1. Medjunarodno poslovno finansiranje

2. Sadržaj predmeta
I Globalizacija i rastući značaj multinacionalnih kompanija
II Pojam i značaj upravljanja međunarodnim poslovnim investiranjem i finansiranjem
III Budžetiranje kapitala i ocena opravdanosti međunarodnih investicija
IV Upravljanje obrtim sredstvima MNK
V Međunarodne portfolio investicije
VI Upravljanje rizikom deviznog kursa
VII Upravljanje političkim rizikom
VIII Kreditiranje izvoznih poslova
IX Međunarodna dimenzija dugoročnog finansiranja preduzeća
X Merdžeri i akvizicije i međunarodno tržište korporativne kontrole

3. Najvažnije karakteristike savremenog poslovnog okruženja
globalizacija finansijskih tržišta,
prihvatanje evra kao globalne valute,
nastavak procesa liberalizacije trgovine i ekonomskih integracija,
talas privatizacije državnih preduzeća .

4. Globalizovano poslovno okruženje i upravljanje poslovnim finansijama
Globalizacija - ekonomski, politički i kulturni proces omogućen brzim razvojem na poljima transporta i komunikacija, često vođen željom velikih korporacija za osvajanjem novih tržišta i profita.
Globalizacija - proces širenja i jačanja veza (saradnje) na svetskom nivou, koji treba da vodi stvaranju jedinstvenog svetskog sistema.
Globalizacija - proces otvaranja i liberalizacije nacionalnih finansijskih tržišta i njihova stapanja u globalno tržište kapitala (u užem smislu).
Globalizacija - međunarodna integracija dobara, tehnologija, rada i kapitala (u širem smilsu).

5. Globalizacija je kontroverzan proces
Globalizaciju karakteriše sve veća međuzavisnost nacionalnih ekonomija sa svetskom privredom.
Zemlje su sve više povezane u multidimenzionalnu mrežu ekonomskih, socijalnih i političkih veza.
U toj, svakim danom značajnijoj medjuzavisnosti, pojedine nacionalne ekonomije osećaju sve više pozitivne i negativne efekte opštih kretanja u svetskoj privredi.
Države su prinudjene da traže neki balans ekonomske samostalnosti i stepena uključenosti u međunarodnu ekonomiju.

6. Karakteristike globalizacije
Globalizacija proizvodnje utiče na sniženje troškova istraživanja i razvoja, inženjeringa, dizajna, proizvodnih troškova od investicija do proizvodnje i marketinga, posebno distribucije i promocije.
Globalni proizvodi
Tehnologija - jedan od glavnih podsticaja globalizacije
Otvara se prostor za globalnu konkurenciju
Multinacionalne (transnacionalne) kompanije

7. Multinacionalne kompanije - nosioci investicione i finansijske aktivnosti na globalnom tržištu
MNK - kompanije koje kontrolišu i upravljaju proizvodnjom koja je organizovana u više od jedne zemlje, a matična kompanija ostaruje vlasništvo – kontrolu nad radom i poslovanjem afilijacija.
Prihod najvećih multinacionalnih kompanija danas se meri bilionima dolara, a broj zaposlenih prelazi cifru od deset pa čak i sto hiljada, čime ovi privredni entiteti dobijaju sve epitete "mamutskih" organizacija.

8. Deset najvećih nefinansijskih multinacionalnih kompanija u svetu (mereno iznosom ukupne aktive u god)
Naziv
Zemlja sedišta
Industrija
Ukupna aktiva (mil. $)
Ukupni prihod (mil. $)
Broj zaposlenih
General Electrics
SAD
Eletronska oprema
Vodafone Group Plc
Vel. Brit.
Telekomunikacije
71.070
72.375
Royal Dutch Schell Group
Holandija/ V. Brit.
Naftna industrija
British Petroleum Company
Vel. Britanija
97.600
Exxon Mobil
80.800
Toyota Motor Corporation
Japan
Auto industrija
Total
Francuska
96.442
Electricite De France
Proizvodnja el. energije, gasa i vode
Ford Company
EONAG
Nemačka
90.756

9. MNK – uslovi i razlozi postojanja
Iako su nastale sredinom XIX veka do njihove ekspanzije dolazi u posleratnom periodu kada su nastali pogodni uslovi za dinamiziranje njihove aktivnosti, a to su:
nagli razvoj transporta i komunikacija,
stabilniji i pogodniji ekonomski i politički uslovi za ekspanziju na svetskom tržištu.
Osnovni razlog postojanja i razvoja multinacionalnih kompanija je prisustvo tržišnih imperfekcija.
Multinacionalne kompanije teže da iskoriste prednosti po osnovu imperfekcija na nacionalnim tržištima proizvoda, faktora prozvodnje i nacionalnim finansijskim tržištima.

10. Drugi razlozi...
težnja ka integraciji poslovnih operacija u cilju povećanja efikasnosti,
izbegavanje zakonskih ograničenja, trgovačkih i carinskih tarifa i kvota,
zašita industrijskih tajni i patenata,
ekspanzija na strana tržišta kada je domaće tržište prezasićeno,
povećanje proizvodne fleksibilnosti, a samim tim i profita, u uslovima nestabilnih deviznih kurseva,
povećanje diversifikacije,
sprečavanje drugih multinacionalnih kompanija da udju na odredjeno tržište i sl.

11. Korporativna strategija multinacionalnih kompanija
Korporativnom strategijom determinisani su ciljevi i misija preduzeća, politika i planovi sprovodjenja aktivnosti radi ostvarenja definisanih ciljeva, priroda ekonomskih i neekonomskih doprinosa, kao i koristi koje će poslovanjem preduzeća ostvariti njihovi vlasnici, zaposleni, potrošači i druge interesne grupe.
Definisanje, analiza, vrednovanje, razvoj i implementacija, predstavljaju ključne oblasti korporativne strategije.

12. Koncept korporativne strategije

13. Cilj korporativne strategije MNK
Jedinstven cilj korporativne i finansijske strategije je maksimiziranje vrednosti za akcionare uz optimiziranje vrednosti koju ostvaruju ostale interesne grupe u preduzeću.
Cilj poslovanja multinacionalnih kompanija je takodje kreiranje vrednosti za vlasnike (akcionare), uz zadovoljenje interesa ostalih stejkholdera.
Ostvarenje tog cilja bazira na kombinaciji tri ključna elementa:
Otvoreno i slobodno tržište,
Strategijski mendžment i
Pristup kapitalu.

14. Komparativna prednost kao motiv pokretač globalne ekonomske aktivnosti
Osnovne pretpostavke modela komparativne prednosti su:
slobodno tržište,
besplatne informacije,
nepostojanje rizika i neizvesnosti i državne intervencije.
Medjunarodna trgovina se tokom XIX veka približila modelu komparativne prednosti.

15. Ograničenja zbog kojih svetska trgovina funkcioniše daleko od klasičnog modela komparativne prednosti
Zemlja se ne specijalizuju za proizvodnju i izvoz onih proizvoda i usluga koje može poizvesti na efikasniji način zbog intervancija vlade iz raznih ekonomskih i političkih razloga (puna zaposlenost, ekonomski razvoj, zaštita odredjenih proizvodnih grana...).
Bar dva proizvodna faktora – kapital i tehnilogija, kreću se direktno i slobodno izmedju zemalja (a ne ograničeno i indirektno preko realizovane trgovine robama i uslugama).
Moderni faktori proizvodnje brojniji su od faktora u klasičnom modelu (obuhvataju menadžerske veštine, regulatorni okvir, kompetencije za I&R, obrazovni nivo zaposlenih, energetske izvore, pristup kapitalu, razvoj infrastrukture i sl.)
Uočava se transfer komparativnih prednosti tokom vremena izmedju zemalja, tj. od razvijenih ka zemljama u razvoju.
Klasični model komparativnih prednosti nije uzimao u obzir efekte koji na medjunarodnu trgovinu imaju neizvesnost i troškovi informacija, diferenciranje proizvoda na nesavršeno konkuretnim tržištima, ekonomiju obima i sl.

16. Medjunarodno finansijsko upravljanje
Finansijski menadžment je pretežno okrenut problemima donošenja optimalnih finansijskih odluka, kao što su odluka o investiranju, finansiranju, dividendama, obrtnom kapitalu i sl.
Medjunarodno poslovno finansiranje se može odrediti kao naučna disciplina koja se bavi problemima investicione i finansijske aktivnosti multinacionalnih kompanija.
Cilj medjunarodnog finansijskog upravljanja je alokacija ograničenih finansijskih resursa multinacionalnih kompanija na optimalni način (koji će maksimizirati vrednost za akcionare).

17. MPF se od PF razlikuju najmanje u svoje tri dimenzije:
Izloženost MNK političkom i valutnom riziku, koja zahteva definisanje posebnih tehnika prevdidjanja i upravljanja tim rizicima na nivou mutinacionalne kompanije.
Tržišne imperfekcije igraju važnu ulogu u procesu donošenja odluka o lociranju stranih investicija multinacionalnih kompanija.
Multinacionalne kompanije alociraju svoja finansijska sredstva ka onim regionima (zemljama) sveta u kojima će ostvariti maksimiziranje svojih performansi, odnosno nastojaće da pribave finansijske izvore sa onih tržišta na kojima je cena kapitala najniža.

18. Ključni problemi istraživanja naučne discipline MPF
Budžetiranje kapitala.
Finansiranje (kratkoročno i dugoročno).
Upravljanje rizikom.
Različiti modeli korporativnog upravljanja.

19. Poslovno finansiranje u nacionalnom i medjunarodnom kontekstu
Koncept
Medjunarodni
Nacionalni
Kultura, istorija, institucije
Svaka strana zemlja je jedinstveno tržište koje ne mora uvek biti poznato MNK
U jednoj zemlji ove kategorije su jedinstvene i poznate
Korporativno upravljanje
Pravna regulativa i institucionalna praksa razlikuju se medju zemljama
Pravna regulativa i institucije su dobro poznate
Rizik deviznog kursa
Poslovanje MNK izloženo je dejstvu rizika deviznog kursa u filijalama, kao i zbog izvoza/uvoza i inostrane konkurencije
Postoji rizik deviznog kursa zbog izvozno/uvoznih aktivnosti i inostrane konkurencije
Politički rizik
Poslovanje MNK izloženo je dejstvu političkog rizika u filijalama
Zanemarljiv nivo političkog rizika
Budžetiranje kapitala i finansijski instrumenti
Proces budžetiranja kapitala i proračun prosečne cene kapitala moraju biti modifikovani; MNK takodje koriste hibridne finansijske instrumente kao što su opcije, fjučersi, svop aranžmani i sl. za upravljanje različitim rizicima
Ograničene upotreba finansijskih derivata zbog niže izloženosti dejstvu deviznog i političkog rizika

20. Šta je cilj finansijskog upravljanja?
U savremenim uslovima privredjivanja dominiraju tri organizaciona oblika preduzeća
Inokosna i ortačka preduzeća.
Korporacije - kao organizacioni oblik preduzeća karakteriše podvajanje funkcije vlasništva od funkcije upravljanja i preduzetništva.
Korporacije imaju složen sistem kontrole uprave menadžmenta.
Eksterna kontrola se vrši na tržištu korporativne kontrole.
Interni sistem kontrole je u nadležnosti upravnog odbora korporacije.

21. Cilj finansijskog upravljanja – 2 koncepta
Koncept maksimiziranja vrednosti za akcionare
Koncept maksimiziranja prinosa na ukupno uložena sredstva u dugoročnom periodu

22. Cilj finansijskog upravljanja na anglo-američkim tržištima
Ideja o maksimiziranju vrednosti za akcionare kao cilju finansijskog i korporativnog upravljanja prisutna je u teoriji i praksi na anglo-američkim tržištima.
Osnovna pretpostavka na kojoj bazira model maksimiziranja vrednosti za akcionare je pretpostavka o efikasnosti tržišta kapitala.
Prema konceptu maksimiziranja vrednosti za akcionare, ukupni rizik kojim su izloženi akcionari deli se na sistemski (tržišni) i nesistemski rizik.

23. Cilj finansijskog upravljanja van anglo-američkih tržišta
Cilj FU - maksimiziranje prinosa na ukupno uložena sredstva u dugoročnom periodu.
Za tzv. stejkholderski kapitalistički model, efikasnost tržišta nije najbitnija pretpostavka modela - model nije okrenut isključivo ka akcionarima, već ka svim stejkholderima.
Na visisnu ukupnog (totalnog) rizika sa kojim se suočava preduzeće utiču poslovni i finansijski rizik.

24. MNK moraju naći balans izmedju tri najznačajnija poslovna i finansijska cilja:
Maksimiziranje konsolidovanog profita nakon oporezivanja;
Minimiziranje efektivnog globalnog poreskog opterećenja;
Pravilno pozicioniranje prihoda, novčanih tokova i raspoloživih sredstava medju zemljama (i valutama).