1. Makroekonomski agregati – uvod u makroekonomiju

2. Danasnje teme 1-2. Makroekonomski agregati
3-4. Međunarodna integracija i privredna saradnja + privredni rast
5-6 Makroekonomska analiza privrede Srbije

3. Šta je makroekonomija
Pogled sa Olimpa, rekao je Džefri Saks sa Harvarda (ranije), sada Kolumbija
To jest, vidimo agregatne promene, pojedinačne jednostavno nisu bitne
Kako je moguće da nisu od značaja?

4. Primer - kolika je inflacija?
Na osnovu cene hleba iz godine u godinu...

5. 4 ključne makroekonomske varijable
NIVO I DINAMIKA
CENE
12% na godišnjem nivou, raste
PROIZVODNJA - AUTPUT
Prema klasifikaciji Svetske banke zemlja spada u grupu
sa niskim dohotkom (low income) − do 995 dolara
sa srednje -nižim dohotkom (lower middle income) − dolara
sa srednje -višim dohotkom (lower middle income) − dolara
i sa visokim dohotkom (high income) − preko dolara.
NEZAPOSLENOST
20%
DEFICIT
3.946 i
Test

8. Novi guverner od jula 2010 liči da je uzrok hrana...

9. Ali...ako izuzmemo hranu dobijamo
2009
2010 Q1 Q2 Q3 Q4
Bugarska
3.1
0.9
2.5
3.2
-0.9
0.3
-0.3
2.6
Rumunija
13.1 1
2.9
2.7
1.7
5.2
9.9
Ceška
4.2
0.4
-1.9
-1.5
1.9
1.5
-1.1
Mađarska
4.1
7.4 9
0.2
3.5
2.1
0.5
Poljska
4.3 5
0.8
0.7
Slovacka
0.1
0.6 EU
2.4
Srbija
13.8
10.3 6
7.1
7.8
9.5
8.2

10. ODAKLE INFLACIJA

12. Ključna jednačina Y=C+I+G+NX 3 metoda izracunavanja Prihodni Rashodni
proizvodni

13. Veličina zemlje se određuje prema gustini BDP

15. Opšta ravnoteža Realni GDP utiče na tražnju za novcem
Robno
tržište
Tržište
novca
Kamatne stope utiču na agregatnu tražnju
Realni devizni kurs utiče na agregatnu ražnju
Devizno
tržište
Kamatne stope utiču na devizni kurs

16. Udeo sive ekonomije u BDP: procena (% BDP)
Table 2.2
Udeo sive ekonomije u BDP: procena (% BDP)
Source: Schneider and Enste (2000)

17. Zadaci 1. Koja od navedenih varijabli spada u varijable toka?
A. Vrednost kuće u kojoj živite
B. Stanje na Vašem tekućem računu
C. Vaša mesečna potrošnja hamburgera
D. Zalihe hamburgera u Vašem frižideru početkom meseca
Odgovor: C. Varijable toka definisane su u intervalu, a varijable fonda u određenom vremenskom trentku.

18. Koja od navedenih varijabli nije fond?
A. javni dug
B. radna snaga
C. količina novca koje drži stanovništvo
D. BDP
Odgovor: D. Pošto BDP nema vrednost u svakom trenutku, već samo u intervalu, ona spada u varijable toka.

19. 4. BDP obuhvata A. izdatke na sva finalna dobra i usluge
B. sumu dohodaka svih aktera u privredi
C. ukupnu dodatu vrednost svih firmi u privredi
D. sve navedene elemente
Odgovor: D.

20. 5. Pretpostavimo da farmer gaji žito
i prodaje ga pekaru za 1$, pekar pravi hleb i prodaje ga trgovini za $2, a trgovac ga prodaje potrošačima za $3. Ova transakcija povećava BDP za
A. $1
B. $2
C. $3
D. $6
Odgovor: C. BDP uključuje samo vrednosti finalnih dobara i usluga. Stoga ova transakcija povećava BDP za 3$.

21. 6. Koja od navedenih varijabli nije uključena u BDP?
A. plata sudija Ustavnog suda
B. vrednost stanarina koju koriste (a ne plaćaju) vlasnici stanova
C. vrednost usluga prevoza koje koriste vlasnici automobila
D. dodata vrednost prevoza od proizvođača do trgovine
Odgovor: C. U principu, BDP bi trebalo da uključi i imputiranu rentu na korišćenje automobila, ali u praksi to nije slučaj.

22. 7. U kom slučaju...
...suma rashoda u jednoj privredi nije ista sumi ostvarenih prihoda?
A. u slučaju da je štednja veća od investicija
B. u slučaju da nema izvoza
C. u slučaju da su investicije u zalihe negativne
D. ni u jednom slučaju – uvek se podudaraju
Odgovor: D. Suma rashoda uvek je jednaka ukupnom ostvarenom dohotku.

23. 8. BDP će porasti ako, pod ostalim neizmenjenim okolnostima,
A. uvoz poraste
B. izvoz se ne poveća
C. poraste potrošnja trajnih potrošnih dobara
D. smanje se izdaci za naoružanje
Odgovor: C. Rast uvoza, pad izvoza, odnosno pad budžetskih rashoda će uticati na smanjenje BDP. Rast potrošnje trajnih potrošnih dobara će povećati BDP.

24. 9. Koji od narednih stavova tačno opisuje razliku između nominalnog i realnog BDP?
A. Realni BDP uključuje samo dobra; nominalni BDP uključuje i usluge
B. Realni BDP se meri na osnovu stalnih, a nominalni na bazi tekućih cena
C. Realni BDP jednak je razlici nominalnog BDP i amortizacije
D. Realni BDP jednak je proizvodu nominalog BDP i ICM.
Odgovor: B.

25. 10. Ako proizvodnja ostaje ista a cene se udvostruče
A. realni i nominalni BDP ostaju isti
B. realni BDP ostaje isti, a nominalni se prepolovljava
C. realni BDP ostaje isti, a nominalni se udvostručuje
D. realni BDP se udvostručuje, a nominalni se ne menja
Odgovor: C. Realni BDP se izračunava u stalnim cenama, tako da inflacija ne utiče na izmenu njegove vrednosti. Nominalni BDP će se udvostručiti.

26. 11. Realni BDP jednak je A. nominalnom BDP umanjenom za neto izvoz
B. količniku nominalnog BDP i deflatora
C. proizvodu nominalnog BDP i deflatora
D. količniku realnog BDP i deflatora
Odgovor: B.

27. 12. Ako proizvodnja ostane ista, a cene se udvostruče onda je deflator
B. 50
C. 100
D. 200
Odgovor: D. Deflator je količnik nominalnog i realnog BDP. Stoga je njegova vrednost 200.

28. 13. Dati su podaci KAJMAK TREŠNJE cena proizv. cena proizv.
$ $
$ $
Ako je 2000 bazna godina, koliki je deflator za 2011?
A. 0
B. Izmedju 0 i 1
C. 1
D. Veci od 1
Odgovor: C. Pošto i nominalni i realni BDP u godini vrede $15 , deflator BDP ima jediničnu vrednost.

29. 14. Sivu ekonomiju merimo…
A. Pomoću dva metoda :
upoređivanjem podataka o potrošenoj električnoj energiji
Sabiranjem vrednosti novčanica velike vrednosti van opticaja
B. Procenom časova neprijavljenog rada
C. Nema načina
Odgovor: A u razvijenim zemljama, kod nas ne daju dobre rezultate

30. 15. Indeks cena na malo (ICM) meri
A. promenu nivoa cena fiksne korpe dobara i usluga .
B. promenu nivoa cena korpe dobara i usluga, ali se sadržaj korpe neprestano menja
C. količinu novca koju potrošači utroše za održanje istog stepena zadovoljenja potreba
Odgovor: A.

31. 16. Pretpotavimo da potrošač kupuje jednu jabuku i jednu pomorandžu svakg meseca.
U baznoj godini cena im je bila ista – 1$. U tekućoj cena jabuka se udvostručila dok je cena narandži ostala ista. Ako je ICM najpre bio 100, vrednost ovog indeksa danas biće
A. 50
B. 100
C. 150
D. 200
Odgovor: C. Pošto su troškovi korpe dobara bili 2$ u baznoj, a 3$ u tekućoj godini, vrednost ICM je 150.

32. 17. Koji je od navedenih iskaza tačan?
A. ICM meri nivo cena, deflator meri promenu nivoa proizvodnje
B. ICM je lančani, a deflator bazni indeks.
C. Ponderi ova dva indeksa nisu isti
D. deflator uzima u obzir i uvezena dobra, ICM ne.
Odgovor: C.

33. 18. Pod ostalim nepromenjienim okolnostima, ako poraste cena uvoznih automobila
A. Deflator raste, ICM raste
B. Deflator raste, ICM ostaje isti
C. Deflator ostaje isti, ICM raste
D. Deflator raste, ICM raste, ali ne u istom procentu
Odgovor: C. Dobra proizvedena u inostranstvu ne ulaze u deflator

34. 19. U zemlji A je otpočela proizvodnja luksuznih automobila…
Nažalost, ova zemja je mala i siromašna, te sve automobila izvozi u susednu prijateljsku zemlju po imenu B. Koji će indeks u zemlji-izvoznici biti promenjen?
A. ICM.
B. deflator BDP
C. i deflator i ICM
D. nijedan
Odgovor: D. Deflator BDP

35. 20. Koji od narednih događaja može uticati na rast stope nezaposlenosti?
A. rast stanovnštva (ponuda r.s. – ista)
B. proporcionalni rast ponude r.s i broja nezaposlenih
C. porast ponude r.s bez promene broja zaposlenih
D. porast broja zaposlenih bez promene broja nezaposlenih
Odgovor: C. Ako radna snaga poraste a broj zaposlenih se ne menja, stopa nezaposlenosti raste.

36. 21. Koji od sledećih slučajeva će uticati na izmenu podataka o nezaposlenosti?
A. penzionisani radnik koji nastavlja da radi
B. lice na privremenom radu koje traži posao
C. direktor koji daje ostavku da bi se kandiovao na izborima
D. studenti treće godine Ekonomskog fakulteta koji ne daju redovno ispite
Odgovor: C.

37. 22. Pretpostavimo da radnik napuni 65 godina i ode u penziju
22. Pretpostavimo da radnik napuni 65 godina i ode u penziju. Koja varijabla ne menja vrednost
A. broj nezaposlenih
B. stopa nezaposlenosti
C. ponuda radne snage
Odgovor: A. Radnici koji dobrovoljno napuštaju posao ne smatraju se nezaposlenim.

38. 23. Pretpostavimo da građanin zemlje A svaki dan ide u susednu prijateljsku zemlju B. Dohodak ovoga lica će biti obračunat kao:
A. BNP u zemlji A, kao i u BNP u zemlji B
B. BNP u zemlji A, ali u BDP u zemlji B
C. BDP u zemlji A, ali u BNP u zemlji B
D. BDP u zemlji A, kao i u BDP u zemlji B
Odgovor: B.

39. 24. Pretpostavimo da građanin Italije radi u zemlji A i nešto kasnije dobije njeno državljanstvo. Šta se onda dešava
A. pada italijanski BDP, raste BNP u zemlji A
B. pada italijanski BNP, raste BNP u zemlji A
C. pada italijanski BDP, raste BDP u zemlji A
D. pada italijanski BNP, raste BDP u zemlji A
Odgovor: B. Pošto je radnik uzeo državljanstvo, italijanski BNP pada, a za toliko raste BNP u zemlji A.

40. Dinamika: Hoće li zemljotres, tj
Dinamika: Hoće li zemljotres, tj. predstojeća rekonstrukcija u Australiji povećati BDP?
Kratak odgovor je – neće.
Pitanje je u stvari ie li razaranje dobro za privredu "Are Wars Good for the Economy? Ili na linku broken window
Ovih 200 milijardi dolara za rekonstrukciju MORAJU ODNEKUD DA DOĐU – oni nisu rezultat tehničkog progresa
Novac za rekonstrukciju je novac koji NIJE POTROŠEN NEGE DRUGDE, svaki dolar ima oportunitetni trošak, tj. neku izgubljenu dobit

41. Zašto ICM precenjuje inflaciju
Supstitucija
Skuplje narandže zamenićemo jabukama, ail to ICM ne može da registruje .
Rast kvaliteta
Današnji deterdženti 100 puta su bolji nego pre 20 godina, ali ICM to ne može da registruje
Novi proizvodi
Ne uključuju se u ICM dok ne postanu veoma široko korišćeni
Outleti – nisu uključeni
U SAD se procenjuje da ICM zbog toga precenjuje inflaciju za oko 1% godišnje (ukupna inflacija – 2%)

42. INVESTICIJE
U MAKROEKONOMIJI SE  INVESTICIJAMA SMATRAJU SAMO ONI TOKOVI KOJI VODE STVARANJU NOVOG KAPITALA (I=∆K)
Dakle, pazite! U investicije će spadati:
investicije u osnovna sredstva, to je kada preduzeća kupuju (u zemlji ili inostranstvu, svejedno) postrojenja i opremu;
investicije u stambeni prostor, to je kad domaćinstva kupuju nove stanove, kuće, itd.
investicije u zalihe (ako se zalihe smanje, ova komponenta biće negativna)

43. u dnevoj štampi se u “investicije” ubraja i kupovina postojeće imovine ili finansijskih instrumenata. 
to je preraspodela, a ne investicija
dakle, ni strane direktne investicije  -   ne moraju biti investicije u makroekonomskom smislu!
Preciznije, ako je reč o kupovini nove opreme i novih postrojenja, jedino tada je transakcija tekuća i dolazi do rasta BDP, usled rasta I iz izraza Y=C+I+G+NX.  Sve druge kupovine, samo predstavljaju prenos vlasništva! Tehnički, to se beleži ovako.

44. Portfolio investicije
predstavljaju kupovinu ili prodaju
inostranih obveznica, akcija ili drugih hartija od vrednosti,
što spada u trgovinu finansijskom imovinom i nikada ne uvećava BDP
dakle, to nisu investicije u makroekonomskom smislu
ali zabuna nastaje jer se one pod tim imenom beleže u kapitalnom delu platnog bilansa ... tu ima i teškoća druge vrste...  ali ide nekako ,,,

45. Dinamika
Pravilo 72
Ako podelite broj 72 sa nekom stopom rasta dobijate vreme za koje će se originalna veličina udvostručiti
t = 72/r
Ako uzimam kredit na 10 godina uz kamatu 7%, iznos kredita koji vraćam je dvostruko veći od pozajmljenog iznosa

46. dostizanje

47. Primer: Srbija i Grčka

48. 6000
4400

49. A tek što su rezultati nestabilni…

50. Kako izgleda svet danas- GNI per capita 2009. godine

51. Bez EU, svet izgleda ovako

57. Devizni kurs i inflacija

58. Inflacija - generatori
Kako se računa inflacija
dugoročna stopa inflacije u stvari predstavlja razliku između stope rasta nominalnih novčanih fondova i stope rasta realnog BNP, korigovanog
elasticitetom η:
(8.4) π = μ − ηg.
Prevelika javna potrošnja
Balaša – Samjuelsonov efekat
Bazna – ukupna
Statistički
Makroekonomski

59. Uzrok inflacije

60. nezaposlenost 400.000 ljudi izgubilo posao? Anketa o radnoj snazi
Verovatno tačno
Anketa o radnoj snazi
Zvanična statistika
razlika?
Zdravstveno osiguranje
Druge pogodnosti
Crna Gora – 5%

61. GDP I PPP

64. NEDOSTACI GDP
TRŽIŠNE CENE
SIVA EKONOMIJA
IMPUTIRANA RENTA
STANDARD

65. Republikanci prave def, demokrate suficit
(S-I)+(T-G)= (X-Z)
SAD
−4,7 1,0 −3,
U SAD i privatni sektor i javni sektor beleže deficit, trošeći mnogo više nego što zarađuje.
Republikanci prave def, demokrate suficit

67. (S-I)+(T-G)= (X-Z)
Japan
10,3 −7, ,
Situacija u Japanu je potpuno suprotna. Obilan višak priv. sektora pokriva deficit javnog

68. u celini, Evropska unija sve više liči
Posmatrano
u celini, Evropska unija sve više liči
na Japan, ali su neravnoteže manje
S-I
T-G
X-Z
Belgija
1.2
0.8 2
Danska
-1.3
3.7
2.4
Francuska
0.5
-1.7
-1.2
Nemačka
6.2
-1.1
5.1
Italija 1
-3.4
-2.4
Holandija
7.2
1.8 9
Španija
-10.6
1.9
-8.7
Švedska
4.7
6.7
V. Brit
-0.6
-2.8
Evrozona
1.1 -1
0.1
EU , −2, ,3

70. TB + KB + IDT = 0. Ova jednačina u praksi nikad nije tačna
tekući kapitalni intervencije
bilans bilans na deviznom tržištu
Ova jednačina u praksi nikad nije tačna
Zašto? Izvori podataka su različiti
TB sa carine,
KB banke i finansijske institucije
IDT iz centralne banke.
Zato se uvode “greške i propusti”

71. 2. mehanizma: IDT≠0 i IDT=0 Deficit TB
pokriva se ili sa privatnih računa ili iz državih izvora.

72. odliv deviza, tj. višak ponude domaćeg novca
Ako je TB<0:
odliv deviza, tj. višak ponude domaćeg novca
Moguća su dva ishoda
cb želi da spreči devalvaciju
i prodaje devizne rezerve (IDT>0)
Cb ne interveniše, IDT=0,
ali privatni finansijski račun prelazi u suficit

73. Otkud suficit na KB, tj. priliv kapitala? Ako deficit na TB potraje
Stranci koriste nizak kurs da kupe domaću aktivu, imamo suficit na KB –
Ovo se upravo dešava u Velikoj Britaniji
Depresirana valuta povećava izvoz, te se smanjuje deficit na TB
isto
Ili deficit nestaje, ili je privatni kapitalni bilans u plusu,ili oba

74. Krugman: SDI ne smanjuju deficit na spoljnom računu, naprotiv, deficit = prilivu!!!
To je računovodstveno tačno
Ali to nije ekonomija

75. 2 mehanizma
IDT=0
Priliv kapitala – apresijacija – rast deficita+odliv kapitala u druge zemlje - do iznosa priliva kapitala
IDT ≠0
Priliv kapitala – apresijacija – zvanične intervencije – kupovina $ ≡ zajam drugoj vladi,

76. Kako se beleži u TB Francuske
Tunižanin koji radi u Marseju šalje novac svojoj porodici u Tunis.
deficit jednostranih transfera

77. Francuski koncern Pežo plaća dividende finskom rezidentu.
deficit u nerobnom bilansu (jenostrani transfer)

78. Cb banka Francuske kupuje danske krune da bi sprečila pad njenog kursa u Kopenhagenu
višak na računu ITD

79. Profit američke kompanije Owen Corning reinvestira se u filijali Fontenblo u Francuskoj.
Višak na računu direktnih investicija

80. • Rezident Francuske koji živi u Kolmaru, gradu u Alzasu, prošvercuje kući stereo uređaj kupljen u Frajburgu (Nemačka
Deficit na računu “greške i propusti”