1. KREDITIRANJE, UZIMANJE KREDITA, BUDŽETSKO OGRANIČENJE
Sedmo poglavlje
nastavak

2. txt+1 - xt+1 = et+1, RACIONALNA OČEKIVANJA
Očekivana vrednost u momentu t+1 je txt+1
txt+1 - xt+1 = et+1,
Stvarna vrednost u t slučajna greška
Pretpostavka - subjekti se racionalno ponašaju.

3. Savršena predviđanja –
Perfect foresight
jednostavnija verzija racionalnih očekivanja
Razlika – ljudi znaju tačno šta će im se desiti u budućnosti.
ako je greška u predviđanju
nekada loša,
a nekada dobra,
u proseku ima smisla govoriti o savršenim predviđanjima

4. Ili .... Očekivanja su ista realizaciji iz prošlosti
Ekstrapolativna očekivanja
Ili .... Očekivanja su ista realizaciji iz prošlosti
Miopija (a = 1)
Adaptivna očekivanja

5. U ovom udžbeniku pretpostavljamo – savršenu izvesnost
Savršeno predviđanje
To je hrabra pretpostavka
Mogli bismo da unesemo više realnosti, ali po cenu
velike matematičke akrobacije
Koja bi dala mali doprinos razultatima
Ovakva analiza se ostavlja za master i doktorske studije

6. Manje obavešteni klijenti prihvatiće važeće tržišne cene,
Biće dovoljno da se manji broj dobro informisanih privrednih subjekata na tržištu racionalno ponaša.
Ako sindikati istupaju u ime svog članstva, dovoljno je da njihova očekivanja u proseku budu tačna.
Na finansijskim tržištima, dovoljno je da samo jedan broj profesionalaca sa dovoljno velikim finansijskim kapitalom bude dobro informisan.
Manje obavešteni klijenti prihvatiće važeće tržišne cene,

7. Raspoloživost, bogatstvo i potrošnja
Slika 5.1

8. Raspoloživost, bogatstvo... i potrošnja D Potrošnja sutra A Y1 Y2
nagib B
Slika 5.1
Potrošnja danas

10. G
piGgs I p S G

11. PIIGGS
Portugalija
Italija
Irska
Velika Britanija
Grčka
Španija

13. Can Abenomics reinvigorate Japan's economy?
Fiskalni stimulus.
monetani stimuls—u srcu Abenomike, negativne realne kamatne stope
Strukturne reforme—u cilju rasta konkurentnosti - -- sloboda ulaska u granu
- tržište rada
- smanjenje poreza

14. Ukoliko štedimo K jedinica Y1...
To je kao da je naša inicijalna tačka raspoloživosti u stvari E, a ne tačka A.
Potrošnja sutra Y1 Y2 A K C1 B
Slika 5.6
Potrošnja danas

15. Investicije povećavaju bogatstvoD´ E D
Intertemporalna razmena pri kamatnoj stopi r, ali bez proizvodnje F
Potrošnja sutra Y1 Y2 A K C1 B
Slika 5.6
Potrošnja danas

16. Modiljani–Milerova teorema
Ako su dve firme identične u svemu
Osim u finansijskoj strukturi
Jedna se finansira iz imovine
A druga iz kredita
Vrednost te dve firme će biti ista
Implicitno pretpostavljamo da su troškovi kredita isti za firmu i za domaćinstva

17. Modiljani–Milerova teorema
u krajnjoj instanci, domaćinstva poseduju firme
U praksi, firme mogu biti direktno u vlasništvu domaćinstava (akcije),
ili indirektno, kada se firme, u nedostatku kapitala, zadužuju uz obavezu da dug vrate u budućnosti.
Vlasnici akcija stoga se nazivaju rezidualnim poveriocima,
imaju pravo na sve što preostane
nakon što firme isplate svoje troškove,
izmire dug
i plate porez.

18. Pod idealnim uslovima, nebitno je da li firma finansira neki investicioni projekat tako što ulaže sopstvenu imovinu ili tako što se zadužuje.
To je srž Modiljani Milerove teoreme

19. barem u prvoj aproksimaciji, nema razlike između štednje firmi i štednje domaćinstava koja se zatim plasira u firme.
ŠTEDNJA FIRMI
Ako firma ne isplaćuje dividende
- vrednost svake akcije raste.
ŠTEDNJA DOMAĆINSTAVA
Raste broj akcija

20. Na taj način se pokazuje da je firma „paravan” koji posluje u ime akcionara.
Nebitno je to da li štedi firma ili štede sami akcionari.

21. U praksi, relativni udeo štednje firmi i domaćinstava značajno varira
Razlika je
u porezu
Na dohodak
kada se kapitalni dobitak i neraspoređeni profit manje oporezuju nego dividende, akcionarima se više isplati da firme štede u njihovo ime

22. Budžetska linija države
U slučaju da nema starog duga (D0=0)
Budžetski deficit sutra
-110
-100
Budžetski deficit danas
+100
+110
Slika 5.8

23. Budžetsko ograničenje konsolidovanog privatnog sektora
Slika 5.8

24. Konsolidovano javno i privatno budžetsko ograničenje
Jednostavnosti radi,
1) ignorišemo postojanje firmi
2) inicijalni dug vlade = 0. Privatno i javno intertemporalno ograničenje su:

25. sabirajući budžetsko ograničenje privatnog i javnog sektora dobijamo sledeću relaciju:+
Na prvi pogled, javna potrošnja samo smanjuje privatno bogatstvo i ništa više
Centralno pitanje u narednom odeljku biće: da li je r veće ili manje od rG?

26. Rikardijanska jednakost
Dejvid Rikardo (David Ricardo, 1772–1823),
prvi formulisao ovu ideju,
da bi je odmah odbacio
kao malo verovatnu.
Ideju je oživeo i usavršio harvardski ekonomista
Robert Baro (Robert Barro).
Uslovna konvergencija

27. Rikardijanska jednakost
Za r=rG , onda se poslednja jednačina svodi na (7.13) .
liči na intertemporalno ograničenje privatnog sektora
osim što su porezi potpuno nestali!!!!!

28. Ovaj rezultat, da privatni sektor u potpunosti internalizuje budžetsko ograničenje javnog sektora, poznat je kao Rikardijanska jednakost.

29. Rikardijanska jednakost
privatno bogatstvo ostaje isto bez obzira da li su danas
(i) porezi niski,
(ii) porezi visoki
Moraju se izjednačiti sa G!!! D´
Potrošnja sutra A Y2 A´
(Y2-G)
(Y1-G) Y1 B´ B
Slika 5.10
Potrošnja danas

30. Rikardijanska jednakost
Ako vlada danas smanji poreze, bez izmene rashoda,
Ona će sutra morati da poveća poreze.
Za privatni sektor to znači da će danas imati više, a sutra manje neoporezovanog dohotka. D´
Potrošnja sutra A Y2 A´
(Y2-G)
(Y1-G) Y1 B´ B
Slika 5.10
Potrošnja danas

31. Rikardijanska jednakost
privatni sektor „vidi” kroz paravan javnog sektora: rashodi obaveza države se poklapaju sa vrednošću poreza koji se mora prikupiti u cilju servisiranja duga. D´
Potrošnja sutra A Y2 A´
(Y2-G)
(Y1-G) Y1 B´ B
Slika 5.10
Potrošnja danas

32. MOŽE LI RIKARDIJANSKA JEDNAKOST DA ZATAJI?
Različite kamatne stope (r ≠ rG).
Smrtnost ili novi stanovnici
Kreditne restrikcije
Distorziono oporezivanje i neiskorišćeni kapaciteti

33. Mnoga domaćinstva nisu u mogućnosti da pozajme onoliko koliko bi zaista i mogla da finansiraju iz svog očekivanog budućeg dohotka
3. Kreditne restrikcije
Kada plasiraju višak novca, privatni subjekti se kreću po liniji AD, ali pri zaduživanju mogu ići samo putanjom AB'.
javni dug uvećava bogatstvo građana
U tački A' građanima je bolje nego bilo gde na liniji AB'.

34. 4. Distorziono oporezivanje i neiskorišćeni kapaciteti Šta je distorziono oporezivanje? To je oporezivanje koje pravi novu raspodelu dohodaka u odnosu na onu koja je napravljena na tržištu

35. DISTORZIJA - “udaljavanje od savršene konkurencije “ [1]
Proporcionalno oporezivanje je distorziono (obeshrabruje one koji zarađuju)
Paušalni (lump-sum) nije

36. Promena poreza može:
1)da smanji bogatstvo zbog pada autputa. (rast T – pad Y)
2) da poveća bogatstvo ako pad poreza poveća nivo privredne aktivnosti (pad T – rast Y)

37. Empirijska verifikacija
izgleda da
nije velika
verovatnoća da će
Rikardijanska
jednakost važiti
u praksi.
Na srednji rok T-G=0 ima nekih
empirijskih potvrda

38. HOLANDIJA – IZUZETAK
Prema teoriji, ovaj spektakularni pad javne potrošnje trebalo bi da dovede do oštrog pada štednje privatnog sektora
Deficit javnog sektora
sa 4,4% BDP
1,9% BDP u periodu
Udeo javne potrošnje (uključujući transfere)
58,3%
51,7%
troškovi države
16,4%
13,8%
Privatna štednja
6,6% BDP.
na 6,5% BDP
Jedno od objašnjenja mogao bi biti prelazak Holandije sa državnog finansiranja penzija na penzione sisteme zasnovane na privatnoj štednji.

40. Finance: Bernie Madoff Ponzi schemes
Bernie Madoff Was Sentenced to 150 Years In Prison – Here's How His Scheme Worked  
Stiven Spilberg, Kevin Bejkon, Eli Vizel, Džon Malkovič....

41. Ko god daje visoke kamatne stope (pasivne) to je potencijalna piramida
Zašto je kamatna stopa pozitivna?
Ako je realna kamatna stopa negativna,NIKO NECE HTETI DA DAJE ZAJMOVE
Ko god daje visoke kamatne stope (pasivne) to je potencijalna piramida

42. 3. Neki smatraju da je penzioni sistem tipa “pay-asyou- go”, gde se doprinosi za penziono osiguranje
koji uplaćuju zaposleni, koriste odmah za isplatu penzija – u stvari, piramidalna šema. Da li se slažete ili ne? Objasnite.

43. Jeste piramida, jer se vrši preraspodela
Nije piramida, jer se raspodeljuje novostvorena vrednost
Ali sve zavisi od broja ulagača

45. Intertemporalno ograničenje onda glasi C1+C2 /(1+r)+B2/(1+r)
4. U tekstu je pretpostavljeno da Kruso ne želi da ostavi iza sebe nikakvo bogatstvo, pre svega zbog toga što zna da će biti spasen. Situacija bi se izmenila kada bi, u periodu 2, svom prijatelju Petku želeo da ostavi poklon u vrednosti B2 (koji možemo smatrati i nasledstvom). Napišite Krusoovo budžetsko ograničenje i predstavite ga grafički
Nasledstvo - B2 :
C2+B2 = Y2 + (Y1-C1) (1+r)
Intertemporalno ograničenje onda glasi
C1+C2 /(1+r)+B2/(1+r)
= Y1 + Y2 / (1+r).

46. Kakve zaključke možete izvući?
2. Da bi država ispoštovala svoje intertemporalno budžetsko ograničenje, biće dovoljno, ali ne i neophodno, da njen budžet bude uravnotežen svake godine. Zašto?
Zašto zakon o uravnoteženom budžetu možda i ne bi bio tako dobra ideja?
Kakve zaključke možete izvući?

47. Privreda nije preduzeće!!!
Buffet je rekao: “Mogao bih da rešim pitanje deficita za 5 minuta. Samo treba doneti zakon koji kaže da u slučaju da deficit bude veći od 3% nijedan političar više nema pravo da se kandiduje na bilo koju funkciju”
Privreda nije preduzeće!!!
Buffet said:” I could end the deficit in 5 minutes. You just pass a law that says that anytime there is a deficit of more than 3% of GDP all sitting members of congress are ineligible for reelection.”

49. Kada zemlja objavi moratorijum ona ili ne može ili neće da plaća dugove.
nema pristup svetskom tržištu kapitala
Ne može da skupi T
Neće da smanji G u dovoljnoj

50. Poverilac je ne može prisiliti
Granica između nesposobnosti i nevoljnosti je nejasna
Kao i u slučaju piramida, i države bi trebalo sankcionisati kako pri inostranom zaduživanju, tako i prilikom zaduživanja u zemlji.

51. Čim bi počele da krše budžetsko ograničenje, izvori novih kredita bi trebalo odmah da presuše. Zašto se to ne dešava?
Poverioci ne mogu to da utvrde ako ne dobiju pristup lokalnim podacima

52. zaduživanje suverenih država je specifično.
„Грчка поседује привредне и природне ресурсе који ће се у тренутку банкрота моћи купити по багателним ценама, па ће повериоци бити у потпуности обештећени”.
Zemlja ne može da bankrotira, niti je ko može uhapsiti.
pravno je nemoguće izvršiti prinudnu naplatu državnog duga.

53. Pet načina za rešenje grčke krize
1. MORATORIJUM
2. POVRATAK DRAHME
3. RAST T
4. PAD G
5. PRODAJA IMOVINE

54. Šta se dešava kada zemlja nije u stanju da servisira dug?
Dalje zaduživanje automatski prestaje
Prvi gube - privrednici
Zemlja mora da pristupi reformama u javnom budžetu i u privatnim budžetima.
Tek potom počinju pregovori sa kreditorima o reprogramiranju duga.
Reprogramiranje znači da se uslovi plaćanja menjaju ali bez promene sadašnje vrednosti duga.
Otpis duga, s druge strane, smanjuje sadašnju vrednost duga i smanjuje teret dužnika, a za poverioca predstavlja čist gubitak. Zašto poverioci na to pristaju?

55. 5. Poslednjih godina mnoge zemlje – Kina, Indonezija, Rusija, da navedemo samo neke – akumulirale su značajna sredstva u formi državnih
obveznica drugih zemalja, ali su ih konvertovale u investicije preko državnih fondova.
Objasnite ovaj fenomen koristeći intertemporalno
budžetsko ograničenje. Jesu li ovi fondovi
dobra ili loša stvar? Sa stanovišta ovih zemalja,
jesu li visoke kamatne stope povoljna ili nepovoljna
okolnost