1. merkantilisti
Merkantilisti su verovali da zemlja može da ostvaruje dobitke od međunarodne trgovine jedino na račun drugih zemalja.
Moja zarada – vaš gubitak

2. Obavezno - box 2.2 Merkantilizam je živ i zdrav 18. februar – NY times
Svuda - država može da ima dobit od trgovine samo na uštrb drugih država
Dakle: treba ostvarivati suficit ili deficit?

3. indirektni dokaz o korisnosti razmene Ukoliko jedna država
Adam Smit
indirektni dokaz o korisnosti razmene
Ukoliko jedna država
ništa ne dobija
ili gubi,
ona će jednostavno odbiti da razmenjuje.

4. Smit – apsolutne prednosti
Ako se razmena vrši u odnosu 6Ž:6P
SAD ostvaruje dobit od 2P - tj. štedi ½ časa radnog vremena
I može jedino da razmenjuje 6Ž za 4P

5. Ako su odnosi razmene 6Ž:6P30
opšta formula 4P < 6Ž < 30P, ukupna dobit: 26P SAD – štedi 2P, tj 30 minuta UK – štedi 24P, tj. 24:5h ～ 5h! to je 30P (6x5P) minus 6P=24P

6. Adam Smit
Rikardo 5

7. Advokat kuca dva puta brže od svoje sekretarice
Primer
Advokat kuca dva puta brže od svoje sekretarice
100USD na sat advokatske usluge
10 USD na sat kucanje
Advokat će biti na stvarnom gubitku od 80USD za svaki sat kucanja!!!

8. Razlog ovome je u tome što bi on uštedeo 20USD (pošto kuca dva puta brže od sekretarice) ali bi ostao bez zarade od 100USD u advokaturi

9. Izuzetak od zakona komparativnih prednosti3

10. Granice isplativosti
4P < 6Ž < 12P

11. Zadatak sa ispita
Ako za 1 sad rada zemlja A može da proizvede 4 jedinice robe X ili 4 jedinice robeY a zemlja B ima kapacitet za 1X ili za 4Y (rad je jedini input), a razmena se obavlja u odnosu 4X: 4Y, onda u razmeni zemlja ____ dobija ___jedinica robe ____.
Granice isplativosti
4P < 4Ž < 16P
Zemlja A
Zemlja B 4 1 4

12. Zašto je ovde cena 2/3?

14. Komparativne prednosti u prisustvu novca
kako je moguće da manje efikasna zemlja može da izvozi bilo šta?
nadnice moraju biti niže u manje efikasnoj zemlji
To jest da cena platna bude niža u … UK

15. Dolarske cene žita i platna
Nadnica SAD – 6$/h UK - 1￡/h
kurs
2$=1￡
6$:
1￡=2$x1=2
1￡=2$ x1/2=1

16. ako bi devizni kurs bio 1£ = 1$
SAD nema šta da proda dok dolar ne depresira!
6$:
1￡=1$x1=1
1￡=1$ x1/2=1/2
1,00$
0.50$

17. ako bi devizni kurs bio 1£ = 3$
UK nema šta da proda dok funta ne depresira!
6$:
1￡=3$x1=3
1￡=3$ x1/2=3/2
3,00$
1,50US$

18. Teorija oportunitetnih troškova
zakon komparativnih troškova.
troškovi proizvodnje neke robe jednaki su troškovima neke druge robe od koje se mora odustati
Zašto?
da bi se oslobodili resursi

19. Kad se uvede oportunitetni trošak proizvodnju možemo varirati

21. Tražnja ne utiče ni na koji način na određivanje relativnih cena.
Razlika u relativnim cenama predstavlja odraz njihovih komparativnih prednosti
Bitno!!!!!

23. Velika zemlja –žito se prodaje po ceni 1ž=2/3P
ČITAVU DOBIT PRISVAJA UK!!!!!

24. Zbog čega SAD ne otmu čitavo izvozno tržište od UK
jedno moguće pitanje
Zbog čega SAD ne otmu čitavo izvozno tržište od UK
U granama u kojima imaju troškovnu prednost?
nisu homogenI – npr automobili nisu identični sa britanskim automobilima.

25. Nacrtajte crtež sličan Slici 2
Nacrtajte crtež sličan Slici 2.2 koji prikazuje da je sada UK mala zemlja, upola manja od one koja je prikazana na desnom delu Slike 2.2., koja trguje sa Sjedinjenim Državama dajući 20P za 30Ž po ceni PŽ/PP = 2/3.

26. Kako je potvrđen rikardijanski model
A) pozitivna relacija između relativne produktivnosti i odnosa izvoza SAD i UK trećim zemljama,
B) negativna relacija između relativnih jediničnih troškova rada i relativnog izvoza Japana i SAD u treće zemlje.

28. Granica proizvodnih mogućnosti
Opet negativan nagib, ali više nije prava

29. 3 stvari treba zapamtiti!
GST – predstavlja samo drugo ime za oportunitetni trošak proizvodnje X
određena je nagibom granice proizvodnje u tački proizvodnje.
apsolutna vrednost se gleda

30. Društvene krive indiferencije
krive su negativno nagnute
mapa indiferencije je gusta – ima ∞ mnogo krivih
svaka zemlja povećanje potrošnje X “plaća” smanjenjem potrošnje Y

31. Kako mogu da se seku?
Tj isto zadovoljenje se ostvaruje na dva različita nivoa zadovoljenjenja
To znači da isto zadovoljenje nije isto

32. Uvodimo princip kompenzacije
Uvodimo princip kompenzacije. – da bismo bili sigurni da je došlo do poboljšanja u smislu Pareta
zemlja će biti na dobitku od razmene ako dobitnicima bude bolje čak i pošto je gubitnicima u potpunosti nadoknađen (kompenziran) pretrpljeni gubitak.

33. Revealed comparative advantage - RCA
X - izvoz
i- zemlja
J- roba
n – grupa zemalja

35. Osnova i dobit od razmene u intervalu 1/4<1<4
Razmenjujući 60 X za 60Y sa Zemljom 2 (videti trougao razmene BCE), posredstvom razmene Zemlja 1 je na dobitku 20X i 20Y, isto i Zemlja 2

36. Bilo koja druga relativna cena ne može da opstane jer bi razmena neuravnotežena – nejednaki trouglovi

37. Ravnoteža se pravi iterativno
ravnotežna relativna cena određena je putem pokušaja i grešaka
pokušava se sa različitim relativnim cenama sve dok se ne pronađe takva cena za koju je razmena uravnotežena

38. Najbliži primer potpune specijalizacije u proizvodnji
i razmeni jedne zemlje jeste Kuvajt

40. 4. Poglavlje - Tražnja i ponuda, krive relativne ponude i odnosi razmene

41. Kriva relativne ponude (kriva recipročne tražnje)
Izmislili su i uveli u međunarodnu ekonomiju
Alfred Maršal (Alfred Marshall) i
Isidro Edžvort
(Ysidro Edgeworth), dvojica britanskih ekonomista na prelomu dvadesetog veka.

42. Kriva relativne ponude (offer curve – supply curve)
pokazuje koju količinu uvoznog proizvoda ona trazi, a za koji je spremna da da ponudi određenu količinu svog izvoznog proizvoda.

44. Šta pokazuje kriva relativne ponude?
Ona nam pokazuje koliko traži proizvoda X
da bi htela da izvozi različite količine proizvoda Y.

45. Ravnotežne relativne cene proizvoda uz razmenu
Višak uvozne tražnje Zemlje 2 za proizvodom X, za Pf = ½, guraće PX/PY naviše.
onda Zemlja 1 nudi više proizvoda X
Pomera se naviše duž krive
dok će Zemlja 2 smanjiti svoju uvoznu tražnju

46. Isto smo pre, na 2 grafikona

47. Opšta i parcijalna ravnoteža

48. Na koji način je kriva relativne ponude jedne zemlje slična:
(a) krivoj tražnje?
(b) krivoj ponude?
(c) Na koji način je kriva relativne ponude jedne zemlje različita od uobičajenih krivih tražnje i ponude

49. odgovor a) kako je kriva relativne ponude slična krivoj tražnje?
pokazuje uvoznu tražnju zemlje 2
b) kako je kriva relativne ponude slična krivoj ponude?
pokazuje izvoznu ponudu zemlje 1
c) Po čemu se razlikuje od krive tražnje?
Klasične krive ponude pokazuju koliko TRAŽI NOVCA, a ovde je RECIPROČNA TRAŽNJA – koliko ROBE traži

50. Parcijalna ravnoteža u izvozu robe X
Izvodimo ponudu iz
Ponuda Zemlje 1
Tražnja Zemlje 2

51. Izvodimo uvoznu tražnju
Višak uvozne tražnje Zemlje 2 za proizvodom X, za PF= ½, guraće PX/PY naviše.
Kada se to dogodi, Zemlja 1 će će se pomeriti naviše
dok će Zemlja 2 smanjiti svoju uvoznu tražnju za proizvodom X (tj., Zemlja 2 će se pomeriti niz svoju krivu rel. ponude).
Izvodimo uvoznu tražnju N
Izvozna ponuda OC
Uvozna tražnja CN

52. zadatak 2. Ako je relativna cena proizvoda X iznad ravnotežne cene
Izvozna ponuda OC
Uvozna tražnja CN
2. Ako je relativna cena proizvoda X iznad ravnotežne cene
Višak uvozne tražnje prevazilazi višak izvozne ponude
Manja je uvozna tražnja od izvozne ponude
Relativna cena proizvoda X će pasti
Sve je tačno

53. Izvođenje krive indiferentnosti trgovine (TI)
“Obična” kriva indiferencije
TROŠI
RAZMENJUJE
PROIZVODI

54. Da bi dostigao krivu indiferetnosti III zajednice blok proizvodnje mora da se pomera naviše

55. Formalno izvođenje S

57. E
TROŠI
RAZMENJUJE
PROIZVODI
TROŠI
PROIZVODI E’

58. TROŠIO
TROŠI0 E E’
70*80-60*50=
=2600
60*100-80*42.5=
=2600

60. Otkud razlike u relativnim cenama
Dva pitanja
dva važna pitanja ostala su uglavnom bez odgovora u radovima Smita, Rikarda i Mila.
Otkud razlike u relativnim cenama
Šta se dešava sa zaradama nakon razmene

61. teorema
Zemlja će izvoziti robu u čijoj proizvodnji intenzivno koristi svoj obilan proizvodni faktor,
a uvoziće proizvod u čijoj proizvodnji koristi svoj relativno oskudan (i skup) faktor proizvodnje.

62. KOME MERIMO FAKTORSKU INTENZIVNOST?
PROIZVODU
ZEMLJI
KONKURENCIJI?
SVIMA NJIMA

63. Kako to da...
Zemlja 2 može imati manje kapitala od Zemlje 1 a da ipak bude zemlja sa obiljem kapitala?
Tako što TK/TR za Zemlju 2 veće od TK/TR za Zemlju 1.
ono što je važno nije apsolutna količina kapitala i rada, već odnos količine kapitala prema količini rada.

64. Ako su kamatne stope u Zemlji 1 niže nego u Zemlji 2
Zemlja 1 je K- intenzivna
Zemlja 1 je K-obilna
Nemamo dovoljno informacija
Zemlja 1 je L-obilna

65. Dakle,
Da ponovimo, ono što određuje da li je jedna zemlja K obilna ili ne
nisu apsolutne vrednosti r,
već je to r/w.

66. Da li je Zemlja 1 je K-obilna prema obe definicije?
Prema drugoj definiciji, r/w je onda
veće od nule
veće od 1
manje od 1
manje nego u Zemlji 2
Prema prvoj TK/TL je
veće od nule
Veće od 1
manje od 1
veće nego u Zemlji 2

67. Na koji način HO teorija predstavlja proširenje
Umesto da pretpostavlja njihovo postojanje
Ona objašnjava komparativne prednosti
Čime?

68. mehanizam razlike u relativnim cenama proizvoda
i razlike u relativnim cenama faktora
prevode se u razlike apsolutnih cena proizvoda i faktora
ova razlika u apsolutnim cenama predstavlja neposredan uzrok razmene.

69. Raspodela dohotka

71. Ako zemlja 1 ima kompratinvu prednost u robi X a Zemlja 2 u robi y, onda
(Px/Py)1 >(Px/Py)2 u autarkiji
(Px/Py)1 =(Px/Py)2 u autarkiji
(Px/Py)1 =(Px/Py)2 nakon razmene
(Px/Py)1 <(Px/Py)2 nakon razmene

72. Zemlja ima dva faktora, kvalifikovan i nekvalifikovan rad, kojim i obiluje. U razmeni,
Jednakost raste
Nejednakost raste
Nejednakost ostaje ista
Ponderi obe vrste rada rastu

73. Kina uvozi radno intenzivne proizvode
Primer paradoksa
Kina uvozi radno intenzivne proizvode
SAD uvozi radno intenzivne proizvode
Meksiko uvozi kapitalno inteznizvne proizvode
Sve navedeno

75. 6. Ekonomija obima, nesavršena konkurencija i međunarodna trgovina

76. slabljenje većine pretpostavki ne osporava H–O teoriju
Osim za 2 pretpostavke
o konstantnim prinosima
O istim tehnologijama

77. Razmena postoji čak i ako zemlje imaju iste
Tako da imamo pitanje
Razmena postoji čak i ako zemlje imaju iste
a. Resurse
b. Ukuse
c. Tehnologiju
d. Sve nabrojano
e. Ništa od ovoga nije tačno
Ako postoje rastući prinosi, inače - ne

78. Šta to znači? Kako nastaju? Rastući prinosi
ako se svi inputi dupliraju, onda je autput
više nego dupliran.
Kako nastaju?
Rastući prinosi mogu nastati zbog podele rada i specijalizacije.

79. Je li to realistično?
Da.
Antvajler (Antweiler) i Trefler (Trefler) (2002) dobili su rezultat da jedna trećina svih industrija ima rastuće prinose.

80. Da nacrtamo...
Ako se za dve zemlje pretpostavi da su identične u svakom pogledu,
onda za obe zemlje možemo da upotrebimo istu linijiu proizvodnje i
jedinstvenu mapu indiferentnosti.

81. u autarkiji ravnotežna tačka A nestabilna u smislu da ukoliko se,
iz bilo kog razloga, Zemlja 1 pomera po svojoj granici proizvodnje udesno od tačke
A, relativna cena X (nagib granice proizvodnje) će opasti i nastaviti da pada sve dok
Zemlja 1 ne postane potpuno specijalizovana za proizvodnju X

82. Kakve su cene pre razmene?
A posle razmene?
Šta se ovde promenilo?
Proizvod x postaje sve jeftiniji u zemlji 1
A cena na tržištu ostaje ista

83. A kakav je efekat na dobit?
na taj način svaka zemlja ima dobitak od 20X i 20Y.

84. u autarkiji ravnotežna tačka A nestabilna
ukoliko se iz bilo kog razloga, Zemlja 1 pomera po svojoj granici proizvodnje udesno od tačke A
relativna cena X (nagib granice proizvodnje) će opasti i nastaviti da pada sve dok
Zemlja 1 ne postane potpuno specijalizovana za proizvodnju X

85. DAKLE, TO NIJE KRETANJE DUŽ PA
NEGO JE PROMENA NAGIBA

86. Mora se razjasniti još nekoliko stvari
potpuno je svejedno koja će zemlja specijalizovati za koju proizvodnju
dve zemlje ne moraju da budu identične u svakom pogledu

87. Treće, ako se nastave rastući prinosi to će dovesti do monopola ili oligopola

88. Ekonomija obima ili rastući prinosi – eksterni efekti
Ekonomija obima - smanjenje prosečnih troškova u uslovima kada se autput firme povećava.
Eksterni efekti, sa druge strane, odnose se na smanjenje prosečnih troškova svake firme usled rasta autputa čitave industrije

89. Ko je dobitnik u ovoj razmeni
korisna je za potrošače zbog šireg varijeteta nekog proizvoda i to po nižim cenama,
A kako je to moguće?
Skinuli su carine!

90. Šta sada znamo? Otkriven je novi uzrok razmene
Za komparativne prednosti važi – razmena će biti veća što su veće razlike među zemljama u faktorskoj raspoloživosti,
Za intraindustrijsku trgovinu - sve je veća razmena što su privrede sličnije veličine i sličnije faktorske intenzivnosti

91. interindustrijska trgovina odražava prirodne komparativne prednosti
dok intraindustrijska trgovina odražava stečene komparativne prednosti

92. izgleda da je nema toliko suprotnosti između intraindustrijske i H–O teorije
Na primer, uvoz kompjutera u SAD iz Meksika može
u stvari da sadrži i reeksport iz Meksika kompjuterskih čipova koje su u SAD napravili visokokvalifikovani radnici,
kao i izvoz ostalog manje kvalifikovanog rada u Meksiku koji je sadržan u kompjuteru.

93. merenje
gde X i M predstavljaju, respektivno, vrednost izvoza i uvoza neke industrije ili grupe proizvoda,

94. INTERPRETACIJA Vrednost T kreće se u rasponu od 0 do 1.
T = 0 je kada zemlja izvozi ili uvozi samo dati proizvod
T = 1 (tj., intraindustrijska trgovina je maksimalna).
Globalni, ili kombinovani, ponderisani prosek za T za sve industrije u svih 10 zemalja iznosio je 0,48.

95. Problem
ozbiljni nedostaci kod korišćenja indeksa T u merenju stepena intraindustrijske trgovine.
vrednosti T zavisi od toga koliko široko definišemo neku industriju ili grupu proizvoda.
Konkretno, što je šira definicija jedne grane, to će veća biti vrednost indeksa T.

96. Formalni model intraindustrijske trgovine

97. Monopolistička konkurencija je oblik organizacjie tržišta
na kome postoji mnogo firmi
koje prodaju diferencirani proizvod
i na koja je lako ući ili izaći

98. ako žele da povećaju prodaju
firme moraju da snižavaju cenu
Granični prihod firme (GPD) leži ispod krive tražnje (D),
pa je GPD < P.

99. Prosečni troškovi opadaju
firma je suočena i sa rastućim prinosima u proizvodnji pa je kriva prosečnih troškova (PT) takođe nagnuta
prema dole
(tj., PT
opadaju
sa porastom
autputa).

100. Proizvodnja i cene u monopolističkoj konkurenciji
Za firmu je najbolji nivo autputa 3 jedinice i dat je tačkom E u kojoj se krive GPD i GT seku
Za manji nivo autputa, GPD veći od GT pa se firmi isplati da povećava autput.
najbolji nivo autputa (Q) je 3 jedinice.
Onda će cena biti 4US$,
Nema ekonomskog profita (tj., ona u dugom roku zarađuje samo normalne prinose od investicija).

101. Proizvodnja i cene u monopolističkoj konkurenciji
ekstraprihod

102. Kada su proizvodi diferencirani
zaključak
Kada su proizvodi diferencirani
imamo i inter- i intraindustrijsku trgovinu.
Što su zemlje manje,manji je i značaj interindustrijske trgovine u odnosu na intraindustrijsku trgovinu, i obratno

103. što je veći broj firmi, to je udeo svake firme u autputu industrije manji
pa će svaka firma imati veće prosečne troškove proizvodnje.
Porast tržišta, ili ukupne prodaje industrije, povećava prodaju svake firme, i snižava prosečne troškove proizvodnje svake firme.

104. Sve firme prodaju po istoj ceni čak i kada su njihovi proizvodi diferencirani.
Tačka H - sada sve firme imaju gubitke, neke firme će izlaziti iz industrije sve dok se ne dostigne dugoročna ravnoteža u tački E.
Tačka E’
Korist za potrošače kako zbog nižih cena, tako i zbog šireg spektra proizvoda.

105. Ako Zemlja 1 poseduje relativno obilan rad a proizvod X je R – intenzivan
Ukoliko su proizvodi X i Y homogeni,
Zemlja 1 će izvoziti proizvod X i uvoziti proizvod Y,
Zemlja 2 će izvoziti proizvod Y a uvoziti proizvod X,
Kako to zahteva Hekšer–Olinova teorija.

106. ukoliko postoje razni varijeteti proizvoda X i Y (tj
ukoliko postoje razni varijeteti proizvoda X i Y (tj., proizvodi X i Y su diferencirani),
Zemlja 1 će izvoziti proizvod X (ovo je HOS),
ali će takođe uvoziti neke varijetete proizvoda X
i izvoziti neke varijetete proizvoda Y (ovo je intraindustrijska trgovina koja je zasnovana na diferencijaciji proizvoda i ekonomiji obima).

107. Evo kako to ide po fazama

108. Primeri proizvoda koji izgleda da prolaze kroz ovakve cikluse
Radio aparati,
nerđajući čelik,
žileti,
TV prijemnici i poluprovodnici.
DA li se životni ciklus skraćuje ili produžava?
Kome to stvara nevolje?
Na ovom mestu veoma je prikladna stara izreka da „Sjedinjene Države moraju trčati sve brže i brže jednostavno zbog toga da bi izbegle da padnu na začelje.”

109. Pa kako ih onda niko ne prestiže?
stalno izbacujući nove proizvode i tehnologije, Sjedinjene Države su rangirane kao najkonkurentnija privreda u svetu

110. Transportni troškovi dva načina analize transportnih troškova.
analiza opšte ravnoteže
analiza parcijalne ravnoteže
U njoj se devizni kurs
Nivo dohotka i sve ostalo zadržava
na konstantnom nivou, izuzev količine proizvedenih, potrošenih i razmenjenih proizvoda
koji su predmet analize. Ovo je pokazano na Slici 6.5.

111. Sa transportnim troškovima od 2$, u Zemlji 1 je PX = 7$ u Zemlji 2 je PX = 9
Za PX = 7$, Zemlja 1 će proizvoditi 70X, trošiti 30X i izvoziti 40X.
Za PX = 9$, Zemlja 2 će proizvoditi 30X, uvoziti 40X i trošiti 70X.

113. Privredni rast i razmena
Poglavlje 7
Privredni rast i razmena

114. Do sada smo već imali dve dinamičke teorije
O tehnološkom jazu
skicirao Pozner (Posner) 1961 – privremeni monopol
O životnom ciklusu proizvoda
komparativna prednost se pomera iz zemlje koja ga je prvobitno uvela u manje razvijene zemlje koje imaju relativno jeftin rad.
Stiv Džobs: “ovi se poslovi u Ameriku neće vratiti”
Ipad bi koštao 1500 umesto 700 dolara

115. Kada se faktori udvostruče imamo
Raste samo K
Raste samo R
Uravnoteženi rast

116. Udvostručenje jednog faktora
Kada se samo R udvostručuje, granica proizvodnje pomera se više duž X ose koja meri R – intenzivan proizvod.
Ukoliko se samo K udvostručuje, granica proizvodnje se pomera duž Y ose koja meri K – intenzivan proizvod.

117. Mora li se sve udvostručiti?
Primetimo da kada se X udvostručuje, maksimalan autput proizvoda X se ne udvostručuje (tj., raste sa 140X na svega 275X). Da bi se X udvostručilo, oba faktora, i R i K, moraju se udvostručiti.
Analogno, kada se udvostručuje samo K, maksimalan autput proizvoda Y je manje nego udvostručen
(sa 70Y na 130Y).

118. A dohodak? – w ne raste ako raste R
Masa dohotka će da raste, svakako
ali
Ukoliko samo R raste
K/R će opasti
pa će opasti produktivnost R,
Kao i prinosi na R
pada i realan dohodak po stanovniku.
Sa druge strane, ukoliko raste samo raspoloživost K (ili K raste brže nego R),
K/R će porasti
pa će porasti produktivnost R,
A isto tako i prinosi na R
i realan dohodak po stanovniku.
Dakle, raste i dohodak p.c. i masa dohotka

119. Ovo je gradivo 3. godine Ako raste samo R Dohodak per capita pada
Ali...
To daje šanse rastu kapitala da povećava ukupni dohodak
No, ispada da dohodak per capita nikada ne raste
Osim ako uključimo ...
Tehnički progres

120. Porast raspoloživosti jednog faktora izaziva
Teorema Ripčinjskog
Porast raspoloživosti jednog faktora izaziva
iznadpoporcionalni rast autputa proizvoda koji se intenzivno koristi
i smanjuje autput drugog proizvoda.

121. teorema Porast raspoloživosti jednog faktora izaziva
iznadpoporcionalni rast autputa proizvoda koji se intenzivno koristi
i smanjuje autput drugog proizvoda.

122. dokaz
Da bi cene proizvoda ostale nepromenjene sa porastom jednog faktora proizvodnje
cene faktora (tj, w i r) moraju da ostanu konstantne.
Ali to može jedino ako K/R i produktivnost R i K takođe ostanu konstantni

123. Ako w, r i K/R moraju da ostanu isti
Jedini način je da autput proizvoda (K – intenzivan proizvod) opadne
Tako se oslobađa dovoljno K (uz nešto R) da bi se apsorbovao čitav prirast R u proizvodnji X (R – intenzivan proizvod).
Na taj način X raste
Y pada
uz iste cene oba proizvoda.

124. ... prebačen iz proizvodnje Y u X
Efekat pojačanja
autput X raste u većoj proporciji nego što je poraslo R – jer je deo R i K ...
... prebačen iz proizvodnje Y u X

125. Dakle Maksimalni autput se više nego udvostručuje
Ravnotežni autput podleže efektu pojačanja

126. Do sada smo pričali o rastu faktora...
A pravo pitanje jeste tehnički progres!!!
Svaki tehnički progres (nezavisno od tipa) smanjuje količinu R i K
Neutralan
radno štedni
kapitalno štedni tip

127. The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 1972
                        
John R. Hicks
Kenneth J. Arrow
  1/2 of the prize
"for their pioneering contributions to general economic equilibrium theory and welfare theory“
“za pionirski doprinos teoriji opšte ravoteže i teoriji blagostanja”

128. Pet zakonomernosti – empirijske regularnosti
Bronzana medalja pripada radu – zaposlenost pada kada je merimo u časovima

129. Output-rad (Y/L) u tri zemlje
Zakonomernost broj 1: output per capita i kapitalna
intenzivnost permanentno rastu

130. (K/L) u tri zemlje

131. Zakonomernost broj 2: K i Y se trkaju za zlatnu medalju, a onda
(K/Y) ne pokazuje stematski trend
pokazuje se da je to samo približno tačno.
Pa ipak, iako kapitalni koeficijent baš i nije konstantan, ovde svakako nema onakvih stabilnih i nedvosmislenih povećanja koja smo videli kod Zakonomernosti br. 1.

132. Table 3.2
Source: Maddison (1995)

133. Zakonomernost broj 3: satnice stalno rastu
ključno obeležje procesa rasta predstavlja dramatičan pad u broju radnih časova po zaposlenom

134. Hourly earnings in 2004 dollars
Average hourly earnings & the CPI
Hourly earnings in 2004 dollars
Average hourly earnings (nominal)
Consumer Price Index

139. Zakonomernost broj 4: profitna stopa nema trend
Dohodak od svojine nad kapitalom raste jedino zato što stok kapitala raste.

141. Korporativni profit kao % BDP

142. Novi fenomen - CEO

143. Zakonomernost broj 5: učešća rada i kapitala u BDP nemaju trend
Već je pokazano da dohoci od rada i od kapitala sekularno rastu.
Ispostavlja se da i oni sami rastu po približno istoj stopi, tako da raspodela ukupnog dohotka (BDP) ostaje relativno stabilna.

144. Trenutno to u Americi osporavaju
Tvrde da udeo L u raspodeli opada
dokaz

147. Radno štedni tehnički progres
Primetimo da se dati autput sada može proizvesti sa manje jedinica K i R , ali uz veće K/R.
povećava produktivnost K proporcionalno više nego produktivnost R.
Kao rezultat toga, R se zamenjuje sa K
K/R raste, uz nepromenjen odnos w/r.
Pošto je upotrebljeno više K po jedinici R, ovaj tip tehničkog progresa naziva se radno štednim.

150. Efekat rasta na blagostanje: slučaj male zemlje
Protrgovinski rast proizvodnje
autput izvoznog proizvoda raste više nego autput uvoznog proizvoda
U suprotnom slučaju on je antitrgovinski ili neutralan.

151. U malo verovatnom slučaju, kada su i proizvodnja i potrošnja neutralne, trgovina raste po istoj stopi kao i autput.
ukoliko autput izvoznog proizvoda raste više nego domaći autput uvoznog proizvoda, to je protrgovinska prozvodnja
ukoliko domaća potrošnja uvoznog proizvoda raste više nego domaća potrošnja izvoznog proizvoda, to je protrgovinska potrošnja
Kakvo je stanje u Srbiji?
Proizvodnja -
Potrošnja –
Kakvo je stanje u Srbiji?
Proizvodnja – protrgovinska
Potrošnja – protrgovinska

152. Prema tome, pristup nužno mora biti taksativan (tj
Prema tome, pristup nužno mora biti taksativan (tj., u obliku „ako je u pitanju ovaj slučaj, onda je ovo rezultat”).
Rezultat - sve što možemo da učinimo jeste da donosimo pojedinačne zaključke!!!

154. granica potrošnje Zemlje 1 je prava linija PM koja je tangenta na novu proširenu granicu proizvodnje u tački M.
rast autputa je protrgovinski. - autput proizvoda X (izvozni roizvod Zemlje 1) povećan dok je autput proizvoda Y smanjen,
potrošnja proizvoda Y (uvozni proizvod Zemlje 1) povećala proporcionalno više nego potrošnja proizvoda X (tj., tačka Z nalazi se ulevo od zraka koji polazi iz koordinatnog početka i prolazi kroz tačku E), rast potrošnje je takođe protrgovinski.

155. pre rasta, Zemlja 1 razmenjuje 60X za 60Y, uz PX/PY = PB = 1.
Uz slobodnu
trgovinu, a posle rasta, Zemlja 1 razmenjuje 150X za 150Y, uz
PX/PY = PB = 1.
Da li je ovoj zemlji bolje sada ili pre razmene?

156. Gore joj je jer su se njena radna snaga (i stanovništvo)
duplirali dok je njena ukupna potrošnja manje nego udvostručena
Primetimo da je Zemlji 1 gore posle rasta jer se njena radna snaga (i stanovništvo) duplirala
dok je njena ukupna potrošnja manje nego udvostručena (uporedite tačku Z sa 120X i 160Y posle rasta, sa tačkom E sa 70X i 80Y pre rasta)

157. Efekat rasta na blagostanje: velika zemlja
odnosi se na promenu autputa po radniku (ili pojedincu) do koga dolazi usled ekonomskog rasta.
Pozitivan efekat na blagostanje poboljšava odnose razmene.

158. Loše za blago-stanje!
zašto?
U velikoj zemlji rezultat još gori!!!!

159. efekat na blagostanje i efekat na odnose razmene
ako se samo R udvostruči u Zemlji 1, to teži da smanji blagostanje Zemlje 1.
ovaj tip rasta teži da poveća obim razmene Zemlje 1
Odnosi razmene Zemlje 1 teže da opadnu.
Prema tome, iz oba razloga blagostanje Zemlje 1 će opasti.
Ukoliko samo R raste
pada i realan dohodak po stanovniku.
Masa dohotka će da raste, svakako

160. Osiromašujući rast
odnosi razmene mogu toliko da se pogoršaju da dovode do opadanja blagostanja zemlje.

161. Do osiromašujućeg rasta u Zemlji 1 će najverovatnije doći kada
(a) rast povećava izvoz uz nepromenjene odnose razmene – smanjuje prinos obilnog faktora;
(b) Zemlja 1 je toliko velika da će pokušaj povećanja njenog izvoza izazvati pogoršanje njenih odnosa razmene;
(c) dohodna elastičnost tražnje za izvoznim proizvodom mala
(d) Zemlja 1 zavisi od razmene što pogoršava odnose razmene i smanjuje blagostanje

162. (b) Udvostručenu količinu samo kapitala.
1. Polazeći od granice proizvodnje Zemlje 2 pre rasta iz prethodnih poglavlja, nacrtajte novu granicu proizvodnje Zemlje 2 koja pokazuje:
(a) Udvostručenu količinu i kapitala i rada koja stoji na raspolaganju Zemlji 2.
(b) Udvostručenu količinu samo kapitala.
(c) Udvostručenu količinu samo rada.

163. nacrtajte novu granicu proizvodnje Zemlje 2 koja pokazuje: 2(K, L), 2K, 2L

164. nacrtajte novu granicu proizvodnje Zemlje 2 koja prikazuje teoremu Ribčinjskog za udvostručenu količinu kapitala.

165. Nacrtajte granicu proizvodnje Zemlje 2 koja prikazuje neutralan tehnički progres koji udvostručuje produktivnost rada i kapitala u proizvodnji: (a) Oba proizvoda, i X i Y. (b) Samo proizvoda X. (c) Samo proizvoda Y.

166. neutralan tehnički progres koji udvostručuje produktivnost rada i kapitala u proizvodnji: (a) Oba proizvoda, i X i Y. (b) Samo proizvoda X. (c) Samo proizvoda Y.

167. Rast faktora – teh. progres

168. Ripčinjski

169. Udvostručuje se samo količina kapitala u Zemlji 2.
Za Zemlju 2 nacrtajte sliku koja je analogna gornjem delu Slike 7.4 pod sledećim pretpostavkama:
Udvostručuje se samo količina kapitala u Zemlji 2.
Uz slobodnu trgovinu, ravnotežne relativne cene su PX/PY = 1.