1. Социјална и образовна укљученост
И родитељи се питају
Социјална и образовна укљученост
Весна Златаровић
ЦИП-Центар за интерактивну педагогију

2. Појмови http://www.inkluzija.gov.rs/?page_id=935&lang=sr
Социјална искљученост јесте стање у којем се налазе појединци, односно групе истиснуте из економског, политичког, културног или друштвеног система чиме бивају спречени да својим пуним капацитетима учествују у друштвеним односима и токовима због свог сиромаштва или недостатка основних знања и могућности за доживотно учење, или као резултат дискриминације.
Социјални ризици су фактори који повећавају шансе појединаца и породица да допадну у стање сиромаштва или буду социјално искључени (попут застарелих квалификација, болести, инвалидитета, незапослености и сл.).

3. Појмови http://www.inkluzija.gov.rs/?page_id=935&lang=sr
Социјална кохезија подразумева способност једног друштва да осигура добробит свим својим члановима, да сведе на минимум неједнакости и избегне поделе. Ниједно друштво није у потпуности кохезивно; то је пре идеал којем свако друштво треба да тежи одржавањем, побољшавањем и прилагођавањем променама које се дешавају у економској, социјалној и политичкој сфери. Њен циљ јесте уравнотежен развој ЕУ, смањење структурних разлика између региона и промовисање једнаких могућности за сваког појединца.
Социјално укључивање је процес који омогућава да они који су у ризику од сиромаштва и социјалне искључености добију могућност и средства која су потребна за пуно учешће у економском, друштвеном и културном животу и постизању животног стандарда и благостања који се сматрају нормалним у друштву у којем живе. Социјално укључивање осигурава веће учешће грађана у доношењу одлука што утиче на њихове животе и остварење основних права.

5. МАРГИНАЛИЗОВАНЕ ПОРОДИЦЕ
Имају малу или никакву друштвену моћ
Изоловани су из друштвених токова
Други имају предрасуде о њима
Друштво не води рачуна о њима
Имају озбиљне материјалне проблеме
Затварају се према другим групама и друштву и развијају предрасуде према њима
Имају низак ниво самопоштовања
Развијају низак ниво аспирација
Губе наду и оптимизам за могућност промене
Имају пасиван однос према проблему због кога су маргинализовани
Не виде даље и више – усмерени су на проблем
Поричу постојање проблема

6. КАД ГОВОРИМО О "РОМСКОЈ" ПОРОДИЦИ, НА КОЈЕ ПОРОДИЦЕ МИСЛИМО?
Живе у нехигијенским насељима
Сиромашне су
Чланови су необразовани, често и неписмени
Незапослени су, раде у “сивој”економији
Имају већи број деце
Вишегенерацијске бројне породице
Нису интегрисане у друштво
Имају патријархалне обрасце вредности и понашања
Начин живота се тумачи културним обрасцима а не сиромаштвом

7. ИЗАЗОВИ породица деце са сметњамa у развоју
ново сиромаштво, промена у условима живота: један родитељ не може да ради, најчешће мајка, скупи третмани, опрема
одбијају да прихвате реалност или су фокусирани на дете са сметњама и борбу да остваре његова права
промене породичних односа, некад не могу да развију нову породичну динамику, неки очеви одлазе
може доћи до запостављања друге деце у породици
осећај кривице, беспомоћности, љутње
напуштају их родбина и пријатељи
немају довољно подршке друштва, губе веру у људе и систем, постају маргинализовани иако то пре рођења детета нису били

8. Према Бронфербренеровом еколошком моделу развоја

9. Рођен/а да буде другачији-другачија
или
Учинити различитост обичном

10. ЉУДСКА ПРАВА
Људска права су права која свако од нас поседује самим тим што је људско биће
Универзална: Људска права се примењују на сваку особу на свету, без обзира на расу, боју коже, пол, етничко или социјално порекло, вероисповест, језик, националност, старост, сексуално опредељење, инвалидитет или неки други статус.
Природно наслеђена Људска права су природни део вас.
Неотуђива Људска права аутоматски припадају сваком човеку .

11. ЉУДСКА ПРАВА Људска права су повезана једно са другим. Она су:
Неодвојива Не могу бити одвојена једна од других.
Међузависна Не могу бити потпуно остварена једна без других.
Међусобно повезана Људска права утичу једна на друга.
Универзална декларација о људским правима (УДХР) усвојена је од стране Уједињених нација године. Од тада су развијена многа друга документа чији је циљ да пруже више конкретних детаља о људским правима; међутим, сва она су заснована на принципима основних људских права прописаних у УДХР.

12. 2006. – Конвенција Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом
Конвенција о правима детета Најважнији и најауторитативнији документ у области права детета на међународном плану је Конвенција о правима детета из године, коју су до сад ратификовале 193 државе.
2006. – Конвенција Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом
У тренутку писања овог текста Конвенцију се потписало 154 земаља, а ратификовало 124, извор
Између осталог, промовише право особа са инвалидитетом на инклузивно образовање ( члан 24 )

13. Члан 24. Образовање
Државе потписнице признају право свих особа са инвалидитетом на образовање. Са циљем да остваре уживање овог права без дискриминације и на основу једнакости са другима, државе потписнице осигураће инклузивни систем образовања на свим нивоима и учење током читавог живота усмерено на:
Пун развој људских потенцијала и осећања достојанства и самовредности, као и јачање поштовања људских права, основних слобода и људске разноврсности,
Развијање личности, талената и менталних и физичких способности особе са инвалидитетом до највеће могуће мере,
Омогућавање да све особе са инвалидитетом ефективно учествују у слободном друштву.

14. 24.2. Приликом остваривања овог права, државе потписнице ће осигурати да:
Особе са инвалидитетом не буду искључене из општег образовног система на основу своје инвалидности, а да нити једно дете са инвалидитетом не буде искључено из бесплатног и обавезног основног образовања, или из средњег образовања, због свог инвалидитета;
Особе са инвалидитетом имају приступ инклузивном, квалитетном, бесплатном и обавезном основном образовању, или средњем образовању у својој локалној заједници на основу једнакости са другима;
Буду осигуране разумне адаптације које ће одговорити потребама појединаца;
Особама са инвалидитетом буду пружена подршка у склопу општег образовног система која им је потребна да би им се олакшало ефективно образовање.
Буду пружене индивидуализоване мере подршке у окружењима које максимизирају академски и социјални развој, у складу са циљем пуне укључености.

15. 24.3. Државе потписнице ће омогућити особама са инвалидитетом да уче животне и вештине релевантне за социјални развој које су им неопходне како би олакшале њихово пуно и једнако учешће у образовању и као чланова заједнице. Да би оствариле овај циљ, државе потписнице ће предузети одговарајуће мере које ће између осталог:
Олакшати учење Брајевог и алтернативног писма, аугментативних и алтернативних начина, средстава и формата комуникације, вештине оријентације и мобилности, олакшати вршњачко образовање и размену искустава међу особама у сличној ситуацији,
Олакшати учење гестовног језика и промовисање лингвистичког идентитета заједнице глувих особа,
Осигурати да се образовање особа, а нарочито деце која су глува, слепа или слепоглува врши на језицима и облицима комуникације који су најпримеренији и у окружењу које осигурава максималан академски и друштвени развој.

16. Квалитетна педагошка пракса доприноси
Право сваког детета и породице да буду укључени, поштовани и цењени, да раде на постизању заједничких циљева и да остваре своје пуне потенцијале
Од кључне је важности да свакодневна пракса одражава вредности садржане у Конвенцији о правима детета и у другим међународним и националним документима (људска права, недискриминација).
Васпитач-ица/Учитељ-ца представља модел понашања и омогућава деци да кроз свакодневна искуства уче да поштују и цене различитости, као и да развијају вештине учествовања.

17. Инклузивно образовање – дефиниција УНЕСКО
УНЕСКО види инклузивно образовање као процес уважавања и реаговања на разнолике потребе ученика повећавањем укључености у учење, културу и заједницу и смањивањем искључивања у и из образовања. То укључује промене садржаја, приступа, структура и стратегија у оквиру заједничке визије која се односи на сву децу одговарајућег узраста. Оно (инклузивно образовање) представља уверење да је одговорност редовног образовног система да образује сву децу.
UNESCO Guidelines for Inclusion: Ensuring Access to Education for All, 2005, UNESCO, Paris, p. 13.

18. Segregacija
MODEL Karen Chesterton

19. Integracija

20. Inkluzija

21. Дефиниција УНЕСКО-а практично значи:
Дефиниција УНЕСКО-а практично значи:
Образовање све деце је у надлежности једног министарства.
Један школски систем је одговоран за образовање све деце у свом региону.
Структура ученика у разреду је разнолика.
Наставници у учионици примењују стратегије/методе које одговарају различитости, као што су диференцирана настава, кооперативно учење, модули индивидуализованог учења, учење кроз активности и вршњачко учење.
Постоји сарадња између наставника, запослених и других, у настојању да се одговори потребама сваког ученика.

22. Готовост за учење Готовост за школу Развојна зрелост
Разврставање деце
Развој концепта
Готовост за учење
Готовост за школу
Развојна зрелост
КАРАКТЕРИСТИКЕ ДЕТЕТА су пресудне за процену да ли је дете спремно за школу и за коју

23. Дететова спремност за школу Спремност школе за дете
Прилагодљив
образовни систем
Промене концепта спремности за школу
Дететова спремност за школу
Спремност школе за дете
Подршка породице, заједнице и сервиса који доприносе дечијој спремности
Радна дефиниција објављена 1997
на US National Education Goals Panel
Према моделу Карен Честертон
(Karen Chesterton)
‘спремна породица + спремна заједница + спремни сервиси + спремне школе = спремно дете’
УЧЕЊЕ И КУРИКУЛУМ НА РАНОМ УЗРАСТУ, Реконцептуализација пријема: континуитет учења, S. Dockett, B. Perry, H. Campbell, L. Hard, E. Kearney, R. Taffe Одељење за образовањи и услуге за децу, Влада Јужне Аустралије, децембар године
Спремност детета за школу:
Физичко добростање и моторни развој
Социјални и емоционални развој
Оријентисаност ка учењу
Развој језика
Сазнавање и опште знање
(Kagan, Moore, & Bredekamp, 1995)

24. Jednakost ne znači pravednost jednako pravedno

25. Образовање даровитих
ИОП за даровитог ученика - избор прилога за модул (Ана Алтарас Димитријевић) (IOP (Ana Altaras Dimitrijević))
Специфичне образовне мере за промовисање свих облика даровитости у школама у Европи  (Specific educational measures to promote all forms of giftedness at school in Europe)
Образовање даровитих у 21 европској земљи: инвентар и перспективе (Gifted education in 21 European countries: inventory and perspective)
Подстицање талената и креативности младих – изазов савременом свету (Nurturing talents and creativity in youth – challenge to contemporary world)

26. Истраживачка станица Петница http://www.petnica.rs/
Програми за основце Krajem skolske godine (maj-juni) Istrazivacka stanica organizuje poseban tip programa visedisciplinarnog karaktera - Letnja naucna skola, namenjenu ucenicima VII razreda osnovnih skola. Teziste ovog programa je na upoznavanju ucenika sa osnovnim tehnikama i principima naucnog istrazivanja (posmatranje, merenje, izvodjenje zakljucaka, rad sa instrumentima, rad na terenu i sl.). Prijavljivanje za LNS se organizuje pocetkom II polugodista preko mreze maticnih osnovnih skola u Srbiji.
Програми за средњошколце
Програми за студенте
Програми за наставнике
Међународни програми

27. ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА СЕ ПОСТИЖЕ
ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА СЕ ПОСТИЖЕ
ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈОМ САДРЖАЈА - ученици могу да раде на разним видовима исте тематике (нпр. читање, једни се баве социјалним питањима а други фонетским карактеристикама речи)
уважавањЕМ интересовања - Повезивањем наставних активности са личним искуством и мотивацијом ученика
ДИФЕРЕНЦИРАЊЕМ нивоА-ученици уче о сличним концептима али тако да се уважава ниво њиховог претходног успеха (проучавајући исхрану биљке неко може да се бави разумевањем да је вода потребна да би биљке живеле а неко улогом корена у преузимању влаге из тла)
мењањем ПРИСТУПа - користе се предавања и захтеви који ангажују различита чула и спсобности у процесу наставе (слух, вид, додир, мирис, физичке, логичко-математичке, лингвистичке, уметничке способности...)
степеном структурираности - Од малих, специфичних, поступних корака у раду, до проучавања концептуално јединствених, интегрисаних наставних целина
РАЗЛИЧИТим Редоследом - Омогућавање ученицима приступа наставном градиву и материјалима по различитом редоследу у зависности од њихових интересовања
РАЗЛИЧИТим Темпом И ВРЕМЕном - Обрада наставног градива бржим или споријим темпом, омогућавање ученицима да сами одређују свој темпо, давањем времена за одложене, успорене реакције
РАзличитим начинима реаговања - Планирање наставних ситуација тако да ученици могу различито да реагују на презентовано градиво, прихватање спонтаног различитог реаговања
НИВОм Подршке - од интензивне 1:1 до повремене, од стране наставника или од стране вршњака
стилом предавања - Омогућити ученицима да искусе низ различитих приступа предавању: од дидактичких презентација у учионици преко истраживачких екскурзија у локалној заједници
ОбликОМ рада - индивидуални, у пару, групни, рад у целом одељењу, на нивоу разреда или целе школе

28. Преузето из Оквир тела – приручник за развој инклузивне позоришне праксе, Група “Хајде да...”, Београд, стр. 44,

29. ДЕЦА УЧЕ ОНО С ЧИМ ЖИВЕ Ако дете живи с критиком, учи да осуђује.
Ако дете живи с насиљем, учи да се туче.
Ако дете живи са страхом, учи да буде забринуто.
Ако дете живи са самилошћу, учи да само себе сажаљева.
Ако дете живи с исмејавањем, учи да се стиди.
Ако дете живи с љубомором, учи шта је завист.
Ако дете живи са стидом, учи се осећају кривице.
Ако дете живи с охрабрењем, учи се самопоуздању.
Ако дете живи у толеранцији, учи се стрпљењу.
Ако дете живи с похвалама, учи да цени.
Ако дете живи с прихватањем, учи се љубави.
Ако дете живи с одобравањем, учи да воли самога себе.
Ако дете живи с признањем, учи да је добро имати циљ.
Ако дете живи с дељењем, учи о великодушности.
Ако дете живи с поштењем и праведношћу,учи да постоји истина и правда.
Ако дете живи са сигурношћу, учи се вери у себе и оне око себе.
Ако дете живи с пријатељством, учи да је свет место на којем је пријатно живети.
Дороти Нолт