1. Prof dr Marijana Vidas-Bubanja
Determinante delovanja IKT na poslovne rezultate i konkurentnost preduzeća
Prof dr Marijana Vidas-Bubanja
Beograd, 24.septembar godine

2. Zašto je danas važna primena IKT u ekonomiji/preduzeću?
Da počnemo sa malo statistike!

3. Mc Kinsey Global Institute, Interent matters: The Nets sweeping impact on growth, jobs and prosperity, May 2011
U svetu je preko 2 milijarde korisnika Interneta
Preko 8 biliona $ vrednosti se realizuje godišnje putem e-trgovine u svetu
Internet doprinosi ostvarenju 3,4% GDP u razvijenim zemljama koje ostvarju 70% svetskog GDP-a
Internet doprinosi sa 21% rastu GDP u RZ
Primena IKT je osnova kreiranje 2.6 novih radnih mesta na 1 izgubljeno radno mesto
75% uticaja Interneta se vezuje za tradicionalne industrijske grane/kompanije
Internet doprinosu rastu produktivnosti od 10% u MSP
MSP koje koriste IKT i Internet dva buta više izvoze i dva puta brže rastu od ostalih MSP
Postoji direktna korelacija izmedju nivoa upotrebe Interneta i rasta životnog standarda stanovnika

4. European High Level Conference,A Digital Single Market by A driver for economic growth and jobs,Copenhagen, February 2012
IKT sektor ostvaruje 5 % evropskog GDP, a sa 50% doprinosi ukupnom rastu produktivnosti u Evropi
Preduzeća koja intenzivno koriste IKT rastu 25 % brže od ostalih firmi i predviđanja govore da će kompanije sa najbržim rastom i u narednim godinama biti one iz IKT sektora.
Ukupna procenjena vrednost online transakcija u Evropi je godine bila EUR 165 milijardi.
Širokopojasne konekcije mogu kreirati više od 3 miliona novih radnih mesta u Evropi do godine.
Prema procenama, u godini, prodaje tablet & smart telefona će za 44 % biti više od ostvarenih prodaja PC u godini.
Global Internet saobraćaj uključujući mobilne podatke raste eksponencijalno: Skoro se udvostručuje svake godine. Prosečna upotreba sadržaja na Internetu bi mogla da dostigne do 25 gigabita po korisniku mesečno
Potrošači godišnje protroše EUR 1.5 biliona na digitalne informacije i zabavu u svetu
Ako e-trgovina dostigne nivo od 5 % maloprodaje u Evropi, prednosti koje će potrošači ostvariti po osnovu šireg izbora i nižih cena procenjuju se na EUR 200 milijardi (1.7 % evropskog GDP).

5. Primena IKT u ekonomiji/ poslovanju
Sve prisutnija
Sve sofisticiranija
Tehnologije opšte namene
Podržavajuće tehnologije

6. Ekonomski uiticaj IKT se prepoznaje u sledeća TRI domena
Uloga IKT u podsticanju i realizaciji inovacija,
Uloga IKT u kreiranju konkurentnosti i
Uloga IKT u obezbedjivanju održivog razvoja

8. IKT i inovacije Inovacija procesa Inovacija proizvoda
Organizacione inovacije
Fokus EU na sledećih 5 ključnih tehnologija: nanotehnologije, micro - i nanoelektronika (uključujući poluprovodnike), fotonika, novi materijali, i biotehnologija.
Ključni pokretači konkurentnog poslovanja evropske industrije u informacionom društvu

9. IKT i održivi razvoj Energetska efikasnost Emisija gasova
Upotreba sirovina
IKT mogu imati ključnu ulogu u rešavanju problema klimatskih promena i vezanih ekoloških izazova

10. IKT i konkurentnost Kvalitet proizvoda Upravljanje lancem snabdevanja
Usluge kupcima
Obuhvat tržišta

11. Uticaj IKT i Interneta Na makronivo-nacionalne ekonoije
Na mirko nivo-preduzeća

12. Uticaj IKT na makronivou nacionalne ekonomije
IKT i Internet su ključni pokretači ekonomskog rasta, socijalnih promena, istraživanja i inoviranja i boljeg i kvalitetnijeg života
Značaj i prednosti korišćenja IKT u svim sektorima poslovanja od proizvodnih delatnosti, preko usluga, do države i njenih institucija
Procenti rast BDP-a P/C za svakih 10% rasta u
IKT penetraciji,

13. Uticaj IKT na mikronivou-preuzeća
Bazna premisa savremenog poslovanja jeste tvrdnja da primena IKT i e-poslovanja podržavaju inovacije i rast produktivnosti, što povratno ima uticaj na rezultate ekonomske uspešnosti kompanije i njenu konkurentnost.
IKT su pokazale revolucionarnu moć ključnog katalizatora za promene i modernizaciju
Investicije u IKT se smatraju „pametnim“ investicijama koje omogućavaju kreiranje i zadržavanje poslova

14. Šta se sve menja u preduzeću kada dođe do primene IKT?
IKT omogućava fundamentalnu poslovnu transformaciju koja pokriva ceo lanac vrednosti /svi sektori/sve kompanije
Menja se način ne samo kako se proizvodi i usluge kupuju, već i kako se dizajniraju, proizvode i distribuiraju
Menja se obuhvat tržišta-mogućnost globalnog nastupa, MSP mogu poslovati globalno
Menja se način rada, strutura radnih mesta, potreban nivo i profil obrazovanja radne snage
IKT inoviraju i interne i eksterne poslovne procese preduzeća

15. Ciljevi primeni IKT u preduzeću
Dva ključna cilja:
a) da snize troškove
b) da povećaju tržište i prihode
Strateški prioriteti primene IKT za kompaniju mogu se pomeriti ka marketinškim i razvojnim ciljevima
Razlike između sektora
Zavise od poslovne strategije kompanije
Zavise od karakteristika poslovnog okruženja-ekonomska kriza versus periodi ekonomskog prosperiteta

16. Efekti primene IKT na poslovanje preduzeća
Efekti na troškove
Efekti na efikasnost
Efekti na efektivnost
Efekti na konkurentnost

17. Efekti na troškove Porterov koncept lanca vrednosti
Pimena IKT omogućava bolju koordinaciju svih
aktivnosti u korporativnom lancu vrednosti i sniženje
troškova po tom osnovu

18. IKT unapređuje efektivnosti i efikasnosti
Efektivnost bazira na tome što tehnologija promoviše bolju obradu i prenos informacija na svim nivoima u ogranizaciji i značajno smanjuje izvor mogućih grešaka
Efikasnost znači da tehnologija omogućava primenu resursa na adekvatnije načine, što povećava efikasnost poslova i procesa koji su u toku realizacije
Veća poslovna efikasnost i efektivnost osnova su viših nivoa poslovne izvrsnosti preduzeća.

19. Efekti IKT na konkurentnost preduzeća
U savremenim uslovima poslovanja suštinski se redefiniše shvatanje međunarodne konkurentnosti, pri čemu se od svih učesnika na tržištu traži da se prilagode novim informatičkim uslovima rada i poslovanja
Uspeh svih preduzeća opredeljen je:
*Stepenom korišćenja informacione tehnologije
*Razvojem menažmenta u mrežnim sistemima (network based management)
*Primenom poslovne strategije zasnovane na znanju (knowledge-based strategies)
*Internetom i potencijalima e-poslovanja

20. IKT i konkurentnost preduzeća
Kompanije se sve više fokusiraju na svoju baznu konkurentnost (core competence), a ostale non-core aktivnosti eksternalizuju (outsorsing) na spoljne partnere u okviru novih formi saradnje u mreži
Ovi pomaci postaju mogući zahvaljujući obilju, dostupnosti i transparentnosti informacija, što omogućava primena IKT u svim poslovnim segmentima

21. Uticaj IKT na odnose konkurencije u industrijskoj grani
E-poslovanje menja strukturu pojedinih grana tako što:
-menja osnovu konkurencije između ključnih rivala u grani,
-snižava barijere ulaska u granu,
-povećava mogućnost pojave novih supstitutivnih proizvoda,
-menja jačinu ponuđača i pregovaračku snagu kupaca,
-menja obuhvat moguće konkurencije, pomerajući ga sa lokalnog i regionalnog, na nacionalni i globalni nivo,
-pruža kupcima mogućnost da se bolje obaveste o cenama različitih ponuđača u grani,
-primorava ponuđače da što povoljnije nude svoje proizvode i tako aktuelizuje pitanje cenovne konkurentnosti,
- stvara nove mogućnosti diferenciranja proizvoda od sličnih rivalskih proizvoda i pridobijanja, na osnovu toga, veće potrošačke populacije.

22. Strategija za ostvarivanje konkurentnog poslovanja preduzeća koje podržavaju IKT
-Diferencijacija proizvoda,
-Ostvarivanje nižih troškova po osnovu veće efikasnosti,
-Povećan obuhvat-raspoloživost proizvoda u celom svetu,
-Mogućnost kreiranje proizvoda koji zadovoljava vrlo specifične zahteve određenog potrošačkog segmenta.

23. Determinante delovanja IKT i e-poslovanja na ekonomske razultate preduzeća:
Efektivna upotreba IKT zahteva obučenu radnu snagu,
Ogranizaciona promena je ključ koji omogućava da IKT funkcionišu u preduzeću,
Efekti IKT vezani su za nivo konkurencije i spremnost ka eksperimentima i inovacijama,
Veličina preduzeća utiče na efekte IKT na poslovanje,
Efekti IKT se pojavlju sa određenim time-legom.
Pilat, D., The economic imapcts of ICT-lessons learned and new challenges, OECD, 2005.

24. KAKO NOVE TEHNOLOGIJE VODE KA USPEŠNIJEM POSLOVNjU PREDUZEĆA
Nove i izmenjene poslovne i razvojne strategije

25. Recipročan odnos između poslovne strategije i izbora odgovarajućeg menadžment alata i IKT tehnologije
Dva zadatka su neodvojiva
Moraju se raditi paralelno
Procesi postaju interaktivni
Tehnološka konfiguracija postaje potencijalna konkurentska prednost ili barijera na globalnom tržištu
Tehnološka strategija postaje važan segment poslovne strategije preduzeća
Mnoge globalne kompanije svoj uspeh su bazirale na pravom odabiru poslovnih modela zasnovanih na tehnološkim alatima koji su im omogućili da pravovremeno identifikuju tržišne trendove, preferencije potrošača i da upravljaju svojim proizvodima u skoro realnom vremenu – Amazon, FedEx, e-E-Bay, Apple

26. Značajne odluke za sve lidere savremenih kompanije
Odluke treba doneti u sledeće tri oblasti:
1) koje su aplikacije najbolje za unapređenje poslovnih procesa organizacije
2) koja oprema, infrastruktura i alati su potrebni da bi se optimizirao doprinos IKT poslovanju
3) koji menadžment model najbolje odgovara raspoloživoj tehnologiji koja je u skladu sa karakteristikama organizacije

27. Nove strategije moraju uključiti faktore uspeha u novom e-dobu:
povezujući: vođenje, infrastruktura i organizaciono učenje
pozicioni: tehnologija, usluge, i tržište
Robert Plant

28. Vođenje
nosioci promena – top menadžment
posebna pažnja novim tehnologijama
ohrabrivanje rada istraživačkih timova
izmene u strategiji organizacija zbog novih tehnologija

29. Infrastruktura
lako prihvatanje promena
otvoreno komuniciranje
sigurno, jednostavno i prilagodljivo tehnološko rešenje
standardi integrisani u infrastrukturu
rukovodioci moraju razumeti primene tehnologije

30. Organizaciono učenje
kreiranje okruženja koje stimuliše razvoj i primenu novih tehnologija
učenje usmereno ka strateškim ciljevima organizacije
kreiranje okruženja kontinuiteta pozitivnih promena

31. Tehnologije
potrebno je što ranije početi ih usvajati nove tehnologija ako preduzeće želi da ostane konkurentno

32. Usluge
na Internetu kreiraju optimalni ambijent za savremeno poslovanje preduzeća.

33. Tržište
na Internetu odgovara hitrim, kreativnim i agilnim organizacijama koje zahteva savremeno e-doba i koje predvode e-lideri.

34. optimalne
tehnologije
izgradnja vodeće
robne marke
kvalitetne
usluge
integrisana e-strategija
prepoznatljivi
na tržištu

35. NOVO POSLOVNO OKRUŽENJE SAVREMENOG PREDUZEĆA
Najveća strateška odgovornost svakog menadžmenta kompanije jeste mogućnost da se predvide poslovni tokovi u budućnosti
Pristup zdravim informacijama u pravoj formi, u pravo vreme je neophodan preduslov za kreiranje poslovne vizije budućnosti
Razumevanje tržišta je uvek kreiralo konkurentsku prednost i predstavljalo osnovu poslovne izvrsnosti preduzeća

36. Potrošač je moćan i uticajan faktor
Poslovne strategije sve više postaju zavisne od potrošača
Potrošači sve više zahtevaju da budu tretirani kao individue od strane najvećih svetskih kompanija
Proces segmentacije tržišta koji bazira na rastućim moćima obrade, čuvanja, prikupljanja i analiziranja podataka upotrebom novih IK tehnologija, opreme i aplikacija
Telekomunikacije su ključni element ovog procesa
Outsourcing + stručna interna znanja i servisi – uslov da menadžment prepozna potrebe i uskladi doprinose pojedinih resursa sa ciljem maksimiziranja poslovnih uspeha i rezultata i zadovoljavanja specifičnih zahteva svake kompanije

37. Traže naprednije i sofisticiranije proizvode
Savremeni potrošači
Savremeni proizvod
Savremeno preduzeće
Traže naprednije i sofisticiranije proizvode
Dodatne usluge kao deo ponude
Inovativno, fleksibilno, brzo na rekaciji
Veći izbor
Kraće vreme isporuke
Produženi proizvod = sam proizvod +dodatne usluge+ostala unapredjenja
Promena tradicionalnih poslovnih modela
Virtualna organizacija kao novi organizacioni oblik poslovanja

38. Praćenje novih promena u poslovnom okruženju
1) Brza dinamika Internet rasta u manje razvijenim zemljama,
2) Rast mobilne telefonije i mobilnog Interneta,
3) Razvoj širokopojasnih mreža i servisa,
4) Virtuelizacija i računarstvo u oblaku,
5) Razvoj društvenih mreža

39. Brža dinamika Internet rasta u manje razvijenim zemljama
Sledeća dekada nosi globalnu transformaciju Interneta od mreže kojom su dominirale razvijene zemlje, njihove kompanije i korisnici, ka mreži u kojoj sve više ima učesnika iz onih manje razvijenih zemalja i njihovih ekonomija i preduzeća
Prognoze su da će mrežne ekonomije u razvoju do godine predstavljati 50% globalne internet ekonomije
Rast do godine se očekuje do nivoa od 4 milijarde potrošača koji će uglavnom dolaziti iz zemalja u razvoju.
Učešće ZUR u svetskoj potrošačkoj klasi će da raste sa 44% godine na 74% u godini

40. Prelaz na mobilne komunikacije
Broj fiksnih linija u svetu je zamrznut na oko 1,2 milijarde od godine
Godine broj fiksnih linija ostaje na istom nivou od 18% svetske populacije
Broj mobilnih pretplatnika raste na 67% svetske populacije što predstavlja oko 4,6 milijardi mobilnih pretplatnika
Bežična tehnologija svojim napredkom omogućava brz prenos podataka, niske troškove
Mobilne konekcije su otvorile dimenziju personalizacije komunikacija
Prelazak na mobilno komunikaciono okruženje vodi ka značajnim promenama u poslovnim modelima operatera, u dizajniranju mobilnih uređaja, websajtova i aplikacija
Javlja se potreba značajnih promena načina na koji pojedinci i zajednice koriste mrežu i uređaje
Potreba za redizajnom korporativnih i državnih strategija

41. Prelaz na širokopojasne mreže (broadband)
Razlike u razvijenosti ovih konekcija u razvijenom i nerazvijenom delu sveta su najveće
Krajem godine u svetu je bilo 527 miliona pretplatnika fiksnih širokopojasnih veza, a globalna penetracija je iznosila 7,6.
U razvijenim zemljama penetracija fiksnog broadbanda je bila šest puta veća (23,6) nego u zemljama u razvoju (4,2)

42. Prednosti širokopojasnih konekcija za preduzeće
Promena ekonomske i socijalne dinamike u svetu
Značajne implikacije na rast produktivnosti i otvaranje novih mogućnosti za svako preduzeće
Tačka preokreta koja otvara šansu za ekonomije, preduzeća i gradove širom sveta da iskoriste mrežne potencijale za kreiranje svoje konkurentske prednosti
Internet i aplikacije na brzim IP mrežama obezbeđuju troškovno prihvatljiv načina za preduzeća da prevaziđu postojeća fizička i geografska organičenja
Preduzeća i gradovi koji efektivno koriste moći ŠP mreža tretirajući ih kao baznu infrastrukturu za svoje aktivnosti i poslovanje nalaze ključ za svoju konkurentnost u mrežnoj ekonomiji

43. Društvene mreže
Najmoćniji faktor uticaja na razvoj savremenog društva od godine je fenomen poznat pod imenom Web 2.0
To je person-to person (osoba do osobe) računarska komunikacija
Web 2.0 se odnosi na drugu generaciju interaktivnih Internet baziranih servisa
Osnova je u činjenici da Web sajt više ne sadrži samo statičan sadržaj, već se u ovom novom konceptu omogućava ljudima da sarađuju, dele informacije i kreiraju nove servise online
Inovativni servisi koji odlikuju WEB 2.0 su: društvene mreže, mushups, blogovi, wiki, RSS
Ključ je u širokoj participaciji korisnika koji putem jednostavnih i često besplatnih načina kreiraju sopstvene web stranice, dodaju slike, video materijal, komentare i ostale vrste sadržaja i tako aktivno učestvuju na mreži

44. Kompanije na društvenim mrežama
Kompanije koje tehnologije Weba 2.0 primene tako da svojim novim poslovnim modelom promene delovanje celokupne grane često se definišu kao lideri/inovatori-koji “uznemiravaju” (disrupters).
Najuspšenije kompanije u budućnosti - one koje će kreirati inovativne, nove načine da podrže saradnju miliona pojedinaca koje mogu obuhvatiti arihitekturom participacije
Kompanije ohrabruju pojedince-kupce da preuzmu kontrolu, da doprinesu, oblikuju, dizajniraju proizvod ili uslugu koju bi koristili/kupili.
Kompanije dobijaju poslovnu platformu koja do sada nije postojala i koja je pre svega komunikaciono orijentisana (ne više računarski).

45. Virtuelizacija i računarstvo u oblaku
Virtuelizacija predstavlja svetski trend u razvoju informacionih tehnologija koji omogućava da se 15 puta smanji broj servera - značajne uštede u energiji, prostoru, opremi, ljudima.
Koristi od virtuelizaciji ostvaruju se i u domenu jednostvanijeg administriranja, održavanja IT sistema i veće sigurnosti
Servis računarstva u oblaku (Cloud computing-CC) predstavlja način primene virtualizovane IT infrastrukture - IT resursi se iznajmljuju i naplaćuju kao kod električne energije ili telefonije, na osnovu obračuna potrošenih impulsa
Proponenti CC očekuju da će ovaj trend imati značajan uticaj i izvan IT sektora u granama kao što je proizvodnja, mediji, zdravstvo, obrazovanje, javni servisi.
To znači da je moguće očekivati dalje promene u strukturi IT sektora i dinamici odnosa tog sektora i njegovih potrošača

46. Srbija mora prepoznati da je razvoj informacionog društva:
Ključan za brz ekonomski razvoj
Neophodan za smanjenje razvojnog gepa izmedju Srbije, regiona i EU, kao i razvojnih regionalnih razlika unutar nacionalne privrede;
Pokretač integracionih procesa sa Evropskom unijom u kojoj je pomak od industrijskog ka informacionom društvu u naprednoj razvojnoj fazi;

47. Informaciono društvo i e-ekonomija kao izazovi domaće privrede
-Potreba radikalne reforme domaćih privrednih subjekata
Momenat da ICT tehnologije dobiju mesto koje im pripada
-Tri koraka transforamcije domaćih preduzeća:
u oprganizacionom smislu
u tehnološkom smislu
u sektoru radne snage

48. Šta informaciono društvo i elektronsko poslovanje može doneti domaćim preduzećima?

49. Globalna prisutnost na tržištu

50. Poslovanje 24 sata 365 dana godišnje

51. Neposredni kontakti poslovnih partnera

52. Izbegavanje posrednika

53. Proizvodi i usluge po meri kupca

54. Brže i efikasnije poslovanje

55. Manji troškovi poslovanja

56. Značajno sniženje cena

57. Novi koncepti Digital Signatures eGovernment ERP B2B CRM eProcurment
SmartCard
Anonymizing
eMarketing
Public Key
B2G
Open Source Platform
B2C
IOS
FireWalls
WWW
.....

58. Nove tehnologije CGI/WAI ActiveX Dynamic HTML VBScript SSL/SET HTTP
JavaScript
FrontPage
XML
Turnkey
Flash
XSL
C++
Active Server Pages
SQL
.....
Personal Web Server

59. Nova rešenja

60. Ključni izazovi za razvoj informacionog društva u Srbiji su
Potreba za političkim vodjstvom i vizijom modernih razvojnih politika na nacionalnom i lokalnim nivoima.
Nizak nivo ekonomskog i društvenog razvoja koji karakteriše nezaposlenost, korupcija, nizak nivo korporativnog upravljanja
Nizak nivo administrativnih kapaciteta vlade i njenih institucija
Potreba povezivanja razvoja informacionog društva sa procesom stabilizacije i pridruživanja EU i sa EU akcionim planovima, modelima i standardima

61. Prepreke na putu izgradnje informacionog društva i e-ekonomije u domaćim uslovima
Nedovoljno razvijena domaća telekomunikaciona infrastruktura
Skromni hardverski i softverski potencijali
Informatička nepismenost
Odgovarajuća zakonska regulativa
Potreba odgovarajućeg nivoa svesti i razumevanja potencijalnih rizika i prednosti primene IT
Uloga države kao promotera, koordinatora i onoga ko proces podstiče i podržava

62. Kako bolje iskoristiti potencijale IKT i Interneta
Podržati konkurenciju
Podržati inovaciju i preduzetništvo
Razviti humani kapital
Izgraditi infrastruturu

63. Kako IKT pretvoriti u potencijal rasta
Država i vlada treba da budu katalizatori korišćenja potencijala IKT i Interneta
Svi menadžeri u preduzećima treba implementaciju IKT da postave na vrh svoje poslovne agende
Sve zainteresovane strane (svi stejkholderi) treba da učestvuju u public-private dijalogu o primeni IKT

64. Zaključak
Cilj - iskoristiti kontinuirane tehnološke pomake u oblasti IKT - moći mobilne telefonije, virtuelizacije i računarstva u oblaku, potencijala društvenih mreža
Uslov - svaka nacionalna ekonomija mora razvijati infrastrukturne potencijale
- svako preduzeće mora usvajati nove organizacione i poslovne modele i razvijati obrazovanu radnu snagu
Tako postavljen infrastrukturno-organizaciono-kadrovski okvir daje mogućnost preduzeću da kroz primenu tehnologije ostvari konkurentnije poslovanje, a nacionalnoj ekonomiji da obezbedi dugoročan ekonomski rast

65. Dve stvari koje treba uočiti
Nabaviti opremu i posedovati pristup i infrastrukturu je jedna stvar
Integrisati IKT u poslovanje je druga stvar, mnogo zahtevnija i teža, koja podrazumeva vodjstvo, poslovnu viziju i digitalno poslovno razmišljanje

66. Poslovna interoperatibilnost je znatno složeniji problem od tehničke interoperatibilnosti, jer ona ne podrazumeva samo semantiku, već i kulturu, jezike, poslovnu praksu, zakonodavstvo i politike kompanija Dick Raman

67. Hvala na pažnji! Ima li pitanja? marijana.bubanja@bbs.edu.rs
Both benchmarking and promoting best practices are central to the eEurope 2005 approach.
Benchmarking was pioneered in eEurope The focus is measurable outputs. The process involves:
defining and then using a series of indicators to measure the development of the Information Society,
and then reflecting the findings in policy.
To ensure we are comparing like with like, the Commission will propose a legal basis for European Information Society statistics before the end of the year.
The benchmarking results will also help us identify best practices.
The analysis and dissemination of these best practices is critical to ensure that, for example, the many hundreds of local authorities across Europe do not all reinvent the local e-government wheel.

69. IKT i stanje u privredi i preduzećima Srbije
IKT kao rešenje za probleme privrede i preduzeća Srbija
Ključne barijere su:
Pažnja mora biti usmerena na:
Srbiji je potreban novi izvor ekonomskog rasta
Nedostatak političke svesti i akcija u domenu ID i primene IKT
IKT ključan prioritet vlade i politika razvoja
Srbija ima značajno smanjenu produktivnost privrede
Preduzeća nedovoljno primenjuju IKT
Kreiranje podržavajućeg poslovnog ambijenta: porezi, regulativa, mala administracija, podrška
Srbija ima nedovoljan nivo inovativnosti
Nisko izdvajanje za R&D, odliv kadrova
Reforma sistma obrazovanja, obnova istraživačkih potencijala, zadržavanje maldih obrazovanih kadova u zemlji
Srbija ima visoku stopu nezaposlenosti
Izgubljena radna mesta u procesu privatizacije nisu nadoknadjena kroz proces inovacije poslovanja podržanog IKT
IKT kao kreator novih radnih mesta
U Srbiji je nedovoljna nivo konkurencije u mnogim privrednim granama
Monopoli, korupcija, zatvorena tržišta
Mrežno okružnje i primene IKT podržavaju konkurenciju, participaciju korisnika, rastuću ulogu potrošača
Srbija kasni u transformaciji ka društvu znanja
Infrastruktura, obrazovanje, svest
Realizacija usvojenih strategija i veće izdvajanje za razvoj ID