1. Urbanističko građevinske procedure
SEMINARSKI RAD Tema: LABORATORIJSKE PROCEDURE
Profesor: mr Marina Nikolić Topalović Student: Dragan Nikolić 11/16

2. 1. REZIME
Predmet ove procedure je utvrđivanje potrebe i postupka podugovaranja ispitivanja i kompetentnosti podugovarača za sprovođenje ispitivanja iz obima akreditacije CLIM, kao i definisanje opštih zahteva za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje. Laboratorijskom procedurom utvrđuju se opšti zahtevi za kompetentnost za obavljanje ispitivanja i/ili etaloniranja, uključujući uzorkovanja, ispitivanja i etaloniranja korišćenjem standardnih metoda, nestandardnih metoda i metoda razvijenih u laboratoriji. Procedura se primenjuje u CLIM a primenljiva je na sve laboratorije bez obzira na broj zaposlenih ili obim delatnosti ispitivanja i/ili etaloniranja.

3. 2. DEFINICIJE I SKRAĆENICE
Skraćenice korišćene u ovoj proceduri imaju sledeća značenja:
QM – Menadžment kvalitetom, CLIM – Centralna laboratorija za ispitivanje materijala, SRPS – Srpski standard EN – Evropski normativ

4. 3. UVOD
Porast korišćenja sistema menadžmenta uopšte povećao je potrebu za obezbeđenjem da laboratorije koje su deo velikih organizacija ili pruzaju i druge usluge mogu da rade u sistemu menadžmenta kvalitetom koji je usklađen sa ISO Zbog toga su svi zahtevi ISO 9001 koji se odnose na usluge ispitivanja i etaloniranja uključeni u sistem menadžmenta laboratorije.
Laboratorije za ispitivanje i laboratorije za etaloniranje koje zadovoljavaju međunarodni standard SCS ISO/IEC 17025:2006 takođe će raditi i u skladu sa ISO 9001.
Usaglašenost sistema menadžmenta kvalitetom u okviru kojeg laboratorija radi prema zahtevima ISO 9001 ne pokazuje sama po sebi kompetentnost laboratorije da pruža tehnički valjane podatke i rezultate. S druge strane, ni dokazana usaglašenost sa standardom SCS ISO/IEC 17025:2006 ne podrazumeva usaglašenost sistema menadžmenta kvalitetom u okviru kojeg laboratorija radi sa svim zahtevima ISO 9001.

5. Prihvatanje rezultata ispitivanja i etaloniranja između država bilo bi olakšano ako laboratorije zadovoljavaju medjunarodni standard SCS ISO/IEC 17025:2006 i ako su ih akreditovala tela koja imaju sporazume o međusobnom priznavanju sa ekvivalentnim telima drugih država koje primenjuju medjunarodni standard SCS ISO/IEC :2006 koji je primenjiv je na sve organizacije koje obavljaju ispitivanja i/ili etaloniranja. To obuhvata, na primer, laboratorije prve, druge i treće strane, kao i laboratorije u kojima su ispitivanja i/ili etaloniranja deo kontrolisanja i sertifikacije proizvoda

6. 4. OPŠTI ZAHTEVI ZA KOMPETENTNOST LABORATORIJA ZA ISPITIVANJE I LABORATORIJA ZA ETALONIRANJE
Kada laboratorija ne obavlja jednu ili više aktivnosti obuhvaćenih međunarodnim standardom SCS ISO/IEC 17025:2006, kao što su uzorkovanje ili projektovanje/razvoj novih metoda, zahtevi koji se odnose na te ativnosti se ne primenjuju.
Medjunarodni standard SCS ISO/IEC 17025:2006 namenjen je laboratorijama za razvoj njihovog Sistema menadžmenta kvalitetom, administrativnih i tehničkih operacija. Takođe, on služi korisnicima usluga laboratorija, organima uprave koji donose propise i akreditacionim telima za potvrđivanje ili priznavanje kompetenosti laboratorije i nije namenjen da se koristi kao osnova za sertifikaciju laboratorije.
Termin <sistem menadžmenta> podrazumeva sistem kvaliteta, administrativne i tehničke sisteme pomoću kojih se upravlja radom laboratorije. Sertifikacija sistema menadžmenta ponekad se naziva i registracija.

7. Zahtevi koji se odnose na menadžment
Organizacija
- Laboratorija ili organizacija čiji je ona deo moraju da budu entitet koji može biti pravno odgovoran.
- Laboratorija je odgovorna da aktivnosti ispitivanja i etaloniranja obavlja shodno procedurama i zadovoljava potrebe korisnika, organa uprave koji donose propise i organizacija koje obavljaju priznavanja.
- Sistem menadžmenta mora obuhvatiti rad u stalnim, privremenim ili pokretnim objektima i/ili sredstvima.
Ako je laboratorija deo organizacije koja obavlja i druge aktivnosti osim ispitivanja i/ili etaloniranja, moraju biti utvrđene odgovornosti ključnog osoblja iz organizacije koje utiče na delatnost ispitivanja i/ili etaloniranja u laboratoriji, ili je uključeno u nju, da bi se uočili mogući sukobi interesa.

8. Laboratorija mora da:
a) Ima rukovodstvo i tehničko osoblje koje, bez obzira na ostale odgovornosti, ima ovlašćenja i resurse da obavlja svoje dužnosti, uključujući primenu, održavanje i poboljšanje sistema menadžmenta, da uočava pojave odstupanja od sistema menadžmenta ili od procedure izvodjenja i/ili etaloniranja, kao i da podstiče aktivnosti za sprečavanje ili umajivanje takvih odstupanja;
b) Ima takvu uređenost koja osigurava da njeno rukovodstvo i osoblje budu nezavisni od bilo kakvih unutrašnjih ili spoljašnjih trgovinskih,finansijskih i sličnih pritisaka i uticaja, koji bi mogli imati neželjene efekte na kvalitet njihovog rada;
c) Ima politiku i procedure koje osiguravaju zaštitu poverljivih informacija i vlasničkih prava njenih korisnika, uključujući i procedure za zaštitu elektronskog čuvanja i prenosa podataka;

9. d) Ima politiku i procedure kojima se izbegava uplitanje u bilo kakve ativnosti koje bi slabile poverenje u njenu kompetentnost, nepristrasnost, pravičnost ili poslovnost;
e) Definiše organizacionu strukturu i strukturu rukovodstva laboratorije, svoj položaj u bilo kojoj matičnoj organizaciji, kao i odnose između menadžmenta kvalitetom, tehničkih delatnosti i pomoćnih službi;
f) Utvrdi odgovornost, ovlašćenja i međusobne veze celokupnog osoblja koje upravlja, obavlja ili verifikuje rad koji utiče na kvalitet ispitivanja i/ili etaloniranja;
g) Sprovodi odgovarajući nadzor nad osobljem za ispitivanje i etaloniranje, uključujuci i ono koje je na obuci; nadzor obavlja osoblje koje dobro poznaje metode i procedure, svrhu svakog ispitivanja i/ili etaloniranja i vrednovanje rezultata ispitivanja ili etaloniranja;

10. h) Ima tehničko rukovodstvo u potpunosti odgovorno za tehničke aktivnosti i nabavku resursa neophodnih za obezbeđenje zahtevanog kvaliteta rada laboratorije;
i) Imenuje jednog člana osoblja za rukovodioca kvaliteta (ma kako ga nazvali), koji, nezavisno od ostalih dužnosti i odgovornosti, mora da ima utvrđenu odgovornost i ovlašćenje za obezbeđenje da se sistem menadžmenta, kojii se odnosi na kvalitet, neprekidno sprovodi i prati; rukovodilac kvaliteta mora da ima direktan pristup najvisem nivou rukovodstva, na kojem se donose odluke o politici laboratorije ili resursima;
j) Imenuje zamenike za ključne članove rukovodstva;
k) Da osigura da njeno osoblje bude svesno važnosti i značaja svojih aktivnosti, kao i na koji način one doprinose dostizanju ciljeva sistema menadžmenta

11. Sistem menadžmenta
Laboratorija mora da uspostavi, primenjuje i održava sistem menadžmenta u skladu s područjem delatnosti. Ona mora dokumentovati svoju politiku, sisteme programe, procedure i uputstva u meri neophodnoj za obezbeđenje poverenja u kvalitet rezultata ispitivanja i/ili etaloniranja. Dokumentacija sistema mora da bude dostavljena odgovarajucem osoblju, ono je mora razumeti, mora da mu bude na raspolaganju i mora je sprovoditi.

12. Sistem menadžmenta obuhvata:
Upravljanje dokumentima
Izmene dokumenta
Podugovaranje ispitivanja i etaloniranja
Preispitivanje zahteva, ponuda i ugovora
Nabavka usluge i proizvoda
Odnos prema korisniku
Prigovori
Upravljanje neusaglašenim ispitivanjima i/ili etaloniranjima
Korektivne mere
Preventivne mere
Upravljanje zapisima
Interne provere
Preispitivanje od strane rukovodstva

13. TEHNIČKI ZAHTEVI
Mnogi faktori odredjuju ispravnost i pouzdanost ispitivanja i/ili etaloniranja koje obavlja laboratorija. Oni mogu da budu:
- ljudski faktori ;
- uslovi smeštaja i radne sredine ;
- metode ispitivanja i etaloniranja, kao i metoda validacije ;
- oprema ;
- sledljivost merenja ;
- uzorkovanje ;
- rukovanje uzorcima za ispitivanje i etaloniranje

14. Obezbeđenje poverenja u kvalitet rezultata ispitavanja i etaloniranja:
Laboratorija mora da poseduje procedure za upravljanje kvalitetom radi praćenja valjanosti obavljenih ispitivanja i etaloniranja. Rezultujući podaci moraju se zapisati tako da se mogu lako naci i, ako je pogodno, moraju se koristiti statističke tehnike za preispitivanje rezultata. To praćenje mora se planirati i preispitivati, a može da obuhvati, pored ostalog, sledece:

15. a) pravilnu upotrebu overenih referentnih materijala i/ili internu kontrolu kvaliteta korišćenjem sekundarnih referentnih materijala;
b) učešće u programima međulaboratorijskih poređenja ili programima ispitivanja osposobljenosti;
c) ponavljanje ispitivanja ili etaloniranja korišćenjem istih ili različitih metoda;
ponovno ispitivanje ili etaloniranje čuvanih uzoraka;
e) korelaciju rezultata za različite karakteristike uzorka

16. ZAKON O AKREDITACIJI:
Akreditacija je utvrđivanje od strane nacionalnog tela za akreditaciju da li telo za ocenjivanje usaglašenosti ispunjava zahteve odgovarajućih srpskih, odnosno međunarodnih i evropskih standarda, i kada je primenljivo, sve dodatne zahteve definisane za pojedine oblasti,
kako bi se vršili određeni poslovi ocenjivanja usaglašenosti.
Sertifikat o akreditaciji je dokument kojim se potvrđuje da je telo za ocenjivanje usaglašenosti
kompetentno za obavljanje poslova ocenjivanja usaglašenosti, za određenu oblast i obim;
Kolegijalno ocenjivanje je postupak ocenjivanja u kojem nacionalna akreditaciona tela drugih država ili međunarodne i evropske organizacije za akreditaciju ocenjuju nacionalno telo za akreditaciju u skladu s pravilima međunarodnih i evropskih organizacija za akreditaciju;

17. Kompetentnost je potvrđena sposobnost za obavljanje poslova ocenjivanja usaglašenosti;
Ocenjivanje usaglašenosti je svaka aktivnost kojom se utvrđuje da li su ispunjeni određeni zahtevi koji se odnose na proizvod, proces, uslugu, sistem ili osobu;
Pravila akreditacije su pravila nacionalnog tela za akreditaciju kojima se definiše, postupak akreditacije zahtevi koje mora ispuniti podnosilac prijave za dobijanje akreditacije, kao i prava i obaveze učesnika u postupku dobijanja i održavanja akreditacije;
Telo za ocenjivanje usaglašenosti je pravno lice ili deo pravnog lica koje obavlja poslove ocenjivanja usaglašenosti, uključujući ispitivanje, etaloniranje, sertifikaciju i kontrolisanje;

18. Akreditacijom se utvrđuje kompetentnost tela za ocenjivanje usaglašenosti za obavljanje poslova:
1) ispitivanja;
2) etaloniranja;
3) kontrolisanja;
4) sertifikacije proizvoda;
5) sertifikacije sistema menadžmenta;
6) sertifikacije osoba.
Akreditacija je dobrovoljna.
Posebnim zakonom može biti utvrđeno da je akreditacija obavezna.

19. AKREDITACIONO TELO SRBIJE (ATS)
Akreditaciono telo Srbije (u daljem tekstu: ATS) je jedino u Republici Srbiji
kome se ovim zakonom poverava obavljanje poslova akreditacije.
Osnivač ATS-a je Republika Srbija, za koju osnivačka prava vrši Vlada, u skladu sa zakonom.
Sredstva kojima posluje ATS su u državnoj svojini.
ATS ne obavlja poslove radi sticanja dobiti.
ATS je ustanova koja se registruje u skladu sa zakonom.
Na pitanja osnivanja, organizacije, položaja i delatnosti ATS-a primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju javne službe, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

21. LABORATORIJSKI ZAPISNIK ( LZ 410 )
Laboratorijski zapisnik je dokument koji je proizašao iz laboratorijske procedure. Laboratorijski zapisnik LZ 410 je zapisnik koji se odnosi na uzorkovanje svežeg betona, sadrži sve podatke o svežem betonu, komponentnim materijalima i definiše zahtevana ispitivanja od strane Izvođača prema akreditovanoj Laboratoriji za beton.
Pre početka izvođenja radova Izvođač je u obavezi da detaljno pregleda projektnu dokumentaciju koja je dostavljena od strane projektanta.

22. Projektna dokumentacija za elemente i konstrukcije od betona i armiranog betona mora da sadrži:
- Tehnički izveštaj,
- Statički proračun,
- Planove za izvođenje,
- Tehničke uslove za izvođenje radova sa postupkom ocene i kontrole kvaliteta i projekat osmatranja i održavanja,
Za složene konstrukcije, projektna dokumentacija mora da sadrži projekat skele,
Za montažne konstrukcije projektna dokumentacija mora da sadrži projekat montaže,
Pre spravljanja i ugrađivanja betona u elemente i konstrukcije od betona i armiranog betona mora se izraditi projekat betona.

23. Izvodač konstrukcija i elemenata od betona i armiranog betona mora voditi dokumentaciju prema pravilniku, PBAB 87 kojom dokazuje kvalitet materijala i izvođenja radova, kao i drugu dokumentaciju predviđenu projektom.

24. Betonski radovi se izvode prema projektu konstrukcije i projektu betona.
Pre početka izvođenja konstrukcije i elemenata od betona i armiranog betona mora se izraditi projekat betona, koji sadrži:
- sastav betonskih mešavina, količine i tehničke uslove za projektovane klase betona;
- plan betoniranja, organizaciju i opremu;
- način transporta i ugrađivanja betonske mešavine;
- način negovanja ugrađenog betona;
- program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona;
- program kontrole betona, uzimanja uzoraka i ispitivanja betonske mešavine i betona po partijama;
- plan montaže elemenata, projekt skele, za složene konstrukcije i elemente od betonai armiranog betona, ako nije dat u projektu konstrukcije, kao i projekt oplate za specijalne vrste oplata.

25. Jedan od ključnih problema Izvođača radova je izbor dobavljača svežeg betona odnosno izbor fabrike betona koja će za potrebe izgradnje objekta spravljati i transportovati beton do predmetnog gradilišta. Izbor fabrike betona se ne sme svesti na “low cost” sistem što je najčešća pojava.
Prilikom odabira fabrike betona, Izvođač radova pored analiza cena svežeg betona mora da obrati pažnju da fabrika betona u celosti ispunjava sve navedene uslove prema
SRPS U.M1.050 i SRPS U.M1.051

26. - Postrojenje za proizvodnju betonskih mešavina sa kapacitetom od min
- Postrojenje za proizvodnju betonskih mešavina sa kapacitetom od min. 15m3/h (Slika 2)
- Da prilikom spravljanja betona koristi sve sertifikovane komponentne materijale
- Poseduje zvanične recepture izdate od akreditovane laboratorije za beton
- Poseduje elaborat o kontroli proizvodnje i transportu
- Poseduje laboratoriju za beton
- Sprovodi kompletnu kontrolu kvaliteta komponentnih materijala
- Sprovodi kontrolna ispitivanja svežeg betona
- Sprovodi kontrolna ispitivanja očvrslog betona (Slika 3)
- Vrši tekuću kontrolu marke betona
- Izdaje izveštaje o postignutim markama betona ili ispituje uzorke očvrslog betona u akreditovanoj laboratoriji za beton.

27. Slika Slika 3

28. Kontrolu proizvodnje vrše: proizvođač betona - do vremena predaje betona izvođaču betonskih radova i izvođač betonskih radova - od vremena preuzimanja betona do završetka negovanja ugrađenog betona.
Proizvođač mora kontrolisati svaku vrstu betona kategorije B.II proizvedenog u fabrici betona čija
proizvodnja zadovoljava uslove utvrđene u propisima o srpskim standardima SRPS U.M1.050, SRPS U.M1.051 i SRPS U.M1.052.
Kontrolom kvaliteta betona, saglasno uslovima projekta konstrukcije, proverava se da li su za određenu partiju betona postignuta projektom propisana marka betona i druga zahtevana svojstva. Posle toga se odlučuje da li se ta partija betona prima ili odbija po prethodno usvojenom kriterijumu za preuzimanje.
Izvođač radova (Naručilac betona) je u obavezi da vrši uzorkovanje betona na gradilištu odnosno da vrši ocenu saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta betona na mestu ugrađivanja.

29. Najčešće greške Izvođača radova:
- Naručivanje svežeg betona bez uvida u recepturu koju poseduje fabrika betona
- Ne vrši kontrolu svežeg betona neposredno po prijemu istog (konzistencija svežeg betona, temperatura, merenje količine uvučenog vazduha…) ili nepravilno sprovodi kontrolu.
- Ne vrši uzorkovanje dopremljenog betona
- Vrši uzorkovanje svežeg betona na neadekvatan način
- Nedovoljan broj uzoraka prema količini betona i zahtevanom ispitivanju
- Ne sačini LZ 410 pri uzorkovanju, nepotpuno ili pogrešno popuni (Prilog 1)
- Neguje uzorke na neadekvatan način

30. Slika 4. (Slump test)

31. Slika 5. (Uzorkovanje svežeg betona)

32. Uzorci za dokaz saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta betona uzimaju se na mestu ugrađivanja prema programu kontrole, a čuvaju se i pripremaju prema propisu o srpskom standardu SRPS U.M1.005.
Broj uzoraka za ispitivanje čvrstoće betona pri pritisku određuje se prema uslovima, i to:
a) za beton dopremljen iz fabrike betona koji zadovoljava uslove utvrđene propisom o standard SRPS U.M1.051:
- za svaku vrstu betona najmanje jedan uzorak za svaki dan betoniranja na objektu,
- jedan uzorak u proseku na 150 mešavina ili 100 m3 betona,
- najmanje tri uzorka za jednu partiju betona,
- jedan uzorak od svake isporučene količine betona za konstruktivne elemente koji su značajni za sigurnost konstrukcije u koje se ugrađuju samo manje
količine betona;

33. b) za beton spravljen isključivo za potrebe objekta, odnosno gradilišta, a pogonima kontrolu kvaliteta proizvodnje prema propisu o srpskom standardu SRPS U.M1.051, rezultati ispitivanja betona u pogonu mogu se koristiti i za dokazivanje saglasnosti sa uslovima kvaliteta betona na mestu ugrađivanja ako je projektom betona to predviđeno;
v) za beton kategorije B . I koji se proizvodi u pogonu za proizvodnju samo te kategorije betona mora se uzeti broj uzoraka dvostruko veći od broja navedenog u tački a) ovog člana.
Posebna svojstva betona ispituju se i ocenjuju ako je to za odgovarajuću konstrukciju određeno projektom konstrukcije i programom kontrole.
Čvrstoća pri pritisku betona utvrđuje se na osnovu rezultata ispitivanja, a prema odredbi člana 17. Pravilnika BAB 87.
Partija betona se prihvata ako je ispunjen prethodno izabran kriterijum prijema iz člana 46. Pravilnika BAB 87. Ako taj kriterijum nije zadovoljen
mora se tražiti naknadni dokaz o kvalitetu betona.

34. Sve prethodne navedene greške Izvođača povlače za sobom nepotpunu dokumentaciju za tehnički prijem objekta, nemogućnost Izvođača da dokaže kvalitet ugrađenog betona, kvalitet samog kontruktivnog elementa, kvalitet i stabilnost objekta, ispunjenost uslova zadatih po tehničkoj specifikaciji i naplatu situacije. U koliko Izvođač nema dokaz o kvalitetu ugrađenog betona u redovnom, kontrolnom postupku dokaz istog se vrši postupkom naknadnog utvrđivanja kvaliteta.
Naknadno utvrđivanje kvaliteta vrši se prema standardu SRPS U.M1.048.

35. Standard SRPS U.M1.048. se primenjuje u sledećim slučajevima:
a) ako su kontrolne kocke prilikom ugrađivanja uzete u dovoljnom broju, ali kriterijum za marku betona nije zadovoljen zbog toga što je jedan rezultat u partiji manji od najmanje dozvoljene čvrstoće (f min), a uslov za aritmetičku sredinu je zadovoljen
b) ako su kontrolne kocke prilikom ugrađivanja uzete u dovoljnom broju, ali kriterijum za marku betona nije zadovoljen.
c) ako je uzeto manje od predviđenog broja kontrolnih kocaka u partiji betona za vreme izvođenja radova,
ali ne manje od 80%, pa se marka betona ne može dokazati
d) ako je uzeto manje od 80% od predviđenog broja kontrolnih kocaka u partiji betona.

36. e) ako Izvođač radova u toku izvođenja objekta nije uzimao kontrolne uzorke i ne poseduje Izveštaje o ispitivanju istih kao dokaz o kvalitetu
f) ako je Izvođač radova u toku izvođenja uzimao uzorke a nije tačno popunio obrazac LZ 410 pa se kroz Izveštaj o ispitivanju izdat
od strane akreditovane laboratorije ne može izvršiti veza između
kontrolnih uzoraka sa pripadajućim kontruktivnim elementima, datumima betoniranja i vrstom betona.
g) ako je Izvođač radova uzimao kontrolne kocke a ispitivanje istih obavio u laboratoriji za beton koja nije akreditovana a izdati Izveštaji
o kvalitetu se ne priznaju od strane Nadzorne službe, Investotora
i Komisije za tehnički prijem.

37. Slika 6 (naknadno utvrđivanje kvaliteta betona - kernovanje)

39. BOLJE DANAS JEDAN A-test NEGO SUTRA GRADSKI ZAVOD ZA VEŠTAČENJA