1. Ocena projekata i donošenje odluka o investicijama u javnom sektoru
Glenn P. Jenkins
Queen’s University, Kanada
Eastern Mediterranean University, Kipar
29. februar 2008.

2. Sadržaj prezentacije
Međunarodno iskustvo u pripremi javnih investicija
MALEZIJA početak 1971.
KANADA početak 1974.
Studija slučaja: Primena integrisane ocene projekata

3. I- Međunarodno iskustvo u pripremi javnih investicija

4. Komponente dobrog programa javnih investicija
Strateško usmerenje politike
Koordinacija između centralnih ministarstava koja definišu politiku i resornih ministarstava
Izbor i odobrenje investicija
Praćenje implementacije i ocena rezultata politike

5. Investiciono planiranje: Malezija
Mozak sistema je Odsek za ekonomsko planiranje u kabinetu premijera
Tesna koordinacija politike od strane Odseka za ekonomsko planiranje se resornim ministarstvima
Savezna ministarstva i pokrajinske vlade su odgovorne za ocenu projekata na osnovu metodologija koje definiše Odsek za ekonomsko planiranje
Sistem se bazira na tesnom praćenju projekata od strane Odseka za implementaciju i koordinaciju u kabinetu premijera
Akcenat na rezultatima – blisko praćenje implementacije uz akcenat na delotvornosti investicija u cilju ispunjenja njihovih visokih ciljeva u pogledu ekonomskog rasta.

6. Malezijski sistem planiranja razvoja
Kabinet ministara
Nacionalni akcioni savet
Nacion. savet za planiranje (NSP)
Nacrt
politike
Nacionalni odbor za razvojno planiranje (NORP)
Odsek za implementaciju i koordinaciju
Nacrt
Odsek za ekon. planiranje (OEP)
Nacrt
Opšti okvir
Sekretarijat
Međuagen. grupa za planiranje (MGP)
Predlozi
Cirkulari
Cirkulari
Pokrajinska vlada
Savezna ministarstva i agencije

7. Unapređenje analitičkih veština: Malezija
Nakon 4 godine službe svaki član administrativnog (rukovodećeg) kadra dobija jednu godinu obuke u Nacionalnom institutu za javnu upravu INTAN.
Od do 1990-ih godina program obuke je obuhvatao osmonedeljni kurs Projektnog planiranja i ocene i sličan kurs u Upravljanju projektima.
Fokus na ex-ante oceni investicija je oslabio 1990-ih godina zbog preteranog oslanjanja na strateško planiranje, što je dovelo do loših projekata.
Ova slabost je uočena. Godine vlada je sklapila ugovor za obuku 100 članova nacionalnih i pokrajinskih OEP o integrisanoj oceni investicija i upravljanju projektima.

8. Investiciono planiranje: Kanada
Godišnji budžet je centralni instrument za očuvanje fiskalne discipline i usmerenja politike vlade.
Usmerenje politike daje Odbor vlade za prioritete i programe (premijer, ministar finansija, predsednik Odbora za trezor)
Budžetske alokacije za LM daje Ministarstvo finansija, izbor konkretnih projekata vrši LM.
Sve veće investicione rashode moraju da ocene LM i odobri Zajednički odbor Sekretarijata Odbora za trezor i Ministarstva finansija.
Svako centralno ministrarstvo ili sektorsko ministarstvo ima odsek za evaluaciju.
Radi kako Ex-Ante tako i Ex-Poste evaluaciju.
Praćenje implementacije vrše sektorska ministarstva, a finansijso praćenje vrši Sekretarijat Odbora za trezor sa jakom Kancelarijom Generalnog revizora

9. Investiciono planiranje: Kanada
Sekretarijat Odbora za trezor izdaje smernice za ocenu investicija.
Sada postoje smernice po sektorima za evaluaciju skoro svih vrsta projekata i programa.
Na primer, Kanadske smernice o rentabilnosti: Regulatorni predlozi (izdati u oktobru godine)

10. Kanadsko uputstvo o analizi rentabilnosti: propisi
1. KORAK Identifikacija pitanja, rizika i bazne situacije
1.1 Inkrementalni uticaji
1.2 Definisanje baznog scenarija (bez projekta)
2. KORAK Definisanje ciljeva
3. KORAK Razvoj alternativnih opcija

11. Kanadsko uputstvo o analizi rentabilnosti: Propisi
4. KORAK Ocena koristi i troškova svake pojedinačne alternativne opcije
4.1 Identifikacija značajnih uticaja
4.2 Merenje koristi
4.3 Merenje troškova
4.4 Kriterijumi
4.5 Analiza isplativosti
4.6 Uticaji na nosioce interesa
4.7 Diskontne stope
4.7.1 Racionalni pristupi diskontnoj stopi
4.7.2 Diskontna stopa za Kanadu
4.7.3 Troškovi i koristi na godišnjem nivou
5. KORAK Izrada računovodstvene tabele
5.1 Analiza rentabilitnosti
5.2 Analiza nosilaca interesa

12. Unapređenje analitičkih veština: Kanada
Programi redovnih i postdiplomskih univerzitetskih studija u Kanadi u oblasti ekonomije i javne uprave nude jedan ili više predmeta koji se odnose na ocenu investicija
Smernice Odbora za trezor obezbeđuju dobar paket alata za obuku za one koji žele da se bave ocenom projekata.
Konsultanti iz privatnog sektora se često angažuju da urade ocene investicija u javnom sektoru.
Konsultanti su veoma motivisani da poštuju pravila koja definiše Odbor za trezor. Pored toga, konkurencija obično utiče na privatni sektor da vremenom unapredi kvalitet analize.

13. MALEZIJA ČILE KANADA Kabinet ministara Strateško usmerenje
NSP
MF Min. za razvoj NB
Odbor za
politike
& programe
Odbor za
trezor
Politike
NORP
MOF
Ministarstvo za
planiranje
Kooridnacija
OEP
Budžetski
odbor
Izbor projekta
Smernice
Stroge smernice
& fin. ograničenja
Fin. ograničenja
Sektorska
ministarstva
Sektorska
ministarstva
Implem-entacija
Sektorska
ministarstva
Pokrajinske
vlade
Izbor
projekta
Izbor
projekta

14. Zaključci na osnovu međunarodnog iskustva
Postoje različite institucionalne strukture u javnom sektoru, ali uspeh zavisi od motivisanja birokratije da uradi visokokvalitetne ocene projektnih ideja.
U Maleziji je prisutan strah od ulaska u loš projekat koji je teško realizovati. Ministarstva ne žele da ih uhvati ICU i kazni projekt menadžera. Ovaj sistem je stavio preveliki akcenat na sposobnost implementacije projekta, a ne da projekat mora da ponudi dobar odnos troškova i rezultata.

15. Zaključci na osnovu međunarodnog iskustva
Kanada je veoma decentalizovana u donošenju državnih odluka.
Glavna sankcija protiv ministarstva koje loše radi pripremu i ocenu projekata je odlaganje odobrenja takvih investicija od strane Odbora za trezor i Ministarstva finansija.
U Kanadi birokrate se plaše da će projekat biti neuspešan i da će Generalni revizor (GR) tome dati puno publiciteta.
Kancelarija Generalnog revizora angažuje kao stalne i povremene saradnike najkvalifikovanije ekonomiste i stručnjake za evaluaciju projekata u zemlji. Oni neprestano objavljuju evaluacije.
Generalni revizor uživa veliko poštovanje. Vlade su gubile izbore zbog dokaza o investicijama u javnom sektoru u kojima su veliki iznosi uludo potrošeni. Što je otkrio Generalni revizor.
Državni službenici mogu da budu smenjeni ili degradirani ukoliko se u izveštaju generalnog revizora kaže da su nekompetentno vršili svoj posao.

16. Zaključci na osnovu međunarodnog iskustva
Preduslov za implementaciju sistema ocene za investicije u javnom sektoru je posedovanje ključnog osoblja koje podrazumeva adekvatno obučene analitičare – da bi barem mogli da na pravi način nadziru privatne konsultante.
Reformski proces treba da započne izgradnjom osnove znanja državnih službenika.
Sistem ocene investicija se obično primenjuje tek kada kreatori politike vide korisiti od primene modernih tehnika ocene investicija.
Obično nespremnost da se implementiraju novi sistemi bez osoblja obučenog za posao.

17. II- Studija slučaja: Primena integrisane ocene projekata

18. Primer slučaja: Projekat distribucije vode u južnoj Manili
Osnovne činjenice:
Gradski vodovod I kanalizacija (GVK) je identifikovao južnu Manilu kao region sa najvećom potrebom za povećanim snabdevanjem pitkom vodom iz vodovoda na Filipinima.
Cil projekta je da dovede dovoljne količine kvalitetnije pitke vode do 85% domaćinstava u regionu, uz smanjenje zdravstvenih problema prouzrokovanih neadekvatnim snabdevanjem čistom vodom i kanalizacijom u regionu.
Azijska razvojna banka i druge finansijske institucije su finansirale oko 63 procenta cene inicijalne investicije, dok je GVK finansirala ostatak investicionih troškova.
Investicija je trebalo da se privede kraju do godine. Očekuje se da će projekat biti u funkciji 30 godina.

19. Projekat distribucije vode u južnoj Manili
Projektovani rezultati projekta:
Procenjeni ukupni troškovi: 1.369,5 miliona filipinskih pezosa iz godine
Rezultati finansijske analize: marginalno negativna NPV od -77,76 miliona pezosa uz realnu diskontnu stopu od 9 %.
Rezultati ekonomske analize: pozitivna ekonomska NPV od 2117,87 miliona pezosa uz realnu diskontnu stopu od 10,3%.
Cena na granici rentabiliteta za nova proširenja je oko Ps. 5,2/m3.
Projekat je potencijalno ekonomski atraktivan ali finansijski slab. Postoji rizik od neuspeha ukoliko se ne smanji mogućnost lošeg finansijskog rezultata.
Stvaran rezultat:
Projekat nije uspeo da pruži uslugu koju je obećao zbog neadekvatnih finansijskih operativnih prihoda.

20. = = + + + EKON. VREDNOST FINANSIJSKA VREDNOST PORESKI UTICAJ
EKONOMSKA VREDNOST =
FINANSIJSKA VREDNOST = +
PORESKI UTICAJ +
NETO KORIST ZA POTROŠAČE
NETO KORIST ZA RADNU SNAGU
FINAN. VREDNOST +
PORESKI UTICAJ
NETO KORIST ZA POTROŠAČE
NETO KORISTI ZA RADNU SNAGU

21. Distributivna analiza neto koristi
Usaglašavanje između ekonomske/finansijske i distributivne analize:
DISKONTNE STOPE
Finansijska 9%
Ekonomska
10,3%
Ekon. 10.3%=
NPV
2.117,87 =
-442,60 +
2.560,47
Distribucija ukupnih neto koristi: Potencijalno velike koristi za siromašne.
Država
Korisnici koji ne plaćaju
Korisnici koji plaćaju
Tehničke usluge
Dobavljači vode
NPV 10,3%
17,22
740,28
1.921,32
24,38
-142,72

22. KRATAK PRIKAZ KRITERIJUMA ZA DONOŠENJE ODLUKA O PROJEKTIMA:
Finansijska NPV
Finansijska IRR
Godišnji indikatori DSCR
DSCR
Ekonomska NPV
Ekonomska IRR
PV uticaja na nosioce interesa
Verovatnoća neprihvatljivog rezultata
za svaki od gornjih indikatora (simulacija rizika)
Perspektiva vlasnika projekta
Perspektiva bankara
Perspektiva zemlje
Analiza distribucije
Analiza rizika

23. Operativni troškovi & troškovi održavanja i obrtni kapital
Struktura analize
Slika 1:
Project Parameters, and Real Investment Table
(Tables 1a, 1b, 1c, and 1d)
Loan Schedule
(Table 6)
Tax and Economic
Depreciation
Schedule
No tax depreciation table for
Manila project
as no income tax
Total Investment Cash Flow (Real)
(Table 8)
Equity Holder’s Cash Flow (Nominal)
(Table 10)
Equity Holder’s Cash Flow (Real)
(Table 11)
Production and Sales
(Table 3a, 3b, 3c and 4)
Working Capital
(Table 5)
Unit Cost of Production
(End of Table 5)
(Kamatni rashodi)
(Deprecijacija Troškovi)
(Cena prodate robe)
(Taxes)
(Kredit)
Financial Analysis
Total Investment Cash Flow (Nominal)
(Table 7)
Income Tax Statement
(Manila water project does not pay corporate income tax )
Inflation and Exchange Rate Projections
(Table 2)
Debt Service Capacity Ratios (Table 9)
Projektni parametri i tabela realnih investicija
(Tabele 1a, 1b, 1c i 1d)
Kreditni plan
(Tabela 6)
Plan poreske i ekonomske
deprecijacije
Ne postoji tabela poreske deprecijacije
za projekat u Manili
pošto nema poreza na dobit
Ukupan tok gotovine investicije (realno)
(Tabela 8)
Tok gotovine vlasnika kapitala (nominalno)
(Tabela 10)
Tok gotovine vlasnika kapitala (realno)
(Tabela 11)
Proizvodnja i prodaja
(Tabela 3a, 3b)
Operativni troškovi & troškovi održavanja i obrtni kapital
(Tabela 4, Tabela 5) ( )
Ukupan tok gotovine investicije (nominalno)
(Tabela 7)
Prijava za porez na dobit
(Projekat vodovoda u Manili ne plaća porez na dobit preduzeća)
Projekcije inflacije i kursa
(Tabela2)
Racija kapaciteta otplate duga (Tabela 9)

24. Slika2 : Ekonomska analiza Ekonomski konverzioni faktori za:
1. korak: Nacionalni ekonomski parametri:
a. Ekonomska oportunitetna cena kapitala
b. Devizna premija (iz druge studije za Projekat vodovoda u Manili) +
2. korak:
Ekonomski konverzioni faktori za:
a . Ekonomsku vrednost vode (Tabela 12)
b. Projektni inputi, uključujući
Investicije
Operativne troškove
Radnu snagu
Obrtni kapital
c. Kratak pregled konverzionih faktora (Tabela 13a-13b)
(Primenjuje se na Izveštaj o realnom finansijskom toku gotovine)
Izveštaj o ekonomskim troškovima i koristima
(Tabela 14)

25. E. Usaglašavanje ekonomskih i finansijskih analiza:
Slika 3: Analiza distribucije
A. Ekonomski realni tok neto resursa
(Tabela 14) -
(Minus)
B. Finansijski realni tok neto resursa
(Tabela 8)
(Prinosi)
C. Neto tok resursa eksternih uticaja (Tabela 15)
D. Distribucija eksternih uticaja (Sadašnja vrednost)
(Tabela 16)
E. Usaglašavanje ekonomskih i finansijskih analiza:
(Tabela 17)

26. A. Analiza osetljivosti
Slika 4: Analiza rizika
A. Analiza osetljivosti
(Tabele 18, 19)
B. Varijable rizika
(Tabela 20)
C. Rezultati
(Tabela 21, Slika 1 i 2)