1. Empirijske procene veličine fiskalnih multiplikatora

2. Definicija i vrste fiskalnih multiplikatora
Fiskalni muliplikator je količnik promene BDP i egzogene promene u fiskalnom deficitu (ΔG ili –ΔT)
U zavisnosti od vremenskog horizonta razlikuju se sledeće vrste fiskalnih multiplikatora:
trenutni multiplikator:
multiplikator sa vremenskim pomakom N:
maksimalni multiplikator:

3. Definicija i vrste fiskalnih multiplikatora
kumulativni multiplikator u perodu j=0,1,.. N:

4. Determinante veličine fiskalnih multiplikatora?
Fiskalni multiplikator je veći ako važi:
odlivi (“curenje”, leakages) fiskalnih stimulansa su mali,
monetarna politika je akomodirajuća,
fiskalna pozicija zemlje nakon stimulansa je održiva (Rainhart)
Odlivi su minimalni ako je:
veći deo stimulansa ostvaren povećanjem potrošnje države, a ne smanjenjem poreza,
granična sklonost potrošnji (c) veća,
podsticaji su fokusirani ka potrošačima koji su suočeni sa likvidnosnim ograničenjem,
potrošači ne brinu mnogo o budućem povećanju poreza kojima će se servisirati povećani javni dug (tj. ne raste privatna štednja)

5. Determinante veličine fiskalnih multiplikatora?
sklonost uvozu (m) je niska,
uticaj automatskih stabilizatora je nizak,
proizvodni jaz je veliki, što omogućava akomodirajuću monetarnu politiku.
Akomodirajuća monetarna politika:
nominalne kamatne stope ne rastu kao odgovor na fiskalnu ekspanziju,
devizni kurs je fiksan.
Održivost javnog duga:
ako je dug neodrživ kamatne stope rastu čime se poništava efekat fiskalne ekspanzije

6. Veličina fiskalnih multiplikatora - procene IMF
IMF je procenio (IMF, 2009) red veličine fiskalnih multiplikatora u zavisnosti od veličine privrede i vrste fiskalnih stimulansa
Multiplikatori ukupnih javnih rashoda nalaze se u intervalu:
za velike zemlje 1-1,5,
za zemlje srednje veličine 0,5-1
za male otvorene privrede privrede 0,5 ili manje
Multipliktori javnih investicija su nešto veći od proseka za javne rashode,
Multiplikatori poreza i transfera su približno duplo manji od multiplikatora ukupnih javnih rashoda.

7. Veličina fiskalnih multipliktora procene IMF
Uticaj stepena razvijenosti finansijskog tržišta na visinu fiskalnih multiplikatora je ambivalentan:
manje razvijene finansijska tržišta pružaju manje mogućnosti za izravnanje potrošnje i štednje što povećava visinu multiplikatora,
kamatne stope po kojima se zadužuje država na nerazvijenim tržištima mogu biti visoke, što smanjuje visinu multiplikatora
u nerazvijenim državama moguća je primena finansijske represije kako bi se smanjile kamatne stope pri zaduživanju države.

8. Veličina fiskalnih multipliktora procene IMF
Uticaj finansijske krize na visinu multiplikatora je takođe divergentan:
rast opreznosti potrošaća smanjuje njihovu sklonost potrošnji, a time u visinu multiplikatora,
smanjuje se broj kreditno sposobnih klijenata, država uskače umesto banaka, što povećava visinu multiplikatora
ako se primenjuje izrazito akomodirajuća monetarana politika to povećava visinu multipliktora
Ako država ima pripremeljene investicione projekte, ili razuđenu mrežu socijalne zaštite to povećava visinu multiplikatora

9. Veličina fiskalnih multipliktora procene IMF
Da li privremeni ili trajni podsticaji imaju veći multiplikativeni efekat?
privremene mere imaju veći efekat ako deluju preko promena cena (smanjenje poreza na potrošnju)
trajne mere imaju veći efekte ako deluju preko promena dohotka (smanjenje poreza na dohodak)
Fiskalni multiplikatori mogu biti i negativni kada javnost percipira da fiskalni stimulansi ugrožavaju fiskalnu održivost

10. Ostala istraživanja veličine fiskalnih multiplikatora
Primenom vektora autoregresije (VAR) (Ilzezyki i dr. 2009) su na osnovu uzorka od 45 zemalja ocenili visinu multiplikatora
Osnovni rezultati:
u razvijenim zemljama kumulativni multiplikator je nešto preko 1 dok je u ZUR oko 0,8; osim toga fiskalni podsticaji u ZUR brže iščezavaju,
u zemljama sa fiksnim deviznim kursom kumulativni fiskalni mulitplikator je oko 1,5 dok je u zemljama sa fleksibilnim kursom oko nula,
u zatvorenim privredama kumulativni fiskalni multiplikator je oko 1,6 u otvorenim privredama oko nula
napomena u otvorenim privredama zbir uvoza i izvoza je preko 60% BDP, a u zatvorenim privredama je manji od 60% BDP
U zemljama čiji spoljni dug je preko 50% BDP kumulativni fiskalni multiplkator je značajno negativan
Kumulativni multiplikator uz investicije je veći od fiskalnog multiplaktora za tekuću državnu potrošnju, naročito u razvijenim zemljama

11. Ostale procene fiskalnih multiplakatora za privredu SAD
Procene fiskalnih multiplikatora u SAD kreću se u širokom intervalu:
Barro (2009): nova klasična ekonomija - fiskalni multiplikatori su nula,
Romer- Bernstein (2009):”stari kejnzijanci”- fiskalni multiplikator iznosi 1,6,
Cogan i ostali (2009): “novi kejnzijanci”- fiskalni multiplkator iznosi oko 0,4,
Podsećanje: SAD su velika privreda, sa malom uvoznom zavisnošću, visokom kreditnim rejtingom, akomodirajućom monetarnom politikom, razvijenim finansijskim tržištem i dr.

12. Poređenje starih i novih kejnzijanaca
Modeli novih kejnzijanaca (Cogan i dr.) sadrže pretpostavku da pojedinci imaju racionalna očekivanja, kao i da su cene rigidne, a ne fiksne ili potpuno flesksibilne
Modeli starih kejnzijanaca (Romer i Bernstein) ne zasnivaju se na racionalnim očekivanjima i pretpostavljaju da su cene u kratkom roku fiksne
Novi kejnzijanci pretpostavljaju da se očekivanja i ponašanje ljudi tokom vremena menjaju kao odgovor na ekonomsku politiku
Primer: Romer- Bernstein prepostavljaju da su kamatne stope u celom periodu za koji vrše simulacije na aktuelnom skoro nultom niovu,usled toga povećanje rashoda ima trajan i visok uticaj na BDP i zaposlenost,
Cogan i ostali prepostavljaju da će realne kamatne stope u budućnosti rasti, da bi se suzbila inflacija, i da će stoga ostali delovi BDP (C i I) biti redukovani
kamatne stope u SAD su skoro nula i niže su od inflacije, u kombinaciji sa fiskanom ekpanzijom su dugoročno neodržive,
realna redukcija lične potrošnje i investicija smanjuje multiplikativni efekat rasta državne potrošnje na BDP

13. Poređenje starih i novih kejnzijanaca

14. Da li se fiskalni multiplikatori povećavaju tokom recesije?
U većini istraživanja visine fiskalnih multiplikatora primenjuju se statistički metodi kojima se ne razlikuju ponašanje privrede tokom recesije i ekspanzije
ako se fiskalni multiplikatori tokom recesije i ekspanzije razlikuju tada takvi metodi dovode do njihovog uprosečavanja
Auerbach i Gorodnichenko (2010) su sproveli istraživanje primenom nelinearnog vektora autoregresije u kome se posebno ocenjuju multiplikatori tokom recesije i ekspanzije (smooth transition vector autoregressive – STVAR)
Njihova polazna hipoteza je da se fiskalni muliplikatori tokom recesije i ekspanzije značajno razlikuju
Ekonomska racionalizacija je da su kamatne stope tokom recesije blizu nule i da je efekat istiskivanja privatnih investicija i potrošnje mali

15. Opšti rezultati
Fiskalni multiplikatori su tokom recesije znatno veći nego tokom ekspanzije
Ipak neophodno je imati u vidu da se rezultati odnose na privredu SAD i da treba biti oprezan sa njihovom generalizacijom

16. Multiplikatori za ukupnu potrošnju i poreze
Ocenamax multip.
Standardna greška
Ocena kumulativnog multip. (t=20)
Ukupna potrošnja
linearna (ceo ciklus)
ekspanzija
recesije
1,00
0,57
2,48
0,31
0,12
0,28
-0,33
2,24
0,25
0,20
0,24
Ukupni porezi
- linearna (ceo ciklus)
-0,99
-0,50
-0,08
0,10
-6,71
-2,03
0,30
0,11

17. Multiplikatori za odabrane segemente javne potrošnje
Ocenamax multip.
Standardna greška
Ocena kumulativnog multip. (t=20)
Nabavke za odbranu
linearna (ceo ciklus)
ekspanzija
recesije
1,16
0,80
3,56
0,52
0,22
0,74
-0,21
-0,43
1,67
0,27
0,24
0,72
Nabavke osim odbrane
- linearna (ceo ciklus)
1,17
1,26
1,12
0,19
0,14
1,58
1,03
1,09
0,18
0,15
0,31

18. Multiplikatori za odabrane segemente javne potrošnje
Ocenamax multip.
Standardna greška
Ocena kumulativnog multip. (t=20)
Tekuća potrošnja
linearna (ceo ciklus)
ekspanzija
recesije
1,21
0,17
2,11
0,27
0,13
0,54
1,20
-0,25
1,47
0,31
0,10
Javne investicije
- linearna (ceo ciklus)
2,12
3,02
2,85
0,68
0,25
0,36
2,39
2,27
3,42
0,67
0,15
0,38

19. Fiskalni stimulansi u zemljama sa niskim kreditnim rejtingom
Uoči aktuelne svetske ekonomske krize fiskalna i spoljnoekonomska pozicija ZUR bila je solidna:
odnos javnog duga prema BDP-je stabilizovan ili je opadao
međutim neke zemlje su imale visok strukturni fiskalni deficit,
neto inostrana aktiva većine zemalja je poboljšana (devizne rezerve su rasle brže od spoljnog duga)
odnosi razmene za ZUR su poboljšani, ponuda stranog kapitala je bila obilna i jeftina, visok priliv stranog kapitala je vršio pritisak na aprecijaciju valuta

20. Fiskalni stimulansi u zemljama sa niskim kreditnim rejtingom
Tokom krize javni prihodi u ZUR autonomno opadaju, fiskalni deficit raste, kao i javni dug:
fiskalni stumulansi dodatno mogu da povećaju fiskalni deficit i javni dug,
Odnosi razmene se pogoršavaju (padaju cene sirovina), priliv kapitala drastično opada, a njegova cena za ZUR raste
valute mnogih zemalja ZUR depreciraju, a devizne rezerve opadaju

21. Fiskalni stimulansi u zemljama sa niskim kreditnim rejtingom
Prethodne analize (Ilzetzki i dr.) ukazuju da su kumulativni (dugoročni) efekti fiskalnih stimulansa u ZUR relativno skromni.
Iskustvo iz prethodnih kriza ukazuje na to da se realni nivo javnog duga tokom prve tri godine krize povećava u proseku za 86% (Reinhart i Reinhart)
Odnos spoljnog duga prema BDP raste kako zbog rast realnog niova duga tako i zbog realne deprecijacije nacionalnih valuta

22. Fiskalni stimulansi u zemljama sa niskim kreditnim rejtingom
Kritična vrednost za javni dug prema Mastrihtskim kriterijumima je 60% BPD, dok je kritična vrednost za spoljni dug prema kriterijumima Svetske banke (WB) 80% BDP
Međunarodno iskustavo pokazuje da mnoge zemlje upadaju u dužničku krizu na nižem nivou javnog ili spoljnog duga od niova koji odgovara kriterijumima EU i WB
Zemlje koje imaju nizak kreditni rejting (“debt intolerance countries”) mogu da upadnu u dužničku krizu pri znatno nižem odnosu javnog ili spoljnog duga i BDP,
Iz prethodnog se može zaključiti da je prostor za fiskalni stimulans u ZUR relativno skroman (visoka ranjivost u odnosu na visinu duga), a njegovi dometi (niski multiplikatori) su takođe skromni.

23. Spoljni dug u periodu pojave dužničke krize: raspored frekvencija 1970-2008

24. Fiskalni multiplikatori u Srbiji
Srbija je mala otvorena privreda, sa niskim kreditnim rejtingom, fleskibilnim kursom dinara, monetarna politika nije akmodirajuća, finansijsko tržište je nerazvijeno
U slučaju Srbije izrazito dominiraju faktori koji utiču na smanjenje fiskalnih multiplikatora
U periodu kriza oni su verovatno nešto viši (Aurebach i dr.) , ali ne značajno jer monetarna politika u Srbiji nije akomodirajuća

25. Uticaj metoda ocenjivanja na visinu multiplikatora?
Primenom klasičnih ekonometrijskih metoda (Romer i Bernstein 2009) dobijaju se po pravilu visoki fiskalni multiplikatori,
Primenom strukturnih vektora autoregresije i dinamičkih stohastičkih modela opšte ravnoteže dobijaju je niski multiplikatori (Barro i Redlick, 2009; Cogan i dr. 2009)
Primenom nelinearnog vektora autoregresije dobije se da su fiskalni multipikatori tokom recesije visoki

26. Literatura
Auerbach, A. i J. Gorodnichenko “Measurement the Output Responses to Fsical policu”, NBER TAPES conference of Fiscal Policy, June
Barro, R.J., i C.J. Redlick (2009) “Macroeconomic Effect from government Purchases and Taxes”, NBER, Working Paper 15369
Cogan, J. F., T. Cwik, J.B. Taylor i V. Wieland (2009) “New Keynesian versus old Keynesian government spending Multiipliers”, NBER, Working Papers 14782
Reinhart, C. I V. Reinchart (2009) “Fiscal stimulus for debt introlerant countries”, MPRA, No
Spilimbergo, A., S. Symansky i M. Schinlder (2009) “Fiscal Multipliers”, IMF Staff position note
Ilzetzki, E., E.G. Mendoza i Carlos Vegh (2009 ) “How big are fiscal multipliers?” CEPR, Policy insight No. 39.