1. Poremećaji mentalnog zdravlja OOS i psihoterapijska intervencija
Prof.dr Vesna Radoman
i ass.Sanda Stanković
F A S P E R dr

2. Kontinuum
Mentalno zdravlje i mentalnu bolest trebalo bi posmatrati kao ekstreme na kontinuumu između kojih postoji mnoštvo varijacija, a granicu je teško povući

3. Kontinuum između MZ i MB teškoće njihovog definisanja

4. Jedna definicija mentalnog zdravlja
Ono je stanje skladnog psihičkog i socijalnog funkcionisanja ličnosti
koje podrazumeva odsustvo duševnih poremećaja,
ali i izraženih sukoba u ličnom i socijalnom životu

5. Današnje shvatanje o mentalnoj bolesti- bio-psiho-socijalni model
Danas se o mb/mz razmišlja kao o vrlo kompleksnom fenomenu koji je multikauzalno uslovljen.
Biološki,psihološki i socijalni faktori mogu biti podjednako odgovorni za nastanak mentalne bolesti , a mentalno zdravlje takođe od njih zavisi
To je Bio-psiho-socijalni model zdravlja (bolesti)
SZO (WHO): Zdravlje je stanje fizičkog,psihičkog i socijalnog blagostanja

6. Postoje različite klasifikacije poremećaja mentalnog zdravlja
Klasifikacije koje danas koristi većina kliničkih psihologa i psihijatara jesu :
1.DIJAGNOSTIČKI I STATISTIČKI PRIRUČNIK MENTALNIH POREMEĆAJA (DSM) koji je objavila Američka psihijatrijska asocijacija (APA).
Danas je u upotrebi DSM-IV-TR (2000.g.) i najnoviji DSM-5
2. ICD-10 Internacionalna klasifikacija funkcionisanja ometenosti i zdravlja, koju je objavila Svetska zdravstvena organizacija

7. DSM sadrži pet dimenzija
1 .formalni psihijatrijski sindrom (npr. depresivna psihoza )
2. poremećaj ličnosti za odrasle ili razvojni poremećaji za decu (histeroidna ličnost)
3. nementalni medicinski poremećaj (hipertenzija)
4. jačina psihosocijalnog stresa 1 god. pre nastanka poremećaja
(razvod iniciran od strane muža)
5. najviši nivo adaptivnog ponašanja 1 god. pre nastanka por.

8. Stalne promene i dopune klasifikacija
Npr. DSM- III iz 1975g. više nije dijagnostikovala homoseksualnost kao poremećaj, APA je uklonila homoseksualnost iz klasifikacije
Međutim dozvolila je plaćanje tretmana od strane osiguranja kada je u pitanju dijagnoza:
“EGO DISTONIČNA HOMOSEKSUALNOST” koja se manifestuje : 1. perzistentnim nedostatkom heteroseksualnog uzbuđenja pri započinjanju i održavanju željenih heteroseksualnih odnosa
2. Perzistentnim distresom od neželjenog homoseksualnog uzbuđenja
ICD je nastavio sa dijagnozom homoseksualnosti do i objavljivanja ICD-10

9. Pojavljivanje kritičkih tonova
Novije verzije DSM iz i 2000.g. izazvale su polemike stručnjaka
Mnogo zdrave dece i odraslih dobilo je psihijatrijske dijagnoze na osnovu DSM iz 1994.g.
Npr. kritika primene ovog Priručnika koji je uveo novu nozološku jedinicu: “Sindrom rizika od psihoze” kod tinejdžera sa upotrebom farmakoloških proizvoda koji su izazivali dijabetes , gojaznost itd.
Umesto dosadašnje dijagnostičke kategorije “Poremećaj prilagođavanja” u DSM-5 uvodi se nova kategorija zabrinutih za svoje zdravstveno stanje

10. Preterana psihijatrizacija
Najnovija dopunjena verzija iz 2000.g.čije je izdanje odobreno decembra 2012g. izazvalo je brojne kritike
Dr Alen Frances jedan od autora i predsedavajući aktuelne DSM IV iz 1994 kritikuje najnoviju verziju DSM-5 i zahteva njeno preispitivanje
Brent Robins-psiholog na čelu potpisnika (psihologa,psihijatara), zamera što se normalna ljudska iskustva (određeni strah, frustracija i sl.) psihijatrizuju što povlači za sobom farmakoterapiju

11. Allen Frances- kritike
Mnoge dijagnostičke kategorije su sumnjive pouzdanosti
Spušteni dijagnostički pragovi
Uvođenje novih dijagnostičkih kategorija koje nisu dovoljno empirijski potvrđene
Povećan rizik prilepljivanja dijagnoze mentalnog oboljenja tamo gde ljudi ipak relativno dobro funkcionišu

12. Kritike na dijagnozu ADHD
Spušten dijagnostički prag:
Često nepotrebno pridavanje ove dijagnoze kada su u pitanju nemirna, živahna deca , a poseban problem uz to je nepotrebno prepisivanje farmakoterapije

13. Kritike vezane za komercijalizaciju
Mnogi profesionalci ali i izvanprofesionalni krugovi tvrde da je savremena zapadna psihijatrija u funkciji farmakoindustrije i njenog profita

14. Klasifikacija vezana za oblast ometenosti
Posebno značajna klasifikacija u oblasti ometenosti je
I C F -Internacionalna klasifikacija funkcionisanja ometenosti i zdravlja
International Classification of Functioning Disability and Health

15. Klasifikacija ometenosti Svetske zdravstvene organizacije. .
ICF je Internacionalna klasifikacija funkcionisanja ometenosti i zdravlja nastala 2000g.
Pre nje je korišćena ICIDH čijom modifikacijom je nastao ICF
Počiva na socijalnom modelu ometenosti

16. Faktori rizika za mentalno zdravlje prema ICD-10

17. I . Neuroze
Blaži poremećaji mentalnog zdravlja koji su posledica dugotrajnog neuspeha jedne ličnosti da zadovolji svoje osnovne potrebe kroz odnose sa sredinom i karakteriše ih ugroženo samopoštovanje i osećanje uznemirenosti, teskobe i strepnje (anksioznost), smanjena sposobnost snalaženja u pojedinim situacijama i prilagođavanja ljudima
Prema dominaciji određene vrste simptoma razlikuju se pojedine vrste neuroza.
U savremenim istraživanjima populacije gluvih nije pronađen veći broj neuroza nego kod čujućih. Kod nagluvih ima povišenih neurotskih tendencija

18. Opsesivno-kompulzivna neuroza
Opsednutost nekom idejom ili prisilom ponavljanja neke radnje (npr. prisilno pranje ruku)
Nije pronađena u većem procentu kod OOS nego u populaciji čujućih, čak naprotiv
U stranim kao i u domaćem istraživanju (Tadić, Krajger, Radoman) u populaciji naše dece oštećenog sluha bilo je značajno manje ovih neuroza nego u populaciji čujućih

19. Depresija
Depresija - osećanje tuge,pesimizma očaja u vezi sa sopstvenom budućnošću, osećanje bespomoćnosti, česte suicidne ideje
Pronađena u većem procentu kod odraslih nagluvih (MMPI)i kasnije ogluvelih

20. II.Psihoze
Mnogo teži mentalni poremećaji koje karakteriše prekid kontakta sa realnošću, nemogućnost obavljanja zanimanja,patološki obrasci ponašanja,mišljenja i osećanja. Intelektualna neefikasnost, nezainteresovanost za ljude,emocionalna hladnoća, socijalna neefikasnost
Obično se dele na dve velike grupe: organske i funkcionalne
Organske mogu biti povezane sa poremećajima ili povredama mozga i CNS-a, alkoholom i slično
Funkcionalne su one gde organski uzroci nisu prvenstveni nego mentalna bolest ima određenu funkciju za ličnost, sredstvo je pomoću koga se ona oslobađa nepodnošljive realnosti

21. Shizofrenia (rascep ličnosti)
Danas se govori o SCH spektrumu (DSM-5)
Razgradnja gotovo svih mentalnih funkcija; mišljenja,pamćenja,afekata,raspoloženja,socijalnog i komunikativno-jezičkog funkcionisanja
Deluzije (jaka uverenja koja nemaju realno pokriće i održavaju se uprkos suprotnim dokazima), halucinacije ( senzorna iskustva bez realnih sredinskih draži)
Javlja se najčešće između g.

22. DSM-5
Upotrebljava naziv: Spektar shizofrenije i drugih psihotičnih poremećaja
Zahteva bar dva neophodna simptoma za dijagnozu SCH od nabrojanih u nizu ,gde bar jedan od njih mora biti od ovih: deluzije, halucinacije i dezorganizovan govor

23. Psihoze kod OSOS
Konstatovane u povećanom procentu kod odraslih gluvih i to organske psihoze i psihoze povezane sa mentalnom ometenošću (Rainer Altshuler et all)
Myklebust (1964) istraživao pomoću MMPI uzorak gluvih i nagluvih odraslih i našao značajno povišenje na skali SCH i to više kod muškaraca nego kod žena. Našao karakteristiku agresivne ekstroverzije
U nekim istraživanjima je pronađen povišen procenat paranoidnih tendencija kod kasnije ogluvelih odraslih

24. Hindly (2000; 2001)
Hindly (2000) našla prevalenciju psihijatrijskih oboljenje 2-5 puta veću kod gluve nego kod kontrolne grupe čujuće dece:
-poremećaji ponašanja
- depresija
- anksioznost
- nisko samopouzdanje
Hindly &Kitson (2001): gluva deca pod većim rizikom mentalnog oboljevanja zato što žive u svetu čujućih od kojih potiče loša slika o sebi i poremećaj identiteta (nepripadanje kulturi gluvih)

25. Domaće istraživanje 1974 u okviru komparativne američko-jugoslovenske studije
Oko 250 psihijatrijskih gluvih ispitanika sa teritorije Jugoslavije i a) kontrolna grupa gluvih nepsihijatrijskih (100); b) kontrolna grupa čujućih (100)
Izdvojeno je 100 mentalno obolelih, 70 slučajeva psihoze, a od psihoza 40 SCH
Nepsihotični su uglavnom bili u kategoriji mentalno deficitarnih
Bilo je 12 psihoza sa mentalnim deficitom.
Najveći broj 25 (24,7% )bio je paranoidna SCH

26. Psihološki deo ove studije
Pokazao značajno povišenu impulsivnost gluvih u odnosu na čujuće i povišeniju impulsivnost naših gluvih u odnosu na američke

27. Delinkvencija, alkoholizam, narkomanija
Ovo neki autori određuju kao skup poremećaja ponašanja koje karakteriše neprihvatljiv način zadovoljavanja potreba.
Delinkvenciju karakteriše antisocijalno ponašanje i zadovoljavanje potreba nedozvoljenim sredstvima, pravno kažnjivim
Alkoholizam i narkomanija su oblici bekstva od nezadovoljavajuće stvarnosti i dugotrajno nerešenih problema –napetost se ublažava drogom ili alkoholom

28. Poremećaji ponašanja
Ponavljano i trajno prisustvo obrazaca antisocijalnog, agresivnog izazivačkog ponašanja (SZO) Kada je ovakvo ponašanje veće od očekivanog za dati uzrast i ozbiljnije od običnog dečjeg nestašluka ili adolescentnog bunta .
Tuče, zastrašivanja krađe, laganje, bežanje od škole i kuće,teški i česti napadi besa, provokativna ponašanja, stalna i naglašena neposlušnost i prkos (ICD-10)

29. Poremećaji ponašanja gluvih
Neki autori konstatuju da se kod gluvih odraslih češće javljaju problemi življenja kao što su porodični problemi,alkoholizam, delinkvencija
U angloameričkim studijama pronađen visok broj poremećaja ponašanja kod gluve dece i omladine (krađe, laganje, prošnja, agresivnost)
U domaćim istraživanjima: povišena agresivnost, laganje, sukobi sa drugovima (Radoman 1991), sklonost krađi i sklonost iznuđivanju koristi od mlađih i slabijih (Dimoski 2003)

30. Klasifikacija neprilagođenosti ličnosti kod gluvih (Radoman 2006)
1.Poremećaji vezani za self koncept 2. Poremećaji u odnosima sa drugima

31. Intervencione metode i tehnike (psihoterapijske tehnike i druge koje se koriste sa ili u vezi OSOS)
Bihejvioralna terapija
Psihodrama i sociodrama
Art terapija
Terapija plesom
Porodična terapija
Psihoterapija dijade majka-gluvo dete
Terapija igrom (play therapy)
Metodi menjanja stavova prema osobama oštećenog sluha (sa ometenošću )
Različite razvojno stimulativne tehnike

32. Danas postojeći oblici tretmana poremećaja mentalnog zdravlja generalno su:
Biomedicinski tretman
pre svega farmakoterapija, ali i
elektrokonvulzivna terapija (u slučajevima katatone psihoze ili depresije koje su rezistentne na lekove)
Psihoterapija (i psihološko savetovanje)
Socioterapija – usmerena ka poboljšanju socijalnog funkcionisanja i što uspešnijoj (re)integraciji u sve tokove društva - resocijalizacija
Radna, rekreativna, okupaciona terapija, socioterapijske grupe
Grupe samopomoći /podrške – za osobe
koje povezuju zajednički problemi – osobe sa posebnim potrebama, roditelji dece sa posebnim potrebama, lečeni alkoholičari, lečeni psihijatrijski bolesnici, žrtve nasilja itd...

33. Oblici psihoterapijske pomoći
Grupe samopomoći npr. za roditelje dece sa posebnim potrebama ( dece OS), za negovatelje .Ove grupe mogu biti izvor zajedničkih projekata, borbe za ostvarenje njihovih prava.
Popularni programi samopomoći i samorazvoja, „Self-help“ literatura – razlikovati teorijski i metodološki validirane programe od popularne psihologije
Alternativni vidovi tretmana...(terapija magnetima, svetlom, aromaterapija, spiritualno isceljenje...)

34. Šta je psihoterapija?
Oblik formalne psihološke pomoći ljudima koji imaju određene psihičke tegobe (bolesti, probleme), kada nisu u stanju da ih samostalno prevaziđu, a prirodni sistemi pomoći i podrške bližnjih (rodbine, prijatelja) izostanu ili se pokažu kao nedovoljni, neodgovarajući)
(J. Srna i T. Vukosavljević-Gvozden)

35. Psihoterapija
Prva istorijski nastala psihoterapija je Frojdova psihoanalitička psihoterapija Ona nije pogodna za rad sa OOS

36. Psihoterapijski oblici rada sa OOS
Oblici psihoterapije pogodni za rad sa OOS
Bihejvioralna terapija
(KB Kognitivno-bihejvioralna terapija
REBT racionalo-emoci onalna i bihejvioral.ter.)
Terapija plesom
Psihodrama i sociodrama

37. Psihoterapijska intervencija kod OSOS ima dvostruki cilj
Harmoničniji razvoj ličnosti , bolji self koncept, prihvatanje sebe i svojih ograničenja, zadovoljstvo sobom i svojim životom.
Osim boljeg prilagođavanja sredini, potencira tretman povišene impulsivnosti ,agresivnosti, razvoj empatije,proširivanje opsega objektnih odnosa, rad na socijalizaciji, rad na psihopatologiji itd.
Ovo je novi momenat koji proizilazi iz psihološkog modela slušne ometenosti u odnosu na medicinski i obrazovni model iz kojih proizilazi samo medicinski i obrazovni tretman.

38. Psihička dobrobit
Psihološki model upućuje na rad za psihičku dobrobit osobe sa oštećenim sluhom,njenu ličnu sreću i zadovoljstvo životom, za razliku od medicinskog i obrazovnog modela koji prevashodno teže da od nje naprave korisnog i produktivnog člana društvene zajednice

39. Postizanje psihičke dobrobiti kroz psihoterapiju OSOS postiže se:
Kroz pomoć OSOS ( naročito detetu) u prevazilaženju razvojnih zastoja, realizovanju razvojnih potencijala i poboljšanju kvaliteta njigovog života, ojačavanju self koncepta, povećanju zadovoljstva sobom i svojim životom
2. Kod otklanjanja ili ublažavanja psihopatoloških simptoma tj. Postizanja boljeg i harmoničnijeg psihičkog funkcionisanja
3. Kroz ojačavanje klijenta oštećenog sluha za buduća frustrirajuća iskustva i time preveniranje psihičkih tegoba

40. Oblici psihoterapijskog rada pogodni za decu oštećenog sluha i okolinu
Art terapija
Terapija igrom
Terapija plesom
Porodična terapija
Psihoterapija dijade majka-dete OS
Bihejvioralna terapija (sistematska desenzitizacija,modelovanje,operantne procedure), KBT
Socioterapija

41. Odnos između različitih oblika tretmana
Farmakoterapija, psihoterapija i socioterapija nisu međusobno isključivi, naprotiv mogu se kombinovati i to često daje najbolje efekte
Farmakoterapija je nekada neophodna da bi se klijent doveo u stanje da može da učestvuje u psihoterapiji (npr. teška depresivna epizoda, psihotična epizoda...), kao što je i neophodna za određene vrste poremećaja

42. Formalna psihološka pomoć nasuprot neformalnoj
Neformalna psihološka pomoć: pomoć bližnjih, sveštenika, učitelja itd..
Formalna psihološka pomoć podrazumeva utemeljenost na poznatim i priznatim psihološkim teorijama, iz njih proisteklim metodama i tehnikama, kao i na strogo sprovedenim empirijskim istraživanjima

43. Ko može da se bavi psihoterapijom?
Po najužim propisima – psiholozi i psihijatri, a po širim i socijalni radnici, pedagozi i specijalni pedagozi, specijalni edukatori i rehabilitatori, psihijatrijske med. sestre ako prođu posebnu obuku/edukaciju iz psihoterapije u skladu sa nacionalnim i svetskim propisima
Postoje i paraprofesionalci – oni koji završe deo obuke i mogu da obavljaju ograničene intervencije pod supervizijom – npr. da vode grupe itd.

44. Ko može da se bavi psihoterapijom OOS
Psiholozi i psihijatri koji imaju iskustva sa OOS , poznaju znakovni jezik i specifičnosti situacije u kojoj rastu i razvijaju se gluvi i nagluvi.
Specijalni edukatori i rehabilitatori – surdolozi
koji su završili edukaciju iz neke vrste psihoterapije koja je pogodna za rad sa ovom specifičnom kategorijom

45. Gde može da se obavlja psihoterapija
Obavlja se u psihijatrijskim i opštim bolnicama, centrima za mentalno zdravlje, u privatnoj praksi, u psihološkim savetovalištima, u centrima za smeštaj dece i adolescenata, na univerzitetima, u školskom sistemu, u zatvorima i policijskim odeljenjima, u industriji

46. Psihoterapija u našoj zemlji
Već više od pola veka psihoterapija je prisutna u institucionalnoj i privatnoj praksi
Razvoj psihoterapije kod nas uglavnom prati razvoj psihoterapije u svetu
Sve je više različitih psihoterapijskih modaliteta i odgovarajućih nacionalnih udruženja koja imaju dozvole da sprovode odgovarajuće edukacije
Postoji usaglašenost sa međunarodnim procedurama i propisima za edukaciju, kao i povezanost sa odgovarajućim udruženjima u svetu
Nacionalno udruženje

47. Osnovna tri domena psihoterapije
Lečenje- Otklanjanje ili ublažavanje psihičkih simptoma – bolje osećanje i funkcionisanje pacijenta
Razvoj - Pomoć klijentu u prevazilaženju razvojnih zastoja, realizovanju razvojnih potencijala i poboljšanju kvaliteta života
Prevencija – ojačavanje klijenta za buduća iskustva i time preveniranje novih psihičkih tegoba
Jednom sprovedena psihoterapija ne garantuje život bez problema, ali osnažuje klijenta da ih spremnije dočeka i sa njima se lakše nosi!

48. Raznovrsnost ciljeva u psihoterapiji
Berger (1990): Izvlačenje osobe, para ili grupe iz stanja regresije, patnje ili bolesti u stanje normalnosti (kao pre bolesti) i zadržavanje u tom stanju što duže, pomoć nezadovoljnima da žive bolje, puno ostvarenje ljudskih potencijala (visok kvalitet života u celini)
I još – podrška, psihoedukacija, prilagođavanje novim okolnostima, intervencije u krizi, rešavanje problema i donošenje odluka, saniranje tegoba/simptoma, uvid/razumevanje, promena ličnosti – načina života

49. Promena u psihoterapiji
Podrazumeva psihičku promenu - na planu osećanja, vrednosti, stavova, misli, ponašanja, i/ili odnosa (prema sebi i drugima).
Može biti dubinska (restrukturacija ličnosti) ili površinska, očigledna ili diskretna
Zavisi od kapaciteta i motivacije klijenta

50. Psihoterapijski proces
Psihoterapijski proces se razlikuje u zavisnosti od psihoterapijskog pristupa (škole).
Ono što je svakako početna i jedna od ključnih faza u svim pristupima je uspostavljanje poverenja i dobrog odnosa terapeut-klijent. Bez dobro uspostavljenog odnosa, tehnika, teorija i strategije neće rezultirati uspehom.
U psihoterapiji sa OOS dobar odnos i poverenje se uveliko uspostavljaju neverbalnim sredstvima

51. Kako se stiče poverenje klijenta OS
Empatijom
Bezuslovnim prihvatanjem klijenta
Konkretnim jasnim i jednostavnim rečnikom i gestovima kojima terapeut opisuje situaciju klijenta OS, smisleno odgovarajući na verbalan i neverbalni sadržaj koji mu klijent nudi

52. Empatija psihoterapeuta
jeste „složeni kognitivno-afektivni fenomen doživljavanja i razumevanja svesnih i nesvesnih stanja druge osobe, baziran na sposobnosti da se saznaju tuđa iskustva“
(T. Vukosavljević-Gvozden)
može se odnositi na emocionalno funkcionisanje – kada razumemo kako se klijent oseća, i na kognitivnu empatiju – kada pokazujemo da razumemo ono šta i kako klijent misli.

53. Bezuslovno prihvatanje
Podrazumeva prihvatanje odnosno neosuđivanje druge osobe u celini, bez obzira kako se osoba ponaša ili šta govori
Ono što možemo da ocenimo, i čemu možemo da postavimo granicu to je ponašanje, ali tako da osoba zna da je uvek prihvaćena – da neće biti odbačena zato što je uradila ili rekla nešto

54. Šta je lekovito u psihoterapiji?
Specifičan odnos između terapeuta i klijenta
Sigurno mesto - stalna postavka (seting)
Racionalno objašnjenje simptoma i procedure-TEORIJA
Specifične terapijske veštine i intervencije
Orjentisanje klijenta na korišćenje vanterapijskih resursa – društveni resursi i sistemi podrške

55. Nespecifični faktori
To su faktori koji doprinose boljitku, a ne pripadaju isključivo psihoterapijskom odnosu. Ako ih obezbedite za svoje klijente OS, možete značajno doprineti njihovom boljitku.
To su
Podrška – klijent zna da će u tom odnosu uvek biti prihvaćen i imati podršku
Prilika za otvaranje – mnogi ljudi po prvi put na psihoterapiji, na „bezbednom mestu“ dele sa nekim svoje intimne probleme
Psihoterapija daje razloge za nadu.

56. Koliko danas ima vrsta psihoterapije?
- Oko 500! (Mahoney, 1995)
Ali, najveći broj ovih psihoterapija može se svrstati u jedan od nekoliko osnovnih psihoterapijskih pristupa:
Psihodinamski
Kognitivno-bihejvioralni
Humanističko-egzistencijalni
Sistemski
Integrativni

57. Kognitivno-bihejvioralni pristup (KBT)
Polazi od Epikteta: „Ljudi nisu uznemireni događajima po sebi koliko svojim viđenjem tih događaja“
Osnovni principi KBT:
Mišljenje utiče na ponašanje
Mišljenje se može posmatrati i menjati
Željena promena ponašanja se može postići promenom mišljenja
Sastavni deo KBT su i bihejvioralne tehnike. Bihejvioralna terapija danas je integrisana u širi KBT pristup (same bihejvioralne tehnike bez promene mišljenja su manje efikasne).
Između terapeuta i klijenta postoji naglašena saradnja i ravnopravnost - klijent je saradnik i veći ekspert od nas u poznavanju sopstvenog problema, a terapeut u poznavanju rešenja
Terapeut je jako aktivan, usmeravajući, suočavajući, edukator

58. Sistemska porodična psihoterapija
Problemi pojedinca, pa i onog sa OS se najbolje mogu razumeti u kontekstu odnosa unutar cele porodice
Klijentov problem ima funkciju održavanja ili narušavanja ravnoteže za celu porodicu, ali je klijent sa OS „identifikovani pacijent“ od strane porodice
Cilj je promena porodičnog sistema koja će promeniti članove
Pomaže se članovima porodice u sagledavanju disfunkcionalnih obrazaca odnošenja , problema u komunikaciji i uspostavljanju fleksibilnih porodičnih granica, jasnih pravila i uloga, itd...
U porodicama sa OOS često dolazi do disfunkcionalnih obrazaca interakcije koje terapijski treba korigovati u funkciji mentalnog zdravlja osobe sa slušnim ošteć.
Pomaže se porodici da sagleda svoje probleme u novom svetlu i da transformiše stav optuživanja individualnog člana, postigne razumevanje da su njegovi problemi povezani sa načinom na koji porodica funkcioniše kao celina
Članovi porodice dolaze zajedno na seanse . Čitava porodica je klijent.
Značaj za praksu: Vrlo koristan oblik psihoterapije u porodicama sa bolesnim ili članom koji ima neki oblik ometenosti .

59. Porodična terapija
Članovi porodice dolaze zajedno sa detetom koje ima oštećenje sluha na seanse i to pruža psihoterapeutu i mogućnost da uživo vidi njihove međusobne interakcije i da interveniše tamo gde su neodgovarajuće
ČITAVA PORODICA JE KLIJENT U OVOJ VRSTI PSIHOTERAPIJSKOG ODNOSA

60. Terapija plesom
OSOS percipira ritamske šeme plesa. Može se izvoditi u najjednostavnijoj formi kroz pljeskanje rukama u ritmu, dizanjem ramena,ruku i nogu u ritmu i sl.
Koristi se telo (deteta sa OS) u ritmu i pokretu kao sredstvo komunikacije u grupi (grupni ples) i kao sredstvo samoekspresije i samopotvrđivanja (jačanje pozitivnog self koncepta). Može biti grupna i individualna
Učesnici se podstiču da kreativno kroz pokret izraze sebe pri čemu nema pravila, zanemarljiva je veština i ne vrši se ocenjivanje.
Omogućava relaksaciju mišićne tenzije i ostvarivanje neverbalne komunikacije, posebno kod povučene i stidljive dece sa OS
Preporučuje se i nošenje kostima, ili samo nekih detalja (kapa, štap,daire i sl.)

61. Terapija plesom

62. Play therapy
Terapija igrom (play therapy) ima korene u psihoanalitičkoj teoriji ličnosti ali je kasnije nadograđena bihejvioralno terapijskim elementima kao i Pijažeovskim pristupom.
Koristi se standardan set igračaka (lutke,minijaturni nameštaj, pokućstvo, ljubimci) sa neodređenim, bezličnim, nespecifičnim karakteristikama kako bi se olakšala projekcija
Dete kroz igru ponavlja iskustva, posebno ona koja su traumatična ili zastrašujuća, koja se analiziraju i prorađuju, pa dete stiče kontrolu i postiže emocionalno rasterećenje.
M.Klajn smatra da igra zamenjuje slobodne asocijacije i nosi simbolički smisao koji terapeut treba da otkrije

63. Lutke različitih veličina i pola u terapiji igrom

64. Koristi se set igračaka
Lutke,minijaturni nameštaj, pokućstvo, ljubimci, sa neodređenim, bezličnim, nespecifičnim karakteristikama kako bi se olakšala projekcija

65. Art therapy (terapija umetnošću)
To je samoekspresivna terapijska tehnika koja omogućava kreativnu i projektivnu ekspresiju problemskih sadržaja koji su vrlo često nesvesnog, potisnutog porekla. Pogodna je za neverbalnu ekspresiju deteta sa OS .
Deca sa OS vrlo je lako i rado prihvataju pa može poslužiti za početak saradnje i psihoterapijskog tretmana sa decom OS

66. Art terapija daje vrlo dobre rezultate sa decom OS
Dete OS slobodno crta, vaja, slika i tako projektuje problemske teme u umetnički proizvod i doživljava emoc. rasterećenje (abreakcija)