1. TRŽIŠTE RADA U ZEMLJAMA U TRANZICIJI
Ekonomika tranzicije

2. TRŽIŠTE RADA
U CPE nije postojalo tržište rada. Država je garantovala posao svima
Tražnja: Proizvodni plan
Nepodudarnost kvalifikacije i posla
Centralno određivanje plata
Obavezno članstvo u sindikatima ali njihova slaba uloga u politici dohodaka
Nepostojanje zvanične nezaposlenosti: ali siva i crna ekonomija i skrivena nezaposlenost

3. Tržišta rada u tržišnim ekonomijama
Rigidnosti tržišta rada pokazuje stepen regulacije: EPL (Employment Protection Law: racio minimalne zarade prema prosečnim troškovima rada, socijalno i penzijsko osiguranje), ALMP (Active Labour Market Policies: pomoć firmama koje angažuju dugoročno nezaposlene, izdaci za trening...)
Indikator rigidnosti je između 1 (potpuna rigidnost) i 0 (nema rigidnosti): Nemačka (0,3), UK (0,43)
Zemlje u tranziciji: najniži za Poljsku (0,45) i Rusiju (0,43) a najviši za Belarusiju (0,64), Mađarsku (0,57) i Bugarsku (0,51)

4. Tržišta rada u tranzicionim ekonomijama
Članstvo u sindikatima veće: CEE (49%) a OECD (40%)
Izdaci za socijalno i penzijsko osiguranje zaposlenih veće kao i porodiljskog odsustvo duže za 75 dana
Minimalna zarada prema prosečnoj zaradi viša u CEE: između 20 i 50 % ali niža u CIS
Nezaposlenost u proseku najviša na svetu (sem Belorusija, Kambodža, Vijetam i Kina) (Jovičić, 2011) (Svet: od 4% Istočna Azija do 10% CEE)
Niska stopa zaposlenosti (68% 1990, 56% 2003 u EU-CEE a 61% u EU-15)

5. Šok terapija ili gradualna putanja (Jovičić, 2011)
OST: pri optimalnoj brzini uništavanje državnog sektora i realokacije rada u privatni sektor visoka i dugoročna nezaposlenost se ne javlja
Međutim privatizacija je pozitivno korelisana sa naglim gubitkom poslova: Faggio (2007) povećanje učešća privatnog sektora povećava nezaposlenost i negativno utiče na ekonomski rast (niža potrošnja i agregatna tražnja)

6. U literaturi visoka nezaposlenost (Jovičić, 2011)
Usled realokacije rada zbog uvođenja nove tehnologije sa 2 suprotstavljena efekta:
Efekat kapitalizacije: povećanje ekonomskog rasta donosi veće kapitalne dobitke usled kreiranja novih poslova i smanjuje nezaposlenost
Kreativna destrukcija: povećanje rasta usled napretka tehnologije smanjuje potrebu za nekim poslovima te nezaposlenost raste (ukidanjem radnih mesta i smanjujući potrebu za otvaranje novih)

7. Tržišta rada u tranzicionim ekonomijama
Radna populacija (W): god. Radna snaga (L): broj zaposlenih (E) i nezaposlenih (U) Nezaposlenost: broj registrovanih ili neregistrovanih osoba koje traže posao Stopa nezaposlenosti: u=U/L Stopa zaposlenosti: e=E/W Stopa učešća u radnoj snazi: p=L/W=e/(1-u) OECD nepopunjena slobodna radna mesta Vacancy rate: udeo registrovanih slobodnih radnih mesta u radnoj snazi

8. Stopa zaposlenosti
Stopa nezaposlenosti
EU – 15 prosek
61,2
8,7
Nove članice prosek
56,2
14,4
Češka
68,0
7,5
Estonija
65,1
10,1
Mađarska
56,4
5,7
Latvija
63,1
10,5
Litvanija
62,0
12,9
Poljska
51,1
19,3
Slovačka
57,4
17,4
Slovenija
63,5
6,6
Bugarska
52,5
13,6
Rumunija
57,6

9. MERE:
Zbog straha od nemira: Poljska i Mađarska prevremeno penzionisanje (1 mil)
Zbog niskih doprinosa za nezaposlene mnogi se ni ne registruju
Nastaju skrivene rezerve: ljudi koji bi želeli da rade ali ne vide mogućnosti pa se ne registruju u Službi za zapošljavanje i ekonomija u senci
Meka budžetska ograničenja u SOE (Rusija, Češka)
Emigracija: Estonija više od polovine od 14% ukupno izgubljene populacije usled čega opada učešće u radnoj snazi pored rasta nezaposlenosti

10. Merenje nezaposlenosti
Mera zdravlja privrede ali teško precizno merenje zbog faktora: politički, rad na crno...
Rast stope nezaposlenosti i pad stope zaposlenosti ne ilustruju potpuno zatvaranje radnih mesta
Gabrisch i Holscher (2006): bez scheme ranog penzionisanja, registrovanja i emigracije stope nezaposlenosti bi bile znatno veće: npr. Poljska 25% umesto 19%, Estonija 20% umesto 10%.

11. Period and
 By
enterprise
type
Country
Collective
Private
State
Annual
Creation
Destruction
1989 Estonia
0.37
1.41
64.89
1.06
0.00
2.12
1993 Estonia
22.53
59.96
12.12
0.44
13.56
Privatised
Hungary
4.70
4.90
7.80
3.30
4.30
6.90
Romania
2.20
10.10
26.20
2.90
1.30
12.70
Russia
6.70
5.00
13.50
5.10
0.60
4.80
 OECD
All
France
11.80
Netherlands
8.20
7.20
United Kingdom
8.70
6.60
United States
13.00
10.40

12. Hiring and separation rates
By enterprise type
Collective
Private
State
Annual
Hiring
Separation
1989 Estonia
9.89
10.93
70.21
6.38
8.6
10.72
1993 Estonia
15.06
37.59
76.51
28.68
14.63
27.74
1993 Poland
37.20
34.80
14.20
15.80
1999 Poland
35.20
31.40
14.00
18.70
By employment size
20-99  
500+
14.09
11.02
7.78
11.01
6.91
9.63
36.19
24.46
18.60
31.30
9.68
29.04
For OECD countries job creation and destruction rates are annual average rates as a percentage of total employment during except for United Kingdom during Source: Haltiwanger and Vodopivec (2002) for Estonia, Socha and Weisberg (2002) for Poland, Commander and Köllő (2008) for Hungary, Romania and Russia and Cahuc and Zylberberg (2004) for OECD countries

13. Beveridge Curve: Matching Efficiency
Makroekonomski sumirani indikator različitih rigidnosti na tržištu rada
Relacija između stope slobodnih radnih mesta (vacancy rate, v) i stope nezaposlenosti (u)
BC je bliža preseku osa što je tržište rada fleksibilnije tj. Kada se zarada prilagođava tako da svaki deo tržišta rada pruža adekvatnu mogućnosti zaposlenja, slobodna radna mesta i smanjuje se nazaposlenost
BC dalja usled EPL (zaštita posla), sistema socijalnog za nezaposlene (utiče na spremnost nezaposlenih da popune slobodno radno mesto), ALMP (pomažu u povezivanju nezaposlenih sa slobodnim radnim mestom), limitirane geografska mobilnost
Pomeranje BC udesno = rast rigidnosti koji utiče na rast U

14. Beveridge Curve
Matching proces: koliko efikasno radnici nalaze nov posao (centri za zapošljavanje, niža stopa članstva u sindikatima, veća mobilnost)
Stopa učešća u radnoj snazi: ako raste broj onih koji traže posao (obrazovanje, pol, godine, imigracija)
Dugoročna nezaposlenost: negativna percepcija o nezaposlenima od strane poslodavaca
Frikciona nezaposlenost

15. Empirijski rezultati
Poljska manje rigidnosti a ne promenjena BC ukazuje na slab uticaj rigidnosti na nezaposlenost
Mađarska značajno pomeranje ulevo
Češka BC pomerena udesno od 1999.

16. Rast i nezaposlenost
Ako postoji veza znači da stopa nezaposlenosti reaguje na promene u rastu outputa
Znači moguće smanjenje U manje restriktivnom fiskalnom i monetarnom politikom
Zavisna varijabla: razlika stope nezaposlenosti u periodu t u odnosu na prethodni period
Nezavisna varijabla: stopa promene BDP
Znak negativan: rast BDP smanjuje nezaposlenost

17. Test za Okunov zakon
Koliko je potrebno rasta iznad trenda rasta (baziranog na dugoročnoj produktivnosti i trendu tehnologije) da bi se stopa nezaposlenosti smanjila za 1 procentni poen
Indirektna mera institucionalne sposobnosti ekonomije da upotrebi rast za zaposlenost
Veći koeficijent znači manje institucionalnih prepreka i rigidnosti
Relacija ne važi u ranom period tranzicije zato što je U rezultat institucionalno-političkih promena i makroekonomskih šokova (OST) a kada relacija važi znači da tranzicija više ne igra važnu ulogu u promenama U

18. Obrazovanje i Tranzicija
Bassanini i Scarpetta (2001): efekat obrazovanja na nivo outputa je oko 6% za svaku dodatnu godinu obrazovanja
Nasledstvo iz pred-tranzionog perioda: relativno nizak nivo obrazovanosti (kvalitet i kvantitet u odnosu na OECD)
U periodu tranzicije radnici s nižim obrazovanjem disproporcionalno više su gubili posao ili im je relativna zarada bila više smanjena
Nove firme i sektori su zatvarali više nego kreirali radna mesta za nisko obrazovane
Za manuelne radnike došlo je do promene zaposlenosti od nisko ka visoko kvalifikovanim
Loši prospekti zaposlenja nisko obrazovanih (nema tražnje)

19. Obrazovanje i Tranzicija
Nivo produktivnosti je pozitivno povezan sa većim udelom obrazovanih radnika u preduzeću
Izdaci za obrazovanje značajno smanjeni na početku tranzicije
Raspoloživost adekvatnog obrazovanja je nedovoljna i negativno utiče na performanse preduzeća (tzv. Skill imablances: adaptibilnost, tehnologija, obrazovanje)

20. TRŽIŠTE RADA U SRBIJI

21. 1994
1995
1996
1997
1998
1999
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
Nominal GDP per capita (in US$)
1367
1562
1308
1220
863
1413
1910
2542
2977
3234
3953
5393
6774
Nominal Monthly Earnings (% change) na
48.2
33.3
23.1
91.1
129.6
51.7
25.3
23.7
24.1
24.4
22.0
17.9
Real Monthly Earnings (% change)
26.9
3.8
-14.0
30.7
38.5
30.5
14.0
14.2
6.9
11.4
15.3
6.2
Labour force (end-year) (% change)
-2.3
0.9
1.1
-1.2
-0.5
-7.2
-2.4
1.8
1.3
2.5
-4.5
2.2
-1.1
-6.1
-2.0
Employment (end-year) (% change)
-0.9
-0.4
-1.4
-1.8
-8.6
-2.6
0.2
-1.6
-1.3
-6.4
-1.5
-0.1
Employed in Private Sector (% change)
 na
na 
5.0
6.0
4.0
3.0
11.0
Employed in Sectors other than Private (% change)
-7.0
-6.0
-10.0
-9.0
Unemployment (end-year)
23.3
24.6
25.7
25.9
26.8
27.9
25.5
27.6
30.3
31.7
32.4
33.2
29.9
28.5
Privatisation Revenues (cumulative in % GDP)
2.4
7.7
10.2
17.4
20.2
21.4
Private Sector Share in GDP (%) 40 45 50 55 60
Share of industry in GDP ( %)
41.0
40.1
38.6
39.3
39.7
38.2
26.0
27.2
34.3
23.2
22.8
21.8
20.7
Share of agriculture in GDP (%)
31.4
31.1
29.4
19.0
25.1
17.6
17.2
19.3
12.1
13.3
12.0
11.3
9.8
10.1
Population end-year, millions
10.5
10.6
8.4
7.5

22. Tržište rada u Srbiji
: smanjena zaposlenost za (zaposlenost u državnom i društvenom sektoru smanjena za a privatnom porasla za )
Smanjenje BDP veće od smanjenja zaposlenosti (skrivena nezaposlenost oko trećine ukupno zaposlenih u DDS)
Trajanje nezaposlenost veoma duga: 47,2 meseca u proseku: znači nezaposlenost dugoročna i permanentna
Siva ekonomija: 2,3 miliona ljudi a polovina njih imaju posao u formalnom sektoru (pokazatelj niskih zarada). Zarada/h u sivom sektoru za 50% viša nego u formalnom sektoru

23. Zakon o radu 2001
Povećao fleksibilnost tržišta rada (radi privlačenja investitora)
Smanjenje opterećenja zarada porezima i kontribucijama (radi rasta zaposlenosti i smanjenja sive ekonomije)
ALMP radi podsticaja novog zapošljavanja
Velikodušni socijalni program za one koji izgube posao ili dobrovoljno napuste

25. Privatizacija i smanjenje radne snage
Zaustavljanje rasta nezaposlenosti i zaštita radnih mesta važan cilj
Ugovori sa investitorima da se garantuje održavanje određenog nivoa zaposlenosti u datom periodu ili isplata otpremine (oko 200 EUR po godini staža) uz nadoknadu (niža cena preduzeća ili subvencije)
Philip Morris kupio DIN od 2400 zaposlenih 1650 prihvatilo da ode: trošak $100 mil (prosečno $ po zaposlenom isplaćeno) !?
Tranzicioni fond: država za restrukturiranje platila onima koji su ostali bez posla oko 100 EUR po godini staža: biliona a biliona dinara potrošeno iz budžeta sa ovu svrhu (priv.)

26. Zakon o radu 2005
Cilj da se na račun poslodavca poboljša pozicija zaposlenih:
Godišnji odmor sa 218 na 220 dana
Plaćeno odsustvo sa 5 na 7 dana
Otpremnina povećana na 1/3 godišnjih plata tokom perioda zaposlenosti
Privremena zaposlenost smanjena sa 3 na 1.g.
Isplata penzionog iznosa od minumuma 3 prosečne plate

27. Nezaposlenost u Srbiji (Jovičić, 2011)
Od 2001 u toku procesa privatizacije stalno smanjenje broja radnih mesta koje nije kompenzirano samozapošljavanjem pa je broj zaposlenih smanjen za više od 10%
Stopa nezaposlenosti 19,2% 2010: Srbija posle BIH i Makedonije zemlja sa najvišom stopom nezaposlenosti u Evropi: ARS za 2 godine ( ) izgubljeno radnih mesta: U Srbiji u proseku svakog meseca bez posla ostane grad veličine Loznice

28. Nezaposlenost (Jovičić, 2011)
Rast ekonomske aktivnosti pre krize anuliran a destrukcija radnih mesta nije kreativna jer ne vodi do povećanja rasta usled napretka tehnologije već je povećanje nezaposlenosti praćeno padom proizvodnje i promenom strukture ekonomije (rast sektora usluga a u materijalnoj proizvodnji rast udela manjih preduzeća)
promena kvalifikacione strukture zaposlenih: NKV (91), KV (80), PKV (84), VKV (87), visoka školska sprema (105)

29. Promene u strukturi zaposlenosti: Muškarci

30. Promene u strukturi zaposlenosti: Žene

31. Changes in employment composition by occupation and sector for men
Changes in sector employment composition by occupation and sector for women

32. Real hourly earnings percentiles for male employees in public and private sectors in Serbia,

33. Real hourly earnings percentiles for female employees in public and private sectors in Serbia,

34. Public sector pay relative to private sector pay: conditional and unconditional differences in hourly pay for men in period with 95% confidence interval

35. Public sector pay relative to private sector pay: conditional and unconditional differences in hourly pay for women in period with 95% confidence interval