1. Архитектура рачунарских система
“Multi boot”

2. Multi-boot или Multi-booting је чин инсталирање више оперативних система на рачунару , и бити у могућности да се изабере један од њих за покретање при покретању рачунара. Термин Dual-booting се односи на заједничку конфигурацију два оперативна система на једном рачунару. Multi-booting може захтевати прилагођени покретачки програм тзв.boot loader.

3. Употреба
Multi-boot омогућава да више од једног оперативног система бораве на једном рачунару, на пример, имате примарни оперативни систем и алтернативни систем који користите ређе.
Други разлог за мулти-стартовање, је да се може истражи или тестирати нови оперативни систем без пребацивања у потпуности. Multi-booting дозвољава да нови оперативни систем конфигуришете за све потребне, апликације и омогућава да мигрирате податке пре уклањања старог оперативног система.
Могућа алтернатива Multi-booting-a је виртуелизација , где се хипервизор користи да “угости” једну или више виртуелних машина и омогући стртовање “гостујућих” оперативних система.
Виртуелизација у рачунарству, је термин који се односи на различите технике, метода или приступа за стварање виртуелне (уместо стварних) верзију нечега, као што су виртуелне хардверске платформе , оперативни систем (ОС), уређај за складиштење или мрежним ресурсима .
Хипервизор представља “гостујуће” оперативне системе са виртуелном оперативном платформом и управља извршење гостујућих оперативних система. Рачунар на који хипервизор ради један или више виртуелних машина се дефинише као домаћин машине.

4. Употреба
Multi-booting је такође користан у ситуацијама где различите софтверске апликације захтевају различите оперативне системе.
Multi-booting конфигурација омогућава кориснику да искористи све од сваког софтвера на једном рачунару. Ово се често постиже помоћу покретачки као што NTLDR, LILO или GRUB што може да се покрене више од једног оперативног система.
Multi-booting такође користи програмерима , где су вишеструки оперативни системи потребне у развојне сврхе или сврхе тестирања.
Дељење
Диск партиционисање. Основни концепт подразумева партиционисање диска, тако да прими сваку планирану инсталацију, опционо укључујући одвојене партиције за складиштење података или бацкуп.

5. Покретач NTLDR
NTLDR (NT loader) је покретач свим издањима Windows NT оперативног система укључујући Windows XP и Windows Server NTLDR се обично стартује са примарног хард диска, али такође може да се покрене са преносних уређаја за складиштење, као што су CD-ROM, USB-flash диск или дискете. NTLDR се такође може учитати и на “non NT” заснованe оперативнe системe, обзиром на одговарајући боот сектор у датотеци.
Код стартовања, део платформе NTLDR ради по следећем реду:
Приступа систему датотека на диску за покретање (FAT или NTFS).
Ако je Windows пуштен у стање хибернацију, садржај hiberfil.sys се учитавају у меморију и систем наставља тамо где је стао.
У другом случају, учитва се boot.ini и пита корисника за избор у покретачком менију.
Ако је на не NT-заснован ОС изабран NTLDR, учитава се придружени фајл наведен у boot.ini (bootsect.dos ако датотека није специфицирана или ако је корисник подигао ОС у ДОС окружењу) и даје му контролу.
Ако је NT-заснован ОС изабран, NTLDR покреће ntdetect.com, који прикупља информације о хардверу рачунара.
Почетак Ntoskrnl.exe, обезбеђује да информације врате путем ntdetect.com .

6. Покретач LILO
LILO (LInux LOader) је покретач за Linux и био je подразумевани покретачки program за већину Linux дистрибуција у годинама популарности loadlin. Данас, већина дистрибуција користити ГРУБ као подразумевани боот лоадер.
LILO не зависи од система датотека , а може покренути оперативни систем (нпр. Linux кернел верзије) са флопи дискова и хард дискова. Једана до шеснаест различитих верзија може да се изабере у време бутовања. Разни параметри, као што су “root” уређаја, могу се подесити независно за сваки кернел. LILO може бити смештени у “master boot record”-у (МБР) или “boot sector” партицији. На почетку стартовања система, само BIOS драјвери су доступни за LILO да би приступио хард дисковима.
lilo.conf фајл се обично налази у /etc/lilo.conf. У оквиру lilo.conf фајлa обично постоје две врсте секција. Први део, који дефинише глобалне опције, a садржи параметре којима се прецизирају атрибути “boot” локације, а други део садржи параметре у вези са верзијом оперативног система који ће бити учитан.

7. Покретач LILO
Када се учитава LILO приказује реч " LILO ". Свако слово је штампанo пре или после неког специфичног деловања. Taко LILO у неком тренутку може да се користи да се идентификује проблем.
(Ништа се не појављује) - Ниједан део LILO-а није учитан. LILO или није инсталиран или партиција на којој се налази његов “boot sector” није активна.
L - Прва фаза, покретач је учитан и започет, али не може да учита други сценарио покретачког програма.
LI - Прва фаза покретача је био у стању да учита други сценарио покретачког програма, али није успео да га изврши.
LIL - Друга фаза покретача је почела, али не може да учита табелу дескриптора из мапе фајла.
LIL? - Друга фаза покретача је поставњен на погрешној адреси.
LIL- - Дескриптор табела је корумпирана.
LILO - Сви делови ЛИЛО су успешно учитани.

8. Покретач GRUB
GNU GRUB (скраћеница од GNU GRand Unified Bootloader )је покретач из пакета пројекта GNU. Данас, већина дистрибуција користити GRUB као подразумевани “boot” покретач, акористи се углавном за Unix-олике оперативне системе.
ГРУБ пружа кориснику могућност да покрене један од вишеструких оперативних система инсталираних на рачунару или да изабере одређену кернел конфигурацију доступну на партицијама одређеног оперативног система.
Већина Linux дистрибуција искористе подршку GRUB за графички интерфејс да обезбеди прилагођен “boot” мени са позадинском сликом.
GRUB може преузети оперативни систем или кернел конфигурације из мреже, и на тај начин може да подржи системе без HD (diskless systems). GRUB подржава аутоматску декомпресију ОС или кернел-а пре покретања.
GRUB користи екран са клизачем за избор оперативног система за покретање. То значи да 150 или више “boot” верзија могу се лако изабрати , а GRUB их контролише додајући их у menu.lst фајл.

9. Покретач GRUB
GRUB подржава и оперативне системе који нису вишебутабилни, помоћу Chain loading. GRUB користи исте две или три линије командне секвенце за покретање било DOS , Windows , Linux , BSD или Solaris система, што омогућава веома лак рад са њим.
Поред нормалног интерфејс менија GRUB може да обезбеди bash изглед (Unix shell ) командне линије терминала, која пружа богат сет команди те омогућава кориснику да види или измени било који део процеса подизања система. Овим алатима се може, приступити рачунару и радити на њему без претходног знања о томе шта је инсталирано на рачунару, користећи GRUB са екстерног уређаја као што су дискете , USB уређај или CD-ROM са ког је подигнут и инсталиран оперативни систем.
Постоје две верзије GRUB у општој употреби. GRUB верзија 2 се сада користи већини издања. GRUB верзија 1 је још увек прилично распрострањена код старијих - али и даље подржаваних - издања, нпр, Ubuntu 10.04, CentOS 5. Ово не треба мешати са фазом 1 и 2. Фаза 1 је извршни програм који учитава фазу 2, која извршава програм.

10. Технички детаљи
У multi-boot рачунару сваки од оперативних система може да се налази на свом уређају за складиштење (HD), или неки уређаји за складиштење може да садржи више од једног оперативног система али на различитим партицијама.
Пример рачунара са једним оперативним системом по уређају за складиштење је dual-boot рачунар који има Windows на једном диску и Linux на другом диску. У овом случају стартовање покретачких програма није неопходно, јер корисник може да конфигурише у BIOS да изабере у конфигурацији, одмах након паљења рачунара, из листе, који диск жели да стартује. Нема посебне потребе за диск партиционисањем када сваки оперативни систем има свој сопствени наменски диска.
Пример рачунара са више оперативних система на уређају за складиштење је dual-boot рачунар који има инсталиран Windows и Linux на истом диску. У овом случају врше стартовање покретачки програм. Такође, диск мора бити подељен да сваки оперативни систем има сопствену партицију на диску.

11. Dual-boot Windows & Linux
Врло популарна multi-boot конфигурација је dual-boot Linux и Windows оперативних система, сваки смештен у оквиру своје партиције. Windows нема алате или подршку за multi-boot систем, осим што омогућава поделу специфичних инсталација, али не и избор који boot loader нуди. Међутим, већина садашњих Linux верзија оперативног истема подржава dual-boot.
Постоје неке предности инсталирања Linux boot менаџера (платформа обично GRUB ) као примарног покретача. Све Windows инсталације ће наћи Linux boot покретач, али Windows boot покретач не препознају инсталације (ни система датотека). Међутим, у Visti, може бити неопходно да се прво врати Vistа boot покретач како бисте могли инсталирати услужне пакете (ажурирање и сл.), чак можда неће успети да инсталирате SP2 уколико не пронађе одређене датотеке са Vistа boot покретачa, у Master Boot Record (MBR). Слични проблеми се могу јавити са SP1 или када постоје клонирани дискови или партиције.
Покретање Windows и Linux платформи идентификје се са бројем добијених бројањем партиција.
Windows мора бити инсталиран у примарној партицији (за старије системе то мора бити прва партиција). Linux може да се инсталира на било којој позицији партиције чврстог диска , а може се инсталирати и на логичке партиције (у оквиру проширене партиције).

12. Apple Boot Camp
Boot Camp омогућава власницима Intel-based Apple Macintosh рачунара да инсталирате Windows XP, Vista and Windows 7 на својим Macs рачунарима. Софтвер долази у пакету са Mac OS X 10.5 Leopard, 10.6 Snow Leopard and Mac OS X 10.7 Lion, Apple's најновија верзија оперативног система налазе на њиховим рачунарима.
Boot Camp омогућава недеструктивну диск поделу и промену величине HFS+file system-а, опције менија за покретање и опцију да се нареже CD са потребним управљачким програмима. Пошто Windows XP није компатибилан са Extensible Firmware Interface (наследник застарелог BIOS-a ), управљачки програм на раном Intel-у, Mac треба да ажурира прво подршку BIOS емулацији. BIOS емулација се постиже са модулом подршке компатибилности . Apple не подржава non-Windows формате партиција или драјвере па стога конфигуриса-ња другог оперативног система није директно могућа кроз Boot Camp. Међутим, сваки оперативни систем који користи BIOS емулацију Intel Macintosh може се натерати да ради, укључујући и non-XP верзијама оперативног система Windows .

13. Dual-boot Windows 7 i Windows XP
U sučaju kada instaliran Win7 na jednom HD-u, a imamo dva HD, na drugom HD-u se može instalirati WinXP. Kad se instalira XP na drugom HD, HD na kom se nalazi Windows 7 mora biti iskljucen tj. otkačen za vreme instalacije XP-a . U tom slučaju je nakon instalacije i poretanja računara dovoljno da pri startovanju racunara pritisnete F11 ([F11] Većina ploča, [F2] NEC i neki “brandname” računari, [F8] Asus, [F12] Gigabyte,...) i dobija se izbor HD sa kojeg će se startovati sistem.
Ako se ne radi na ovaj način, ili nema dva hardverska diska, onda se mora poštovati staro pravilo da se prvo instalira stariji OS pa onda mladji i time se čuva “boot” Windows-a 7. Ako se napravi greška pri kreiranju “dual boot”-a to se možda može popraviti nekim od “boot” menadžera .
ILI....

14. T H E E N D