1. Koristeći kratkoročnu i dugoročnu Filipsovu krivu,
Pretpostavimo da vlada potceni ravnotežnu stopu nezaposlenosti
i hoće da smanji U ispod ravnotežne stope
tako što stimuliše agregatnu tražnju
Koristeći kratkoročnu i dugoročnu
Filipsovu krivu,
pokažite kakav će biti verovatni ishod ovakve politike.

2. Zamislimo da smo ponovo u 1960-im godinama,
kada se verovalo da je Filipsova kriva stabilna.
Kako su političari procenjivali ciljnu tačku?
Koju grešku bi najverovatnije
Napravili?

3. Levo orijentisana vlada – veća zaposlenost je cilj vredan da se dozvoli rast inflacije
Bira tacku na severozapadnom segmentu Filipsove krive

4. Desna orijenacija
više je brine inflacija i zaštita vrednosti aktive;
Veća nezaposlenost je cena niske inflacije, bira tačku na jugoistočnom delu krive

5. Oba političara zanemaruju da je Filipsova kriva vertikalna na dugi rok
- ili će biti inflacija (levi)
- ili raste nezaposlenost iznad prirodne stope C

6. 9. maj: Ekonomista zamalo uhvaćen kao terorista
Guido Menzio, Ivy League professor (Penn) je pisao diferencijalne jednačine
Rešavao problem menu costs i cenovnih disperzija
1. Ne sluša upozorenja strjardese “pošto smo na dugi rok ionako mrtvi”
2. Objašnjava da “ne postoji besplatno piće”
3. Odbija razovor jer ima “racionalna očekivanja” da ste idiot pošto ste izabrali sedište u srednjem redu... Pročitajte ovde

7. Ko više koči EU – Grčka ili Nemačka?
Nemački suficit ili niske kamatne stope
1. šta čini suficit sa valutom?
Precenjena
Ukoliko se napravi monetarna ekspanzija (nisko r)
Šta se dešava sa suficitom?
Raste.
Kako ga izbeći?
Fiskalna – stimulisati ag. tražnju
Nemci neće Niska kultura potrošnje u Nemačkoj

8. S slide 8 Ravnoteža u Mandel-Flemingovom model TR*
Draghi:Nemački suficit je izazvao pad kamatniih stopa Ali je isto tačno da niska i povećava suficit kroz devalvaciju evra S Y S
TR*
IS*
IS*
Ravnotežni devizni kurs
Ravnotežni nivo dohotka
slide 8

9. Politika odricanja zbog prezaduženosti – pad investicija
Pad ag. tražnje
Inflacija ispod cilja 2%
ECB – pad kamatne stope na negativni nivo
Kupovina aktive
“Da je nemačka fiskalna politika bila fiskalno neutralna bilo bi lakše”
Imali su f.suficit a nisu hteli da povećaju G
Podigla bi se inflacija
Pad i bi bio manji
Berlin misli da su oni samo jako konkurentni
“to je ili ekonomski nepismeno — ili zaobilazi problem”

10. Teorijski – jednostavno
Berlin može da poveća poreze i investicije
Ali pravila uravnoteženog budžeta to sprečavaju
Još važnije, javnost to ne želi
“They want to repay their debt. It is a bad choice but it is a democratic one

11. Nemačka krši Matriški sporazum
Nemački suficit iznad 8% GDP
Limit od 6% prekršen još 2012, ali EC nije još taj problem ni pokrenula

12. The Treaty of Maastricht
7 February 1992 Maastricht, 1993euro, by The EU now has 27 member states.
1) inflacija ne manja od 1.5 pp iznad prosečne stope u 3 zemlje sa najmanjom infl.
2) b. deficit na ili ispod 3% BDP
3) Javni dug manji od 60% BDP. Ako je veći mora da pada
4) Dugoročna i najviše 2% iznad prosečne u 3 zenlje sa najnižom inflaciom
5) Valuta mora da pristupi u ERM 2 dve godine pre ulaska u Evrozonu
Kazna?
Nemačka popustila da bi Italija postala član Evrozone
Prcva je popustila Francuska, hteli da primene na Portugaliji i Grčkoj
Nemački dug preko 60% BDP od 2002 osim 2007 i 2011, kad se smanjivao Spiegel: Kohl-era German documents reveal euro formation was about politics"

13. Svima sem V. Britaniji prekid priliv para iz:
European Regional Development Fund,
the European Social Fund,
the Cohesion Fund,
the European Agricultural Fund for Rural Development
the European Maritime and Fisheries Fund).
0.2 % of GDP, if they fail to abide by either the preventive or the corrective rules, or
0.5 % of GDP, if they repeatedly fail to abide by the corrective rules

14. Je li nemačka politika neuravnotežena ili otkačena. http://www. imf
For US President Donald Trump, the measure of a country’s economic strength is its current-account balance – its exports of goods and services minus its imports. This idea is of course the worst kind of economic nonsense.
It underpins the doctrine known as mercantilism, which comprises a hoary set of beliefs discredited more than two centuries ago..
Mercantilism suggests, among other things, that Germany is the world’s strongest economy, because it has the largest current-account surplus

15. Bolje je da umesto upravljanja valutom koncentrisati se na štednju i investicije.
S-I= X-Z
(S-I) + (T-G)= X-Z
Kako dve nemačke partije vide rešenje pred izbore
Svi se slažu – Nemačka ne može da utiče na devizni kurs.
Ekspanzivna monetarna politika samo povećava suficit

16. Chancellor Angela Merkel’s Christian Democrats suggest cutting taxes.
The problem is that there is no guarantee that German households, being voracious savers themselves, will spend the additional income
Martin Schulz’s Social Democrats, on the other hand, favor raising public spending, by investing in infrastructure in particular.

17. Some will object that infrastructure and public services are nontraded goods, so more spending on them won’t boost imports or narrow the current-account balance.
But if the government, in a fully employed economy, redirects resources toward the production of nontraded goods, households and firms will have to find other ways of satisfying their demand for tradables.

18. The only sure way of doing that is by purchasing additional imports, spending on which will inevitably increase.

19. The question, ultimately, is why Germany should seek to reduce its current-account surplus. One answer is to get out of Trump’s sights. A better answer, offered by the International Monetary Fund,
is that doing so would be good for a world economy in which investment is in short supply, as evidenced by record-low interest rates.

20. It would be good for Southern Europe, which needs to export more, but can only do so if someone else, like the largest Northern European economy, imports more.
Most of all, more investment in infrastructure, health, and education would be good for Germany itself. Well-targeted public investment can raise productivity and boost living standards

21. , ameliorate concerns about inequality, and address Germany’s economic weaknesses
. For example, there are exactly zero German universities in the top 50 globally. More public funds would make a difference. “The world’s strongest economy” can do better.

22. Problem je što se to neće ostvariti
Dear Bono, I am afraid that your energies have been misdirected
Problem je što se to neće ostvariti
Plan pomoći je zasnovan na dve zastarele i kontraproduktivne premise:
Prvo, pomoć mora da bude potrošena u Africi
Drugo, mora se povećati tok pomoći na nivo od 0.7% BNP
Rekao si da očekuješ da će tvoja muzika trajati zauvek ali da će se siromaštvo završiti u narednih sto godina
Želim ti sreću sa tvojom muzikom. Ali ako ovo ne koriguješ
siromaštvo se neće ni za sto godina smanjiti

23. Zašto narodi propadaju
U čemu se krije uzrok neuspešnih zemalja?
Često se govori da je Britanija,na primer bogata
zato što je bila imperija
Kada bi našem tajkunu
uzeli sve npr 2mlrd €
svi bi dobili po $250,
ako svi imaju 7 – 900 €

24. Razlikuju se jedino institucije
Inkluzivne – stvaraju podsticaje kroz
Privatnu svojinu Vladavinu prava
Država obezbeđuje javna dobra
Znanje (obrazovanje)
Infrastrukturu
Državu kontrolišu građani
Država ima monopol nad nasiljem
Y = A F(K, L, H, KG)
Razlikuju se jedino institucije

25. Ni religija, ni geografija, ni mentalitet ...
Meksiko/ Amerika $9000-$55000 pc
Južna/ Severna Koreja $27000-$656pc
Bocvana/ Zimbabve
$900 p.c
$ 8000 p.c
Ni religija, ni geografija, ni mentalitet ...

26. Nogales, Arizona: $25,174 pc  Difference: $10,364
Nogales, Sonora: $14,810 pc
Nogales, Arizona: $25,174 pc  Difference: $10,364
Nogales

27. Ako institucije nisu inkluzivne Onda su ekstraktivne
Onda odabrani pojedinci prisvajaju korist i dohotke
Why nations fail

28. u političkim institucijama
Južna i Severna Koreja nema razlike u geografiji, mentalitetu, istoriji...
Jedina razlika je
u političkim institucijama
$656pc
$27000

29. Zašto narodi propadaju danas
2000 Zimbabve – lutrija posle hiperinflacije
Nagrađuje se osoba koja je na računu imala 5000 Z. Dolara
Lutriju je dobio - Robert Mugabe u iznosu od Z100,000 ($2,600)
Pokazuje koliko su institucije postale ekstraktivne
Do 2008 pc. Dohodak prepolovljen, nezaposlenost 94%.
Zašto narodi propadaju danas

30. Institucije se menjaju, nekad na bolje ...
Rusija u doba Lenjina – dugi rast nakon toga – uključilo velike narodne mase, obrazovanje, infrastrukturu
Nobelovac Pol Samjuelson u svom udžbeniku tvrdio da će SSSR preteknuti SAD do 1984, godine (verovatno do 1997)
U izdanju od datum je samo promenjen – na 2002 i 2012.
Institucije se menjaju, nekad na bolje ...

31. Nakon Karla Velikog – procvat Ugovori: commenda, akcionarsko društvo
Dva partnera - “sedeći” (ulaže) i “putnik”
Mladi ljudi bez bogatstva
Gubitke snose prema ulaganju
Sedeći partner ulaže 100% - prisvaja 75%, rizik 50%-50% od ulaganja
Inkluzivne institucije prestale u 12.v.
Venecija

32. Pogodovala većini, ali ne svima Država nacionalizuje razmenu
Ukinuta je commenda
Pogodovala većini, ali ne svima
Država nacionalizuje razmenu
Veliki porezi za nove ulaske
Stanovništvo se prepolovilo
Sve što se nanas nalazi u Veneciji je iz dobe pre “serrate” – velikog intervencionizma
Serrata - propadanje

33. Ekstraktivne institucije
Nemaju podsticaje
Za štednju
Investicije
Inovacije
Zato što se politička elita opravdano strahuje da će izgubiti vlast
Ne radi se o tome da li je diktator pametan
Ekstraktivne institucije

34. Institucije deluju kao začarani krug
Zašto diktator ne izabere prosperitet?
Zato što će on (ona) lično da izgubi
Industrijska revolucija u Evropi – ogroman rast bogatstva novih učesnika
Srbija – ukidanje partijske svojine bi ljude na vlasti značajno osiromašilo
Setite se građevinskih dozvola ili naplatnih rampi , izostanak konkursa ...
Institucije deluju kao začarani krug

35. Čuvena je njegova izjava N. Čovića od 19
Čuvena je njegova izjava N. Čovića od 19. jula 2005: “Kada privatizujete EPS i NIS onda vam nije potrebna ni Vlada, ni vlast u zemlji, jer onda kapital upravlja nekim stvarima”
Zaista, zašto bi tamo neki kapital upravljao kapitalom, kad možemo mi?

36. Avganistan nakon 9. septembra 2001 – velika pomoć
20% –troškovi UN
20% NGO
20% podugovarači (Brisel)
Ostatak za kupovinu drveta iz Irana
Ismail Khan’s trucking cartel – naduvane cene prevoza
Studije govore da najviše 10-20% pomoći ikada stigne na cilj
Napravili aerodrom
Uposlili prevodioce
Ništa od obrazovanja, bolnica, puteva ...
Dovezena značajna pomoć za obnovu naselja
Ali od balvana prevelikih za gradnju
Otišlo sve na potpalu

37. Hiljade istraga se vode, neke se reše
Ali nije stvar u prevarama nego nekompetenciji ili još gore
“simply business as usual for aid organizations...”
Zemlje poput Avghanistana su siromašne zbog ekstraktivnih institucija
Svojinska prava
Pravosudni sistem
Svaka pomoć obogati elitu i osiromaši narod

38. Ne može se raditi od polovine ...
Indija – niko od osoblja ne dolazi na posao u bolnicama, a dobjijau platu
2006 Seva Mandir (NGO) napravili plan da se uvede brojači
Trajalo godinu dana
Naprasno se pokvarilo
Danas i dalje ne radi
Dolazak na predavanja
Ne može se raditi od polovine ...

39. Šta je problem kod inostrane pomoći?
Holandski sindrom
Apresijacija
Uvoz
deficit
To je isto kao kod pronalaska nafte
Šta je problem kod inostrane pomoći?

40. FINANSIJSKA TRŽIŠTA

41. Svaka velika kriza otkriva masivne špekulacije mnogih institucija na koje niko ranije nije sumnjao
i koje,po pravilu, niti su započele niti su dugo učestvovale u ovim špekulacijama sve dok nije došlo do dnevnog rasta cena i prateće groznice.
Volter Badžet (Walter Bagehot, )

42. nekoliko cena koje se određuju
na finansijskom tržištu
Tobinovog q,
kamatne stope
Devizni kurs

43. Cene koje se određuju na finansijskim tržištima imaju
veći broj zajedničkih svojstava. 1. Tamo se određuje
cena aktive – različitih formi u kojima se može držati bogatstvo.

44. 2. One se određuju na tržištima koja se veoma razlikuju od robnog tržišta, ne samo zato
što su transakcije bezlične - igrači se skoro nikada ne sreću licem u lice - već i zbog toga što se transakcije odvijaju širom planete.

45. 3. cene aktive pokazuju visoku varijabilnost
3.cene aktive pokazuju visoku varijabilnost. Često su rukovođene akcijama trejdera, koji se rukovode kratkoročnim
dobicima, bez mnogo razmišljanja o budućim efektima
njihovih akcija.

46. Posebno svojstvo aktive jeste to što je ona vrlo trajna.
Njena vrednost ne leži u današnjoj upotrebi, već u ceni po kojoj se može preprodati. Iz tog razloga,
cenu u potpunosti određuje budućnost.

47. A skoro po definiciji, budućnost je neizvesna, te je aktiva skoro
uvek rizična. Naredna karakteristika aktive je da se
njome obično trguje na velikim tržištima.

48. Ova tržišta su velika jer se ovde trguje fondovima, a ne tokovima.
brzo reaguju zbog toga što su
profitne šanse ogromne, ali nestaju u nekoliko
sekundi.

49. Tamo se određuje cena neizvesnosti – što
je specifičan, ali ključni ekonomski parametar

50. Ima više vrsta finansijskih tržišta - tržište novca,
tržište hartija od vrednosti, tržište obveznica, devizno
tržište, tržište derivativa itd., ali sva ona imaju
nekoliko zajedničkih svojstava.

51. 1. Finansijska aktiva je trajno dobro
2. na ovom tržištu se razmenjuju FONDOVI
u bilo kom trenutku celokupna aktiva se može izneti na tržište ako njeni vlasnici to požele.
finansijskih tržišta

52. Po pravilu se to ne dešava, ali mogu naići dani kad
se tržišni učesnici uznemire ili se uspaniče, kada će
se sigurno nivo razmene višestruko uvećati. Ovo
objašnjava veličinu i potencijalnu nestabilnost

53. Jednom kada shvatimo da kapitalizacija Londonske berze dostiže oko 125% britanskog
BDP, možemo sasvim lepo videti kako finansijska tržišta mogu da ugroze privredu.

54. Treće, (prvo-trajno dobro; drugo –fondovi) finansijska tržišta su, po pravilu, dobro organizovani sistemi gde se razmenjuje standardizovana aktiva, što omogućava da se transakcije
velike vrednosti obave sa velikom lakoćom

55. Trgovina
se obavljala tako što su se učesnici, zaronjeni u more
u žurbi nažvrljanih i bačenih papirića, nadvikivali i
gestikulirali. Danas su skoro sva tržišta kompjuterizovana,

56. Svaka osoba na ovom svetu koja ima telefon, može na njemu učestvovati
Svaka osoba na ovom svetu koja ima telefon, može na njemu učestvovati. Ovo je primer savršene konkurencije

57. osnovno pravilo finansijskog
tržišta: očigledne profitne šanse se brzo, ako ne trenutno, eliminišu na tržištu.
neprofitno pravilo
ekvivalentne finansijske operacije moraju imati istu kamatnu stopu.

58. Cene hartija od vrednosti

60. 14.6.2 Tržišna efikasnost ili
Špekulativna manija?
Neke studije pokazuju da postoje statistički značajne
devijacije od tržišne efikasnosti

61. Kako i zašto cene aktive odstupaju od vrednosti
definisane fundamentima?
dva primera.
1. na tržištu učestvuju
i neiskusni amateri.
2. Mehurovi

62. (noise traders), koji
će se ponašati u skladu sa određenim „šumom” u
informacijama. Ovi bukači su ili iracionalni, ili samo
loše obavešteni, a upravo tako se i ponašaju. ,

63. Kao rezultat toga, oni će sistematski gubiti novac, koji će otići u džepove informisanih agenata. Ovakvi agenti neprestano se pojavljuju, a novi zamenjuju one stare, koji u proseku gube i odlaze ogorčeni

64. Racionalni špekulativni mehurovi
Špekulativni – očekuje se kapitalni dobitak
Mehurovi – jer pucaju
Racionalni – raste u skladu sa očekivanjima

66. Te, nefundamentalne putanje, koje eksplodiraju bez ikakvog fundamentalnog utemeljenja, po prirodi su samoispunjavajuće: cene rastu jer se to očekuje,
ne ugrožavajući bilo koji uslov tržišne efikasnosti.

68. Mehur je racionalan u smislu
da će nastaviti da raste sve dok agenti veruju da će nastaviti da raste, ostvarivati tržišna očekivanja i odbacivati „normalan” prinos. Ovde je, međutim, problem: mehurovi na kraju pucaju. Zašto?

69. Zato što bi, u slučaju beskonačnog
rasta, cene prevazišle vrednost svetskog bogatstva,
postajući preskupe bilo kom kupcu

70. Bernard Baruh (Bernard
Baruch): „Kad dođe trenutak da prosjaci i čistači cipela,
berberi ili kozmetičari stanu da ti objašnjavaju kako da se
obogatiš, vreme je da se prisetiš da nema ništa opasnije od uverenja da se nešto može dobiti – za ništa“.

71. Koji su uslovi potrebni da bi finansijsko tržište
bilo efikasno? Je li verovatno da se to desi u praksi?

72. Izostanak tržišne moći (market power) Nisu uvek ispunjeni u praksi
1. nulti profit na osnovu javno dostupnih informacija
Izostanak tržišne moći (market power)
Nisu uvek ispunjeni u praksi
Prvi uslov – pojačava internet

73. 2 Ljudi često vide finansijsko tržište kao izvor nelegitimnog
bogaćenja već bogatih ljudi. Kako biste se suprotstavili ovom pogledu?

74. Trguje se fondovima
Na tržištu dominiraju banke i osiguravajuće kompanije
To je dobro za sve, ne samo za najveće igrače – banke hedžuju,kupuju, prodaju...

75. Dobici su jednaki gubicima
bogati više ulažu na finansiskim tržištima
Jer mogu da podnesu gubitak
Čak ako pretpostavima da samo bogati imaju akcije
Ne mogu svi da ostvare profit

76. 3 Finansijski trejderi su često mladi ljudi koji upravljaju
ogromnim sumama novca i ostvaruju impresivne
zarade. Kako ovo možete da objasnite?

77. Znanje + energija + motivacija
Ne traje dugo – 3-5 godina
Regulativa je to omogucila

78. 4 ‘Monetarna politika deluje kroz očekivanja.’ Šta
to znači, kakva treba da bude komunikacija centralne
banke?

79. Najvažnije su informacije koje daje CB
Ljudi reaguju na osnovu očekivanja
Informacije moraju biti regularne, razumljive i predvidive .

80. Ali to je samo prvi korak
Centralna banka takođe mora da radi onako kako je objavila da bi održala reputaciju

81. 5 Najveći broj centralnih banaka primenjuje
Tejlorovo pravilo i strogo se protivi ideji da bi
trebalo da reaguju na promene cena hartija od
vrednosti. Ocenite njihov stav.

82. Veliko je pitanje da li CB može da utiče na cene aktive kroz kratkoročnu kamatnu stopu.
Ali je nesumnjivo da se mehuri “pune” viškom novca na tržištu i uloga je CB da probuši balon smanjenjem M, tj. rastom i

83. John Taylor tvrdi da je mehur iz 2008 nusproizvod neobično niskih kamatnih stopa koje je FED uspostavio u godinama posle “September 11” iz Ova se trajektorija značajno razlikuje od Tejlorovog pravila

85. Devizni kurs na kratak rok
Poglavlje 15
Devizni kurs na kratak rok

88. Wu-Tang Financial @Wu_Tang_Finance · May 5
IN RECOGNITION OF KARL MARX'S 196TH BIRTHDAY HERE IS A LIST OF THE MOST SUCCESSFUL AND INFLUENTIAL COMMUNIST COUNTRIES: 1. 2. 3. 4. 5.

89. Putin spreman: Sledi dedolarizacija
CB Rusije:Dedolarizacija je glupost
Stiglitz Calls for New Global Reserve Currency

91. Ali tada, u tački D, kapital počinje da pristiže i
devizni kurs apresira. Linija IFM se spušta naniže i
nova ravnoteža se ostvaruje u preseku sa linijom
TR'. Priča se nastavlja sve dok se privreda ne vrati
u tačku C, baš kao u Poglavlju 11. Šta se ovde tačno
dešava sa deviznim kursom, predmet je analize u
narednom odeljku.

93. PREBAČAJ
stvari, i nema kontradikcije, javlja se samo konfuzija oko buduće vrednosti
nivoa deviznog kursa i njegove stope
apresijacije.

94. Pretpostavimo da domaća kamatna stopa it neočekivano poraste.
Prema relaciji (15.9) ili (15.10), ili premadevizni kurs St bi trebalo trenutno da skoči, tj. da apresira.
Pa ipak, posmatrajući uslov NPKP (15.4),
vidimo da rast domaće kamatne stope treba povezati sa očekivanom depresijacijom naše valute. Je li to u suprotnosti?

95. Ne može biti, jer su oba zaključka zasnovana na
istom NPKP uslovu.
nema kontradikcije, javlja se samo konfuzija oko buduće vrednosti nivoa deviznog kursa i njegove stope apresijacije.

96. PRVO REAGUJU
FONDOVI
PA ONDA TOKOVI

97. DEVIZNI KURS NA DUGI ROK
Sutrašnji primarni račun mora da
bude jednak neto inostranoj aktivi zemlje

99. nekoliko važnih fundamenata.
1. Necenovna KONKURENTNOST - novi brand, tranzicija... zemlja iz osnova postaje konkurentnija i na
bilo kom nivou deviznog kursa njen se primarni račun poboljšava.
To je balasa samuelson!!!!

100. RAVNOTEŽNI KURS APRESIRA JE LI TO DOBRO ILI LOSE?

102. PRIRODNI RESURSI – HOLANDSKI SINDROM DUTCH DISESASE
DRUGI FUNDAMENT
PRIRODNI RESURSI – HOLANDSKI SINDROM DUTCH DISESASE
Kao i ranije, to znači da je ravnotežni realni devizni kurs apresirao.

103. TREĆI FUNDAMENT Neto eksterna pozicija
Neto eksterna pozicija zemlje potiče iz prošlosti i menja se prilično sporo.
može proći mnogo godina dok stvarni devizni kurs ne počne da se kreće ka svojoj ravnotežnoj vrednosti.
Kada se vodi neodgovarajuća politika deviznog kursa, što znači da se kurs udaljava od ravnotežne pozicije, njena eksterna pozicija mora da se menja

104. pokazuje da, ako je devizni kurs precenjen, tako da je σ > σbar , mi bismo iz tačke A pošli na gore i ulevo duž linije PTR . To bi značilo da je PTR < -(1 + r) F2 ,te da stoga imamo deficit na tekućem računu. To znači da neto dužnik živi preko svojih mogućnosti.

105. Ovo može delovati zabrinjavajuće. Da li bi spirala
duga mogla da se istrgne kontroli? Kada bi se deviznom
kursu dozvolilo da igra korektivnu ulogu,
odgovor bi bio negativan.

107. Balaša-Samjuelsonov efekat
1. privredni rast
2. rast plata u sektorima koji “vuku” razvoj
3. izjednačavanje plata
4. izbor: recesija ili interna inflacija
5. ko izbegne recesiju, imaće apresijaciju

108. Valutne krize
Valutne krize se često dešavaju. Najčešće se javljaju kao posledica vladinih napora da održavaju precenjenu vrednost valute.
Tipičan je slučaj kada
zemlja ima režim fiksnog deviznog kursa i ubrzanu
domaću inflaciju
Krize prve generacije
samoispunjavajuće (self-fulfilling) krize

109. Prednost fiksnih deviznih kurseva je u tome što značajno smanjuju neizvesnost u vezi promene kursa. Komentarišite.

110. Ako učesnici veruju da će ostati, eliminiše se devizni rizik i država hedžuje umesto tržišnih igrača.
Uslov je da CB ne “vara”
Očekivanja ipak rukovode celom pričom

111. Ako je kurs fiksiran na nivo koji se razlikuje od ravnotežnog, agenti će očekivati da CB to ne može da izdrži
Npr. Jer će istrošiti rezerve
Onda mogu nastati špekulativni udari koji će srušiti fiksni kurs
Azijska kriza je primer da fiksni kurs nije smanjio neizvesnost

112. 2 Zašto nestabilnost deviznog kursa može da stvara teškoće u razmeni dobara i usluga?
Proizvodnja i razmena TRAJU

113. 3 Činjenica da kriza može da bude samoispunjavajuća vrlo je alarmantna, jer ukazuje na to da bilo
koja zemlja može da doživi da dođe do ogromne devalvacije, bez ikakvog razloga. U komentarisanju
ovog stava, pažljivo povucite razliku između samoispunjavajućih kriza i drugih oblika krize.

114. Posebno je teško razlikovati je li kriza samoispunjavajuća ili nije.
Primeri Koreje i EMS potvrdjuju
Da bi se to izbeglo, CB je ključni igrač

115. Uslov NPKP
4 Jednačine poput (15.10) sugerišu da tržište treba da sagledava budućnost koja je toliko udaljena da to izgleda kao da nema nikakvog smisla. Koristeći
logiku krive prinosa koju smo prikazali i objasnili u Poglavlju 14, objasnite sličnosti između ova dva stava i objasnite kako tržišta u stvari sagledavaju koncept vrlo dugog roka.

116. Jednačinu (15.10) ne treba shvatati bukvalno, ona samo kaže da očekivanja trenutno menjaju promptni devizni kurs.

117. 5 Na osnovu onoga što znate, objasnite i potvrdite zakonomernost broj 7.
Holandski sindrom