1. Univerzitet u Beogradu – Učiteljski fakultet
• • • • • • • • •
Univerzitet u Beogradu – Učiteljski fakultet
Organizacija rada u specijalizovanim multimedijalnim učionicama za nastavu vizuelnih umetnosti
Mentor
Profesor mr. Nevena Had`i-Jovan~I}
Kandidat
Vojislav Ili}
Vojislav Ilić
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

2. MULTIMEDIJALNE UČIONICE
SPECIJALIZOVANE
MULTIMEDIJALNE UČIONICE
Ovaj rad je proizašao iz želje za poboljšanjem uslova i načina rada, daje rešenja za bolju organizaciju rada i prostora u specijalizovanoj učionici vizuelnih umetnosti.
U prvom delu rada su date teoretske postavke programa „Step by step“ (Korak po korak) i „Choice based art education“ (Učenje umetnosti na bazi slobodnog izbora) u kojima centralnu ulogu imaju „Learning centers“ (centri učenja).
Drugi deo „Organizacija prostora u specijalizovanoj učionici vizuelnih umetnosti“ se bavi standardima, idejama željama uređenja prostora, centrima učenja, savrmenim medijima u kabinetu vizuelnih umetnosti, preporukama u uređenju prostora i na kraju je deo o bezbednosti u učionici.
Iz svega ovog je proizašao projekt preuređenja postojećeg prostora.
U prilogu je dat projekt urađen za za Oš „Milutin i Draginja Todorović“ i OŠ „Vuk Stefanović Karadžić“ u Kragujevcu.
Projekat je predvideo preoblikovanje prostora, nabavku nameštaja i savremenih medija. Zahvaljujući donaciji ACDI VOCA-e projekat je realizovan.

3. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
MOGUĆNOST IZBORA
Ljudima je bolje dozvoliti da odlučuju o onome šta im se dešava, nego ih kontrolisati. Na taj način se ukazuje više poštovanja, a to je i primerenije osnovnim vrednostima sa kojima se većina od nas saglašava.
Bez obzira na veštine koje bi u budućnosti učenicima mogle da budu korisne, oni moraju imati priliku da biraju u sadašnjosti. Uostalom, učenici nisu samo oni - koji odrastaju. Oni su ljudi čije se aktuelne potrebe, prava i iskustva moraju shvatati ozbiljno.
Recimo to ovako: učenici, ne samo da treba da se obučavaju da žive u demokratiji kada odrastu, oni treba da imaju priliku da danas, sada i ovde, žive u demokratskom okruženju.
Učenici se razlikuju po svom pristupu učenju i zato je jedan od najtežih zadataka zadovoljiti potrebe svakog učenika u odredjenom odeljenju.
Nastavnici moraju da shvate da postoje različiti načini učenja, pa okruženje u kome se odvija učenje moraju prilagoditi tako da odgovara svakom učeniku.
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

4. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
PROGRAM “STEP BY STEP”
Klasičan pristup uglavnom nudi učeniku instrukcije „kako da uči“, ovaj metod se moze nazvati „učenjem kroz rad (eksperiment i probanje)“. Praktične vežbe iz svakodnevnog života, vežbe za izoštravanje čula, matematike, srpskog jezika, biologije, geografije i istorije, eksperimenti iz prirodnih nauka, likovne umetnosti, fizičkog kuture i muzike. Rad sa decom je uglavnom individualan.
Kada je okruženje u učionici, u kojem učenici dnevno provode toliko vremena organizovano tako da se podstiče komunikacija i vrednuje saradnja između učenika, zadaci i materijali su objedinjeni, a učenicima se daje sloboda da ostvaruju sopsvene ideje. Učenici postaju spremniji da biraju, rizikuju i pristupaju radu sa smirenošću, da prihvataju izazove u skladu sa svojim trenutnim shvatanjima. Ovakva uloga nastavnika i uslovi, u kojima se odvija rad, na prvo mesto stavljaju učenike kao buduće mislioce.
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

5. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
PROGRAM “STEP BY STEP”
Učenici u učionicama usmerenim na učenike imaju uloge:
- Kao mislioci: učenici će razmišljati o svojim postupcima i povezivati prethodna i nova znanja
- Kao „eksperti za rešavanje problema“: učenici će analizirati alternativna rešenja za prevazilaženje prepreka na koje nailaze i na probleme će gledati kao na istraživački izazov
- Kao aktivni posmatrači: učenici će razviti sposobnosti i veštine da jasno prenose svoja opažanja i ideje
- Kao aktivni slušaoci: učenici će naučiti da usmere svoju pažnju i budu aktivni
- Kao komunikatori: učenici će formulisati svoje ideje i mišljenja i izražavati ih kroz različite medije
- Kao organizatori: učenici će planirati svoje učenje i preuzimati odgovornost za odluke koje donesu
- Kao partneri: učenici će naučiti da sarađuju i počeće da uzimaju u obzir i tuđe mišljenje
- Kao prijatelji: učenici će naučiti da veruju i vode računa jedni o drugima, svesni svoje međuzavisnosti
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

6. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
PROGRAM “STEP BY STEP”
U iskustvima Pograma „Korak po korak“, učitelj - nastavnik ima mnogo uloga.
On je:
- Čuvar: bezbednost, sigurnost, pravilan ritam življenja
- Model: za učenje, međusobne odnose
- Posmatrač: dijagnostičar situacija, aktivnosti učenika
- Medijator: stvara podsticajnu klimu
- Planer: razvija programe u cilju poboljšanja kvaliteta
- Organizator: prostora, boravka, aktivnosti učenika
- Dokumentator: prikuplja, izrađuje, klasifikuje, vodi dokumentaciju
- Pomoćnik: pruža pomoć, podršku
- Edukator: izvor informacija, poznavalac veština
- Inicijator: akcije, igre, aktivnosti
- Učesnik: partner u aktivnostima, igri, razgovoru.
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

7. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
CENTRI AKTIVNOSTI
Centri su delovi učionice, opremljeni specifičnim materijalom, u kojima se odvijaju srodni tipovi aktivnosti. To je organizovan i uređen prostor u kome učenici uče, stvaraju, istražuju, igraju se...
Uvođenje centara aktivnosti u učionicu omogućava bolje učenje, a učenicima mnogo interesantnije saznavanje.
Uvođenjem centara:
Jača se nezavisnost,
Razvija se odgovornost,
- Uči se kroz samootkrivanje.
Nastavnik ima više vremena za individualan rad sa učenicima ili sa manjim grupama.
Centre treba organizovati u prostoru po sličnosti, prljavi centri treba da budu što bliže lavabou, bučni centri pored bučnih, a tihi pored tihih... Učenici i nastavnici bi trebali da se međusobno jasno vide i da se lako kreću prostorijom
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

8. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
UČENjE UMETNOSTI NA BAZI SLOBODNOG IZBORA – CHOICE BASED ART EDUCATION
U „Choice based art education“ centar je trodimenzionalan plan časa zato što se komponente nalaze u centrima. U centru postoje materijali i informacije kako upotrebiti materijale, tako da učenici mogu pristupiti materijalima bez pomoći odraslih. Učenici ne samo da biraju materijal već odlučuju i šta će sa njim.
Ono što nastavnik traži i ocenjuje kod učenika je upornost, predanost, posvećenost, napredovanje, razmišljanje koje može da ide u različitim smerovima, stvaranje atmosfere zajedništva u kabinetu.
„Choice based art education“ transformiše kabinete u centre višestrukog učenja gde učenici rade nezavisno na umetničkim projektima, po sopstvenom izboru, uz usmeravanje nastavnika i drugova (samostalno ili u grupi).
Učenici se tretiraju kao umetnici i sami se razvijaju u različitim pravcima uz pomoć nastavnika i drugova. Od učenika se traži da na čas dođu sa idejom i jasnom vizijom kako da je realiziju, a drugovi i nastavnik pomažu u eventaualnim problemima.
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

9. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
UČENjE UMETNOSTI NA BAZI SLOBODNOG IZBORA – CHOICE BASED ART EDUCATION
Uloga nastavnika
Podučavanje se javlja u više oblika indirektno i direktno (vizuelno i iz literature), demonstracije pred celom grupom, diskusije, male grupe učenika koje biraju određen način iztraživanja i individualni rad. Svaka od ovih uloga podstiče nezavisnost učenika. Uloga nastavnika obuhvata demonstriranje, motivisanje, pomoć, davanje uputstava, obezbeđivanje, organizaciju sadržaja i promenu sadržaja koji je rezultat posmatranja u odeljenju.
Uloga učenika
Učenici stvaraju homogene, saradničke, spontane grupe unutar kojih se razmenjuju informacije. Sami učenici daju brojna uputstva: učenik koji ima ulogu „stručnjaka“ svojim drugovima prenosi znanja i sam učestvuje i uživa u procesu učenja. Sve što se otkrije deli se sa drugovima i nastavnikom.
Umetnički resursi
Izvori informacija, koji se odnose I na istoriju umetnosti, dostupni su đacima. Oni u njima nalaze vezu za ono što rade, a kroz reprodukcije, knjige, sajtove i multimedijalne materijale dopunjuju. Program otvorenog razvojnog tipa unapređuje proces prirodnog učenja.
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

10. • • • • • • • • •
ORGANIZACIJA PROSTORA U SPECIJALIZOVANOJ UČIONICI VIZUELNIH UMETNOSTI
Sredina, u kojoj se odvija vaspitno-obrazovni proces, ima bitnog udela u uspešnosti ostvarivanja zadataka. Naime, lepo i funkcionalno uređen prostor, deluje vaspitno, a učenici, u dobro organizovanom i prijatnom prostoru, imaju potrebu da ga estetski oblikuju i održavaju.
Funkcionalnost školskog prostora izvire iz procesa obrazovanja i vaspitanja. U školi se obrazuje a svi prostori treba da budu prilagođeni obrazovnim procesima: dostupnost izvorima saznanja, komunikaciji... Svaka aktivnost u školi treba da ima mogućnost da se iskaže, pa se tako diferenciraju prostori prema sadržajima i ishodima rada.
Učenicima je potrebno okruženje, koje je organizovano, stimulativno i udobno, da bi učenje bilo efikasno. Stvaranje okruženja za sobom povlači pravljenje praktičnog fizičkog plana. Nabavljanje raznovrsnog nameštaja (koji je prilagođen uzrastu i aktivnostima učenika), literature, matrijala, pribora. Uz sve ovo treba uzeti u obzir i specifičnosti procesa saznavanja u predmetu vizuelna umetnost (likovna kultura), tako da u kabinetu postoje posebni zahtevi koji se moraju ispoštovati

11. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
STANDARDI – VELIČINA PROSTORA
U uređenju škole, učionice, specijalizovane učionice treba poći od zakona države jer svaka država ima svoje normative i preporuke za uređenje.
Primeri standarda veličine prostora
Srbija:
Veličina specijalizovanih učionica za razrednu i predmetnu nastavu je od 54 do 72m2. A to iznosi 2, m2 po učeniku.
USA:
Preporučena veličina prostora 1100 sf (102,19 m2) za 25 do 28 učenika. A to je 55 sf (5,109 m2) po učeniku
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

12. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
KABINET VIZUELNIH UMETNOSTI
OŠ “MILUTIN I DRAGINJA TODOROVIĆ” - Kragujevac
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

13. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
KABINET VIZUELNIH UMETNOSTI
OŠ “MILUTIN I DRAGINJA TODOROVIĆ” - Kragujevac
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

14. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
ULAZ U KABINET VIZUELNIH UMETNOSTI
OŠ “MILUTIN I DRAGINJA TODOROVIĆ” - Kragujevac
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

15. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
POČETAK RADOVA
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

16. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
RADOVI U KABINETU
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

17. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
KABINET DANAS
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

18. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
KABINET DANAS
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

19. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
KABINET DANAS
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

20. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
KABINET DANAS
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

21. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
KABINET DANAS
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

22. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
MATERIJALI
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

23. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
Elektronska tabla, računar, Bim projektor ...
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

24. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
ČAS VIZUELNIH UMETNOSTI
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

25. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
ČAS VIZUELNIH UMETNOSTI
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

26. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
ČAS VIZUELNIH UMETNOSTI
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

27. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
RADOVI UČENIKA
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

28. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
RADOVI UČENIKA
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

29. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
RADOVI UČENIKA
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

30. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
RADOVI UČENIKA
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

31. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
RADOVI UČENIKA
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

32. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
RADOVI UČENIKA
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

33. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
Video “nadzor” u školi
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

34. Digitalna umetnost

35. Digitalna umetnost

36. • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
SPECIJALIZOVANE MULTIMEDIJALNE UČIONICE
Uvođenjem centara aktivnosti i bazirenjem nastave na programima usmerenim na izbor specijalizovana učionica vizuelnih umetnosti može očigledno biti prijatnija i primerenija učenicima a sam proces saznavanja i stvaranja može biti zanimljiviji i produktivniji.
Bez pomoći ACDI VOCA-e ceo ovaj projekat bi ostao samo kao ideja. Radovi na adaptaciji prostora su završeni u oktobru god. Učenici i nastavnici su dobili prostor koji je daleko prijatniji za rad.
Prvi put u Srbiji se specijalizovana učionica za Vizuelnu umetnost organizuje po centrima aktivnosti a nastava organizuje na osnovu programa baziranih na slobodnom izboru.
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •