1. Izborni blok 3 - Operativni sistemi -
VEŽBA
OS evolucija

2. Operativni sistemi (OS)
U računarstvu, operativni sistem (OS) je skup programa i rutina odgovoran za kontrolu i upravljanje uređajima i računarskim komponentama kao i za obavljanje osnovnih sistemskih radnji. Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne delove računara i sakriva od krajnjeg korisnika detalje funkcionisanja ovih delova.
Mesto operativnog sistema u prikazu korišćenja računara

3. Operativni sistemi
U računarstvu, operativni sistem (OS) je skup programa i rutina odgovoran za kontrolu i upravljanje uređajima i računarskim komponentama kao i za Osnovne funkcije OS su:
1) upravljanje perifernim jedinicama, 2) upravljanje memorijom, 3) upravljanje procesorom kompjuterskog sistema, 4) upravljanje podacima i programima, 5) kontrola funkcije (uključujući i otkrivanje i otklanjanje grešaka).
Operativni sistemi mogu se podeliti na osnovu:
broja programa koji mogu istovremeno da budu u memoriji,
broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar,
načina zadamanja komandi i
prenosivosti na različite arhitekture.

4. Većina operativnih sistema dolazi sa aplikacijom koja obezbeđuje korisnički interfejs za rukovanje operativnim sistemom, kao što su interpreter komandne linije i grafički korisnički interfejs. Dodatno, operativni sistem omogućava pokretanje drugih, korisničkih, programa kao što su editori, prevodioci i internet pretraživači.
Mrežni operativni sistem je druga vrsta operativnog sistema.
Najčešće korišćeniji operativni sistemi, u upotrebi na stonim i prenosivim računarima je Microsoft Windows. Jači, profesionalni serveri koriste Linux, FreeBSD i druge vrste juniksolikih operativnih sistema. Međutim, i ovi operativni sistemi, a posebno Mac OS X, se takođe koriste na personalnim računarima.

5. Rani računari nisu imali operativni sistem
Rani računari nisu imali operativni sistem. Operator je osoba koja je ručno unosila i pokretala programe. Kada su razvijeni programi za učitavanje i pokretanje drugih programa logično je bilo da takvi programi dobiju naziv po onome čiji posao obavljaju.
Prvim računarom ćemo smatrati takav elektronski računar koji je odgovarao Fon Nojmanovoj arhitekturi - kod koga su i program i podaci u istoj memoriji.
Najčešća upotreba pojma "operativni sistem" danas, od opšte i stručne javnosti, se odnosi na sav softver potreban korisniku za upravljanje sistemom i pokretanje svih programa koji mogu raditi na tom sistemu. Po opšteprihvaćenim normama to podrazumeva ne samo najniže slojeve jezgra (kernel) koji neposredno upravljaju uređajima nego i biblioteke neophodne korisničkim programima kao i osnovne programe za baratanje datotekama i konfigurisanje sistema.

6. Dileme
Granica između operativnog sistema i korisničkih programa nije precizno određena i predstavlja često predmet rasprava. Na primer, jedno od ključnih pitanja u antimonopolskom sudskom slučaju SAD protiv Microsoft-a je da li je Microsoft-ov pretraživač Internet Eksplorer deo operativnog sistema Vindouz ili je deo skupa korisničkih programa.
Najniži nivo svakog operativnog sistema je kernel, jezgro, prvi sloj softvera koji se učitava u računarsku memoriju pri pokretanju. Kao prvi softverski sloj, on obezbeđuje svom ostalom softveru koji se potom učita u operativnu memoriju zajedničke usluge jezgra. Osnovne usluge koje pruža ovo zajedničko jezgro su pristup diskovima, upravljanje memorijom, upravljanje procesima i poslovima i pristup ostalim računarskim uređajima. Kao i kod operativnog sistema i ovde postoji pitanje šta tačno treba da čini "kernel". Postoje mišljenja koja podržavaju koncept "mikrokernela" ili "monolitni kernel" ili nešto treće, čak se postavljaju pitanja kao na primer—treba li sistem za upravljanje datotekama (fajl sistem) biti deo kernela?

7. Klasifikacija i terminologija
Operativni sistem je suštinski sastavljen iz tri skupa komponenti:
Korisničkog interfejsa, koji može biti grafičkog tipa ili imati interpreter komandne linije koji se još zove i školjka ("shell")
Sistemske rutine niskog nivoa
Jezgro-kernel koji je srce operativnog sistema
Ideje projektovanja jezgra operativnog sistema su se vremenom izdiferencirale u sledeće koncepte:
monolitno jezgro
mikrojezgro
egzojezgro
Većina najrasprostranjenijih OS ima jezgra monolitnog tipa, kao što su Uunix, Linux i Windows. Neki noviji operativni sistemi imaju mikrojezgro, kao Aple Mak OS H, Amiga OS, QNX i BeOS. Među istraživačima i razvojnom zajednicom je mikrojezgro pristup veoma popularan, kao što je Xurd/GNU. Oba sistema imaju svojih prednosti i uspešno žive na mnogim mašinama. Na sistemima posebne namene koji podrazumevaju ugradnju sistema i softvera u elektronski proizvod, primenjuje se projektovanje egzokernela, tačno za jedan uređaj i jednu primenu.

8. Neki operativni sistemi
AmigaOS - još uvek izlaze nove verzije sistema.
GNOME
MVS
OS/2 - IBMov operativni sistem, koji se prestao proizvoditi 90tih godina
Unix - popular sistem tijekom 70 i 80tih godina
Windows - najpopularniji operativni sistem današnjice.
MS Dos - prethodnik Windowsa
Linuks - drugi najpopularniji operativni sistem današnjice
Mac OS - operativni sistem za Macintosh kompjutere
OS/390
CP/M - sistem kojeg je zadnjeg podržavao kompjuter Commodore 128
Palm OS - sistem za mobitele koji se prestao proizvoditi godine
Symbian - sistem za mobitele

9. INSTALCIJA OPERATIVNIH SISTEMA
Instalaciju možete započeti stavljanjem CD/DVD-ROMa ili USBa u CD/DVD čitač ili USB port ili da imate aktivnu konekciju na Internet. Vaš sistem mora imati podešen BIOS „setup“. BIOS Setup je osnovni operativni sistem koji upravlja hardverskim dodacima same konfiguracije računara.
NAPOMENA: Samo napredni korisnici bi trebali menjati postavke u ovom programu.
Nakon što podesite postavke u BIOS „setup“, i ponovno pokrenete instalciju OS, Setup će se automatski pokrenuti, i automatski će izvršiti proveru da li vaš računar zadovoljava minimalne zahtjeve sistema. Nakon toga (uspešne provere) neke datoteke potrebne za pokretanje sistema Setup OS ce biti kopirane. Sledi izbor između instalirajte Windows OS i popravljanja instalirane verzije.
Njavažniji deo, a za korisnika najodgovorniji, je licenca ugovora koja će se pojaviti, kao sledeća !!!

10. Instaliranje ili ponovno instaliranje OS Windows
Tokom procesa instalacije operativnog sistema Windows 7 možete da odaberete jednu od dve opcije:
Nadogradnja. Ova opcija zamenjuje trenutnu verziju operativnog sistema Windows operativnim sistemom Windows 7 i zadržava datoteke, postavke i programe na računaru.
Prilagođeno. Ova opcija zamenjuje trenutnu verziju operativnog sistema Windows operativnim sistemom Windows 7, ali ne čuva datoteke, postavke i programe. Zbog toga se ona ponekad naziva i čista instalacija.
Da biste uštedeli vreme i izbegli probleme tokom instalacije:
Zapišite ime računara.
Napravite rezervnu kopiju datoteka.
Preuzmite i pokrenite besplatni Windows 7 savetnik za nadogradnju.
Odlučite da li ćete da instalirate 32-bitnu ili 64-bitnu verziju operativnog sistema
Ažurirajte antivirusni program, pokrenite ga, a zatim ga onemogućite.
Povežite se sa internetom.

11. Particije
Particija ili disk, je prostor na disku koji želite koristiti za nešto. Na primer, možete napraviti jednu particiju za muziku, ili drugu particiju za dokumente, i tako dalje. Kreiranje samo jedne particije nije preporucljivo. Bolje je imati dvije particije, ili više ako imate više prostora. Prva particija, C: \, trebala bi biti za OS, a druga , D: \, trebala bi biti za dokumente.
Dakle, ako se nešto dogodi s OS, svi vaši dokumenti i datoteke će biti na D: \ particiji diska, na taj način možete brzo formatirati C: \ particiju i instalirati novu kopiju OS. Veličinu particija određujete sami, ali važno je da C: \ particiju dimenzionišete u skladu sa potrebama OS i dodatnim instalacijama korisničkog softvera.
Ako znate da koristite više programa, ili da koristite programe koji zahtevaju više resursa, napraviti vecu particiju. Takođe, imajte na umu da bi kapacitet diska trebao biti barem 10-15% slobodan sve vreme. Pun hard disk ce usporiti rada celog računarskog sistema.
NAPOMENA! Neki OS uvek zadržavaju “nekoliko” MB od „unpartitioned space“. Ovo je potrebno da smešta informacije o vašim aktivnim particijama. Tako da ne morate voditi računa prostoru.

12. Sistem datoteka
Formatiranje particije znači da se dodeljuje određeni sistem datoteke. Ovaj proces ce izbrisati sve podatke na disku.
Sistem datoteka ili Fajl sistem je sistem koji upućuje kako skladište i upravlja datotekama. Npr.
Windows 95 koristi FAT datotekini sustav.
Windows 98 koristi FAT32, snažniji i pametniji fajl sistem. Naravno, Windows 98 se takođe može izvoditi u FAT fajl sistemu, , ali Windows 95 se ne može izvoditi na FAT32, jer to je noviji fajl sistem.
Windows 2000 i XP su došli s novim fajl sistemom NTFS. On upravlja i pohranjuje datoteke lakše i bolje, više OS ga podržava i ima mnogo novih mogućnosti.
Ponekad, sa nekog aspekta NTFS sistem može biti sporiji za neke korisnike, obzirom da NTFS sistem snima podatke o kreiranju, menjanju, i praćenju posljednjeg pristupa po datumu i vremenu izmene datoteke, ali to može biti često i posledica neke pogrešne postavke registra. Takođe možete doći u škripac, nakon što instalirate Windows, sa registrima a za to potražite pomoć u NTFS Optimizaciji registara.

13. NTFS fajl sistem
Fajl sistem upravlja samim fajlovima, folderima i informacijama neophodnim za njihovo lociranje kao i lokalnim ili udaljenim korisničkim pristupom fajlovima.
NTFS (New Technologies File System) dizajniran i proizveden od strane Microsoft-a i predstavlja podrazumevani fajl sistem za Wicrosoft Windows NT, 2000, XP, Vista,, 7 i 8 OS
NTFS obezbeđuje pouzdan i visok nivo bezbednosti i podršku za skladištenje velike količine podataka. Dizajniran je za brzo izvršavanje standardnih operacija čitanja, upisivanja, pretrage ali i naprednih opcija oporavka fajl sistemana HD velikih kapaciteta.
Skalabilnost je postignuta upotrebom generičke strukture, koja obuhvata strukture podataka specifičnog konteksta. Ovakav dizajn je skalabilan zbog interne strukture podataka koja se može nanovo izmeniti i opet smestiti u fajl sistem, a osnovni fajl sistem će ostati neizmenjen. Jedan primer generičke strukture je da je svaki bajt u NTFS fajl sistemu alociran u fajlu.
NTFS postaje standard i nekih UNIX-olikih OS. Za svaku novu verziju Windows OS Microsoft vrši dodatne izmene u NTFS fajl sistemu.

14. Arhitektura NTFS fajl sistem
Čitav fajl sistem se razmatra u oblasti podataka, a svi sektori mogu biti alocirani u fajlu.
Jedini konzistentan sloj je prvi sektor jedinice diska, koji sadrži boot sector i boot code.
Formatiranjem diska sa NTFS fajl sistemom kreira se nekoliko sistemskih fajlova i MTF (Master File Tabele) tabele, koja sadrži informacije osvim fajlovima i folderima na NTFS logičkom disku.
Prva informacija na NTFS particiji je boot sektor logičkog diska (Partition Boot Sector), koji počinje od nultog sektora i može da bude vellika do 16 sektora. Prvi fajl NTFS particije je MTF )Master File Tabele). Prilikom formatiranja diska skladište se ključne NTFS strukture podataka.

15. Arhitektura NTFS fajl sistem

16. Arhitektura NTFS fajl sistem

17. Arhitektura NTFS fajl sistem

19. NTFS Master File Tabele (MTF)
Svaki fajl na NTFS disku predstavljen je zapisom u specijalnom fajlu – master file tabele. Prvih 16 zapisa NTFS rezerviše za specijalne informacije. Prvi zapis opisuje samu tabelu, a sledeći zapis je MTF mirrir record.
Treći zapis MTF tabele je log fajl, koji se korisri za oporavljanje.
Sedamnaesti i naredni zapisi MTF tabele (NTFS ih vidi kao fajlove) služe za podatke o svakom fajlu i folderu na logičkom disku.

20. NTFS Master File Tabele (MTF)
U MTF tabeli se alocira prostor za svaki zapis. U taj prostor upisuju se atributi fajlova. Mali fajlovi i folderi (tipično 1500b i manje) upisuju se u celini u MTF zapis.
Zapisi foldera su smešteni unutar MTF tabela isto kao i zapisi fajlova. Umesto podataka, folderi sadrže indeksne informacije. Mali zapisi foldera u celini su smešteni unutar MTF strukture. Veliki folderi organizovani su u B-stabla, sadrže zapise sa pokazivačima (pointerima) na eksterne klastere koji sadtže podatke foldera koji ne mogu biti smešteni unutar MTF strukture.
Ovakav dizajn omogučava veoma brz pristup fajlovima.

21. OS današnjice
Najrašireniji operativni sistemi današnjice koji se koriste na računarima opšte namene (tu računamo i lične računare) su grupisani u dve porodice: porodica Unix-olikih i porodica Microsoft Windows operativnih sistema. Veliki, sistemski računari i računari posebne namene koriste izmenjene ili posebno naručene operativne sisteme koji ne moraju biti ni u kakvoj vezi sa Windows-om ili Unix-om ali su po pravilu, bliži Unix OS nego Windows-u.
Pored OS za velike računare, postoje i OS za manje uređaje (mobilni telefoni, PAD-uređaji, digitroni i sl.) i uređaje specijalne namene (mikro-procesorski sistemi u automobilima, sistemi za automatsko otvaranje vrata i sl.), koji zahtevaju rad u realnom vremenu. Popularni OS za mobilne telefone su Simbijan i OSE, dok za uređaje specijalne namene veliko uporište imaju OSECK i OSE Epsilon i sl.
Stariji OS koji se još uvek ponegde koriste su Windows-oliki OS/2 od IBM-a; OpenVMS od Hjulit Pakarda (nekada Didžital korporacije); Mek OS, Eplov prethodni ne-Unix OS; RISK OS, posebno stvoren za ARM procesore i njihovu arhitekturu; Amiga OS, prvi grafički orijentisan operativni sistem sa multimedijalnim mogućnostima i to još za široku publiku.
Istraživanje i razvoj novih vrsta operativnih sistema je zasebna oblast nauke o računarima.

22. Krajjjjjj…