1. OPŠTA PSIHOLOGIJA Predmet i metode psihologije
Predavač:
Ma Jasmina Knežević, specijalista poslovne psihologije

2. Osnovni podaci o predmetu
Jednosemestralni (2+1, 12 nedelja)
Obavezna literatura:
Hrnjica, S. (2003). Opšta psihologija sa psihologijom ličnosti (6. izdanje). Beograd: Naučna knjiga
Slajdovi i beleške sa predavanja

3. Raspodela poena za ispit
Max broj bodova
Redovnost pohađanja nastave 5
I Kolokvijum
II Kolokvijum 20
Seminarski rad – prikaz jednog naučnog rada iz psihologije
Dodatne aktivnosti

4. DOGOVOR O RADU
Komunikacija se odvija putem maila i tokom termina za konsultacije
Mail:
Termini za konsultacije:
ponedeljak 13h-14 h
utorak 14h – 15 h (Dejana)

5. I KOLOKVIJUM
II KOLOKVIJUM
ROK ZA PREDAJU SEMINARSKIH RADOVA
DRUGI ROK – umanjeno za 5 bodova

6. DOGOVOR O RADU
Mailing lista studenata

7. DOGOVOR O RADU
Procena znanja studenta/kinje vrši se putem dva kolokvijuma u toku semestra
Student/kinja koji na kraju semestra nema položena oba kolokvijuma pristupa integralnom pismenom ispitu
Uslov za izlazak na pismeni ispit je predat i odbranjen seminarski rad
Radovi se predaju asistentkinji i sa njom se dogovaraju termini za prezentaciju

8. UPOZNAVANJE Predstavljanje Iskustvo sa psihologijom
Motivacija za upis Visoke škole

9. Mesto psihologije i psiholoških znanja u vašem budućem pozivu /radu

10. Osnovna pitanja na koje tražimo odgovore
Šta je psihologija i čime se bavi?
Kojim se metodama koristi psihologija pri proučavanju svog predmeta?
Kako se grana savremena psihologija?

11. Zadatak: Šta? Ko? Zašto? Čemu to? Gde?
Zamisli da si novinar koji piše članak o psihologiji čitaocima koji nikada nisu čuli za nju
Ključna pitanja:
Šta? Ko? Zašto? Čemu to? Gde?

12. Šta je to psihologija? Šta od napisanog u članku pripada psihologiji?
Mozak, mišljenje, logika, emocije, um, psihički problemi, opažanje, savetovanje, intervju, kauč, projektivni testovi, slobodne asocijacije…Freud,

13. Psihologija.... Čitanje misli? Predviđanje budućnosti?
Mistično.... čudno? Ne

14. nego... nauka1 o psihičkim procesima2 i ponašanju3 ljudi
(prevod grčke reči psyche (dah, duša) + logos (nauka)
(ali to nije i definicija psihologije!)
bilo bi Nauka o duši – što nije adekvatan izraz)

15. Psihički procesi i ponašanje imaju:
svoje uslove (koji utiču na njihovo javljanje)
svoje delovanje/učinke (posledice koje izazivaju)
Uslovi i učinci mogu biti:
Fizikalni/fizički
Biološki
Socijalni
Npr. emocija ljutnje/agresivno ponašanje

16. Rastavimo definiciju... 1. Nauka da bi nešto bilo nauka, mora imati:
predmet koji proučava
naučne metode
kojima dolazi do saznanja, spoznaje tj. dokaza o svom predmetu
( primena metoda je u suprotnosti sa intuitivnim nagađanjem, spekulisanjem, verovanjem, uzimanju pretpostavki kao istine itd.)

17. mora imati mogućnost provere rezultata
Rastavimo definiciju...
1. Nauka
mora biti:
objektivna
merljiva,
zatim:
Saznanja treba da temelji na rezultatima naučnih istraživanja (dokazima)
mora imati mogućnost provere rezultata

18. Rastavimo definiciju... 2. Psihički procesi
unutrašnji, subjektivni procesi
pojedincu se manifestuju kao lično doživljavanje
nisu direktno vidljivi, tek u ponašanju ili snimcima aktivnosti mozga (EEG,CT, PET) postaju opipljivi/vidljivi i merljivi
odvijaju se putem aktivnosti mozga
Psihički procesi su:
1.Kognitivni ili saznajni - percepcija, pažnja, učenje, pamćenje, mišljenje, inteligencija...
2.Konativni ili voljni: motivacija
3.Emocionalni: emocije, raspoloženja

19. Rastavimo definiciju... 3. Ponašanje
aktivnosti, radnje, reakcije – izraz lica,
pokreti
vidljivo je drugima, može se opažati i meriti
U počecima nastajanja naučne psihologije smatralo se da bi jedino ponašanje trebalo da bude predmet bavljenja psihologije kao nauke, jer je merljivo i objektivnije nego psihički procesi

20. Psihički procesi dovode do ponašanja
opažanjem ponašanja možemo zaključivati o procesima unutar nas
*ali, nemaju uvek psihički procesi spoljašnji znak u ponašanju

21. Psihički procesi i ponašanje su povezani, jedno utiče na drugo!!!

22. PREDMET Psihologija se bavi proučavanjem psihičkog života.
Psihički život čine:
psihički procesi – opažanje, učenje, mišljenje, osećanja, motivacija...
psihičke osobine – navike, sposobnosti, interesovanja...
manifestacije u ponašanju – u postupcima i reagovanjima...

23. Struktura psihičkog života
Psihički procesi:
intelektualni (kognitivni) – preko njih saznajemo objektivnu stvarnost. Tu spadaju: oseti i opažaji, učenje, pamćenje i mišljenje
emocionalni – preko njih vrednujemo objektivnu stvarnost u odnosu na ličnost koja tu stvarnost doživljava (procenjujemo da li je nešto lepo, opasno, tužno itd.)
voljno-motivacioni (konativni) – uključuju procese koji daju snagu i istrajnost svim našim aktivnostima i ponašanju

24. Organizacija psihičkih procesa/funkcija sastoji se iz tri kruga koji se međusobno poklapaju
Organizacija kognicije, konacije i emocija zajedno predstavljaju naš duhovni prostor (psiha)

25. Struktura psihičkog života
Psihičke osobine su relativno trajne odlike ličnosti koje se ispoljavaju u ponašanju
Za intelektualno ponašanje najvažnije su intelektualne sposobnosti; za emocionalno ponašanje najvažniji je temperament, za socijalno ponašanje karakter, a za motivaciono ponašanje potrebe, stavovi i vrednosti
Kriterijumi prema kojima se procenjuju psihičke osobine:
- intenzitet, (da pojedinac vidljivo ispoljava tu osobinu u odnosu na prosek),
-učestalost (da se ta osobina ispoljava češće u ponašanju) i
- doslednost (da se ispoljava i u relativno različitim situacijama)

26. Struktura psihičkog života
Treba pomenuti i psihička stanja - odnose se na određene promene u našoj psihi i organizmu, kao rezultat uticaja spoljašnjih ili unutrašnjih faktora
Tipična stanja su stanja zamora, budnosti, raspoloženja, depresije, stanje afekta, panike
Sve navedene komponente psihičkog života su međusobno povezane i čine jedinstvenu organizaciju koja se označava kao integritet ličnosti

27. ponašanje i psihičke procese ljudi
Zadaci psihologije
OPISATI –>
OBJASNITI –>
PREDVIDETI ->
MENJATI / PRIMENITI /SPREČITI
ponašanje i psihičke procese ljudi
Tj. otkriti zakonitosti ljudskog ponašanja za ličnu dobrobit i dobrobit čovečanstva
- npr: nasilno ponašanje

28. ISTORIJSKI RAZVOJ PSIHOLOGIJE 1. PREDNAUČNI PERIOD
U okviru antičke filozofije  predmet postoji, ali nema naučnih metoda (nego: promišljanje, rasprave…) = pogrešni zaključci! (-)
Aristotel – pogrešno smatra da mozak samo hladi krv
odbacuju se mistična i prihvataju se razumska objašnjenja ponašanja ljudi (+)
17.vek – Descartes – dualizam – otvara mesto psihologiji!

29. Psihologija je mlada nauka sa dugom prošlosti
2. NAUČNI PERIOD
u 19 veku psihologija postaje posebna nauka  Vilhelm Vunt 1879.g u Leipcigu otvara prvu laboratoriju za eksperimetalnu psihologiju
Tako je psihologija postala nauka dobivši metode (po uzoru na prirodne nauke – EKSPERIMENT!)
Psihologija je mlada nauka sa dugom prošlosti

30. Laboratorija u Lajpcigu
ISTORIJAT
Vunt kao osnivač psihologije
predmet
Wilhelm Wundt
( )
Psihologija se sredinom XIX veka izdvojila iz filozofije zahvaljujući Vuntu.
Vilhelm Vunt, nemački filozof i psiholog, je 1874, objavio svoju knjigu „Principi fiziološke psihologije” kojom je psihologija odvojena od medicine i filozofije.
Godine Vunt je osnovao prvu psihološku laboratoriju (u Lajpcigu).
Tu je ispitivao osećaje i opažaje, a pre svega prag osetljivosti, vreme reakcije i dr.
Laboratorija u Lajpcigu

31. GRANE PSIHOLOGIJE I Teorijske discipline:
Opšta psihologija – proučava osnovne psihičke pojave (opažanje, učenje, mišljenje, emocije)
Fiziološka psihologija – proučava organsku osnovu psihičkog života
Razvojna psihologija – proučava razvitak psihičkog života od rođenja do smrt.
Socijalna psihologija – proučava društveno ponašanje ljudi
Psihologija ličnosti – proučava psihološka obeležja pojedinca
II Praktične discipline
Pedagoška psihologija – proučava psihološku stranu vaspitanja i obrazovanja
Psihologija rada – proučava vezu između čoveka, posla kojim se bavi i uslova rada
Mentalna higijena – bavi se očuvanjem duševnog zdravlja
Klinička psihologija – bavi se razumevanjem i rešavanjem problema pojedinca

32. ISTRAŽIVANJE U PSIHOLOGIJI

33. Objektivne i subjektivne pojave
Objektivne ili fizičke pojave: postoje i dešavaju se nezavisno o nama kao osobama koje ih mogu ali i ne moraju primećivati tj. doživljavati
Subjektivne ili psihičke pojave: neposredno zavise od osobe koja ih doživljava; nastaju u čoveku i čine njegov psihički život;
Slika: = ≠ ~
Reakcija
Stimulus

34. Vrste istraživanja po različitim kriterijumima
I.Na osnovu opšteg pristupa:
- kvalitativna
- kvantitativna
- mešovita
II. Prema strukturi i strategiji istraživanja:
- eksperimentalna
- neeksperimentalna

35. Vrste istraživanja III U odnosu na vremensku dimenziju: Transferzalna
Longitudinalna

36. Kvantitativna istraživanja
Ideje, teorije, pretpostavke se testiraju empirijski (eksperimentalno)
Traže se zakonitosti i pravilnosti koje važe za sve slučajeve a ne samo za pojedinca (opšte zakonitosti)
Istraživanja se planiraju i sprovode sistematski i precizno
Istraživanja se ponavljaju da bi se izgradila teorija
Dobro kontrolisana, javna, precizna, mogu da se generalizuju, jasna, pregledna, sa jasnom i preciznom metodologijom

37. Kvalitativna istraživanja
Ovom pristupu su strani pojmovi merenja, statističke obrade, eksperiment, analitičko raščlanjivanje pojava
Bliski pojmovi su: lično iskustvo, introspekcija, posmatranje i opisivanje
Sprovode se na terenu (tamo gde su ispitanici) a ne u laboratorijama
Kvalitativna istraživanja su EKSPLORATIVNA – koriste se za istraživanje pojava o kojima nemamo dovoljno znanja ili kada je pojava izuzetak od svih postojećih znanja

38. Mešovita istraživanja
Oslanja se na pragmatizam – “koristićemo sve što će nam dati rezultate”
Centralni pojam istraživanja je PROBLEM ISTRAŽIVANJA, a ne METOD koji ćemo koristiti ili teorijski okvir u kome ćemo se kretati
Istraživanje počinjemo od definisanja problema i ciljeva, a zatim tragamo i biramo opšti pristup i teorijski okvir koji bi mogao dovesti do ostvarenja tih ciljeva
Koristimo i kvantitativne metode (merenje) i kvalitativne (eksploraciju, opisivanje)

39. METODE PSIHOLOGIJE

40. Metode kojima se koristi savremena psihologija
A) Samoopažanje – Introspekcija
posebno obučeni subjekti pod kontrolisanim uslovima sistematski i neposredno prate svoje doživljavanje raznih psihičkih stanja i procesa
Introspektivna metoda – u originalnoj formi,deo istorije psihologije
Teškoće:
mnogi psihički procesi menjaju se kada se na njih obrati posebna pažnja,
retki su pojedinci koji su u stanju da objektivno izveštavaju o toku vlastitih mentalnih zbivanja
postoje psihički doživljaji koje ne možemo u celini introspektivno zahvatiti
subjektivnost samoprocene

41. B) Metoda (kontrolisanog) posmatranja/opažanja
značajno je jasno definisati cilj i plan sprovođenja
ŠTA će biti predmet opažanja; GDE će se opažanje sprovesti; KADA će se sprovesti; ČIME tj. kojim sredstvima će se opažati i KAKO će se beležiti podaci

42. VEŽBA
Zadatak da u parovima osmislite šta bi i na koji način mogli pratiti posmatranjem u okviru svog budućeg poziva. Pri tome se rukovodite pitanjima koja čine plan opažanja.
Za rad imate 5 minuta.
Budite što kreativniji u osmišljavanju situacija koje bi bile zanimljive za posmatranje u cilju upotrebe rezultata u unapređenju poslovanja
Primer: posmatranje studenata dok zauzimaju mesta u učionici

43. c) Metoda eksperimenta
Inicijalno stanje: način komunikacije osobe A i osobe B
Eksperiment:
Prošao kroz kurs psihologije
Nije prošao kroz kurs psihologije
Da li se osoba A i B razlikuju u odnosu na način komunikacije?

44. Eksperimentalni metod
1.Eksperimentator menja jedan ili skup uslova za koje veruje- na osnovu teorijskih indikacija ili istraživanja drugih, da su od značaja za javljanje pojave koju ispituje i čije dejstvo želi da utvrdi
2.kontroliše jedan ili skup uslova koji su od značaja za javljanje pojave koju ispituje, ali koji nisu predmet njegovog ispitivanja
3.sistematski registruje i analizira posledice delovanja ispitivanih faktora na posmatranu pojavu
Uslovi koji se namerno menjaju u istraživanju –nezavisne varijable
Promene u ponašanju ili mentalnom funkcionisanju – zavisne varijable

45. Eksperimentalni metod
Utvrđivanje dejstva nekog leka na broj podataka koje ispitanik može da zapamti posle jedne prezentacije:
poređenje broja podataka koje ispitanik može da zapamti kada je pod dejstvom leka i kada lek ne deluje ili,
jednoj grupi ispitanika damo lek, drugoj ne damo, a onda ispitujemo sposobnost neposrednog pamćenja u obe grupe

46. Šta kontrolišemo kada kod istih ispitanika primenjujemo oba uslova – sa i bez leka?
- vreme ispitivanja (isto doba dana)
- umor
- raspoloženje
- zdravstveno stanje ispitanika
Šta je bitno kod drugog slučaja gde imamo dve grupe ispitanika – sa i bez davanja leka?
-neophodno je ujednačiti grupe ispitanika prema sposobnosti neposrednog pamćenja
Uticaj motivacije i sugestije? –organizujemo eksperiment tako da obe grupe ispitanika dobiju neko sredstvo – jedna lek, druga neko farmakološki neutralno sredstvo (placebo)

47. Prednosti eksperimentalnog metoda
Ograničenja eksperimentalnog metoda

48. Eksperimentalna istraživanja – ograničenja
Eksperimentalni metod primenjivati samo u slučajevima kada pojava koja nas interesuje može biti izazvana u laboratoriji, korektno kontrolisana i korektno merena
Nije pogodan za ispitivanje složenijih pojava – npr. promene stavova
Eksperimenti na ljudima često imaju neku moralnu kontraindikaciju – uznemirenost, strah..
Artificijelnost uslova u kojima se ispituje neka pojava –veselost izazvana ubrizgavanjem adrenalina i spontana veselost
Sugestivni uticaj učešća u eksperimentalnoj situaciji – povećanje motivacije?
Terenski eksperiment – eksperiment koji se izvodi u prirodnim uslovima, pokušaj da se pojava ispituje u uslovima koji su slični ili isti onima u kojima se pojava prirodno javlja

49. Klinički metod
Za razliku od eksperimentalnog metoda i metoda kontrolisanog posmatranja koji su usmereni na istraživanje neke psihičke pojave, klinički metod je usmeren na ispitivanje pojedinačnog problema koji ima neka osoba i na napor da toj osobi bude pružena pomoć kako bi rešila problem
Obuhvata: prikupljanje podataka, dijagnostički postupak, terapiju i praćenje efekata terapije
Za prikupljanje podataka koriste se: tehnike slobodnih i kontrolisanih asocijacija, intervjui, upitnici, različiti testovi itd

51. TEHNIKE PRIKUPLJANJA PODATAKA

52. TEHNIKE ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA
UPITNIK – skup pitanja sastavljen prema određenim prinicipima namenjen ispitivanju jednog ili više svojstava ličnosti ili za ispitivanje jednog ili više tipičnih problema
Sa ili bez ponuđenih odgovora
Pitanja otvorenog i zatvorenog tipa
INVENTARI LIČNOSTI – upitnici namenjeni proceni osobina ličnosti; jednodimenzionalni – procenjuju jednu osobinu ličnosti, višedimenzionalni – procenjuju više svojstava
INTERVJU – razgovor koga vodi ispitivač sa ispitanikom u cilju dobijanja informacija o određenom problemu i/ili određenoj pojavi

53. TEHNIKE ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA
SKALE PROCENE – učestalost javljanja ili intenzitet nekog oblika ponašanja iskazuje se na skali grafičkog ili numeričkog tipa
SOCIOMETRIJSKI POSTUPAK – primenjuje se za ispitivanje odnosa u malim grupama. Od članova grupe traži se da odrede sa kim bi želeli da obavljaju neku aktivnost, koga bi birali za vođu, koga vole ili ne vole. Dobijeni odgovori se obrađuju posebnim postupcima (prikazanim grafički ili se unose u matricu).
Moguće je utvrditi koje osobe u grupi imaju najveći uticaj na kolektiv, kao i one koje nisu omiljene i kojima je neophodna pomoć
PROJEKTIVNE TEHNIKE – zasnovane su na pretpostavci da će ispitanici na neodređeni materija (likovni ili verbalni) reagovati u skladu sa nesvesnim sadržajima mentalnog života, koji će na taj način da ispolje i da omoguće ispitivaču da razume suštinu problema koji ovaj ima da bi mu pomogao. Sadržaji nesvesnog ispoljavaju se u projektivnim tehnikama indirektno pa je potrebno razviti posebne sisteme tumačenja tako dobijenih podataka

54. Rorschach Inkblot Test (Roršahov test)
Hermann Rorschach
( )

55. Rorschach
Inkblot
Test

56. Black only.

57. What might this be?

58. What might this be?

59. TEST TEMATSKE APERCEPCIJE Thematic Apperception Test (TAT)
Razvio ga je Marej (Henry Murray) na Harvardskoj psihološkoj klinici
31 TAT karta koja predstavlja ljude u mnoštvu različitih dvosmislenih situacija

61. Psihološki testovi
PSIHOLOŠKI TESTOVI - tehnika procene raznih mentalnih funkcija
Skup standardizovanih zadataka/tvrdnji za koje se pretpostavlja da će aktivirati funkciju čijem merenju su namenjeni
Standardizovani postupak primene testa i ocenjivanja rezultata – numerički učinak ispitanika koji se poredi sa normama za grupu kojoj pripada
Testovi se dele prema funkciji koju mere: testovi sposobnosti, testovi znanja, testovi motorike i testovi ličnosti
Zadaju se pojedinačno i grupno

62. MERENJE U PSIHOLOGIJI
Merenje može biti direktno (merenje visine) i indirektno (merenje temperature preko promene u visini živinog stuba)
Merenje u psihologiji je isključivo indirektno – o razvijenosti neke funkcije zaključujemo na osnovu ispoljavanja te funkcije u rešavanju različitih zadataka namenjenih merenju te funkcije
Na ispoljavanje neke dispozicije za obavljanje neke fukcije u ponašanju deluju brojni kontrolisani i nekontrolisani faktori, pa su dobijene vrednosti uglavnom približne vrednosti

63. VEŽBE

64. VEŽBE
ANALIZA TESTOVA – rad u malim grupama, analiza testova – 15 minuta
Prezentacija testa ostalim studentima – 3 minuta
Odredite sta test ispituje
Koliko je obiman, da li ima podtestova kako se popunjava

65. VEŽBA UPITNIK I INTERVJU – SLIČNOSTI I RAZLIKE
SPONTANO POSMATRANJE-KONTROLISANO POSMATRANJE

66. HVALA NA PAŽNJI