1. Tekst

2. Zapis tekstova u računaru

3. Šta je to tekst?
Tekst
... ili dokument je "informacija namenjena ljudskom sporazumevanju koja može biti prikazana u dvodimenzionalnom obliku... Tekst se sastoji od grafičkih elemenata kao što su karakteri, geometrijski ili fotografski elementi ili njihove kombinacije, koji čine sadržaj dokumenta." (ISO-definicija)
Iako obično tekst zamišljamo kao dvodimenzioni objekat, u računarima se tekst predstavlja kao jednodimenzioni (linearni) niz karaktera.
Potrebno je, dakle, uvesti specijalne karaktere koji označavaju prelazak u novi red, tabulator, kraj teksta i slično

4. Zapis karaktera u računaru
Računari su zasnovani na binarnoj aritmetici
Cele brojeve je moguće predstaviti u binarnom sistemu
Osnovna ideja je svakom karakteru pridružiti određeni ceo broj na unapred dogovoreni način
Ove brojeve zovemo kodovima karaktera (character codes)
Sedamdesetih godina su se pojavile tabele standardnih karakterskih kodova
Najpoznatiji su
EBCDIC – IBM-ov standard, korišćen uglavnom na mainframe računarima, pogodan za bušene kartice
ASCII – Standard iz koga se razvila većina današnjih standarda

5. ASCII ASCII (American Standard Code for Information Interchange)
ASCII je sedmobit-ni standard (broj karaktera je 128)
Pod kodnom stranom (Code page) tj. skupom karaktera (Character set, charset) podrazumevamo uređenu listu karaktera predstavljenih svojim karakterskim kodovima
Podaci se u računarima obično zapisuju bajt po bajt
ASCII karakteri se zapisuju tako što se u svakom bajtu bit najveće težine postavi na 0
To ostavlja prostor za novih 128 karaktera čiji binarni zapis počinje sa 1

6. Kodne strane Ovaj prostor se može popuniti na razne načine
Rešenje nije univerzalno, jer na svetu postoji više od 256 različitih karaktera
Postavljeni su razni standardi dopunjavanja ovih 128 karaktera
Svim ovim kodnim stranama je zajedničko prvih 128 karaktera i oni se poklapaju sa ASCII
Ovako napravljene kodne strane obično omogućuju kodiranje tekstova na više srodnih jezika (obično i geografski bliskih)
Nama su uglavnom važne kodne strane napravljene za centralno-evropske (Central European) latinice, kao i ćirilične kodne strane

7. Najčešće korišćene kodne strane kod nas
ISO (Latin2)
ISO (Ćirilična)
Windows 1250
Windows 1251 (Ćirilična)
(Prve dve su delo međunarodne organizacije za standardizaciju - International Standard Organization, dok su naredne dve Microsoft-ovi standardi
UNICODE svakom karakteru dodeljuje dvobajtni kod
Prvih 128 karaktera se poklapaju sa ASCII standardom, dok su sledećih 128 napravljeni tako da se pokalapaju sa Latin1 standardom

8. Tekst i pismo
Piktografi i prvo pismo na glinenim tablicama nastali su u Mesopotamiji oko g.pne kao tekstualni ekvivalent govora
Vrednost pisma kao ekvivalenta govora sačuvala se do savremenog doba, kroz knjige, časopise i druge pisane materijale.
Osnovni način komunikacije na Internetu takođe je tekst, a osnovni jezik Hypertext Markup Language (HTML).

9. Karakteri, Glifovi, Fontovi
Vrlo često se ne pravi jasna razlika između karaktera i njihove grafičke reprezentacije
Grafičku reprezentaciju karaktera nazivamo glifovima (glyph)
Skupove glifova nazivamo fontovima (font )
Pismo (typeface) – porodica grafičkih znakova različitih tipova, stilova i veličina (npr. Helvetica, Times, Courier)

10. Pismo i digitalna štampa
Font – zbirka znakova iz neke porodice grafičkih oblika određenog stila i veličine (npr. Times Italic 12pt)
stil: polucrno (boldface), kurziv (italic)
veličina (size): štamparska jedinica mere veličine slova je point (1/72 deo inča, približno 0,35mm)

11. Rasterizacija (antialias)
Slovni oblici su vektorske krive, ali se prikazuju na diskretnom rasteru štampača ili ekrana
Utisak i lepota prikaza zavise od rasterizacije -popravljena rasterizacija (antialiased) daje čitljiviji i lepši rezultat za male rezolucije.

12. Bitmapirana grafika Vektorska grafika
Prednost: lako se i brzo prikazuju na displeju
Mana: ne skaliraju se dovoljno dobro – gube se detalji (kada se prikazuju u veličini za koju nisu bili predviđeni)
Vektorska grafika
Portabl fontovi (obično 256 glifova tj. malih programa koji pored opisa glifova imaju i dodatne informacije koje popravljaju izgled glifova)
Postscript (Adobe) i TrueType (Apple) fontovi.
Pogodni za složeno formatirane tekstove

13. Korišćenje teksta Na primer
Korišćenje teksta u multimedijalnim aplikacijama zavisi od:
Tipa aplikacije  Edukacija, zabava, posao
Slušalaca deca, tinejdžeri, odrasli
Na primer
Edukacioni CD-ROM pomaže deci u predškom

14. …..Primer

15. …..Primer

16. Atributi teksta Tekst ne treba da bude dosadan!
Isticanje može da se doda promenom atributa teksta
Tip fonta - Arial, Times New Roman, Comic Sans
Stil - Regular, bold, italics
Kerning – prostor između cha r a cters
Leading - vertikalni prostor između
linija teksta.
Veličina - pts vs. pixels ( 8 pt, 8 px, 10 pt, 10 px, 36pt.)
Boja - (red, blue, black… )
Specijalni efekti - underline, shadow, superscript,subscript,

17. Tipovi fontova Serif Tails Script Body paragraphs
Times Roman, Courier New, Century Schoolbook, Palatino
Sans-Serif
No tails
Block-oriented
Headings, titles
Arial, Verdana, Helvetica, Arial Black, Comic Sans MS

19. Fun fontovi Pogledajte  http://www.fontscape.com/explore?7AR
Examples from: “The Non-Designer’s Design Book by Robin Williams
Pogledajte 

20. Tekst Kerning
Kerning
Kerning određuje rastojanje između susednih slova
Mera je izražena preko “em” (negativna, 0, pozitivna vrednost)

21. Kerning primeri Fun and Sun
From PowerPoint main menu, select View, then Toolbars and then WordArt. Click on the words Fun and Sun and play around with the Kerning buttons:
Fun and Sun

22. Tekst Leading
Leading određuje veličinu vertikalnog prostora između linija teksta
Pozitivna, negativna vrednost i nula
Greatness is not found in possession, power, position or prestige. It is discovered in goodness, humility, service and character.
Greatness is not found in possession, power, position or prestige. It is discovered in goodness, humility, service and character.

23. Veličina teksta PIXEL (.ppi) POINT (.dpi) Mera rezolucije monitora
# piksela po inču displeja monitora
POINT (.dpi)
Mera rezolucije štampača
# of dots po inču
Apsolutna veličina tipa – uobičajeno korišćena kod štampanja
Veći dpi = bolja rezolucija
Points su jedinice štampanja (koriste se u softveru za procesiranje teksta)

24. Veličina teksta: Tačka (point)
Napomena: veličina u tačkama od 72, uvek daje font veličine (visine) jedan inč kada se štampa.
Ako se pošalje ovakav MS Word dokument printeru,nije važno da li se štampa sa Windows mašine ili Mac-a, 72 point font size na papiru je uvek veličine jedan inč

25. Veličina teksta: Tačke (pixels)
Na Macintosh monitoru, standardna rezolucija je 72 dpi.
Na Windows monitoru, standardna rezolucija je 96 dpi
Sledi, slika veličine 72 x 72 piksela, kada se odštampa na Mac-u biće veličine 1 inč, ALI kada se odštampa iz Windows-a biće veličine 0.75 inča

26. Veličina teksta PIKSELI Mac 1/6 of 72 = 12 (manje)
Windows mašine su postavljene na 96 dpi
Macintosh mašine su setovane na 72 dpi
PC 1/6 of 96 = (25% veće)
Mac 1/6 of 72 = (manje)

27. Razlika Web strana Pixel u odnosu na Points (u HTML-u)

28. Na Mac mašini Na Windows mašini
Pretpostavimo da je rezolucija 96 x 96 piksela (za rezoluciju ekrana od 800 x 600) i veličinu fonta 72 tačke.
Na Windows mašini
Na Mac mašini

29. Na Windows mašini Na Mac mašini
Pretpostavimo da je rezolucija 96 x 96 piksela i veličinu fonta 72 piksela.
Na Windows mašini
Na Mac mašini

30. Pogledajte http://www.csd.uwo.ca/~lreid/cs033/FontTest1.html
Važno:
Možete da garantujete da će 72 tačke biti 1 inč na papiru, 72 tačke mogu da ne budu 1 inč velike na monitoru!
Uradite ono što na ekranu izgleda najlepše, ALI probajte stranice u različitim brauzerima
Razmislite o vašem auditorijumu, ako dizajnirate za ljude koji slabije vide, koristite em

31. Boja teksta BOJA se predstavlja sa šest digita heksadecimalnog broja
Koriste se brojevi (0–9) i slova (A-F)
Šablon RRGGBB
Crvena boja #FF0000

32. Dizajn teksta Čitljivost Tekst treba da bude lak za čitanje?
Izbegavati tamnu boju teksta i tamnu boju pozadine
Vizuelni
Da li je tekst komplementaran sa grafikom?
Izabrati tekst koji koordinira sa grafikom
Pozicionirati tekst pažljivo da bi se postigao dobar balans sa drugim multimedijalnim elementima
Izgled teksta – prost, jasan, beli prostor