani su na slici 4b.
PWM modulacija je efektan način za predstavljanje informacija zbog digitalne amplitude i analognog oblika.

8. STRUKTURA PWAM MODULACIJE

9. Na predhodnoj slici data je šema PWAM primopredajnika
Na predhodnoj slici data je šema PWAM primopredajnika. Slika se sastoji od tri dela.
Na slici (a) prikazana je šema PWAM primopredajnika gde čip A koristi PWAM transmiter. Njegova uloga je da prenese odmerene podatke i takt preko kanala. Odmereni podaci stižu do čipa B. U čipu B podaci i takt koji stignu se rekonstruišu.
Na slica (b) je prikazan 4-stepeni PWM i 5-stepeni PAM. Pošto se radi sa signalima PAM formata,PWAM kodirani signali ne mogu da postignu velike brzine.
Na slici (c) PAM modulator konvertuje Tx-bit2 i Tx-bit3 u PWAM kodirani signal. PWAM primopredajnik se sastoji od 2-bitnog PWM modulatora i 2-bitnog PAM modulatora.

10. Na slici su prikazani oblici PWAM formata koji su asimetrične prirode
Na slici su prikazani oblici PWAM formata koji su asimetrične prirode. Oni se karakterišu time čto imaju veći razmak između RI nivoa ali i između ostalih nivoa.

11. GLAVNE OSOBINE PWAM SIGNALA
Neke nejbitnije karakteristike PWAM signala su:
• Ukupan broj pinova se može dodatno još smanjiti prenošenjem 4- bitnih kanala i klok kanala preko jednog prenosnog kanala propuštajući ih kroz modulacione tehnike, PAM ili PWM.
• U 4-bitnoj modulacionoj tehnici, predstavljeni model 4-bitnog PWAM odmerenog 2-btinim PWM i 2-bitnim PAM omogućava prenos velikim brzinama prenosa podataka.
• Redukcija brzine smanjuje maksimalnu potrebnu takt frekvenciju na samom čipu. Prenošenjem više bitova u jednom vremenskom intervalu simbola, smanjuje se i potrebna širina opsega prenosnog kanala za odgovarajuću brzinu prenosa podataka, pa stoga raste efikanost celokupnog sistema.
• Sa karakteristikom PWM, neophodna komponenta TAKT se umeće u kodirani signal, pa stoga, u prijemniku imamo konvencionalni PLL koji lako obnavlja takt signal ulaznih podataka, a višefazni izlaz naponski kontrolisanog oscilatora (Vco) u PLL-u se koristi za demodulaciju PWM-kodiranog signala.

12. Detaljna slika PWAM primopredajnika prikazana je na sledećoj slici:
Jedan PWAM primopredajnik sastoji se iz tri dela: PWM modulator, PAM modulator i glavno kolo.

13. OPIS MIKROKONTROLERA PIC16F877-04
OSNOVNE KARAKTERIOSTIKE MIKROKONTROLERA PIC16F877-04
PIC16F je Microchip-ov 8-bitnom CMOS mikrokontroler. Koristi ISP (In System Programming) tehniku programiranja. Izgradnja je bazirana na flash tehnologiji. Ovaj način je daleko naprednije od brisanja EPROM-a UV zracima.
Kod RISC arhitekture imamo mogućnost odvojene magistrale 8-bitnih podataka i 14-bitne programske memorije. Sve instrukcije koje se izvršavaju su jednake dužine trajanja i završe se za vreme trajanja četiri ciklusa
Kućišta u koja se pakuje PIC16F877-04

14. Neke od osnovnih karakteristika mikrokontrolera PIC16F su: • Radna frekvencija do 20 MHz • Memorije za podatke (RAM) je kapaciteta 368 X 8 bita • Memorije za podatke (EEPROM) je kapaciteta 256 X 8 bita • Sve instrukcije su jednocikluske, sem instrukcija grananja koje su dvocikluske • Trajanje taktnog intervala 200 ns (pri frekvenciji 20 MHz) • Opkôd je obima 14 bita • RISC CPU visokih performansi • 35 instrukcija obima jedne reči • Hardverski magacin (stack) ima osam nivoa • Postoje tri načina adresiranja (direktno, indirektno i relativno) • Programska flash memorija je kapaciteta 8 k X 14-bitnih reči • Prekidi (maksimalno 14 izvora prekida) • Šest ulazno-izlaznih portova (A, B, C, D i E) • Tri tajmera: Timer0 (TMR0): osmobitni tajmer/brojač_događaja Timer1 (TMR1): šesnaestobitni tajmer/brojač_događaja Timer2 (TMR2): osmobitni tajmer/brojač_događaja

15. • Serijska komunikacija: MSSP, USART • Paralelna 8-bitna komunikacija: PSP • ICSP (In Circuit Serial Programing) preko samo dva izvoda • Analogni komparatorski modul sa programabilnim referentnim naponima • 8-kanalni 10-bitni ADC (Analog-to-Digital Converter, analogno/digitalni konvertor) • Power-on Reset - reset pri uključenju napajanja (POR) • Power-up timer - unošenje kašnjenja nakon uključenja napajanja (PWRT) • Oscillator Start-up Timer - unošenje kašnjenja neposredno po stabilizovanju radne frekvencije oscilatora (OST) • Sleep mode - režim rada sa veoma malim utroškom energije • Watchdog tajmer sa sopstvenim integrisanim RC oscilatorom za nezavisni rad • Izbor tipa oscilatora (RC, XT, HS, LP) • ciklusa Write/Erase programske memorije. • ciklusa Write/Erase memorije za podatke EEPROM. • Trajanje podataka u EEPROM duže od 40 godina. • Radni napon može da bude u opsegu od 2V do 5.5V • Mala potrošnja energije:

16. ARHITEKTURA MIKROKONTROLERA PIC16F877-04

17. Jedna magistrala se korusti za programski kod a druga je namenjena za podatke Obim podataka je osmobitni, dok je programski kod četrnaestobitni. Sve instrukcije koje se koriste su istog obima Sa predhodne slike se mogu uočiti sledeće standardne komponente: • Akumulator (Working Register) • Hardverski magacin (Stack) sa 8 nivoa • EEPROM memorija podataka – 256 bajtova • Flash programska memorija – 8 kword • RAM (File Registers) – 368 bajtova • Aritmetičko-logička jedinica (ALU) • Razne periferne jedinice (portovi, tajmeri, A/D konvertor, USART,...)

18. RASPORED PINOVA PIC16F877 DIP-40
Napajanje se dovodi na pinove VDD, a masa na pinove VSS. Nožice OSC1 i OSC2 služe za priključenje oscilatorskih komponenti. Osim za reset-kolo pin 1 (MCLR/VPP) ima ulogu u toku procesa programiranja mikrokontrolera. Ostalih 33 pina predstavljaju I/O linije. Oni su grupisani u pet portova (PORT A, B, C, D i E) i svaki je definisan kao izlazni ili kao ulazni. Osim opšte namene, većina pinova ima i specifičnu svrhu koja se programski dodeljuje u slučaju korišćenja nekih specijalnih periferija mikrokontrolera (brojača, serijske komunikacije, A/D konvertora i dr.).

19. MEMORIJSKA MAPA MIKROKONTROLERA PIC16F877-04
Strukturu mikrokontrolera PIC16F877 čine tri celine a to su:
• Programska memaorija
• Memorija podataka
• EEPROM memorija podataka
Postoji i magacin( stack). Moše sadržati maksimalno osam adresa. Ukoliko se pojavi potreba za upisivanje devete adrese, i ona se upiše doći će do brisanja adrese koja je upisana u magacin. Kod magacina ne postoji mogućnost programskog utvrđivanja. Memorija se sastoji od osam 13-bitnih registra. U toku izvršenja naredbe CALL ili prilikom prekida mikrokontrolera adresa sledeće naredbe koja će se izvršiti biće smeštena u magacin. Ukoliko želimo da izvršimo vraćanje starog sadržaja koristićemo naredbu RETURN, RETLW ili RETFIE

20. ORGANIZACIJA PROGRAMSKE MEMORIJE
PIC16F mikrokontroleri poseduju 13-bitni programski brojač. Ovaj brojač ima mogućnosti da adresira memorijski prostor od 8k programskih reči od 14 bita. Reset vektor je 0x0000. Ovaj vektor označava početak izvršavanja nekog programa.

21. ORGANIZACIJA MEMORIJE PODATAKA

22. Memorija koja se koristi se satoji od registra opšte namene (General Purpose Registers) i od registra specifične namene(Special Function Registers). Jedan od specijalnih registara je STATUS registar. U ovom registru se nalaze dva bita RP1 i RP0.
Neki od registara koji se najčešće upotrebljavaju prilikom korišćenja jezgra su:
-registar PCON (Power Control Register).
-registri FSR (File Select Register) i INDF (Indirect File),
-INTCON registar
STATUS registar
-registar OPTION_REG
-programski brojač (PC).

23. IZBOR OSCILATORA MIKROKONTROLERA PIC16F877
Kod mikrokontrolera PIC16F877 postoje četiri konfiguracije oscilatora:
• RC Resistor/Capacitor
• XT Crystal / Resonator
• LP Low Power Crystal
• HS High Speed Crystal / Resonator.
Najjednostavnija varijanta je izbor RC oscilatora (internog ili eksternog), kao što je i prikazano na sledećoj slici.

24. Kod aplikacija koje su vremenski kritične (time critical) treba koristiti kvarcni oscilator ili keramički rezonator. Vrednosti kondenzatora C1 i C2 treba da budu identične.
Postoji mogućnost da se mikrokontroleru PIC16F877A dovede i spoljašnji takt

25. OPIS PERIFERNIH JEDINICA
Tajmeri
U slučaju ovog mikrokontrolera ugrađena su tri tajmerska modula (TMR 0,1,2). Tajmeri inače predstavljaju periferije koje se koriste prilikom brojanja događaja i prilikom merenja vremena.
Tajmer 0 predstabvlja 8-bitni brojač. On predstavlja interapt pri prelasku sa 0xFF na 0x00 (overflow).
Tajmer 1 je 16-bitni i osposobljen je da radi kao brojač/merač vremena.
Tajmer 2 je 8-bitni tajmer. Može da bude tajmer/brojač opšte namene.
I/O portovi
PIC16F877A poseduje pet portova (PORT A, PORT B, PORT C, PORT D i PORT E) Pomenuti portovi su različitog obima:
• 6-pinski (PORT A)
• 8-pinski (PORT B, PORT C, PORT D)
• 3-pinski (PORT E).
Svakom pinu bilo kojeg porta, u zavisnosti od režima rada, mogu da se dodele kako fiksne tako i promenljive funkcije. Konfiguracija smera prenosa ostvaruje se upisom na odgovarajuću bit-poziciju u pripadajućem registru.

26. Port A
Port_A je 6-bitni (RA5-RA0) bidirekcioni port (podaci mogu da se šalju u oba smera).

27. Port B
Port _B je 8-bitni bidirekcioni port. Svakom pinu porta je dodeljen odgovarajući bit u registru TRISB, kojim se definiše smer.

28. Port C
Port C je 8-bitni bidirekcioni port. Posebnost ovog porta se ogleda u tome što poseduje ugrađen USART modul, koji služi za serijsku komunikaciju.
Port D
Port_ D je 8-bitni bidirekcioni port. Ovaj port može da se konfiguriše kao 8-bitni paralelni mikro-procesorski port .

29. Port E
Port E je bidirekcioni port veličine 3 bita. Ima mogućnost A/D
CCP moduli
CCP je skraćenica za Compare/Capture/PWM. PIC16F877 poseduje dva ovakva modula koji mu “pomažu” da se lakše nosi sa raznim zahtevima real-time aplikacija.

30. OSTALE PERIFERIJE
Mikrokontroler je deo mreže elektronskih sklopova koji međusobno komuniciraju i razmenjuju podatke. U tu svrhu, on je opremljen sa tri hardverska komunikaciona modula.
Prvi među njima je SSP modul (Synchronous Serial Port), koji služi za komunikaciju sa serijskim EEPROM-ima, pomeračkim registrima, displej-drajverima, A/D konvertorima, itd.
Drugi serijski komunikacioni modul je USART (Universal Synchronous Asynchronous Receiver Transmiter). On uglavnom služi za povezivanje sa personalnim računarom, ali to nije njegova jedina mogućnost primene.
Osim serijskih, postoji i jedan paralelni komunikacioni modul. Reč je o modulu PSP (Parallel Slave Port). On služi da se PIC16F877 direktno poveže na 8-bitnu magistralu podataka drugog mikroprocesora.

31. PROGRAMIRANJE Set instrukcija
U duhu harvardske RISC arhitekture procesor ima samo 35 instrukcija. One
su 14-bitne i sastoje se od operacionog koda i jednog ili više operanada.
Instrukcije su podeljene u tri kategorije:
Byte-oriented (operacije sa čitavim registrima),
Bit-oriented (operacije sa pojedinim bitovima),
Literal & Control (operacije sa konstantama i upravljačke).

32. FORMAT INSTRUKCIJE

33. SET INSTRUKCIJA MIKROKONTROLERA

34. SOFTVER ZA MIKROKONTROLER PIC16F877A
mikroC
Osnovne karakteristike programa mikroC su sledeće:
Pisanje C koda korišćenjem kvalitetnog editora, što se ogleda automatskom kontrolom i upozorenjima vezanim za sintaksu koda.
Preglednost strukture programa (koda), promenljivih i funkcija omogućava Code explorer
Jasan asemblerski kod i standardna kompatibilnost generisanih HEX datoteka toka programa preko debagera (debugger)
Programer ima na raspolaganju veliki broj integrisanih biblioteka i rutina, koje značajno ubrzavaju pisanje programa
Detaljan izveštaj i grafičko predstavljanje RAM i ROM mape, statistike koda i slično.

35. Moramo da napomenemo kako mikroC odstupa od ANSI standarda u nekoliko segmenata. Neka odstupanja načinjena su u cilju da se olakša programiranje, dok su druge rezultat hardverskih ograničenja PIC mikrokontrolera. Pomenućemo neke specifičnosti:
Rekurzivne funkcije (function recursion) su podržane sa izvesnim ograničenjima, koja su posledica nešto složenijeg pristupa magacinu (stack) i ograničenja vezana za memoriju
Pokazivači (pointers) promenljivih i pokazivači konstanti nisu kompatibilni, tj. nije moguća međusobna dodela ili upoređivanje
mikroC dozvoljava C++ stil jednolinijskih komentara, koristeći dve kose crte (//). Komentar može da počne bilo gde i traje do sledeće nove linije programskog koda
Brojne standardne C biblioteke (ctype, math, stdlib, string ) implementirane su u mikroC, uz individualna odstupanja.
Napominjemo da mikroC podržava gotovo sve PIC mikrokontrolere serija 12, 16 i 18. Izuzetak su mikrokontroleri koji imaju staro hardversko jezgro kao na primer PIC12C508, PIC12F508, PIC12C509, PIC12F509 itd. Inače, ograničena verzija (do 2KB programa) može da s preuzme sa sajta Mikroelektronike ( U sličaju ako se želi potpuna verzija (neograničen kapacitet programa), mora da se plati licenca od 250$.

36. INSTALACIJA
Početak procesa instalacije se ostvaruje klikom na izvršni fajl mikroC_..._.exe

37. Sada treba kliknuti na komandno dugme NEXT

38. Prihvatanje uslova licenciranja i zatim treba kliknuti na komandno dugme NEXT

39. Izbor programatora (PicFlash), gotovih primera i zatim klik na komandno dugme NEXT

40. Izbor foldera za smeštanje programa i klik na komandno dugme NEXT

41. Izgled editora po startovanju programa mikroC
KREIRANJE KODA
U narednim koracima biće ilustrovan postupak kreiranja koda u mikroC-u
Izgled editora po startovanju programa mikroC

42. Kreiranje novog projekta preko opcije Project → New Project

43. Podešavanje parametara novog projekta (naziv, tip mikrokontrolera, takt, parametri kontrolera)

44. U editor treba uneti program (kôd) mikrokontrolera

45. U editor je unet za primer Soft_USART program

46. Sada treba izvršiti prevođenje (compile) programa preko opcije Project → Build

47. Izgled prozora posle kompilacije sa izveštajem (Messages)

48. Kao produkti prevođenja (kompilacije/kompajliranja) generiše se nekoliko fajlova: asemblerski kôd (ASM), heksadecimalni kôd (HEX), izveštaji itd.

49. USART terminal
Na sledećoj slici ilustrovano je startovanje internog (softverskog) terminala za USART komunikaciju
Pokretanje internog terminala mikroC-a preko Tools → USART Terminal

50. Izgled prozora kod USART komunikacionog term
Na slici je prikazan izgled prozora UART terminala. Kao što se vidi, moguće je podesiti veliki broj parametara.
Izgled prozora kod USART komunikacionog term

51. Čim se podese parametri, terminal se startuje klikom na komandno dugme Connect. Odmah zatim, terminal je spreman da prihvati komande . Kada se završi komunikacija, treba kliknuti na komandno dugme Disconnect
Izgled prozora kod UART komunikacionog terminala kada je ovaj spreman za slanje/prijem

52. 3.4. ASCII standard
ASCII standard je striktno definisan sedmobitni kod, što znači da koristi sedam binarnih cifara (opseg je od 0 do 127 u dekadnom sistemu) za predstavljanje znakovnih informacija.

53. IMPLEMENTACIJA PWAM PRIJEMNIKA
Struktura sistema je prikazana preko blok seme. Kao sto se vidi, od ploče PWAM predajnika ka PWAM prijemniku postoji 5 linija veze kojima se prenose signali za napajanje (+5V i -5V), masa (Gnd), takt (Clk) i PWAM signal.
Blok sema PWAM prijemnika sa mikrokontrolerom PIC16F877

54. Na ulaz mikrokontrolera PA0 se dovodi takt.
Struktura PWAM prijemnika
Na neinvertujuće ulaze sva 4 komparatora (K1,K2,K3 i K4) koji su integrisani u kolu LM339 dolazi (amplitudski modulisani) PWAM signal, dok se naponski nivoi/pragovi -2.6V, -0.8V, 0.8V i 2.6V (formiraju se preko razdelnika napona) dovode na invertujuće ulaze komparatora K1, K2, K3 i K4, respektivno. Izlazi pomenutih komparatora se vode na pinove PA1-PA4 mikrokontrolera.
Na ulaz mikrokontrolera PA0 se dovodi takt.

55. Naponski nivoi/pragovi -2. 6V, -0. 8V, 0. 8V i 2
Naponski nivoi/pragovi -2.6V, -0.8V, 0.8V i 2.6V (formiraju se preko razdelnika napona) dovode na invertujuće ulaze komparatora K1, K2, K3 i K4, respektivno. Izlazi pomenutih komparatora se vode na pinove PA1-PA4 mikrokontrolera.

56. Amplituda PWAM signala se menja u 5 nivoa: -3. 50V, -1. 75V, 0V, 1
Amplituda PWAM signala se menja u 5 nivoa: -3.50V, -1.75V, 0V, 1.75V i 3.50V. U tabeli su prikazana stanja na pinovima mikrokontrolera PA1-PA4 za svih 5 naponskih nivoa PWAM signala.
PWAM (V)
PA-1
PA-2
PA-3
PA-4
-3,50
-1,75 1
0,00
1,75
3,50
Stanja na ulaznim pinovima mikrokontrolera zavisno od nivoa PWAM signala

57. Primer konvertovanja PWAM signala sa promenljivim naponskim pragovima
Ukoliko bi se umesto fiksnih koristili promenljivi naponski pragovi, izgled električne šeme dela kola koje transformiše PWAM signal u digitalni signal bi bio kao na slici. Operacioni pojačavači OP2 i OP3 služe kao razdvojni stepeni (jednični pojačavači sa velikom ulaznom i malom izlaznom impedansom). Kondenzator C1 se puni preko D1 kada je nivo PWAM signala manji od 0, dok se kondenzator C2 se puni preko D2 u slučaju kada je nivo PWAM signala veći od 0.
Primer konvertovanja PWAM signala sa promenljivim naponskim pragovima

58. Interfejsno kolo MAX232
Integrisano kolo MAX232, koje se ovde koristi kao interfejs između mikrokontrolera i računara
Struktura integrisanog kola MAX232

59. Primeri prijema PWM i PAM signala
Na sledećoj slici je predstavljen primer prijema PWAM signala. Prenosi se sekvenca:
Prva dva bita daju informaciju o amplitudi a druga dva biti o širini impulsa koji se prinose.

60. Elektricna sema PWAM prijemnika sa PIC16F877
Električna šema
Elektricna sema PWAM prijemnika sa PIC16F877

61. Na Slici je prikazan layout (izgled stampane ploce) PWAM prijemnika

62. Na svaku rastucu ivicu takta (dolazi na pin PA-0) koji dobija od PWAM predajnika, mikrokontroler čita stanja na svojim ulazima PA-1, PA-2, PA-3 i PA-4. Tako, posle 4 rastuce ivice takta, mikrokontroler je «procitao» osmobitnu rec. Naravno, stanje PA-1=PA-2=1, PA-3=PA-4=0 se «ne cita», tj. to je stanje kada na PWAM prijemnik ne dolazi takt od predajnika. (Sve izreceno ilustruje tabela ).
PA-1
PA-2
PA-3
PA-4
2-bitna informacija 00 1 01
“ne cita se” 10 11
Stanja na ulaznim pinovima mikrokontrolera za svih 5 nivoa PWAM signala

63. Algoritam programa implementiranog u mikrokontroleru

64. LABORATORIJSKA VEŽBA Postavite prekidače kod predajnika kao na slici :
Položaj prekidača pre početka vežbe
Dovedite napajanje sistemu (PWAM predajniku i prijemniku)
Povezite PWAM predajnik sa serijskim portom prvog PC-a na kome je instaliran mikroC, a zatim sa serijskim portom drugog PC-a povezite PWAM prijemnik .
Ukljucite alat UsartTerminal (u okviru mikroC-a) na oba racunara i podesite parametre kao na narednoj slici, a zatim aktivirajte terminal klikom na dugme Connect.
Saljite sekvence od 0 do 255 (heksadecimalno: 0x00-0xFF) prema PWAM predajniku. Poslate sekvence ce biti prikazane na Portu B PWAM prijemnika i u prozoru Usart Terminala na (prijemnoj strani).

65. Izgled prozora USART terminala sa parametrima koji su podeseni

66. Na sledećoj slici je ilustrovana komunikacija preko jednog PC-a sa 2 serijska porta (Terminal_COM1→ PWAM_predajnik → PWAM_prijemnik → Terminal_COM2).

67. ZAKLJUČAK
U ovom projektu realizovan je prijemnik signala, koji je impulsno-širinski i impulsno-amplitudski modulisan. Ulazni signali su dobijeni sa predajnika signala. Pomenuti predajnik je realizovan u predhodnom projektu. Pločica je kreirana u Protel-u.
Za pisanje koda koristili smo kompajler mikroC, a za upis koda u mikro-kontroler koristili smo ALLPIC programator.
U ovom radu su objašnjene osnovne karakteristike PWM i PAM modulacije, sa detaljnim grafičkim objašnjenjima, sadržan je kratak opis mikrokontrolera PIC16F877-DIP40.
Ukratko je opisan MikroC kompajler i softverski USART terminal, koji služi za komunikaciju mikrokontrolera PIC16F877 i PC računara.
Prilikom programiranja mikrokontrolera kao alat je korišćen MikroC.
Na istom postolju na kom je realizovan prijemnik signala nalazi se i predajnik signala sa kog se dovodi signal i moguće je u svakom trenutku uz odgovarajuću opremu testirati kolo i proveriti njegovu ispravnost.

68. LITERATURA PWM and PAM signaling - Ching Yuan Yang, Yu Lee
AllPIC programator, Info Elektronika - Niš
IC-Prog,
mikroC, firma Mikroelektronika,
PIC16F877, Microchip Tecnology,
Sprega mikrokontrolera PIC16f877 sa paralelnim periferijskim interfejsom8255A i D/A konvertorim DAC832LCV Slaviša Popović, Mladen Pavlović, Siniša Stoilković- Elektronski fakultet - Niš, (seminarski rad)
Komunikacija mikrokontrolera PIC16F preko SPI modula Dušan Đorđevič, Žarko Đorđević - Elektronski fakultet - Niš, (seminarski rad)