1. Prof. dr Vesna Radoman FASPER
Inkluzija
Prof. dr Vesna Radoman
FASPER

2. INKLUZIJA (uključivanje)
Inkluzija je koncept koji se razvio u drugoj polovini 20v. i podrazumeva da svako bez obzira koliko bio različit, treba da bude uključen i prihvaćen od strane društvene zajednice i da joj na svoj način doprinosi, ali i da se oseća zadovoljno i ravnopravno sa ostalim članovima društva.
Ključni princip za ostvarenje inkluzije jeste da zajednica mora da se menja i prilagođava tako da može da obuhvati i podrži sve svoje članove bez obzira na različitost

3. Pokret za inkluziju
Ovaj pokret razvio se 70-ih i 80-ih godina 20-og veka u zapadnom društvu od strane samih osoba sa smetnjama i teškoćama koje su bile obrazovane (pravnici, profesori itd.) kao i od strane organizacija i udruženja roditelja ovakve dece. Oni su se udružili u pokret koji se bori za ljudska prava osoba sa ometenošću i drugih marginalizovanih društvenih grupa i njihovo uključivanje u različite tokove društvenog života.

4. Dometi ovog pokreta
Pokrenuli su mnogobrojne promene na nivou UN, UNICEF-a (rezolucije, deklaracije itd.) SZO,kao i zakonodavne promene i promene u socijalnoj i obrazovnoj politici mnogih država i vlada koje otpočinju sa novom inkluzivnom praksom.
Italija je pre 40-tak godina prva zakonom ukinula specijalne škole i otpočela primenu isključivo inkluzivnog obrazovanja.

5. Inkluzija kao naučna i stručna tema
Priključuju se i socijalne nauke ;socijalna i pedagoška psihologija, socijalna medicina, sociologija, pedagogija, rehabilitacione nauke. One se bave empirijskim istraživanjima efekata inkluzivne prakse i razvojem teorije u ovoj oblasti ( npr.modeli ometenosti)
Danas inkluzija postaje jedna od vodećih tema u naukama o detetu, obrazovanju, pedagogiji

6. Inkluzija i inkluzivno obrazovanje u Srbiji
Postaju važna tema u Srbiji od 2000g. kada su otpočele demokratske promene
Ministarstvo prosvete osniva ekspertsku grupu 2002g.koja pravi strateški plan za reformu našeg obrazovnog sistema i koja se zalaže za jedno uravnoteženo rešenje što većeg uvođenja inkluzivne prakse ali i reformu specijalnog školstva koje takođe treba da opstane ali u redukovanom vidu.

7. Inkluzivno društvo (socijalna inkluzija)
Društvo koje ravnopravno tretira sve svoje članove nastojeći da onima koji imaju različite teškoće zbog kojih su isključeni iz mnogih oblasti društvenog života (ekskluzija), omogući,olakša, podpomogne njihovo uključivanje u glavne društvene tokove i gde god je to moguće , prvenstveno u redovno obrazovanje (inkluzivno obrazovanje)

8. Predpostavke na kojima počiva inkluzija
Svaki čovek (dete) je individualno i jedinstveno biće koje ima svoje specifičnosti, potencijale, talente i teškoće.
Sistem treba da se podesi tako da se potencijali i talenti razviju, a teškoće prevazilaze
Društvena zajednica je odgovorna prema svim svojim članovima među kojima su i oni kojima je potrebna posebna i veća društvena podrška

9. Društveno institucionalno i vaninstitucionalno delovanje u inkluzivnom smeru
Institucionalno delovanje se odvija kroz
- Obrazovni sistem koji se prilagođava i potrebama osoba sa ometenošću
Propisano pružanje zdravstvenih usluga i komunikativna i fizička pristupačnost zdravstvenih službi ovim osobama
Politiku njihovog zapošljavanja,
Pristupačnost kulturnih sadržaja (pozorište, film, tv,kompjuteri, sport, verski život) koje obezbeđuje društvo i pojedinci
donošenje antidiskriminacionih zakona i donošenje propisa koji ih pozitivno diskriminišu

10. PRISTUPAČNOST SPORTU
Dečak sa telesnom invalidnošću učestvuje u sportskim aktivnostima (atletika) iz kojih je do skora populacija osoba sa telesnom invalidnošću bila isključena

11. INKLUZIJA U SPORTU

12. Inkluzija u kulturi (Srbija) Bitef teatar: predstava “Grad”

13. Nova pozorišna predstava
“Žak ili pokornost”(Jonesko) u kojoj glume osobe sa problemom mucanja ,čime su se hrabro uključili (inkluzija) u kulturni život Beograda, učestvujući u dramskom radu koji je imao psihoterapijsko blagotvorno dejstvo
Igra se jednom mesečno u Dečjem kulturnom centru (Takovska ul.)

14. Ključne reči su : Ravnopravnost Informisanost Ljudska prava
Participacija
Obrazovanje
Dostojanstvo ličnosti

15. Društveno i psihološko okruženje
Ima ogromnu ulogu u razvoju ličnosti svakog pojedinca, a posebno je važno za dete pa i odraslu osobu sa ometenošću.
Društveno i psihološko okruženje deteta (odrasle osobe) sa slušnim poremećajem ima izuzetnu važnost i značaj za razvoj stabilne i zrele ličnosti jer su tu smešteni važni instrumenti za podsticanje adekvatnog psihičkog razvoja, zadovoljstva sobom i sopstvenim životom

16. Delovanje okruženja na psihološku klimu i psihički razvoj deteta sa oštećenim sluhom
Osim uticaja porodice kao najvažnijeg sredinskog faktora u psihičkom razvoju deteta sa oštećenim sluhom, veliki je uticaj škole, vršnjaka, (re)habilitacionog sistema i zdravstvenih službi kao i političkog sistema naročito socijalne politike i zakona koji mogu biti stimulativni ili destimulišući u pogledu njegovog adekvatnog psihičkog razvoja

17. Pozitivan društveni odnos – inkluzivni etos
Potrebno je da svako društvo naročito ako se zalaže za demokratske vrednosti razvija odnos prihvatanja, tolerancije, pozitivnog i podstičućeg odnosa prema onima koji su različiti pa tako i prema OSOS.
Predrasude, negativni stavovi,odbacivanje mogu imati pogubno dejstvo na njihov psihički razvoj i psihičko funkcionisanje (dupla izolacija)

18. Participacija i dostojanstvo ličnosti
....
Andrea Boćeli
čuveni italijanski
tenor
Oboleo od glaukoma u 12g. i ostao slep

19. Uključenost u kulturu i umetnost
Američki glumac i zabavljač- osoba sa Daunovim sindromom
KRIS BURK

20. Frida Kalo – slavna slikarka
Problem njene multiple ometenosti (kongenitalne malformacije, spina bifida, amputacija leve noge ) je u javnosti potpuno prepokriven njenom umetnošću i njenom ličnošću koja je u centru pažnje
Velika lična patnja, brojne operacije i bol i njena vezanost za krevet i laptop (Četiri postera dekonstrukcije kreveta)

21. Socijalna inkluzija
Koncept društvenih promena koje će omogućiti svestrano uključivanje (inkluzija) svih osoba koje su do tada bile isključene (ekskluzija) iz raznih oblasti društvenog života, naročito iz važnih društvenih tokova, a to je pre svega obrazovanje i školovanje.
Smatra se da uvođenje promena treba započeti sa obrazovanjem

22. Inkluzivno obrazovanje
Ono predstavlja jedan vid socijalne inkluzije ali onaj koji je od najveće važnosti, a podrazumeva podešavanje redovnog obrazovnog sistema specifičnim i posebnim potrebama učenika kako bi postao obuhvatan za svu decu , što podrazumeva i decu sa teškoćama i smetnjama u razvoju (npr. decu sa OS.)
Inkluzivna škola mora biti podešena kadrovski, organizaciono,didaktički, arhitektonski kao i u pogledu inkluzivnog etosa

23. Дефинисање основних појмова у области:
деца са посебним потребама
Деца са ометеношћу у развоју
ученици са посебним образовним потребама
медицински и социјални модел ометености (disability)
интеграција и инклузија
образовање за све

24. Деца са посебним потребама (деца којој је потребна посебна подршка)
Деца са телесном менталном и сензорном ометеношћу
Са поремећајима понашања
Са тешким хроничним обољењима
Са емоционалним поремећајима
Деца без родитељског старања
Злостављана деца
Деца ометена ратом
Деца из социјално и материјално депривираних средина итд.

25. Деца са ометеношћу у развоју (disability)
Деца са телесном сензорном и менталном ометеношћу у развоју
У просвети код нас се данас користи термин: Ученици са сметњама и тешкоћама у развоју

26. Деца са посебним образовним потребама
Сва она деца која имају тешкоће у учењу и образовању, а могу бити последица ометености или других неповољних околности

27. Медицински модел ометености
Медицински модел ометености
Третира ометеност као болест и нарушење здравља
Који захтева лечење, корекцију,рехабилитацију
Да би се oсоба приближила нормалном функционисању
Убацила у постојећи систем и функционисала у њему

28. Социјални модел ометености
Третира ометеност као ограничење у активностима потребним за учествовање у друштву на истом нивоу са другима
Као неподешеност друштвеног окружења у менталном, физичком и организационом облику да задовољи посебне потребе особа са ометеношћу

29. Интеграција
Интеграција подразумева убацивање детета (особе) у редовну школу или шире друштвено окружење без претходног прилагођавања тог окружења посебним потребама појединца

30. Инклузија
Подразумева обавезне измене и прилагођавање редовног образовног система или друштва уопште како би се изашло у сусрет посебним потребама појединца
Инклузија се непосредно наслања на социјални модел

31. Образовање за све
То је назив светске декларације усвојене у Јомтијену (Тајланд 1990г.)
допуњене Дакарском декларацијом (Сенегал 2002г.)
Оне дефинишу циљеве квалитетног образовања за сву децу дакле и ону која нису обухваћена школовањем , ону која имају посебне образовне потребе, децу са ометеношћу у развоју

32. Фактори који су релевантни за инклузију
Савремена научна сазнања
Међународни документи
Домаћи документи
Домаћа актуелна пракса
Међународна пракса

33. Савремена научна сазнања
Научна сазнања из педагогије, психологије,социјалне медицине социологије, рехабилитационих наука:
Школа по мери детета а не дете по мери школе (Edouard Claparede)
Позитиван селф концепт, индивидуални приступ ученику и поштовање његовог достојанства
Одвајање (сепарација) штетни за ментално здравље итд.

34. Међународни документи
Конвенција о правима детета (код нас ратификована 1990г.)
Саламанка документ (светска конференција о образовању за посебне потребе 1994г у Шпанији)
Стандардна правила за уједначавање могућности особа са ометеношћу ,Резолуција УН (1993г.)
Disability Discrimination Act 1995.
Индекс инклузије

35. Međunarodni dan podrške osobama sa smetnjama i poremećajima u razvoju
03 . decembar

36. Домаћи документи Стратегија МПС за период 2005-2010г.
Стратегија за смањење сиромаштва у Републици Србији(Министарство за социјал )
Национални план акције за децу (2004г.)
Анализа актуелног стања и предлози за реформу образовања ученика са посебним потребама 2003г.
Национални извештај за UNESCO, 2008
Систем образ. и васп. у РС -документ Завода за унапређивање образовања и васпитања 2009.
Оквир за праћење инклузивног образовања у Србији (2014г.)

37. Домаћа актуелна пракса
1. Преглед стања
2.Предлог стратегије за реформу образовања ученика са посебним образовним потребама од стране експертске групе (2003)

38. Преглед актуелног стања у образовању ученика са сметњама и тешкоћама развоја у Србији

39. Актуeлни систем- 3 облика образовања
1. Школе за уч. са сметњама у развоју ( са менталним, физичким и сензорним ометеностима и децу са поремећајима у друштвеном понашању
2.Посебна одељења при редовним школама за уч. са сметњама у развоју
3.Одељења редовних школа у којима се уч. са сметњ.у раз. образују са осталом децом

40. Структура школа за ученике са смет.у развоју у Србији (2006г.)
Основне школе
Средње школе
Укупно
Ментална ометеност 36 18 54
Оштећење слуха 7 5 12
Оштећење вида 2 1 3
Поремећај понашања
Телесни инвалидитет 49 25 74

41. Број ученика у специјалним школама у школској 2005/2006
Укупно %
Основна школа
5744
Средња школа
1687
7431

42. Посебна одељења при редовним школама
Посебна одељења при редовним школама
82 основне и 6 средњих школа
Укупо 88 редовних школа
Основне школе
Одељења
Ученици 82
215
3562

43. Број ученика са сметњама у развоју у редовним основним школама
Број ученика са сметњама у развоју у редовним основним школама
Оштећење вида уч.
Ментална омет
Оштећење слуха
Телесна инвалид
Церебрална парал
Аутизам
Укупно:

44. Број ученика са сметњама и тешкоћама у развоју на узорку од 220 ОШ
Број ученика са сметњама и тешкоћама у развоју на узорку од 220 ОШ. У Србији
Број ученика са сметњама и тешкоћама у развоју:
Обухваћене су дислексије, дисграфије, дискалкулије, моторичке сметње, емоционални проблеми хиперкинетички синдром

45. Карактеристике актуелног образовања
Велики број деце ван система образовања
Редовни образовни систем нeдовољно припремљен за ученике са ометеношћу
Систем специјалних школа је боље прилагођен посебним потребама али је неповезан са редовном школом

46. Ниска стопа запошљавања особа са омет. (13%, посебно жена)
Студије на ФАСПЕР-у засноване су претежно на медицинском моделу, али након болоњске реформе крећу се постепено ка социјалном моделу
Пракса Комисије за разврставање деце ометене у развоју налази се у процесу трансформације
Мали број деце са ометеношћу је обухваћен предшколским образовањем (1%-2%)

47. ... Образовање одраслих особа са ометеношћу је потпуно занемарено
Одвајање деце од породице и смештање у институције има лоше ментално хигијенске ефекте

48. Присутни негативни социјални ставови и предрасуде
Физичка недоступност образовним институцијама присутна али се постепено смањује
Материјални положај специјалног и редовног образовања је врло слаб

49. Predrasude

50. Додатне категорије ученика са посебним образовним потребама које би требало нарочито подржати у Србији
Ромска популација недовољно укључена у образовање али се последњу деценију чине озбиљни напори у том правцу
Расељена деца и омладина још увек представљају осетљиву групу
Рад са децом са емоционалним проблемима није систематски решен
Даровити ученици се недовољно подржавају и стимулишу

51. Међународна пракса 1.Земље које развијају инклузивно образ.
(Италија,,Грчка,Кипар,Шпанија,Ирска,
Португалија,Шведска,Норвешка )
2.Земље које развијају многобројне службе између система специјалног и редовног образовања ( Финска,Данска,Британија,Француска,Пољска,Чешка,Словенија,Хрватска)
3. Земље са два одвојена, неповезана, паралелна система (специјални и редовни).
Белгија,Немачка ,Швајцарска

52. Инклузивни вид образовања не тражи само прилагођавање образовања за посебне потребе ученика са ометеношћу и осталих ученика са посебним потребама већ тражи и намеће реформу читавог система образовања у интересу свих ученика

53. Нова стратегија у образовању ученика са посебним потребама предложена 2004-2009 у Србији

54. Изградити целовит образовни систем који ће бити:
Флексибилан- индивидуално прилагодљив
Континуиран- од предшколског до високог образ.
Инклузиван свеобухватан
У складу са социјалним моделом

55. Вертикална проходност
Повезује нивое од предшколског до образовања одраслих и високог образовања
Повезана је са узрастом ученика, сазревањем и развојем

56. Хоризонтална проходност
Заснована је на принципу разгранавања и диверсификације како би се уважиле различитости и посебне потребе појединих ученика
Три генералне опције (гране) су:
-инклузивно образовање
-делимично инклузивно образовање
-специјално образовање

57. Опис модела
Предшколски, основношколски и средњешколски ниво отвара све три могућности : инклузивно, делимично инклузивно и специјално образовање
Високо образовање има само инклузивну опцију
Инклузивно је предложено на свим нивоима образовања док је делимично инклузивно и специјално образовање предвиђено само за прва три нивоа

58. Инклузивни модел образовања ученика са ометеношћу
Више и високо обрз.
Инклузивно образовање
Средње образовање
Основно образовање
Предшколско образов.

59. Модел образовања особа са ометеношћу
Специјално образовање
Средње образовање
Спец. школе
Основно образовање
Делимично инклузивно
Редовне школе
Предшколско образов.
Инклузивно образовање

60. Инклузивно образовање
Потпуно укључивање ученика са посебним потребама у редовно одељење или предшколску групу уз обавезно пружање додатне подршке
Прилагођавање свих сегмената ред.шк.
Посебан рад у одељењу,педагошки сарадник у настави, групни, индивидуални ,додатни рад итд.
Израда индивидуалног курикулума (ИОП)

61. Делимично инклузивно образовање
А) посебна одељења при редовним школама са делимичним учествовањем
у настави и ваннаставним активностима заједно са другом децом
Б) посебна одељења при специјалним школама са делимичним укључивањем у заједничку наставу из неких предмета суседне редовне школе и у ваннаставне активности

62. Специјално образовање
Може имати више варијанти:
А) курикулум са инклузивним елементима који је најближи могућности преласка у редован систем и представља врсту припреме за њега
Б) специјално прилагођен курикулум
Ц) курикулум стицања животних вешти- ина(спец.институције,дневни центри)

63. Реформа специјалног школства и образовања
Редуковање специјалних школа али и задобијање нових функција:
а)Специјалне школе као ресурсни центри за привремену дистрибуцију стручних кадрова (спец едукатор и рехабил.) у редовне школе у којима постају сарадници у настави и у стручном тиму (психолог, педагог итд.) све док је ученик (ци) са омет. у тој школи, а након тога се враћају у свој матични центар

64. --- б) тесно организационо повезивање и сарадња са редовном школом
в) Учешће у образовању одраслих особа којима је потребна посебна друштвена подршка итд.

65. Искористити постојеће ресурсе:
Кадрови (специјални едук.и рех.)
Психолошко педагошка служба у школама
Мрежа специјалних школа

66. Реформисати:
- Реформисати редовни образовни систем на инклузивном принципу
-Припремити психолошко педагошку службу за нове послове (придружити специјалног едукатора и рехабилитат.)
-Комплетан систем специјалног образовања унапредити и реформисати у складу са инклуз.
- Унапредити школов. спец.едукатора за инклузију

67. Конкретни кораци
Повећати укљученост све деце са посебним потребама у образовни систем (база података)
Исход образовања треба да буде припрема детета за активан и што је више могуће самосталан живот
Припремити наставнике,стручне сарад. децу и родитеље за нову реформ.шк.

68. Прилагодити образовање стручњака свих профила укључених у инклузивно образовање и реформисано образовање
Евалуација напредовања и постигнућа ученика као и рада наставног и стручног кадра
Индивидуални образовни курикулум за ученике са ометеношћу (и све ученике са посебним образовним потребама укључујући и даровите ученике)

69. Смањити број ученика у одељењима и предшколским групама која похађају деца са посебним потребама
Формулисати нову прилагођену издавачку политику и повезивање са електронским медијима
Учинити родитеља партнером у образовању
У највећој могућој мери напустити праксу одвајања деце од породице

70. Разрадити стратегију за развој толеранције, позитивних ставова и недискриминације - изградњу инклузивног етоса
Повећати физичку доступност зградама образовних институција и побољшати комуникације (посебно за уч. ошт. слуха)

71. Претходећи кораци код увођења инклузивног образовања
Претходна припрема ученика-будућих другова у одељењу (васпитној групи)у које улази дете-ученик са посебним образовним потребама
Припрема њихових родитеља
Припрема детета са омет. које улази у инклузију и припрема његових родитеља
Припрема учитеља (наставника),васпитача, информисање о конкретном ученику и његово упознавање

72. Индивидуални образовни курикулум(индив.образ.план)
Представља окосницу за практичан рад у инклузивној школи са децом која имају посебне образовне потребе
То је писани документ који садржи план, програм,методе подршке , организацију и циљеве образовног процеса, начин праћења и евалуације за појединачног ученика са п.п.
Он је индивидуализована подршка ученику која се остварује кроз модификације и адаптације образовног процеса али и школе

73. ИОП подразумева Процену актуелног нивоа функционисања детета са ПОП
Процену актуелног нивоа функционисања детета са ПОП
Постављање оквирних образовних циљева који се усклађују са општим наставним програмом и планом рада
Одређивање приоритетних области у којима је потребна подршка и предлог мера
Праћење напредовања ученика и идентификација препрека, ИОП је развојни документ(ревизије)
Родитељ учествује у изради ИОП-а
Консултује се и сам ученик, идентификују његова интересовања и преференције

74. Важан принцип ИОП-а
Идентификовање позитивних потенцијала, предности и талената, а не само идентификовање недостатака
Дакле тражи се одговор на питање у чему је дете добро и успешно,за шта је заинтересовано и сл. (важно за позитивну слику о себи)

75. Увођење промена тражи:
Добру припремљеност свих сегемната система посебно обуку наставника и сарадника
Постепеност
Прелазни период (експеримент и пилотирање)
Праћење позитивних и негативних ефеката и корекције система

76. Препреке на путу
Економске тешкоће земље и слаб економски положај образовања
Негативни друштвени ставови, нетолеранција, отпори инклузији
Недовољна подршка стручне а посебно лаичке јавности увођењу инклузивног образовања
Неприпремљеност редовних школа и учитеља за промене

77. Позитивни помаци:
У Србији су направљени први кораци ка увођењу промена, али пред нама је још дуг и нераван пут са озбиљним препрекама које треба систематски уклањати
Остварени позитивни помаци од 2002 г. су пилот школе са инклузивним образ.,самостална иницијатива неких образовних институција, подршка невладиног сектора, антидискриминациони закони , увођење ромских асистената, повећано интересовање медија, политичка воља усмерена ка европским интеграцијама Србије

78. Нова легислатива Закон о забрани дискриминације 2009г.
Закон о основама система образовања и васпитања 2009 и касније из њега произишла подзаконска акта о предшколском, основношколском и средњем образовању г.

79. Новина у актуелној образовној пракси
Школска година 2010/11 проглашена је од стране Министарства просвете за годину увођења инклузивног образовања у Србији
Ово је учињено без довољних припрема
што доноси многобројне тешкоће и недостатке у образовној пракси

80. Оквир за праћење инклузивног образовања у Србији (2014г.)
Садржи дефинисање методолошког оквира за праћење квалитета инклузивног образовања, који би омогућио увид у тренутно стање инклузивног образовања и предложио механизме за његово кориговање и унапређење.

81. Оквир за праћење инклузивног образовања у Србији (2014г.)
Садржи разрађене индикаторе (улазне, процесне и излазне) на три нивоа:
школском
локалном
националном

82. Најновији статистички подаци (“Политика”: 31.05.2013.)
Најновији статистички подаци (“Политика”: )
Последњи попис становништва у Србији 2011г. (ови подаци објављени 2013г.) први пут је пописао популацију особа са ометеношћу .
Објављени подаци:
- Око ( регистровано ) ОСО што представља 8% од укупног броја становника). Републички завод за статистику нагласио да овај број није реалан

83. Полна и старосна и географска статистика
58,2% жена са ометеношћу
41,8% мушкараца
Просечна особа са ометеношћу стара 67година
живи у београдском региону док највећи број живи у региону источне и јужне Србије

84. Статистички подаци по врсти ометености
проблеми са ходом (свака 5 особа старија од 65г.има проблем са кретањем)
визуелна оштећења
аудитивна оштећења (2%)
тешкоће са памћењем и концентрацијом
проблеми говора и комуникац

85. Статистика
У овом тренутку више од деце не похађа основну школу, а то износи у просеку 3000 ученика мање у свакој генерацији.
У сеоским општинама петина ђака не стигне до краја ОШ
Ромска популација је најугроженија, свега 63% ромских ученика заврши ОШ

86. Inkluzija I integracija ucenika SOS
,,,

87. Inkluzija Gluvih
Ova kategorija ometenosti razlikuje se od drugih zbog ozbiljne komunikativne barijere i pruža priličan otpor inkluzivnom obrazovanju ali i nekim drugim vidovima
integracije i inkluzije.
Zajednica gluvih (subkultura) ponosna je na svoj znakovni jezik, zalaže se za specijalne škole za učenike ošteć. sluha, razvija sopstvene institucije kulture i sl.

88. Yetman (2002.)
Povoljna slika o sebi I identitet u kulturi gluvih štite gluve od mentalnih bolesti.
Njegova studija je pokazala da su gluvi djaci koji su odrastali u zajednici i kulturi gluvih imali višu samoprocenu u nizu oblasti jer su kao reper za poređenje imali druge gluve za razliku od gluvih koji su sebe poredili sa čujućima i imali nižu samoprocenu