1. Uređenje informatičkih poslova i pozicija informatičara u zdravstvu
Stručni sastanak – Informatika u zdravstvu
GAK “Narodni front”,
Uređenje informatičkih poslova i pozicija informatičara u zdravstvu
Ivan Ristić, dipl.inž.
Udruženje informatičara u zdravstvu Srbije
Zavod za javno zdravlje Leskovac

2. Informatički poslovi u zdravstvu – okvir
RAČUNARSKO-INFORMATIČKI
Sistem administracija – Linux, MS Windows Server, Active Directory, workgroup, domain, permissions, file server, account management, backup, instalacije...
Računarska mreža – ip adresa, ADSL, LAN, WAN, switch, ruter, port forwarding, VPN, WiFi, UTP kabl, WEB servisi (RFZO)...
Bezbednost – firewall, malware, antivirus, spam...
Računarska oprema – hard disk, RAM, CPU, napajanje, štampači ...
Kancelarija – uređivanje Word, Excel, PowerPoint, grafika, OCR, skeniranje, formati
Edukacija i korisnička podrška
INTERDISCIPLINARNI SA INFORMATIČKOM BAZOM
Projektovanje/programiranje – informacioni sistemi, PHP, .Net, C#, Java, XML, HTML, CSS, Web CMS
Baze podataka – projektovanje, SQL, analize, migracija
INTERDISCIPLINARNI SA MEDICINSKOM(ZDRAVSTVENOM) BAZOM
Elektronsko fakturisanje zdravstvenih usluga – baza osiguranika, LBO, osnov osiguranja, vid oslobadjanja, ...
Zdravstvena i medicinska statistika i informatika – plansko-izveštajne tabele, nomenklature zdravstvenih usluga, dijagnoza MKB-10, lekova JKL i ATC, standardni i specifični zdravstveno-statistički izveštaji i analize, pokazatelji kvaliteta, medicinska oprema, PACS
INTERDISCIPLINARNI – MENADŽMENT BAZA
Poslovni procesi – RINO, registar zaposlenih, analize finansijskih podataka, kadrovskih podataka, sistem kvaliteta i akreditacija...
OSTALO – “SVE ŠTO JE VEZANO ZA RAČUNARE!?”

3. Informatički poslovi u zdravstvu – podela
Prema oblasti
Informacioni sistemi u zdravstvu (planiranje, razvoj, implementacija, edukacija, održavanje, evaluacija)
Zdravstvena i medicinska informatika
Biomedicinsko inženjerstvo
Informatičke aktivnosti u opštim poslovnim procesima
Prema nivou kompleksnosti
jednostavni
napredni
visoko specijalizovani
Prema prirodi aktivnosti
medicinski
interdisciplinarni
nemedicinski

4. Dva stereotipa
Potrebno je da se kreatori zdravstvene politike i donosioci odluka oslobode ovih stereotipa koji sputavaju unapređenje informatičkih poslova.
Podela na medicinske i nemedicinske radnike
Osavremeniti način kategorizacije poslova i radnika jačanjem kriterijuma podele poslova prema kompleksnosti i sagledavanjem interdisciplinarnih aktivnosti.
Informatičari nisu deo tima za pružanje zdravstvenih usluga
Unapređenje zdravlja stanovništva i pružanje zdravstvene zaštite se, osim kroz pružanje preventivnih, dijagnostičko-terapijskih i zdravstveno-vaspitnih usluga, sprovodi i kroz zdravstvene procese u kojima informatičari imaju značajnu ulogu

5. Zdravstveni informacioni sistem
Razvoj ZIS-a je već duži niz godina jedan od glavnih izazova u pokušaju reformisanja sistema zdravstvene zaštite.
Komponente informacionog sistema:
Hardware – računarska i mrežna oprema i infrastruktura
Software
Podaci
Procedure – standardi, propisi
Ljudi – korisnici, IKT organizacija i kadar

6. Zdravstveni informacioni sistem

7. Akcioni plan
Akcioni plan ( godine) za sprovođenje Strategije razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020.godine
- “Službeni glasnik RS” broj 73/2013
Cilj 1.9 – Uspostavljanje Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema zasnovanog na nacionalnim i evropskim standardima i inicijativama
Aktivnost 1 – Izmene i dopune Pravilnika o bližoj sadržini tehnoloških i funkcionalnih zahteva za uspostavljanje integrisanog zdravstvenog informacionog sistema
Aktivnost 2 – Izmene i dopune Zakona o obaveznim medicinskim evidencijama (objavljen nacrt “Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva”, u toku je javna rasprava do )

8. Uredba “e-Zdravlje”
Uredba o Programu rada, razvoja i organizaciji integrisanog zdravstvenog informacionog sistema – “e-Zdravlje”
“Službeni glasnik RS” broj 95/09, stupio na snagu god.
Operativni ciljevi Programa:
Ostvarivanje preduslova za efikasan IKT razvoj
Koordinacija – formirana Komisija za informacioni sistem u zdravstvu 2013.; osnivanje sektora/agencije za operativno upravljanje
Tehnološki i funkcionalni zahtevi – usvojen Pravilnik, “Službeni glasnik 55/09”, stupio na snagu god., licencirani softver
IKT infrastruktura – praćenje stanja IKT resursa, bezbednost, mreža
Elektronske zdravstvene evidencije – mreža, oprema, obuka korisnika, uvođenje softvera u ZU, EZD, CIS, registri bolesti, e-Recept, RFZO evidencija osiguranja, KZO
Pojedinačni elektronski servisi – prikaz ustanova i ponuda zdravstvenih usluga, zakazivanje, interaktivni zdravstveni saveti
Informatička pismenost i veštine zdravstvenih radnika – određivanje standarda znanja i izrada plana mera
Zapošljavanje IKT stručnjaka
stimulativne mere zapošljavanja, usavršavanja i zarada
standardizovanje tipova radnih mesta i uslova stručne spreme
institucionalni model za formiranje visokostručnih IKT timova

9. KONTINUIRANA EVALUACIJA
1. Hardware
2. Software
3. Podaci
4. Standardi
5. Ljudi

10. IKT organizacija zdravstvenih ustanova trenutno stanje
Pravilnik o uslovima i načinu unutrašnje organizacije zdravstvenih ustanova
pojedini domovi zdravlja – služba socijalne medicine sa informatikom
zavodi zz studenata, hmp – IKT jedinice nižeg nivoa
klinika, institut, klinički, kliničko-bolnički centar – služba za organizaciju, planiranje, evaluaciju i medicinsku informatiku
zavod za javno zdravlje – centar za informatiku i biostatistiku u zdravstvu
Trenutno su IKT organizacioni aspekti u većoj meri ostavljeni na milost i nemilost volji i znanju rukovodstva, postojećeg IKT kadra i nivou IKT svesti kolektiva. Posledica je nizak i neravnomeran stepen IKT razvoja.
Rastući zahtevi u domenu IKT poslova.
Postoji potreba za značajnim unapređenjem i osavremenjavanjem IKT organizacije zdravstvenih ustanova.

11. IKT organizacija zdravstvenih ustanova outsourcing
Značajna i legitimna dilema koja se nameće: outsourcing ili unutrašnja organizacija.
Treba imati u vidu sledeće parametre:
specifičnosti zdravstvene delatnosti
specifičnosti pojedinih IKT poslova u zdravstvu
stepen IKT razvoja ustanove
informatička pismenost korisnika (zaposlenih i pacijenata)
raspoloživost i pouzdanost IKT kuća kojima ustanova može poveriti deo poslova
Jedan deo visoko specijalizovanih i interdisciplinarnih poslova je trenutno nemoguće organizovati kroz outsourcing.
U svakom slučaju, postoji određeni minimum unutrašnjih IKT kapaciteta koji mora postojati. Veliki broj zdravstvenih ustanova je trenutno ispod tog minimuma.

12. IKT organizacija zdravstvenih ustanova primer - workstation support
Basic Principles of Information Technology Organization in Health Care Institutions - Joyce A. Mitchell, PhD

13. IKT organizacija zdravstvenih ustanova primer - programming support
Basic Principles of Information Technology Organization in Health Care Institutions - Joyce A. Mitchell, PhD

14. IKT organizacija zdravstvenih ustanova primer - matrična organizacija IKT aktivnosti
Basic Principles of Information Technology Organization in Health Care Institutions - Joyce A. Mitchell, PhD

15. IKT organizacija zdravstvenih ustanova dalji razvoj
Neophodno je da ustanova ima IT menadžera koji je deo najvišeg menadžmenta, razume i usaglašava IT razvoj sa misijom ustanove;
pronalaženje i analiza dobrih primera i standarda iz zemlje i sveta;
standardizacija tipova radnih mesta;
definisanje adekvatnih IKT organizacionih jedinica i njihova implementacija kroz izmene Pravilnika o organizaciji zdravstvenih ustanova.

16. IKT kadar u zdravstvu – zapošljavanje trenutno stanje
Zanimanja: informatičari, inženjeri, matematičari, statističari
Broj IKT zaposlenih: ?
Ukupno zaposlenih u zdravstvu na dan
“Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe”
dom zdravlja – 1 informatičar na stanovnika
klinika – 1 inženjera/informatičara na 2 aparata za radioterapiju
opšta bolnica – u okviru službe socijalne medicine 3 zdravstvena radnika i saradnika sa visokom, višom i srednjom SS na 400 postelja
zavod za javno zdravlje – 1 zdravstveni saradnik VSS, 3 zdravstvena radnika ili saradnika VŠS ili SSS na stanovnika
Ne ugovaraju se sa RFZO.
Ne postoji plansko zapošljavanje IKT radnika.
Posledica je nizak stepen IKT razvoja, otežan razvoj i održavanje ZIS-a.
Potrebni su značajni koraci u planiranju i zapošljavanju IKT radnika.

17. IKT kadar u zdravstvu – zapošljavanje PZZ kadrovski plan – zdravstveni radnici i saradnici

18. IKT kadar u zdravstvu – zapošljavanje SZZ kadrovski plan – zdravstveni radnici i saradnici

19. IKT kadar u zdravstvu – zapošljavanje kadrovski plan – nemedicinski radnici

20. IKT kadar u zdravstvu – zapošljavanje dalji razvoj
Definisanje kriterijuma za normiranje IKT kadra:
sistem administracija, mreža, podrška, servis - broj korisnika/radnih stanica, informatička pismenost korisnika, period zanavljanja opreme
poslovi zdravstvene informatike – broj stanovnika
poslovni procesi – broj radnika;
pronalaženje i analiza dobrih primera i standarda u zemlji i svetu;
izmene Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti;
izrada strateškog plana zapošljavanja i prepoznavanje IKT kadra u kadrovskim planovima zdravstvenih ustanova.

21. IKT kadar u zdravstvu – zarade
Trenutno stanje
“Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama”
specijalisti – 22,73, VSS – 18,7, VŠS – 13,26, SSS – 10,20;
u kategorizaciji poslova nisu prepoznati IKT poslovi;
ne postoje mehanizmi merenja rezultata rada i obima obavljenog posla;
demotivisanost IKT radnika.
Dalji koraci
Izmenama Uredbe unaprediti i osavremeniti kategorizaciju poslova;
definisati mehanizme i izvršiti usklađivanje zarade IKT radnika prema obimu i kompleksnosti poslova.

22. IKT kadar u zdravstvu – obrazovanje i stručno usavršavanje
Trenutno stanje
Broj zaposlenih prema obrazovnim profilima: ?
Obrazovni profili u oblasti zdravstvene i medicinske informatike i statistike (Medicinski fakultet, ETF, FON, PMF)
“Pravilnik o specijalizacijama i užim specijalizacijama zdravstvenih radnika i saradnika”
izmene 18.oktobra – ukidanje mogućnosti zdravstvenim saradnicima specijalizacije iz zdravstvene statistike i informatike, jedine mogućnosti stručnog napredovanja, čime se paradoksalno dovodi u pitanje potreba IKT stručnjaka u sistemu zdravstvene zaštite.
Dalji koraci
Upravljanje prema zvaničnim “Preporukama Međunarodne asocijacije za medicinsku informatiku (IMIA) o edukaciji iz zdravstvene i medicinske informatike” i formiranje odgovarajućih studijskih programa
preporuke za studijske programe bazirane na dva pristupa zdravstvenoj i medicinskoj informatici – prvi sa informatičkom osnovom i drugi sa zdravstvenom osnovom;
preispitati odluku o ukidanju mogućnosti specijalizacije iz zdravstvene statistike i informatike zdravstvenim saradnicima;
definisati standarde i plan stručnog usavršavanja i licenciranja IKT stručnjaka.

23. Informatika u zdravstvu – 05.11.2013. Ciljevi sastanka
Okupljanje svih aktivnih učesnika na polju zdravstvene informatike Ministarstvo zdravlja (Komisija za informacioni sistem u zdravstvu, IKT jedinica), RFZO, IZJZ Srbije - Batut (Centar za informatiku i biostatistiku), Projekti (DILS, EU-IHIS), zdravstvene ustanove, akademske institucije (Medicina, ETF, PMF, FON,...), informatičari (UIZS)
Zaključak o tome u kojoj meri postoji strateško i sinhronizovano delovanje učesnika na polju zdravstvene informatike i predlog unapređenja
Zaključak o potrebama izmene propisa o organizacionoj strukturi i kadrovima (obrazovanje, zapošljavanje, zarade, stručno usavršavanje) u delu informatičkih poslova u zdravstvenim ustanovama
Zaključak o rezultatima i daljem razvoju informacionih sistema u zdravstvenim ustanovama
Zaključak o stanju računarske opreme u zdravstvenim ustanovama i mogućnostima kontinuiranog zanavljanja
Zaključak povodom izmena Pravilnika o specijalizacijama i užim specijalizacijama zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika