1. ELEKTRONSKO POSLOVANJE

3. ELEKTRONSKO POSLOVANJE
UVOD
VIRTUELNE KOMPANIJE
E-TRGOVINA
E-BANKARSTVO
E-POSLOVANJE U JAVNOJ UPRAVI

4. INTERNET Osnove Interneta su postavljene 60-tih godina u Americi
Nastao je projekat Advanced Research Project Agency Network da bi se omogućila razmena informacija u slučaju fizičkog uništenja
komunikacionih instalacija
70-tih godina, na Internet, se priključuju univerziteti u Americi
80-tih godina, na Internet, se priključuju akademske institucije Evrope
Internet 90-tih godina izlazi iz akademskog okruženja (pojedinci i organizacije)
Na početku novog milenijuma postaje globalna mreža

5. UTICAJ INTERNETA NA GLOBALIZACIJU POSLOVNIH PROCESA
Poslovne komunikacije
Elektronski
transfer
novca
Ostali
procesi
Elektronski
transfer
tehničke
dokumentacije
Servisi za
rezervacije
i kupovinu
Poslovne transakcije

6. UTICAJ INTERNETA NA POSLOVNO OKRUŽENJE
Telekomunikacijski servisi
Telefonija
Informacioni servisi
Internet provajder
(ISP)
Telematik aplikacije
Intranet
Multimedia

7. ELEKTRONSKO POSLOVANJE-RAZVOJ
kvalitet, brzina, prodaja
Inteligentno
E-poslovanje
End to end
poslovni procesi
Cross Industry
Communities
E-poslovanje II
kupovina i prodaja
deljenje informacija
E-poslovanje I
kupovina i prodaja
Web sajt
prezentcija

8. ELEKTRONSKO POSLOVANJE
UVOD
VIRTUELNE KOMPANIJE
E-TRGOVINA
E-BANKARSTVO
E-POSLOVANJE U JAVNOJ UPRAVI

9. VIRTUELNE KOMPANIJE VIRTUELNE KANCELARIJE VIRTUELNI TIMOVI TELEWORK
Virtuelne kompanije predstavljaju geografski razmeštene organizacije koje su povezane zajedničkim interesima i sarađuju kroz međusobno nezavisne radne zadatke, prostor i vreme, kao i kroz organizacione granice, uz pomoć savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT).
Virtuelne kompanije možemo organizovati u tri vida:
VIRTUELNE KANCELARIJE
VIRTUELNI TIMOVI
TELEWORK
npr:

10. VIRTUELNA KANCELARIJA
Ovaj novi koncept organizacije kancelarija, danas nalazi primenu u sledećim vrstama kancelarija:
kancelarijama za telework
klasičnim kancelarijama u preduzećima
Možemo ih klasifikovati na sledeći način:
Hot desk environment – zaposlenima u kompaniji se svakog radnog dana određuje drugi sto i omogućen im je pristup računarskim podacima i drugim elektronskim servisima.
Hotelling - zaposleni veći deo svog radnog vremena provode kod klijenta
koristeći njegovu opremu i resurse – slično kao posetilac hotela.
Touchdown office - po principu “first come – first serve”- zaposlenima se dodeljuje radni prostor kada dođu na posao.

11. VIRTUELNI TIMOVI
Virtuelni timovi su nastali u kompanijama zbog nestandardnih poslova za koje kompanije nemaju osposobljene stručnjake.
Praktično, nastaju timovi stručnjaka, koji mogu biti fizički udaljeni.
Oni su fleksibilni na promenljive uslove u okruženju.
Imaju komplementarna znanja i veštine, kao i nezavisne ciljeve.
Njihov sastav čine:
I. zaposleni koji rade kod kuće i
II. male grupe u kancelarijama,

12. VRSTE VIRTUELNIH TIMOVA:
Timovi za razvoj projekata ili proizvoda
Radni ili proizvodni timovi
Upravljački timovi
 Servis timovi
Akcioni timovi
Paralelni timovi
Mrežni timovi

13. TELEWORK Telework predstavlja rad zaposlenog na daljinu.
Pri tome lokacija radnog mesta može biti:  
Kod kuće - zaposleni upravljaju dinamikom rada i radnim vremenom. Što se tiče tehničkih sredstava ona su mu u potpunosti obezbeđena.
Satellite office - kancelarije udaljene od sedišta kompanije. Zaposleni dele radni prostor, smanjuju vreme i troškove komunikacije.
Mobile office - se primenjuje kod trgovačkih putnika
Telecentre – kancelarija u kojoj se deli prostor sa zaposlenima iz drugih kompanija

14. PREDNOSTI VIRTUELNIH KOMPANIJA:
  Omogućava angažovanje najboljih stručnjaka
Fleksibilna organizacija lakše odgovara na promenljive zahteve tržišta
Konkurentnost između različitih privrednih jedinica
Povećanje produktivnosti
Pouzdanije i zadovoljnije osoblje
Fleksibilnost pri radu zaposlenih
Povećanje produktivnosti zaposlenih
Radni dan traje 24 časa

15. ELEKTRONSKO POSLOVANJE
UVOD
VIRTUELNE KOMPANIJE
E-TRGOVINA
E-BANKARSTVO
E-POSLOVANJE U JAVNOJ UPRAVI

16. E-TRGOVINA E-trgovina predstavlja : novi segment savremenog poslovanja
prodaju robe i usluga putem Interneta, kao i prihode od
reklame
elektronsku razmenu dokumenata koji prate robu, novac i
usluge u prometu
poslovanje putem elektronskih sredstava EDI, elektronska
pošta, ftp...
Zasnovano na standardima :
(ISO, IEC, ITU, CEFACT, WTO, UNCITRAL, UNCTAD)

17. MOŽEMO GOVORITI O MODELI elektronske trgovine FORME MOBILNA
TRGOVINA

18. MODELI ELEKTRONSKE TRGOVINE
Aukcijski model
Portal modeli
Dynamic Pricing model
Online trading and lending

19. AUKCIJSKI MODEL
Aukcijski modeli su organizovani kao forumi za online kupovinu.
Korisnici se prijavljuju kao licitant ili prodavac.
Prodavac šalje podatke o predmetu prodaje, minimalnu cenu i
krajnji rok za završetak aukcije .
Licitant pretražuje sajt, pregleda trenutne licitatorske aktivnosti i
licitira.
Aukcijski sajtovi po završetku posla dobijaju procenat od
obe strane.

20. PORTAL MODELI
Portal modeli obično nude vreme, sport, vesti, kao i mogućnost pretraživanja Web-a. U praksi, postoje dve vrste portala:
Vertikalni portali - nude veliki broj informacija koje pripadaju samo jednoj oblasti (npr: gradnja.rs, crtaci.org, kamatica.com, superodmor.rs ...) i
Horizontalni portali - prikupljaju informacije o širokom dijapazonu tema (npr: naslovi.net, msn.com, yahoo.com...)
Veoma popularan dodatak većini portala je online kupovina.

21. DYNAMIC PRICING MODELI
Kao posledica spajanje velikog broja kupaca došlo je do snižavanja cena proizvoda. Glavni uzročnik toga je bio Internet.
Postoje sledeći Dynamic Pricing modeli:
Name-Your-Price model
Comparison pricing model
Demand-sensitive pricing model i
Bartering model.
npr: priceline.com, booking.com, polovniautomobili.com ...
(Booking.com je deo The Priceline Group, vodeće svetske kompanije za onlajn putovanja i usluge)

22. ONLINE TRADING I LENDING MODELI
Online trading i lending modeli su vezani za brokerska preduzeća.
Ona su definisala način realizacije poslova osiguranja i
trgovine nekretninama i hartijama od vrednosti preko Web-a.
Kao posledica svega toga nastale su i sledeće prednosti:
na sajtovima je moguće realizovati kupovinu, prodaju i
upravljanje svim investicijama sa desktopa.
transakcije preko Web-a manje koštaju
npr: nekretnine.net, imovina.net, webnekretnine.net, brokersrbija.com ...;

23. MOŽEMO GOVORITI O MODELI elektronske trgovine FORME MOBILNA
TRGOVINA

24. FORME E-TRGOVINE C2B2C B2B2C C2C B2C B2B
MEĐUSOBNE RELACIJE IZMEĐU UČESNIKA

25. B2C (Business to Consumer); B2B (Business to Business);
FORME E-TRGOVINE
B2C (Business to Consumer);
B2B (Business to Business);
C2C (Consumer to Consumer);
B2C2B (Business to Consumer to Business);
C2B2C (Consumer to Business to Consumer);
Mobilna trgovina (M-Commerce).

26. B2B (Business to Business) model
Osnovna definicija B2B modela je da on predstavlja automatizovanu razmenu informacija izmedju različitih kompanija.
B2B aplikacije omogućavaju kompanijama da izgrade nov način poslovanja.

27. B2C (Business to Consumer) model
B2C model je oblik poslovanja na Internetu koji daje direktan interfejs između preduzeća i potrošača.
Primer aplikacije B2C modela je sajt maloprodaje proizvoda ili usluga -

28. C2C (Consumer to Consumer) model
C2C model predstavlja novi oblik trgovine.
U ovom modelu potrosači trguju direktno sa drugim potrosačima.
Kompanija koja podržava ovakve vrste transakcija mora naći neki ne tradicionalni način za naplatu svoje usluge.
Cena usluge je obično mali procenat transakcije, članarina, reklamiranje ili neka kombinacija prethodnog navedenog.

29. MOŽEMO GOVORITI O MODELI elektronske trgovine FORME MOBILNA
TRGOVINA

30. Mobilno poslovanje predstavlja novi vid organizovanja poslovanja
Ono koristi bežične komunikacione uređaje kao što su:
Mobilnii telefoni,
Tablet uređaji,
Netbook, Ultrabook i sl.
Osnovne prednosti ovog vida poslovanja su:
štedi vreme
štedi novac
poboljšava kvalitet informacija
povećava zadovoljstvo i lojalnost potrošača

31. E-PROCUREMENT I SUPPLY CHAIN MANAGEMENT
E-procurement - način nabavke putem Interneta koji omogućava drugačiji odnos između kupca i prodavca, smanjenje administracije i troškova.
Supply chain management podrazumeva dostavljanje pravog proizvoda, na pravo mesto u pravo vreme i po pravoj ceni.
Ovo će biti jedna od najatraktivnijih primena Interneta u budućnosti.

32. ELEKTRONSKO POSLOVANJE
UVOD
VIRTUELNE ORGANIZACIJE
E-TRGOVINA
E-BANKARSTVO
E-POSLOVANJE U JAVNOJ UPRAVI

33. ELEKTRONSKO BANKARSTVO
Elektronski novac se definiše kao specifična monetarna informacija koja se putem elektronskih impulsa u realnom vremenu prenosi između transaktora koji obavljaju plaćanja.
Pojava elektronskog novca nametnula je novu filozofiju u bankarstvu koja se zasniva na elektronskoj razmeni podataka i sredstava (EFT- Electronic Funds Transfer) koja je pojmovno određena kao elektronsko bankarstvo.
Digitalna valuta – bitcoin.

34. MODELI PLAĆANJA U POSLOVNIM TRANSAKCIJAMA
check-like - plaćanje se obavlja u trenutku kupovine (pay-now)
ili po obavljenoj kupovini (pay-latter);
pay-now - bankomati (ATM-Automated teller machine)
pay-later- sistem kreditnih kartica,
cash-like - pretplata, suma novca se uzima od kupca pre nego
što se trgovina obavi
Smart card,
elektronski keš i
bankarski čekovi

35. HOME-BANKING
Kućno bankarstvo (Home-banking) predstavlja integraciju hardvera, softvera i telekomunikacija.
'70-tih godina prošlog veka se u svetu koristi telefonski pristup bankovnim računima
'80-tih godina prošlog veka se pojavljuje i pristup pomoću kablovske televizije
'90-tih godina prošlog veka na scenu stupaju Internet tehnologije
Osnovni vidovi kućnog bankarstva:
on-line bankarstvo pomoću on-line servisa
WWW (virtuelno) bankarstvo
softver za kućne finansije
veza korisnika putem Interneta sa njihovim računima

36. ELEKTRONSKO POSLOVANJE
UVOD
VIRTUELNE ORGANIZACIJE
E-TRGOVINA
E-BANKARSTVO
E-POSLOVANJE U JAVNOJ UPRAVI

37. E-POSLOVANJE U JAVNOJ UPRAVI
E- poslovanje u javnoj upravi predstavlja način organizovanja državne uprave, poslovanje sa partnerima, građanima, zaposlenima i drugim vladinim organizacijama
Praktično to je on-line (u realnom vremenu) pružanje usluga državnih organa i javnih službi
Primer : grad Užice,

38. ELEKTRONSKA VLADA- KOMUNIKACIJA
G2B
G2C
G2G
Pravno lice EU
Organi lokalne samouprave RS
Korisnici

39. MODELI ELEKTRONSKE VLADE
G2G
G2B
G2C
G2E

40. G2B (Government to Business) model
Saradnja vlade jedne država i poslovnih subjekata kao i drugih pravnih lica.
Ovaj model predstavlja najveću mogućnost za povećanje efikasnosti ekonomije.
Primenom ovog modela se postiže skraćenje vremena izvršenja složenih transakcija i stvara dobra podloga za kvalitetno odlučivanje.

41. G2C (Government to Consumer) model
Ovaj model predstavlja saradnju vlade i građana 
Jedan ovakav servis je dostupan 24 časa dnevno
Jednim ulaskom na Internet korisnik pristupa svim potrebnim informacijama- to predstavlja Single touch point
Kao posledica svega toga korisnik plaća administrativnu taksu
Plaćanje se, naravno, obavlja preko Interneta

42. G2G (Government to Government) model
U ovom modelu državni organi efikasno koriste Internet
servise na svim nivoima upravljanja i to redom:
Između EU i republičke vlade
Između republičke vlade i lokalnih
organa samouprave
Pri među resornom upravljanju

43. G2E (Government to Employees) model
Ovaj model predstavlja korišćenje informaciono komunikacionih tehnologija u cilju saradnje i koordinacije zaposlenih u vladinim organima.
Primena ovog modela omogućava:
Upravljanje znanjem
Potrebe e-obrazovanja u vladi i javnim službama
Bolju komunikaciju između zaposlenih
Blagovremeno obaveštavanje i protok informacija