1. Krediti u SCHF Treba li ih ukinuti? kad mi je svejedno? 1CHF= 0.89€
bilo: 1CHF= 0.62€
IZNOS
≈3.500,000 DIN
KAMATA
ROK
Otplata/dug
RATA U DIN
2008
2018
70,000 CHF
5,38%
25 GOD 4x
20.872
39.403
43,500 €
9,422%
29,853
30.839 9x
ln 2 ≈ ,

2. Ako je inflacija100%, a kurs miruje (1€ = 60 din)
Sa dinarima koji manje vrede može se kupiti sve manje robe ili deviza. Koliko?
Ako je 1€→2DM
1000 DM= 500€, ali...
Inflacija
100%
A inflacija je bila - 156%
kupovna moć:
1000DM/200*100=500DM
≈250€
1000DM/256*100=390DM
≈200€
A KOD NAS-1DM = 1€

3. Sta se desilo u Srbiji

4. BRITANSKA KONVENCIJA
0.8 evrocenti za 1din
EVROPSKA KONVENCIJA
123 dinara za evro

5. Nominalni devizni kursevi menjaju se brzo, a cene sporo
Ako se domaći i inostrani indeksi cena budu mnogo razlikovali,
može doći do potpunog razdvajanja realnog i nominalnog kursa

6. izgleda da na dugi rok nominalni i realni kursevi imaju potpuno samostalne putanje,
posebno proučavamo realni
devizni kurs (u ovom) i nominalni devizni kurs (u poglavlju 19).

7. gde suma indeksa čini 100% (Σwi = 1).
Ako se koriste podaci za n zemalja, a simbolom Si obeležimo bilateralni nominalni devizni kurs sa zemljom i koja ima ponder wi, naš nominalni efektivni devizni kurs biće
gde suma indeksa čini 100% (Σwi = 1).
Slika 7.3

8. ako imamo svoju valutu Inflacija – posledica Ako imamo evro –
Apresijacija
Ako imamo evro –
Ili realna apresijacija
Ili izaziva recesiju
Ili oba

9. Zona dobitaka:
- za uvoznike
- za državu
Zona gubitaka:
za izvoznike
za štediše u evrima

10. 1. Većina vlada na depresijaciju gleda kao na znak slabosti
1. Većina vlada na depresijaciju gleda kao na znak slabosti. Ima li smisla sprečavati depresijaciju u slučaju da je inflacija visoka?
Strada –
- konkurentnost
Izvoznici
štediše

11. 3. Jaka valuta je ona kojoj vrednost realno raste. U kom smislu je ovo
poželjan cilj?
Poželjno je kad zemlja ima suficit. Ako je s konstantno, apresijacija mora da ide u korak sa niskom domaćom inflacijom, što je isto poželjan cilj. Slučaj Švajcarske
Ali to pogoršava položaj izvoznicima
Švajcarska povećava M da ne bi došlo do dalje depresijacije

12. Devizni kurs, rezime – link na ceo tekst
Politika deviznog kursa ima dva cilja
Politika deviznog kursa mora uspešno uskladiti makroekonomsku stabilnost (što podrazumeva reltivno stabilan nominalni kurs) sa zahtevima spoljnotrgovinske konkurentosti (koji nalažu konkurentan nivo i ograničene varijacije realnog kursa). Pri tome, uspešna politika kursa, koja harmonizuje ove donekle konfliktne ciljeve, mora stalno izbegavati iole veće (iznad %) apresijacije realnog deviznog kursa, kako bi se izbegao nepotrebni rast spoljnotrgovinskog deficita, pad deviznih rezervi, itd, što kompromituje kredibilitet ekonomske politike

13. Šta je realan kurs
Realan devizni kurs je obračunska kategorija, koja se dobija kada se nominalni kurs – tj. onaj sa tržišta- koriguje rastom domaćih i inostranih cena (tj. kada se dvostruko deflacionira). Dakle svaki nominalni kurs postaje realan kada se deflacionira i svako ko tvrdi da kurs nije realan ne zna šta govori.
Treba reci precenjen, potcenjen, nikako - nerealan

14. Kurs može biti precenjen ili potcenjen
Ako je devizni kurs precenjen, to znači da je dinar skup a dolar jeftin. Tada se isplati kupovati dolare od NBJ i uvoziti, jer uvozna dobra prodajemo po rastućim domaćim cenama, a ne isplatii se izvoziti, jer se prodajom deviza od izvoza dobija uvek ista količina dinara, koji zbog inflacije sve manje vredi. To što država tvrdi da on vredi isto čini dinar precenjenim.

15. u odnosu na šta?
Ravnotežni devizni kurs je onaj koji omogućava da platni bilans zemlje bude u ravnoteži, ali ne u svakom trenutku nego u trenutku dospeća međunarodnih ugovora. Dakle, ako je zemlja neto-dužnik, ravnotežni kurs će biti depresiran (potcenjen) da bi zemlja ostvarivala suficite iz kojih će vraćati dugove.
Ako zemlja sistematski pravi deficit na tekućem računu, i povećava svoje neto-zaduženje, njen kurs je sigurno precenjen u odnosu na ravnotežni nivo.

16. Kako kurs postaje precenjen?
Kurs postaje precenjen tako što domaće cene rastu brže od inostranih. To se može desiti iz tri razloga. Jedan razlog je prekomerno štampanje novca, drugi je liberalizacija preostalih kontrolisanih cena, a treći razlog je strukturno prilagođavanje (objašnjenje: rast produktivnosti i plata u izvoznom sektoru vodi rastu plata u sektoru usluga, ili zatvaranju radnji; pošto u sektoru usluga slabo raste produktivnost, rast plata i opstanak sektora se obezbeđuje rastom njihovih cena. Na makro nivou to dovodi do inflacije i realne apresijacije).

17. 3. državi, koja skuplja porez u dinarima a dugove plaća u devizama
Kome odgovara da valua bude precenjena?
1. Stanovništvu koje nema devize u slamarici, jer se sa dinarima koji sve manje vrede može kupiti ista količina deviza ili uvozne robe. Ovaj deo populacije objektivno gubi ako uvozna roba poskupljuje, a domaće nema; no taj problem svako tržište razrešava uvozom jeftinijih (korejskih, bugarskih itd) proizvoda ili ubrzanim aktiviranjem domaće proizvodnje. Što bi i bio cilj ekonomske politike u ovoj oblasti.
2. Nadalje, precenjen dinar odgovara uvoznom lobiju, tradicionalno jakom igraču u srpskoj politici, inače jako naklonjenom ublažavanju nedaća siromašnih.
3. državi, koja skuplja porez u dinarima a dugove plaća u devizama
4. Konačno, ovakav režim odgovara firmama koje ne izvoze i koje su na ivici rentabilnosti, jer su uvozni repromaterijal sve jeftiniji.
Svima ostalima ovakva politika je štetna: država gubi devizne rezerve i prekomerno zadužuje potomstvo; izvoznici gube potencijalno rastuće zarade, a vlasnicima deviznih štednih uloga kupovna moć njihovih ušteđevina stalno pada.

18. Implikacije precenjenog kursa
Zadovoljavajuća makroekonomska stabilnost
gubitak deviznih rezervi (već je počelo, jer se otplate duga ne vrše iz deviznog priliva, nego iz rezervi); isto tvrde u menjačnicama
platnobilansni deficit raste
domaće investicije stagniraju zbog previsoke kamatne stope
Strateški investitori potencijalno gube veliku izvoznu zaradu

19. Predlog politike deviznog kursa
Nakon inicijalne stabilizacije i značajnog obaranja kvantitativnih i carinskih spoljnotrgovinskih barijera, treba voditi politiku konkurentnog realnog deviznog kursa, koja će u veoma kratkom roku (tri do šest meseci) staviti naglasak na nominalnu stabilnost, da bi u narednom periodu naglasila realnu stabilnost kursa kroz odgovarajući mehanizam fleksibilnog upravljanja nominalnim kursem. Cilj je ostvariti spoljnotrgovinski višak na tekućim transakcijama, koji će biti neophodan za regulisanje reprogramiranog duga. Politika fleksibilnog pojasa (crawling band) ima dve ključne prednosti u odnosu na politiku trajnijeg fiksnog kursa i čisto fleksibilnog kursa. Prvo, ona priznaje činjenicu da je fiksan kurs nemoguće braniti bez gubitka rezervi, drastične kontrole uvoznih tokova ili veoma čvrste fiskalne i monetarne politike i politike plata. Drugo, ona poštuje neophodnost izbegavanja apresijacije kursa, u cilju rasta izvoza i deviznog priliva. Mađarska je primenila ovaj koncept, a Poljska sličan (crawling peg).

20. Preduslovi za uspeh ..
Tri su preduslova za uspeh ove politike. Prvo, ona će biti uspešna ako se domaća tražnja drži pod kontrolom, tj. ako ne bude rasta plata iznad produktivnosti i rasta budžetskih rashoda van definisanih okvira. Drugo, platnobilansni deficit ne sme biti preveliki (kritični nivo je 5% BDP, a kod nas je preko 20%!!!) a devizne rezerve treba da se kreću na nivou tromesečnog uvoza (trenutno su na nivou petomesečnog uvoza). I konačno, presudna će biti politika države u pogledu loših firmi: ako se nastavi politika njihovog subvencioniranja na jedan ili drugi način, šanse za uspeh skoro da nestaju, jer se dovodi u pitanje ne samo uspeh politike kursa, već se otvara i pitanje dometa i smisla svih ostalih reformi ako privrednim ambijentom nastavi da dominira državna intervencija.

21. Krediti u SCHF
Treba li ih ukinuti?
Šta je u stvari bilo?

23. U Hrvatskoj ih ima oko 100.000, Srbija ≈ 22.000
Na našem primeru, otplata za stan od evra bila bi veća za čitavih hiljada evra
U Mađarskoj
Sanacija – 9 mlrd evra
U Hrvatskoj ih ima oko , Srbija ≈
I tri puta vise u evrima
„još uvek nije pametno da se sadašnji dug u francima prebaci u evro – jer se ne zna kakvo će biti kretanje kursa.”

24. KREDITIRANJE, UZIMANJE KREDITA, BUDŽETSKO OGRANIČENJE
Sedmo poglavlje

25. Neto sadašnja vrednost
Koliko danas vredi sutrašnja ušteda
D/(1+r)
NPV= -I + D1/(1+r)+D2/(1+r)2 + D3/(1+r) Dn/ (1+r)n
Zadatak. Ukoliko uložimo 200,000 evra i ostvarujemo pet godina prihod od po 50,000 evra (kamatna stopa je 10%) da li se ovo ulaganje isplati?

26. NPV= -200,000 + 0/(1+0,1)+0/(1+0,1)2+…+200,000(1+0,1)5/(1+0,1)5=0
Zadatak. Ukoliko uložimo 200,000 evra i ostvarujemo pet godina prihod od po 50,000 evra, da li se ovo ulaganje isplati, ako je kamatna stopa 10%?
ULAGANJE U PRODUKTIVNU INVESTICIJU
GODINA
INVESTICIJA
PRIHOD
DISK.PRIH
KAMATA
200000
10% 1
50000 2 3 4 5
NPV-"peske"
250000
10461
DA JE ULOZIO
IMAO BI
322,102
Kako izgleda jednačina sledeće investicije – ulaganje u banku na 5 godina?
NPV= -200, /(1+0,1)+0/(1+0,1)2+…+200,000(1+0,1)5/(1+0,1)5=0

27. Raspoloživost, bogatstvo i potrošnja
Slika 5.1

28. Prvo, ekonomija je zasnovana na pretpostavci da se subjekti racionalno ponašaju.
Drugo, mada se najveći broj ljudi ne ponaša sasvim racionalno u svakom momentu, ni alternativne hipoteze nisu ništa bliže realnosti,
Ljudi, dakle, ne prave SISTEMATSKE GREŠKE U PREDVIĐANJU
RACIONALNO PONAŠANJE – ŠTA JE TO?

29. Sindikati - dovoljno je da njihova očekivanja u proseku budu tačna.
dovoljno je da se manji broj dobro informisanih privrednih subjekata na tržištu racionalno ponaša.
Sindikati - dovoljno je da njihova očekivanja u proseku budu tačna.
Na finansijskim tržištima,
dovoljno je da samo jedan broj profesionalaca
sa dovoljno velikim finansijskim kapitalom bude dobro informisan.
Manje obavešteni klijenti prihvatiće važeće tržišne cene,

30. U poznatoj sceni iz Šekspirovog Hamleta, Polonije svom sinu Laertu daje savet:
„Nemoj uzimati ni davati zajmove. Jer često dajući pare na zajam gubiš i pare i prijatelja, a tvoj poslovni instinkt otupljuje”.
Šta ima loše u naplaćivanju kamate, ako se o njenom iznosu obe strane slobodno dogovore?
Možda je ono nastalo zbog toga što davaoci kredita imaju bezuslovno pravo na hipoteku, tj. da zaplene resurse dužnika ako ne vrati novac na vreme

31. Da li hipoteka znaci da oduzimaju više nego što im pripada?
Kredit od
Otplatim polovinu
Uzmu mi ?
Ne, nego prodaju i uzmu deo koji im pripada

32. Kredit $400,000, kamata 4%
Posle 3 godine, dugujem $378,000.
hipoteka: nekretnina od 500,000
Banka od prodaje dobija iznos duga, vlasnik dobija $122,000 minus troškovi (provizija, advokati, porezi)

33. Zašto je važno da postoji zaštita svojinskih prava?
kako se razvila Venecija (commenda)?
Koliko su važna svojinska prava?
pravo i pravda – Mletački trgovac

34. Raspoloživi resursi, bogatstvo... D B =-(1+r) nagib
Resursi M, A i P pri kamatnoj stopi r označavaju isti nivo bogatstva OB.
Potrošnja sutra
M (student, nizak Y1 danas, visok Y2 sutra) A Y1 Y2
(Profesionalni atletičar, visok Y1 P danas, nizak Y2 sutra)
Slika 5.1
Potrošnja danas

35. Raspoloživost, bogatstvo... i potrošnja D Potrošnja sutra A Y1 Y2
nagib B
Slika 5.1
Potrošnja danas

36. Nasledjivanje bogatstva ili duga
bogatstvo
Slika 5.2

37. jаvni dug - ∑ obаvezа konsolidovаnog sektorа držаve
definiše se kаo kumulаtiv (zbir svih) rаnijih budžetskih deficitа.
Jаvni spoljni dug:
- obаveze jаvnog sektorа premа inostrаnstvu, jаvno gаrаntovаn spoljni dug: spoljni dug privаtnog sektorа koji je ugovorno gаrаntovаn od strаne jаvnog sektorа,
+    Negаrаntovаni privаtni spoljni dug.
Ukupni spoljni dug
- dugovi držаve, dugovi bаnаkа i privаtnih preduzećа,

39. SR Jugoslavija dobila otpis 66,67% duga – Napuljski uslovi
Poljska dobila 100%

40. Dug je eksplozivan...
Ako je kamatna stopa na dug
Veća od stope privrednog rasta

41. } Nasledjivanje bogatstva ili duga } D´ D B
Sve tri budžetske linije su paralelne jer se realna kamatna stopa ne menja.
Potrošnja sutra
D´´ } }
B´´ B´
Slika 5.2
Potrošnja danas

42. Proizvodna funkcija
Slika 5.3

43. Proizvodna funkcija Output
Napomena: inputi kapitala su varijabilni, dok je input rada konstantan (puna zaposlenost).
Slika 5.3
Kapital

44. Proizvodna tehnologija
Slika 5.4

45. Proizvodna tehnologija
(profit se zarađuje sve do tačke A) R A
Output
Dobitak od zajma K je Y tj. jednak je F(K) iz drugog pe-rioda, kada nema ostatka K.
Profit
Trošak pozajmljivanja je K = (1+r)K, tj. otplata glavnice i kamate
=-(1+r)
nagib
Slika 5.4
Kapital

46. Neproizvodna tehnologija
Slika 5.5

47. Neproduktivna tehnologija
Gubici
Output
Slika 5.5
Kapital

48. Produktivna tehnologija
Output
Tehnološke inovacije
Profit
Slika 5.5
Kapital

49. Investicije povećavaju bogatstvo
Slika 5.6

50. Šta će biti ako štedimo početne resurse?
Ovaj zakrivljeni deo samo je “obrnuta” proizvodna funkcija odlučimo da deo Y1 iskoristimo za proizvodnju, umesto za tekuću potrošnju.
Potrošnja stura Y1 Y2 A
Slika 5.6
Potrošnja danas

51. Ukoliko štedimo K jedinica Y1...
To je kao da je naša inicijalna tačka raspoloživosti u stvari E, a ne tačka A.
Potrošnja sutra Y1 Y2 A K C1 B
Slika 5.6
Potrošnja danas

52. Investicije povećavaju bogatstvoD´ E D
Intertemporalna razmena pri kamatnoj stopi r, ali bez proizvodnje F
Potrošnja sutra Y1 Y2 A K C1 B
Slika 5.6
Potrošnja danas

54. Budžetsko ograničenje države
Slika 5.8

55. Neto štednja korporacija i domaćinstava, 1997-2005
Neto štednja korporacija i domaćinstava, varira kao funkcija poreza na dohodak
Slika 5.7

56. U slučaju da nema starog duga (D0=0)
Budžetski deficit sutra
Budžetski deficit danas
Budžetska linija države
Slika 5.8

57. U slučaju da nema starog duga (D0=0)
Budžetski deficit sutra
Ako je suficit danas 100 – sutra je to deficit od 100*(1+r) s
Budžetski deficit danas
Budžetska linija države

58. Primarni budžetski viškovi
Slika 5.9

62. oni će me uvek oporezovati, ne vredi se zavaravati
Rikardijanska jednakost – građani internalizuju ekonomsku politiku – tj. neutrališu
oni će me uvek oporezovati, ne vredi se zavaravati

63. Pre nego što država uzme svoj deo kolača...B D
Inicijalna raspoloživost, pre oporezivanja i javne potrošnje, je u tački A. Društveno bogatstvo je sadašnja diskontovana vrednost A, tj. =0B Y1 Y2 A
Potrošnja sutra -
=-(1+r)
nagib
Slika 5.10
Potrošnja danas

64. Uvodimo državu D
Ako od bogatstva OB oduzemo sadašnju vrednost javne potrošnje (jednakoj sadašnjoj vrednosti poreza), dobićemo privatno bogatstvo OB´ (= OB-B´B). Jednostavosti radi, pretpostavljamo da je G u oba perioda isto. B´ D´
Potrošnja sutra Y1 Y2 A A´
(Y1-G)
(Y2-G) B
Slika 5.10
Potrošnja danas

65. Rikardijanska jednakost
Ideja je da za datu sadašnju vrednost javne potrošnje (tj. duž linije privatnog bogatstva D´B´), privatno bogatstvo ostaje isto bez obzira (i) da li su današnji porezi niski, te će se deficit otplatiti iz budućih visokih poreza ili su (ii) tekući porezi visoki, što će sprečiti rast poreza u budućnosti. D´
Potrošnja sutra A Y2 A´
(Y2-G)
(Y1-G) Y1 B´ B
Slika 5.10
Potrošnja danas

66. Slika 5.11

67. Kreditne restrikcije B D
Ako domaćinstva ne mogu uopšte da pozajmjuju (ali još uvek mogu da pozamljuju), one mogu birati položaj isključivo definisan segmentom AD.
Potrošnja stura A
(Y1-G1)
(Y2-G2)
Slika 5.11
Potrošnja danas

68. Jedan način zaobilaženja kreditnih restrikcija ...
Ako vlada može da se zadužuje po kamatnoj stopi r, ona će moći da smanji tekuće i poveća buduće poreze (za iznos glavnice i kamate). To će produžiti budžetski segment stanovništva na DA´.
Potoršnja sutra A
(Y1-G1)
(Y2-G2) A´
(Y2-T2)
(Y1-T1)
Slika 5.11
Potrošnja danas

69. Domaćinstva plaćaju veću kamatnu stopu
Potrošnja sutra A
(Y2-G2) B´
(Y1-G1) B
Slika 5.11
Potrošnja danas

70. Jedan od načina da se kreditne restrikcije olakšaju
Država bi mogla da smanji današnje i poveća sutrašnje poreze (za iznos poreskih ušteda i kamate).
To će povećati budžetski segment domaćinstava na DA´B´´, a bilo je DAB´.
Potrošnja sutra A
(Y2-G2) A´
(Y2-T2)
(Y1-T1)
B´´
(Y1-G1) B´
Slika 5.11
Potrošnja danas

72. Bilans nacije takođe se može dekomponovati na
primarni tekući bilans (PTB) i neto eksterni dohodak od investicija (rF):
TB = PTB + rF,
gde je simbolom F predstavljena neto imovina nacije

74. Zašto mislite da je kamatna stopa pozitivna? Šta
bi bila posledica negativne (realne) kamatne
stope?
Rast raspoloživog dohotka zajmoprimaca

75. 3. Neki smatraju da je penzioni sistem tipa “pay-asyou- go”, gde se doprinosi za penziono osiguranje
koji uplaćuju zaposleni, koriste odmah za isplatu penzija – u stvari, piramidalna šema. Da li se slažete ili ne? Objasnite.

77. 4. Kada zemlja objavi moratorijum, često se javlja
dilema da li ta zemlja nije u stanju ili samo ne želi da vraća dugove. Ispitajte razliku između ova dva
slučaja i zašto je tako teško razrešiti ovu kontroverzu.

78. 5. Poslednjih godina mnoge zemlje – Kina, Indonezija, Rusija, da navedemo samo neke – akumulirale su značajna sredstva u formi državnih
obveznica drugih zemalja, ali su ih konvertovale u investicije preko državnih fondova.
Objasnite ovaj fenomen koristeći intertemporalno
budžetsko ograničenje. Jesu li ovi fondovi
dobra ili loša stvar? Sa stanovišta ovih zemalja,
jesu li visoke kamatne stope povoljna ili nepovoljna
okolnost

79. 1 Nacrtajte budžetsku liniju Robinzona Krusoa,
pretpostavljajući da kamatna stopa r iznosi 5% i da dohodak Y1 iznosi 100, a Y2 iznosi 200.
Kolika je ukupna vrednost bogatstva Ω? Zašto se odgovor menja ako Y2 iznosi 100, a Y1 iznosi 200?
W=290,5
W=295.2

80. 3. Pretpostavimo da Kruso ne može da vrši intertemporalnu razmenu sa komšijama, ali se ni kokosovi orasi ne kvare sasvim, tako da 90% ipak ih može sačuvati za sutrašnju upotrebu.?

81. Intertemporalno ograničenje onda glasi C1+C2 /(1+r)+B2/(1+r)
4. U tekstu je pretpostavljeno da Kruso ne želi da ostavi iza sebe nikakvo bogatstvo, pre svega zbog toga što zna da će biti spasen. Situacija bi se izmenila kada bi, u periodu 2, svom prijatelju Petku želeo da ostavi poklon u vrednosti B2 (koji možemo smatrati i nasledstvom). Napišite Krusoovo budžetsko ograničenje i predstavite ga grafički
Nasledstvo - B2 :
C2+B2 = Y2 + (Y1-C1) (1+r)
Intertemporalno ograničenje onda glasi
C1+C2 /(1+r)+B2/(1+r)
= Y1 + Y2 / (1+r).

82. Kakve zaključke možete izvući?
2. Da bi država ispoštovala svoje intertemporalno budžetsko ograničenje, biće dovoljno, ali ne i neophodno, da njen budžet bude uravnotežen svake godine. Zašto?
Zašto zakon o uravnoteženom budžetu možda i ne bi bio tako dobra ideja?
Kakve zaključke možete izvući?

83. Privreda nije preduzeće!!!
Buffet je rekao: “Mogao bih da rešim pitanje deficita za 5 minuta. Samo treba doneti zakon koji kaže da u slučaju da deficit bude veći od 3% nijedan političar više nema pravo da se kandiduje na bilo koju funkciju”
Privreda nije preduzeće!!!
Buffet said:” I could end the deficit in 5 minutes. You just pass a law that says that anytime there is a deficit of more than 3% of GDP all sitting members of congress are ineligible for reelection.”

86. 3. Neki smatraju da je penzioni sistem tipa “pay-asyou- go”, gde se doprinosi za penziono osiguranje
koji uplaćuju zaposleni, koriste odmah za isplatu penzija – u stvari, piramidalna šema. Da li se slažete ili ne? Objasnite.

88. Finance: Bernie Madoff Ponzi schemes
5 Years Ago Bernie Madoff Was Sentenced to 150 Years In Prison – Here's How His Scheme Worked  
Stiven Spilberg, Kevin Bejkon, Eli Vizel, Džon Malkovič....
Buffett: Greek exit may be better option

89. Zašto je kamatna stopa pozitivna?
Ako je realna kamatna stopa negativna, a domacinstva i dalje preferiraju sadasnju u odnosu na buducu potrosnju, NIKO NECE HTETI DA DAJE ZAJMOVE
JER BI TO ZNACILO DA KREDITORI ONDA TROSE MANJE I DANAS I SUTRA!!!!
Ko god daje visoke kamatne stope (pasivne) to je potencijalna piramida

90. 3. Neki smatraju da je penzioni sistem tipa “pay-asyou- go”, gde se doprinosi za penziono osiguranje
koji uplaćuju zaposleni, koriste odmah za isplatu penzija – u stvari, piramidalna šema. Da li se slažete ili ne? Objasnite.

91. Jeste piramida, jer se vrši preraspodela
Nije piramida, jer se raspodeljuje novostvorena vrednost
Ali sve zavisi od broja ulagača

93. 4. Kada zemlja objavi moratorijum, često se javlja
dilema da li ta zemlja nije u stanju ili samo ne želi da vraća dugove. Ispitajte razliku između ova dva
slučaja i zašto je tako teško razrešiti ovu kontroverzu.

94. 5. Poslednjih godina mnoge zemlje – Kina, Indonezija, Rusija, da navedemo samo neke – akumulirale su značajna sredstva u formi državnih
obveznica drugih zemalja, ali su ih konvertovale u investicije preko državnih fondova.
Objasnite ovaj fenomen koristeći intertemporalno
budžetsko ograničenje. Jesu li ovi fondovi
dobra ili loša stvar? Sa stanovišta ovih zemalja,
jesu li visoke kamatne stope povoljna ili nepovoljna
okolnost