Download presentation
Presentation is loading. Please wait.
1
Javna dobra "You can never get enough of what you don't need to pay"
2
Pojam i karakteristike
Vrste dobara: privatna, javna i kvazijavna - kriterijum podele: isključivost i rivalitet u potrošnji Privatna dobra – isključiva i rivalna Javna dobra – neisključiva i nerivalna Kvazi-javno dobro dobro koje je rivalno i/ili zadovoljava uslov isključivosti samo u određenom stepenu Svrstavanje dobra u javno ili privatno ne mora biti definitivno
3
Uslovi efikasnosti za javna i privatna dobra
Privatno dobro (npr. knjiga) - svako može da troši onu količinu koja mu uz date cene i dohodak odgovara: pojedinci mogu da imaju različit nivo tražnje pri bilo kom datom nivou cena Čisto javno dobro (npr. odbrana) - svi troše istu količinu bez obzira koliko iznosi njihova individualna tražnja
4
Sp DpA+E DpA DpE Cena hleba u $ Količina hleba Sp
Sp Sp Cena hleba u $ DpA+E 1st click – Adam’s D curve 2nd click – Eve’s D curve 3rd click – sum of Adam and Eve at P = 11 4th click – sum of Adam and Eve at P = 9 5t click – sum of Adam and Eve at P = 7 6th click – sum of Adam and Eve at P = 5 7th click – sum of Adam and Eve at P = 3 8th clck – sum of Adam and Eve at P = 1 9th click - Market Demand curve and dashed horizontal lines disappear 10th click – Market Supply curve DpA DpE Količina hleba
5
Ravnoteža na tržištu privatnih dobara
Horizontalno sabiranje: tržišna kriva tražnje za privatnim dobrima se formira sabiranjem traženih količina od strane svih pojedinaca, za bilo koji dati nivo cena Tržišna ravnoteža se uspostavlja kada su ponuda i tražnja jednake Ravnoteže koja se uspostavlja na tržištu privatnih dobara je Pareto efikasna, pod uslovima definisanim prvom osnovnom teoremom ekonomije blagostanja
6
Uslovi za Pareto-efikasnost u slučaju privatnih dobara
Granična stopa supstitucije pica za jabuke jednaka je odnosu njihovih cena: MRSpa = Pp/Pa Ako je cena jabuka Pa = 1; tada je MRSpa = Pp Kriva tražnje za hlebom DpA pokazuje MRSpa za Adama, a kriva DpE pokazuje MRSpa za Evu Kriva ponude hleba Sf pokazuje MRTfa Neophodan uslov za Pareto-efikasnost je: MRSpaAdam = MRSpaEva = MRTpa
7
Efikasno obezbeđenje javnih dobara
Postoje dve osobe - koliko puta mesečno treba da čiste zajedničke prostorije u zgradi koja ima dva stana (Adamov i Evin) Zbog različitih ukusa i dohotka Adam i Eva ne moraju jednako da vrednuju higijenu (h) Broj čišćenja mesečno/ cena u dinarima 1 2 3 4 Adamova tražnja (DhA) 300 250 200 150 Evina tražnja(DhE) 100 Tržišna tražnja (DhA+E) 550 450 350
8
DhA+E DhA DhE u dinarima Sh Broj čišćenja 1st click – Adam’s D curve
Sh DhA+E 1st click – Adam’s D curve 2nd click – Eve’s D curve 3rd click – sum of Adam and Eve at Q = 1 4th click – sum of Adam and Eve at Q = 2 5t click – sum of Adam and Eve at Q = 3 6th click – sum of Adam and Eve at Q = 4 7th click - Market Demand curve and dashed horizontal lines disappear 8th click – Market Supply curve DhA DhE Broj čišćenja
9
Uslovi Pareto-efikasnosti u slučaju javnih dobara
Granična stopa supstitucije čišćenja (h) u odnosu na npr. plaćanje baštovana (b) jednaka odnosu cena ovih usluga: MRShb = Ph/Pb Ako odredimo da je cena usluga bašovana Pb = 1, tada je granična stopa supstitucije MRShb = Ph Adamova kriva tražnje za čišćenjem zajedničkih prostorija je označana sa DhA i ona pokazuje njegovu MRShb, a Evina kriva tražnje DhE pokazuje MRShb za nju Kriva ponude Sh pokazuje graničnu stopu transformacije između usluga čišćenja i usluga baštovana MRThb Neophodan uslov za Pareto-efikasnost u slučaju javnih dobara je: MRShbAdam + MRShbEve = MRThb
10
Problemi u dostizanju efikasnosti u ponudi javnih dobara
Besplatno korišćenje (free fider): Adam može da tvrdi da njemu čistoća zajedničkih prostorija nije bitna, sa namerom da prevali na Evu plaćanje ukupnih troškova čišćenja Tržišno rešenje problema besplatnog korisnika je moguće je primenom savršene cenovne diskrimnacije: proizvođač svakome naplaćuje maksimum koji je ovaj spreman da plati za određeno dobro Uslovi za savršenu cenovnu diskriminaciju su: pružalac usluge zna krivu tražnje svakog pojedinca za određenim javnim dobrom i teško je ili nemoguće transferisati dobro s jedne osobe na drugu osobu prvi uslov je praktično neostvariv
11
Privatizacija? Privatizacija: prepuštanje proizvodnje/pružanja javnih dobara privatnom sektoru javni sektor može da obezbeđuje (finansira), neko dobro, a da to dobro proizvodi privatni sektor (obrazovanje, zdravstvene usluge i dr.) neke usluge koje obezbeđuje javni sektor mogu da se dobiju i od privatnog sektora: obrazovanje, zdravstvene usluge... Posmatrano istorijski učešće javnog i privatnog sektora u obezbeđenju dobara se menjalo Privatni ili javni sektor – na osnovu čega odlučiti? Troškovi – relativne zarade, materijal, administracija Prilagođenost ukusima Pogodnost za ostvarenje robnog egalitarizma
12
Eksterni efekti
13
Pojam i definicija Eksterni efekti
aktivnost jednog subjekta koja mimo tržišnog mehanizma (cena) utiče na blagostanje drugog Primeri: ispuštanje štetnih materija u vazduh ili u vodu, zagušenje saobraćaja, buka, neprijatni mirisi i dr. Eksterni efekat je posledica neuspeha, ili nesposobnosti da se uspostave vlasnička prava kada bi postojali vlasnici vazduha, reka, i dr. eksterni efekti ne bi postojali Vrste: pozitivni, negativni, u proizvodnji, u potrošnji...
14
Priroda eksternih efekata - grafička analiza
MSC = MPC + MD $ MPC h d g c Axes and labels 1st click – MB 2nd click – MPC, Q1 3rd click – MD 4t click – MSC, Q* MD f b MB a e Q* Q1 Q godišnje Društveno efikasan obim proizvodnje Stvarna proizvodnja
15
Posledice prelaska na društveno efikasan nivo proizvodnje
Prelaskom sa nivoa proizvodnje Q1 na društveno efikasan nivo Q* ima sledeće implikacije: privatni profit se smanjuje za površinu dcg društvene koristi od smanjenja proizvodnje rastu za abfe = cdhg rast društvenih koristi od smanjenja proizvodnje je veći od smanjenja privatnog profita, za iznos: dhg=cdhg-dcg Zagađenje jednako nuli nije društveno optimalno, jer bi ono impliciralo nulti nivo proizvodnje Da bi se utvrdio društveno optimalan nivo proizvodnje moraju se primenom empirijskih metoda oceniti krive predstavljene na prethodnom grafikonu – što je često komplikovano
16
Rešenja problema eksternih efekata
Privatna rešenja eksternalija: Pregovaranje i Kousova teorema Spajanje Društvene konvencije Rešenja javnog sektora: Porezi Subvencije Naknade za zagađenje Sistem “ograniči i trguj”
17
Pregovaranje i Kousova teorema
Da li je moguće dogovorom postići smanjenje proizvodnje (i zagađenja)? Ako je vlasništvo nad rekom dodeljeno zagađivaču: zagađivač je spreman da smanjuje proizvodnju sve dok je naknada za ribarenje koju naplaćuje veća od izgubljenog profita usled smanjenja proizvodnje ribar je spreman da plati smanjenje proizvodnje u fabrici sve dok su koristi od smanjenja proizvodnje veće od granične štete koju trpi usled proizvodnje: MD > MB – MPC Pri optimalnom nivou proizvodnje u tački Q* važi da je MD = MB – MPC Iznos koji bi ribar platio nalazi se u intervalu od dcg do dcgh i on zavisi od pregovaračke snage fabrikanta i ribara
18
Pregovaranje i Kousova teorema
MSC = MPC + MD $ MPC h d g c Axes and labels 1st click – MB 2nd click – MPC, Q1 3rd click – MD 4t click – MSC, Q* MD MB Q* Q1 Q godišnje
19
Pregovaranje i Kousova teorema
pod uslovom da su transakcioni troškovi zanemarljivi, efikasno rešenje za problem eksternih efekata postiže se dokle god neko – ma ko to bio – ima vlasnička prava Pretpostavke Kousove teoreme: troškovi pregovaranja zainteresovanih strana su niski vlasnici resursa mogu da identifikuju izvor koji nanosi štetu njihovoj svojini i da tu štetu zakonski spreče Kousova teorema je relevantna za situacije kada je izvor zagađenja jasno definisan i kada se efekti zagađanja tiču samo nekoliko učesnika npr. teško se može primeniti kod zagađenja vazduha
20
Piguovski porez U prisustvu eksternih efekata privatni troškovi proizvodnje su niski, usled toga je obim proizvodnje veći od optimalnog nivoa Uvođenjem poreza zagađivaču povećali bi se njegovi troškovi, a to bi imalo za posledicu smanjenje obima njegove proizvodnje Piguovski porez porez koji se naplaćuje na svaku jedinicu proizvodnje koja izaziva eksterni efekat i to u iznosu jednakom graničnoj šteti na efikasnom nivou proizvodnje
21
Javni odgovori na eksternalije: piguovski porezi
MSC = MPC + MD $ (MPC + cd) Prihodi od piguovskog poreza MPC d i j c Axes and labels 1st click – MP shifts up to MPC + cd 2nd click – Pigouvian tax revenues box MD MB Q* Q1 Q godišnje
22
Piguovske subvencije MSC = MPC + MD $ (MPC + cd) MPC
Piguovska subvencija d k i f g j c h Axes and labels 1st click – MP shifts up to MPC + cd 2nd click – dashed lines fi, hj, and hf 3rd click = Pigouvian subsidy MD MB e Q* Q1 Q godišnje
23
Javni odgovori: alternative piguovskim porezima
Piguovski porez ili subvencija podstiču proizvođača da smanji zagađenje isključivo smanjenjem obima proizvodnje Proizvođač nema podsticaje da zagađenje smanji na druge načine: uvođenjem nove opreme, korišćenjem drugih inputa i dr. – jer na taj način ne smanjuje porez Kao alternative pigovskom porezu razvijeni su različiti mehanizmi koji podstiču proizvođače na smanjenje zagađenja: naknada za zagađenje sistem “ograniči i trguj” i pristup zasnovan na naredbama i kontroli
24
Naknada za zagađenje ... vrsta poreza koji se uvodi na jedinicu zagađenja umesto na jedinicu proizvodnje podstiče proizvođača da smanji zagađenje na bilo koji način: smanjenjem proizvodnje, instalisanjem nove opreme, korišćenjem čistijih inputa i dr. Pretpostavimo da države uvede naknadu za jedinicu zagađenja u iznosu od f*, pri čemu je f* granična društvena korist od smanjenja zagađenja na efikasan nivo e*
25
Naknada za zagađenje $ MC f* MSB e* Smanjenje zagađenja
Axes and labels 1st click – MSB 2nd click – MC 3rd click – dashed line and e* 4th click – f* and brown horizontal line MSB e* Smanjenje zagađenja
26
Naknada za zagađenje MC=f*=MSB
MSB - Drušvena granična korist od smanjenja zagađenja predstavljena je opadajućom krivom MSB MC - Proizvođačevi granični troškovi smanjenja jedinice zagađenja f* - Proizvođačeva granična korist od smanjenja zagađenja On ima interes da smanjuje zagađenje sve dok je f*>MC U tački e* proizvođačevi granični troškovi od smanjenja zagađenja jednaki su njegovim i društvenim koristima od smanjenja zagađenja: MC=f*=MSB
27
Troškovna efikasnost smanjenja zagađenja
MCH Bartovi izdaci za naknadu Homerovi izdaci za naknadu MCB f = $50 axes and labels for both graphs 1st click – MCB and dashed vertical lines, MCH and dashed vertical black line 2nd click – horizontal dashed brown line and vertical dashed brown line 3rd click – dashed brown line and Bart’s dashed black line at 50 disappear 4th click – line at f = $50 wipes right 5th click – Bart’s tax payment 6th click – Homer’s tax payment f = $50 50 75 90 25 50 75 90 Bartovo smanjenje zagađenja Homerovo smanjenje zagađenja
28
Troškovna efikasnost naknade za zagađenje
Troškovna efikasnost: politika koja ostvaruje određeni nivo smanjenja zagađenja uz najniže moguće troškove Ako postoji veći broj zagađivača njihove krive graničnih troškova smanjenja zagađenja ne moraju biti jednake: MCH > MCB smanjenje zagađenje za sve nije troškovno efikasano ako svi smanje zagađenje za isti iznos npr. za 50 jedinica zagađenja Ukupni troškovi smanjenja zagađenja su minimalni samo kada su granični troškovi svih zagađivača jednaki: MCH = MCB Naknada za zagađenje je troškovno efikasna podstiče sve zagađivače da smanjuju zagađenje do tačke u kojoj su MC=f*, a to znači da su i granični troškovi svih zagađivača jednaki
29
Sistem “ograniči i trguj”
Država može da izda određeni broj dozvola za zagađenje i da ih podeli (ili proda) zagađivačima i da im dopusti da trguju dozvolama ... zagađivači imaju interesa da njima trguju sve dok se njihovi granični troškovi smanjenja zagađenja ne izjednače (MCB = MCH) Na troškovno efikasnom nivou zagađenja, tržišna cena dozvole jednaka je iznosu naknade za zagađenja Iako se troškovna efikasnost postiže bez obzira na početnu raspodelu dozvola, početna raspodela je bitna sa stanovišta raspodele dohotka
30
Sistem “ograniči i trguj”
MCH b MCB f = $50 axes and labels for both graphs 1st click – MCB and dashed vertical lines, MCH and dashed vertical black line; horizontal dashed brown line and vertical dashed brown line 2nd click – 3rd click – dashed brown line and Bart’s dashed black line at 50 disappear 4th click – line at f = $50 wipes right 5th click – Bart’s tax payment 6th click – Homer’s tax payment f = $50 a 10 50 75 90 Bartovo smanjenje zagađjenja 25 50 75 90 Homerovo smanjenje zagađenja
31
Pozitivni ekterni efekti
Pozitivni eksterni efekti postoje onda kada aktivnosti jednog subjekta donose koristi drugim, a one se ne mogu naplatiti kroz tržišne mehanizme Pretpostavimo da se preduzeće koje se bavi istraživačko razvojnim aktivnostima suočava sa: krivom graničnih privatne koristi (MPB) krivom graničnih troškova (MC) krivom eksternih graničnih koristi (MEB) krivom graničnih društvenih koristi (MSB=MPB+MEB) Efikasan nivo proizvodnje: za preduzeća se nalazi u tački R1, gde je MPB=MC društveno efikasan nivo proizvodnje je u tački R* gde je MSB=MC
32
Pozitivni eksterni efekti
$ MC Axes and labels 1st click – MPB 2nd click – MC and R* 3rd click – MEB 4th click MSB and R1 MSB = MPB + MEB MPB MEB R1 R* Godišnja istraživanja
33
Pozitivni eksterni efekti i subvencije
Tržište će obezbediti nedovoljnu količinu naučno-istraživačkih rezultata (R1<R*) Ukoliko preduzeće dobije subvenciju koja je jednaku eksternim efektima u tački R*, ponuda naučno-istraživačkih aktivnosti biće efikasna Pri odobravanju subvencija neophodno je voditi računa o: poželjnosti preraspodele dohotka koja se ostvaruje subvencijom (čak iako je subvencija efikasna ona ne mora biti društveno poželjna) korisnost neke aktivnosti ne znači da ona generiše eksterne efekte i da je potrebno da se subvencioniše da bi bila efikasna (npr. vrhunski hirurg ili neki vrhunski sportisti)
34
Pitanje 10. str. 75 Telma i Lujza su susetke. Tokom zime, mašina za uklanjanje snega ne može da očisti ulicu ispred Telmine kuće, a da je ne očisti i ispred Lujzine. Telmina granična korist od usluga kao što je čišćenje snega iznosi 12 – Z, gde Z pokazuje koliko je puta ulica očišćena. Lujzina granična korist je 8 – 2Z. Granični trošak čišćenja ulice iznosi 16 $. Grafički prikažite njihove individualne i agregate granične koristi za njih dve. Nacrtajte granične troškove i utvrdite efikasan nivo pružanja usluga čišćenja snega.
35
Zadatak 8. (str. 115) Privatna granična korist za proizvod X je 10 – X, gde je X broj utrošenih jedinica. Privatni granični troškovi proizvodnje X su konstantni i iznose 5 $. Za svaku proizvedenu jedinicu X, članovi društva imaju eksterni trošak od 2 $. Koliko će se proizvoda X proizvesti u odsustvu bilo kakve državne intervencije? Koliko iznosi efikasan obim proizvodnje X? Predložite piguovski porez koji bi doveo do efikasnog obima proizvodnje. Koliki prihod bi se ostvario od poreza?
36
Zadatak 10. (str. 116) Pretpostavite da dva preduzeća ispuštaju određeno zagađenje. Granični troškovi smanjenja zagađenja za prvu firmu iznose: MC1 = 300e1 , a za drugu MC 2 = 100e2, gde su e1 i e2 iznosi (u tonama) smanjenja emisije od strane prve, odnosno, druge firme. Pretpostavite da ukoliko država ne interveniše, prva firma emituje 100 jedinica, a druga firma 80 jedinica zagađenja. Pretpostavite da zakonodavci odluče da ukupno zagađenje smanje za 40 jedinica. Koliko bi svaka firma, da bi bila troškovno efikasna, smanjila svoje zagađenje? Kolika bi naknada za zagađenje trebalo da se uvede kako bi se ostvario troškovno efikasan rezultat. Koliko bi svaka firma platila u naknadama? Pretpostavite da regulatorno telo umesto naknade za zagađenje uvede sistem razmenljivih dozvola i da ih izda 140, od kojih svaka dozvoljava emisiju od po jedne tone zagađenja. Prva firma koristi svoj politički uticaj da ubedi regulatorno telo da joj izda 100 dozvola, a drugoj firmi samo 40. Koliko će dozvola biti razmenjeno između tih firmi, ako se uopšte budu razmenjivale? Koliki je minimalni iznos novca koji mora (ukupno) da se plati za ove dozvole? Za koliko će tona na kraju svaka firma smanjiti svoje zagađenje?
37
Domaći zadatak 7. (str. 115) Zamislite da se farma „Prasići“ (LP) nalazi u blizini vinograda „Mamurluk“. Na tabeli su za svaki nivo proizvodnje na farmi svinja navedeni granični troškovi po jednoj svinji, granična korist za farmu i granična šteta koja se nanosi vinogradu: Proizvodnja MC MB MD Koliko svinja proizvodi LP? Koliko iznosi efikasan broj svinja? Pošto su joj dosadile pritužbe vlasnika vinograda na njenu farmu, vlasnica kupuje „Mamurluk“. Koliko će svinja farma proizvoditi posle fuzionisanja? Kako fuzionisanje utiče na zajednički profit koji ostvaruju farma i vinograd?
38
Domaći zadatak 9, str. 75 Pretpostavite da postoje samo dva ribara, Zak i Džejkob, koji pecaju duž određene obale. Obojica bi imala koristi ukoliko bi se na toj obali podigli svetionici. Granični trošak izgradnje svakog dodatnog svetionika iznosi 100 $. Granična korist od svakog dodatnog svetionika za Zaka je 90 – Q, a za Džejkoba 40 – Q, gde je Q broj svetionika. Objasnite zašto ne bismo mogli da očekujemo da duž te obale bude podignut efikasan broj svetionika. Šta je efikasan broj svetionika? Šta bi bile neto koristi za Zaka i Džejkoba ako bi se obezbedio efikasan broj?
Similar presentations
